Kajsija se čuva samo interventno, do prerade ili isporuke, i to od 1 do 6 nedelja. Čuvaju se potpuno zdravi plodovi koji još nisu omekšali, ali su skoro zreli. Najpovoljnija temperatura varira od sorte do sorte i kreće se u intervalu od 0 do 3°C. Relativna vlažnost vazduha treba da bude oko 85 %. Na temperaturi od –1°C može doći do pojave fizioloških oboljenja ili izmrzavanja.

Prehlađivanjem plodova kajsije slično kao i kod breskve period čuvanja se značajno produžava. Istovremeno se smanjuje pojava gljivičnih oboljenja, smanjuju gubici mase, smekšavanje plodova i njihovo prezrevanje. Najpovoljnija temperatura u većini slučajeva je oko +1°C, uz određene korekcije prema sortnim osobinama. Posle završenog čuvanja plodovi dozrevaju na 10-15°C.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/05/vocarstvo/cuvanje-plodova-kajsije/

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je danas da je voće u Srbiji ove godine, osim višanja, najskuplje za poslednjih 15 godina, a razlog je što je promrzlo u skoro svim evropskim zemljama, najviše u Istočnoj Evropi.
 
On je za Betu rekao da je na povećanje cena voća delimično uticala i pandemija virusa COVID-19 jer je zbog sadržaja vitamina koji se preporučuju u borbi protiv te infekcije porasla i tražnja.
 
- U Srbiji su kajsije izmrzle na 85% površina, ostale su samo u brdskim predelima gde je bilo manje mraza i zato koštaju od 150 do 200 dinara", rekao je Keserović.
 
Dodao je da se to voće prošle godine prodavalo po ceni od 45 do 60 dinara po kilogramu a da je lošijeg kvaliteta za proizvodnju rakije koštalo 35 dinara, a ove godine je 60 dinara.
 
Visoku cenu, prema njegovim rečima imaju i jabuke koje se izvoze po 0,73 EUR po kilogramu ili za oko 85 dinara.
 
Proizvođači jagoda su ovog proleća zarađivali do 25.000 EUR po hektaru, zavisno od visine prinosa.
 
Najskuplja je, kako je rekao, borovnica, kilogram na domaćem tržištu košta od tri do četiri evra, a izvozi se po prosečnoj ceni od 5,5 do šest EUR.
 
- Ove godine se pokazalo da se ulaganja u savremene tehnologije u uzgoju voća isplate jer povećavaju prinose koji proizvođačima donose zaradu i popravljaju životni standard - rekao je Keserović.
 

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje.

Kako prenosi regionalna agencija RINA, martovski mraz opustošio je rod, pa sada voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspevaju da uberu samo dva kilograma kajsije."Od roda je ostalo samo oko 10 odsto. Uzgajam kajsiju na 3,5 hektara i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu", rekao je Aleksandar Stojanović iz Miokovaca.

On je istakao da ovako lošu godinu ne pamte ni mnogo stariji meštani i ukazao da upravo od prodaje kajsija živi najviše domaćinstava u tom selu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/u-prestonici-srpske-kajsije-nema-sta-da-se-bere/28y2pgn

Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju.Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.

Ove godine nije sve voće dobro rodilo.

– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.

On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.

Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari

– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka. Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .

Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.

Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.

– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.

Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/voce-dobro-rodilo-dobra-i-cena-17-07-2020

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Često u manjim zasadima voćke ne formiraju očekivanu količinu plodova, pa se voćari pitaju gde su to pogrešili u primeni uzgojnih mera. Osim pogrešno odabranog zemljišta i takozvanih sorti oprašivača, najveći uzrok je neadekvatna podloga sa kalemljenom sortom.Veliki broj potencijalnih voćara pre podizanja zasada interesuje se prvenstveno za voćnu vrstu, zatim za naziv i kvalitet sorte, a najmanje za vrstu i kvalitet kalemljene podloge. Podloga je neka vrsta voćke proizvedena generativno (iz semena) ili vegetativnim načinom, na koju se kalemi plemenita sorta. Podloge dobijene generativnim načinom se nazivaju divljačice, a vegetativnim načinom mladice (klonovi). Kad je bujnost u pitanju, podloge se dele na slabo bujne, srednje bujne i bujne.Podloge voćaka utiču na rodnost, zatim na ranije plodonošenje i bolji kvalitet plodova. Zato pri kupovini sadnica i zasnivanju zasada s velikom pažnjom i znanjem treba birati podlogu na kojoj je željena sorta okalemljena.

