Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac,  jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe.

   

Kafa zajedno sa čajem predstavlja jedno od najznačajnijih napitaka na celoj laneti. U Engleskoj i kafa i čaj su podjednako bitni za tržište. Međutim, ovih dana je u britanskim medijima veoma popularna priča o restoranu Jacu,  koji je nedavno otvoren u Londonu,  a u kojem se služi najskuplja kafa na teritoriji Engleske. Verovali ili ne,  ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac, jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe. Međutim, vlasnik ovog restorana smatra da je britansko tržište spremno za ovaj specijalitet i da će ga on rado predstaviti stanovnicima i posetiocima Londona. Dodatni kuriozitet ovoj priči predstavlja i činjenica da je vlasnik restorana Srbin iz Sjenice sa svojom suprugom koja je ruskog porekla.

Zbog čega je ova kafa tako skupa za Agrobiznis objašnjava menadžer ovog restorana, koji kaže da kilogram Jacu kafe u Britaniji košta oko hiljadu i sedamsto evra. Ova kafa nastaje tako što ptica Jacu jede najlepše zrnevlje kafe i potom ga nesvareno ostavlja u prirodi zajedno sa svojim izmetom. Ljudi ovaj izmet u prašumama Brazila skupljaju, zatim se on pere i suši i potom peče, a od njega dalje nastaje brend pod nazivom Jacu kafa. Vrednost ove kafe je u tome što prolaskom kroz crevni trakt ptice zrna kafe budu blago izmenjena,  tako da njena aroma bude prijatna i ne tako gorka kao klasična kafa. Nije potrebno da budete vrsni poznavalac kafa da biste uočili razliku, prosto ova skupa kafa se može lako razlikovati po ukusu u šta su se uverili brojni novinari u britanskim medijima,  kao i autor ovih redova.

Ako ste na momenat imali mučninu zbog procesa kroz koji kafa prolazi pre nego što je popijete,  to je samo prolazno jer je kafa zaista odličnog ukusa i istini za volju veoma skupa. Podsetimo i mi imamo neke od „čudnih“ specijaliteta kao što su crevca, škembići, pihtije i kavurma. Ko voli nek izvoli,  ali svakako poučna priča za one koji se bave hranom, marketingom i plasmanom proizvoda.

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31