Sanja i Živorad Varničić iz Male Moštanice počeli su sa malim zasadom trešnje i višnje u Mislođinu, pa su se odlučili za veći zasad na površini od 1,5 hektara. U protekle tri godine zasadili su tri vrste voća.

- Imamo oko 190 stabala šljive, 250 stabala kajsija. Imamo i zasade bugarske sorte dunje, oko 350 stabala. Takođe i u selu Mislođin imamo zasad višnje oko 250 stabala i 50 stabala trešnje - navodi Sanja Varničić.

Sadnji voća prethodila je ozbiljna priprema zemljišta. Teren ima blagi nagib prema jugu, a to predstavlja idealnu poziciju za voćnjak.

- Kajsija je zasađena na 220 metara nadmorske visine, što odlično pogoduje ovoj voćnoj vrsti, kao i dunji i šljivi. Stalno duva povetarac, a nema ni poznog mraza, koji obično voćarima nanosi najveće probleme, odnosno, skida im plodove i cvetove - kaže Živorad Varničić.

Najveći deo posla u voćnjaku domaćini obave sami, pomoću neophodne mehanizacije. Jedino rezidbu ostavljaju stručnjacima.

- Posedujemo traktor, frezu rotos koja je za tešku obradu i može u zemlju ići u dva prohoda, 25 centimetara, kao i frezu koja ide između redova i na taj način olakšava posao koji bi mogao da odradi 30 ljudi za jedan dan. Ona može da samelje samu travu, nađubri i zatvori rupe - dodaje Živorad.

Trenutno nemaju sistem za navodnjavanje, pa ovaj posao obavljaju cisternama, kada je suša.

- Moraćemo da uvedemo sistem kap po kap, jer nije isto kada na ovaj način navodnjavate ili kada voćki dajete 20 ili 30 litara vode odjednom - kaže Sanja Vrančević.

Rezultati rada ovog bračnog para su tu. Trogodišnje šljive već obećavaju dobar rod, a i dvogodišnje kajsije su rodile.

- Imali smo rod ranih kajsija prve godine. To je kajsija koja je kupljena u rasadniku, kao dvogodišnja i to nije standardna sadnica, koja je kalemljena na dženerici, kao što se inače radilo do sada. Kalmljena je preko posrednika, stenlej šljive, da bi izbeglo sušenje voća, jer su neka istraživanja pokazala da kajsija mnogo bolje uspeva na stenlej šljivi nego na dženerici, jer džerenika vrlo rano stupa u vegetaciju. Stenlejka malo uspori, pa je stradanje od mraza mnogo manje. Ovo se u praksi pokazalo kao dobro - otkriva Sanja Varničić.

Nešto od roda voćasi su planirali da ostave za rakiju, nešto za preradu, a nešto na tržište. Domaćini ne brinu o plasmanu jer, kako kažu, njihovo voće je kvalitetno i lako ga je prodati.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2587012/blagi-nagib-prema-jugu-idealna-pozicija-za-vocnjak-varnicici-ne-brinu-za

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Berba kajsije uveliko je u toku, a, prema procenama stručnjaka, ova godina je druga po rodnosti u poslednjih deset godina kada je ovo voće u pitanju.

- Bez obzira na izmrzavanje koje smo imali na početku godine, ove godine očekujemo dobru rodnost. Ipak, mnogi proizvođači se žale na cenu ove godine. Prve kajsije išle su po ceni od 60 do 70 dinara. Sada se za rakiju otkupljuje za 25 do 35 dinara, a kao konzumna i kvalitetna može da ide do 45 dinara - kaže Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako dodaje, izvoz kajsije je smanjen, a na to je uticala i uredba koju je donelo Ministarstvo poljoprivrede, zbog strogih kriterijuma:

- Izgubili smo male izvoznike koji su otkupljivali, ali mislim da proizvođači kajsije koji dobro rade i koji imaju prinos od 25 do 30 tona, mogu dobro da zarade.