"Podloga ima veliki značaj u prilagođavanju izabrane sorte voćaka ekološkim i zemljišnim uslovima. Za kalemljenje treba upotrebljavati podloge koje se lako razmnožavaju i imaju dobar korenov sistem, koje su kompatibilne sa odgovarajućim željenim sortama i koje su otporne na temperaturna kolebanja, bolesti i štetočine", objašnjava Goran Antić, iskusni voćar i rasadničar iz Ljubave kod Kruševca.Za špalirno gusto sađenje jabuka preporučuju se tri vegetativne podloge manje bujnosti (kržljave): M-9 i M-26, kao i srednje bujna M-106. Za prve dve je obavezan naslon, odnosno stubovi i žica, a podloga M-106 se dobro ukorenjava pa se ona može gajiti u nešto gušćem zasadu i bez naslona.

Najbolja podloga za špalirno gajenje krušaka je dunja. Međutim, pri kupovini sadnica krušaka treba obratiti pažnju na sorte koje su vegetativno nedovoljno podudarne sa dunjom kao podlogom.Neki rasadničari još uvek kaleme krušku direktno na dunju i takve sadnice su slabo bujne, slaborodne, neotporne na bolesti i štetočine i stabla im se posle par godina osuše. Zato se nepodudarne sorte krušaka sa dunjom moraju kalemiti preko sorte posrednika. Za posrednika se najčešće upotrebljaca stara sorta kaluđerka. Ona se direktno kalemi na dunju, pa preko nje se kaleme plemenite sorte kruškaka koje su nepodudarne sa dunjom."Kajsija se uglavnom kalemi na običnu šljivu džanariku. Međutim, zasad kajsije kalemljen na podlozi džanarike je slab, u slaboj životnoj kondiciji, pa stabla stradaju u najgore vreme od apopleksije, posle sedam, osam godina od sadnje kada voćke stupaju u pun rod. Zato voćarski stručnjaci preporučuju belošljivu za podlogu, sa kalemljenim mestom na visini od 80 do 100 centimetara.

Sve sorte bresaka i nektarina kod nas se uglabom kaleme na vinogradarsku breskvu.Većina sorti šljiva se kaleme na džanariku, ali u poslednje vreme se sve više prelazi na kalemljenje preko posrednika, a najčešći posrednici su požegača, stenlej i čačanska lepotica.

Trešnja se kalemi i na generativne i na vegetativne podloge. Od generativnih najčešće na divljoj trešnji (vrapčari) i magrivi. U poslednje vreme za voćare koji žele da zasnuje guste zasade ovog koštičavog voća, sve su privlačnije vegetativne podloge gizela 5 i 6.Orah se kalemi na sejancu običnog domaćeg oraha, a leska (lešnik) na sejancu mečije leske. Za badem se uglavnom upotrebljavaju generativne podloge gorkog i slatkog badema, a ređe vegetativne. Od vegetativnih podloga nešto malo se koristi hibrid između breskve i badema GF-677, uglavnom za sadnju u vlažna zemljišta u hladnijim područjima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/koje-su-i-zbog-cega-idealne-podloge-za-kalemljenje-voca/60869/

Da bi osigurali stalnu i obilnu rodnost kajsije osim odgovarajuće nege i zaštite jako je važno da je i pravilno orezujete ali uz napomenu da se rezidba kajsije izvodi nekoliko puta tokom vegetacije. Kajsija je možda jedina biljka kod koje se javlja neredovna rodnost. Jedan od uzroka je velika osetljivost reproduktivnih organa prema zimskim i prolećnim mrazevima.