Keserović smatra i da su klimatske promene uticale na cenu ovog voća. U zavisnosti od godine, cena kajsije se menjala od 30-35 evrocenti čak do 90 evrocenti. Kako objašnjava, u poslednje vreme došlo je do dosta izmrzavanja kajsija, pogotovo u ravničarskom delu. Naglašava da je, one godine kada kajsija dosta izmrzne, dosta visoka cena tog voća.

- Očigledno je da i sa kajsijama moramo preći na savremene, intenzivne zasade, kao što smo to uradili kod jabuke i kod trešnje za guste zasade. Obavezno je da se stavljaju i protivgradne mreže, jer one ne štite samo od grada već štite i od žegotina. Obavezno je i navodnjavanje - naglašava Keserović.

Rekao je i da je za kajsiju dobro što je u poslednjih nekoliko dana temperatura od 18 do 22 stepena i što se noću temperature spuštaju do 16 i 17 stepeni.

Savet proizvođačima, prema njegovim rečima, je da pređu na više faze obrade, da se udružuju i naprave destilerije kako bi imali svoj kvalitetan proizvod sa kojim mogu da se pojave na tržištu kada cena bude bila odgovarajuća. Kajsija je, kako ističe, prepoznatljiv srpski brend, koji može da se proda u izvozu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2571738/izuzetno-rodna-godina-za-kajsije-ali-proizvodjaci-nezadovoljni-cenom-resenje-u-udruzivanju

Otkupljivači kajsija prekinuli su otkup tog voća u čačanskom kraju, što su voćari ocenili kao „skandalozno“ i zakazali zajednički sastanak svih voćara iz okoline Čačka kako bi se dogovorili o daljim aktivnostima, saopštilo je udruženje „Miokovačka kajsija“ .

U selu Miokovci kod Čačka kajsija se uzgaja na oko 250 hektara, a ukupni godišnji prinos iznosi oko 3.500 tona tog voća.

Voćari navode da su otkupljivači rekli da je razlog prestanka otkupa kajsija nedostatak gajbica za pakovanje voća, kao i nedostatak kupaca.

– U jeku berbe prestali su sa otkupom, a sve je to jedna igra kako bi se oborila cena kajsije. Za danas i sutra najavljene su padavine, čak i vremenske nepogode, što bi moglo da im posluži kao izgovor da nema kvaliteta i da obore cenu za 10-15 dinara – navode voćari.

Otkupna cena kajsije je 30 dinara po kilogramu.

Izvor:http://moravainfo.rs/2019/07/prekinut-otkup-kajsija-u-cacanskom-kraju-zvanican-razlog-nedostatak-gajbica/

Stevan i Jovan Mastilović braća su od stričeva. Stevan ima 20, a Jovan 23 godine. Obojica su studenti, a zajedničko im je i da su počeli proizvodnju kajsija. U dva voćnjaka stara dve i pet godina."Hteli smo da probamo nešto novo, nešto za sebe. Naši očevi se bave poljoprivredom i mi sebe isto vidimo u poljoprivredi. Ali da to ne bude samo klasično ratarstvo, već i nešto novo i tako smo odlučili da to bude proizvodnja kajsija", kaže Stevan.Ovogodišnjim rodom više su nego zadovoljni uprkos mrazu u vreme cvetanja kajsije.

"Mi smo prezadovoljni prinosima. Po stablu i do 50 kilograma računamo. Svu kajsiju ubacićemo u proizvodnju rakije", kaže Jovan.

Ovi preduzimljivi mladići ovde ne staju već imaju i planove za širenje voćnjaka i dalju proizvodnju.

"Plan nam je da se širimo i dalje, ali idemo korak po korak, a cilj je, da uz postojeći voćnjak imamo još desetak hektara. Neka gruba računica je da 10 hektara voćnjaka zamenjuje oko 50 hektara u klasičnoj ratarskoj proizvodnji. Naravno ulaganja u voćnjak su velika, jer planiramo protivgradne mreže, bunare za zalivanje, grejače", kaže Jovan.

Ideju da se bave voćarstvom podržali su i njihovi očevi, a da se uvere kako to nije ni malo lak posao u vreme sadnje sami su kopali rupe za sadnju mladih kajsija.

"Držali smo se tradicionalnog načina, a to je podrazumevalo i da kajsije sadimo u ručno ašovom kopane rupe. Nismo i dalje iskusni u toj proizvodnji, pa poštujemo preporuku struke. Savet struke bio je da je zbog rasta stabla i prinosa bolje ručno kopati sa sadnju. Sadnja je kažu najbitnija i mi smo poštovali sve preporuke koje smo dobili", kaže Stevan.

Najveći deo ovogodišnje proizvodnje završiće u komu. Ali rakija koja se proizvede neće odmah ići na tržište, već će odležati nekoliko godina. Stevan i Jovan znaju što je rakija starija to joj je cena bolja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/studenti-poceli-proizvodnju-kajsija_1030887.html

U Srbiji je noćas ispaljeno 829 raketa sa osam radarskih centara, potvrđeno je u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Za tri sata ispaljeno je 10 odsto od cele godišnje potrošnje raketa.

Ispaljena je i 31 raketa iz četiri nove automatske protivgradne stanice sa radarskog centra Valjevo.

Neke delove Srbije sinoć je pogodilo jako nevreme i padao je grad.

Više od 15.000 udara munja i gromova pogodilo je Srbiju, pokazuju podaci sa sajta blitzortung.org.
U Ivanjici je grad padao oko dvadesetak minuta, a jaki pljuskovi i grad veličine lešnika su oko 19 sati pogodili Čačak i napravili štetu u čačanskim i dragačevskim selima.

U Čačku, Ivanjici i Lučanima nevreme je nanelo veliku štetu voću i usevima.

Grad, veličine lešnika, a ponegde i oraha, padao je oko 10 minuta, a u nekim selima i 20 minuta.

Najviše grada palo je u čačanskim selima Miokovci i Prijevoru, u kojima su stradali voćni zasadi, naročito kajsija, prenose lokalni mediji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/drustvo/nocas-ispaleno-892-rakete-s-osam-radarskih-centara-20-05-2019

Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su 90 odsto oštetile rane kajsije i trešnje... Ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija, rekao je danas stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske.

"Veći deo pšenice na oko 570.000 hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz", rekao je Prostran.Dodao je da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela "kriza šećera", pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene.

Poljoprivrednicima će, kako je rekao Prostran, ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko 20 odsto.

Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora što bi bio dodatni izdatak.

"Godina ne nagoveštava ništa dobro, ne znam da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU", rekao je Prostran.

Istakao je da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.

Izvor:http://mondo.rs/a1176581/Info/Ekonomija/Rane-kajsije-i-tresnje-unistio-mraz.html

Da zdravlje na usta ulazi dokazuju i brojne namirnice koje možete da kupite na pijaci, a na čelu povorke su i kajsije - jeftino voće čija sezona traje upravo od juna, pa sve do kraja avgusta, a obiluju blagotvornim efektima. Pre svega kajsije zauzimaju visoko mesto na kulinarskoj sceni, a nezaobilazan su sastojak najrazličitijih poslastica, dok su slatko i džem od kajsija nešto bez čega je zaista teško zamisliti meni, posebno u zimskim danima. Ne zaboravimo ni rakiju!

Kajsije su i odlična i pre svega niskokalorična užina tokom leta - na 100 grama imaju svega 50 kalorija. Zbog niske kalorične vrednosti predstavljaju idealnog saveznika ukoliko ste na dijeti, no još jedno svojstvo čini ih savršenim izborom za skidanje kilograma. Naime, ovo voće je bogat izvor bikljnih vlakana, pa i te kako podstiče probavu i stoga se preporučuje svim osobama koje pate od neredovne stolice. Nutricionisti ističu i kako kajsije sadrže vitamine B kompleksa, folnu kiselinu, vitamin E, a bogate su i gvožđem pa je poželjno da ih što češće konzumiraju svi oni koji imaju problema sa anemijom.