Drugi razlog neredovne rodnosti je obilno plodonošenje u povoljnim godinama. Tada dolazi do značajnog iscrpljivanja stabla što dovodi do sušenja.
Sve nabrojano dovodi do toga da se kajsiji ne poklanja odgovarajuća pažnja u primeni osnovnih agrotehničkih mera pri čemu rezidba ima možda i najveći značaj. Plantažno gajenje kajsije zahteva posebnu pažnju naročito kada je rezidba u pitanju, pri čemu i kod takozvanih hobista koji imaju nekoliko stabla takođe bi nezi trebalo pristupiti stručno i ozbiljno. Utvrđeno je da se pravilnom rezidbom uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera gde spadaju: đubrenje, zaštita i navodnjavanje može znatno uticati na redovnu i povećanu rodnost kajsije. Zanimljivo je da se za razliku od ostalih voćnih vrsta kod kojih se rezidba izvodi u periodu mirovanja zimska rezidba i u toku vegetacije -zelena rezidba. Kod kajsije rezidba se obavlja u periodu vegetacije od kretanja pupoljaka u proleće pa sve do polovine avgusta.

Oštećenja koja nastaju tokom rezidbe, predstavljaju rane koje čine otvoreno mesto za prodor raznih patogena počev od bolesti tipa truleži i pepelnice koje tokom vegetacije mnogo lakše i pre zarastaju nego što je to slučaj kod zimske rezidbe.
Da bi kajsija imala odličnu rodnost potrebno je da se rezidba izvodi u tri vremenska perioda i to: u rano proleće, u rano leto i tokom leta.
Rezidba u rano proleće se obavlja u momentu od kretanja vegetacije pa sve do početka cvetanja. Ovom rezidbom proređuju se mlade grane koje se ukrštaju i zagušuju krunu, zatim polomljene i grane koje smetaju pri obradi, kao i grane koje su prošle godine bile zahvaćene monilijom. Takođe, u ovom periodu se odstranjuju i svi zaostali mumificirani plodovi koji se zajedno sa odstranjenim grančicama spaljuju što dalje od stabla, jer kao takvi predstavljaju izvor zaraze, jer u sebi nose spore gljive koja prouzrokuje bolesti tipa truleži . Uklanjanje zaostalih plodova i odsecanje zaraženih grančica je najbolje da se obavi tokom rezidbe zimi, ali ako se iz bilo kog razloga zakasnilo nije greška da se uradi i sada.

Cilj ove rezidbe jeste podmlađivanje rodnih površina Veće preseke treba dezinfikovati i premazati kalem voskom kako bi sprečili prodor gore spomenutih patogena.

Rana letnja rezidba u zavisnosti od vremenskih prilika se po kalendaru radova izvodi u periodu od 20 maja do 15 juna. Ovom rezidbom prekraćuju se bujni mladari za 1/3 ili 1/2. Ovom rezidbom dobija se veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, veća otpornost na niske temperature u toku zime, ali i odlaganje fenofaze cvetanja za 3-7 dana čime se u značajnoj meri produžava vreme cvetanja što je od posebnog značaja za kajsiju koja je najosteljivija na prolećne mrezeve jer je voćka koja cveta među prvima. Na ovakav način uspevamo da je prevarimo pa samim tim i zaštitimo cvet i zametanje ploda od mrazeva koji znaju u ovom periodu u značajnoj meri da oštete kajsiju.
Veoma je važno da se istakne, da, ukoliko se rana letnja rezidba obavi kasno onda neće dati očekivane rezultate.Letnja rezidba se izvodi posle berbe i to od polovine jula pa do polovine avgusta. Ovom rezidbom uklanjaju se osušene i polomljene grane koje zagušuju krunu čime se povećava osvetljenost i u značajnoj meri povećava fiziološka aktivnost. Ukoliko se ova rezidba dobro izvede smanjiće se obim prolećne rezidbe sledeće godine.

Dakle, ukoliko želite stalnu rodnost i kvalitetne plodove a samim tim i konstantni prinos u rodu svake godine, potrebno je da sa makazama u rukama budete u svom voćnjaku skoro cele godine a posebno tokom vegetacije kajsije. Ona je kompeksna i teška za gajenje možda i zbog toga što je u poređenju sa drugim voćem možda i najmanje zastupljena, jer se voćari mahom orijentišu na jabuku. Ali ako poredimo, da jabuka ima i po dvadeset tretmana u zaštiti i da zahteva punu agrotehniku, onda i u poređenju sa kajsijom, ispada da je kajsija jedna nežna biljka, koja zahteva samo malo više pažnje i ništa drugo. Takođe pravilnom rezidbom u značajnoj meri smanjujete iznenadno sušenje kajsije poznate pod nazivom apopleksija za koju još uvek nema pouzdanog leka.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/02/04/vocarstvo/kako-orezati-kajsiju-za-dobar-rod/

Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31