Takođe, kajsije su bogate karotenom, koji im i daje žuto-narandžastu boju , a u njima ima i značajnog udela vitamina C i kalijuma. Zahvaljujući provitaminu A korisne su za vid i štite od sunca. Pomažu organizmu u odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećenog tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju.

Zanimljivo je i da se sveži sok od kajsije, bez dodatka konzervansa i šećera - u tom obliku koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Takođe, narodni "lekari" savetuju da se uz pomoć njega borite sa kožnim tegobama poput ekcema ili opekotina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok se ulje iz kajsije koristi kao jestivo. Zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme se koristi i u kozmetičkoj industriji.

Savet za kupovinu kajsija:

Prilikom kupovine pripazite da kajsije ne budu zelenkaste ni pretvrde, a ako su mekane, dobro pogledajte da kora nije počela da tamni. Ako ih čuvate na sobnoj temperaturi, treba ih iskoristiti u par dana. U frižideru mogu stajati nešto duže.

 

Izvor:https://zena.blic.rs/zdravlje/za-kilogram-ovog-voca-dacete-80-dinara-a-dobicete-izvor-zdravlja-poboljsava-probavu-i/t0lyhk2

U cilju intenziviranja proizvodnje kajsije, moraju se koristiti kržljavije vegetativne podloge. Zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, obezbeđena su sredstva za podizanje jednog oglednog zasada u gustom sklopu 4 m x 2 m i dodatna sredstva za nabavku vegetativnih podloga za intenziviranje proizvodnje kajsije. Do sada su se najčešće koristile generativne podloge, i to uglavnom sejanci džanarike (Prunus cerasifera L.).

Međutim, ona nije najbolje rešenje ze kajsiju, jer su voćke kalemljene na njoj bujne, u jesen kasnije završavaju vegetaciju, a u proleće ranije počinje kretanje sokova i zato ona vrlo često strada od mrazeva. Osim toga, kajsija na džanarici dosta strada od apopleksije. Ovi nedostaci se u poslednje vreme veoma uspešno otklanjaju posrednicima, tj. nekim sortama šljiva kao što su: požegača, stenlej, čačanska lepotica, krupna zelena renkloda, crni trn i dr.

Istraživanja Đurića i Keserovića (1994) su pokazala da različite sorte daju različite rezultate na pojedinim posrednicima. Prvo se na džanarici pri zemlji kaleme navedene sorte šljiva, a onda se na 100-120 cm od zemlje kaleme sorte kajsije. Ovo je sada u nekim rasadnicima najčešći način proizvodnje sadnica kajsije, p kao najbolja generativna podloga za kajsiju pokazala se belošljiva, posebno za peskovita zemljišta.

Za proizvodnju sejanaca je najbolje koristiti seme sa tipovima belošljive koji imaju krupne plodove, kod kojih se meso lako odvaja od koštice i koji sazrevaju krajem jula. Kajsija kalemljena na ovoj podlozi daleko manje strada od apopleksije, obilnije rađa, a plodovi su krupniji i kvalitetniji nego na ostalim podlogama. Posebno su dobri za toplije krajeve i suvlja zemljišta. U poslednje vreme čine se pokušaji da se crni trn iskoristi kao posrednik za proizvodnju sadnica kajsije za guste zasade.

Od vegetativnih podloga za kalemljenje kajsije dolaze u obzir izdanci belošljive i novija serija vegetativnih podloga mirabolana 29 C, mirabolana B, tetra, piksi, ištara, Mr.S 2/5, penta, rubira i dr. Do skora su u Srbiji i Vojvodini bile vodeće sorte Mađarska najbolja i Kečkemetska ruža. Ubuduće predlažemo sledeće sorte različitog vremena sazrevanja, od najranijih do najkasnijih koje su se dobro pokazale u proizvodnji: Aurora, selekcija DM-i, Cegledi bibor, Novosadska rodna, NS-4, NS-6, Novosadska kasnocvetna, Roksana i Hindukuš.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31