Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac,  jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe.

   

Kafa zajedno sa čajem predstavlja jedno od najznačajnijih napitaka na celoj laneti. U Engleskoj i kafa i čaj su podjednako bitni za tržište. Međutim, ovih dana je u britanskim medijima veoma popularna priča o restoranu Jacu,  koji je nedavno otvoren u Londonu,  a u kojem se služi najskuplja kafa na teritoriji Engleske. Verovali ili ne,  ova kafa košta trideset britanskih funti za samo jednu šolju. Prevedeno u naš novac, jedna šoljica kafe košta četiri hiljade dvesta trideset dinara,  tako da bi sa prosečnom platom od petsto evra mi mogli da kupimo jedva četrnaest šolja ove kafe. Međutim, vlasnik ovog restorana smatra da je britansko tržište spremno za ovaj specijalitet i da će ga on rado predstaviti stanovnicima i posetiocima Londona. Dodatni kuriozitet ovoj priči predstavlja i činjenica da je vlasnik restorana Srbin iz Sjenice sa svojom suprugom koja je ruskog porekla.

Zbog čega je ova kafa tako skupa za Agrobiznis objašnjava menadžer ovog restorana, koji kaže da kilogram Jacu kafe u Britaniji košta oko hiljadu i sedamsto evra. Ova kafa nastaje tako što ptica Jacu jede najlepše zrnevlje kafe i potom ga nesvareno ostavlja u prirodi zajedno sa svojim izmetom. Ljudi ovaj izmet u prašumama Brazila skupljaju, zatim se on pere i suši i potom peče, a od njega dalje nastaje brend pod nazivom Jacu kafa. Vrednost ove kafe je u tome što prolaskom kroz crevni trakt ptice zrna kafe budu blago izmenjena,  tako da njena aroma bude prijatna i ne tako gorka kao klasična kafa. Nije potrebno da budete vrsni poznavalac kafa da biste uočili razliku, prosto ova skupa kafa se može lako razlikovati po ukusu u šta su se uverili brojni novinari u britanskim medijima,  kao i autor ovih redova.

Ako ste na momenat imali mučninu zbog procesa kroz koji kafa prolazi pre nego što je popijete,  to je samo prolazno jer je kafa zaista odličnog ukusa i istini za volju veoma skupa. Podsetimo i mi imamo neke od „čudnih“ specijaliteta kao što su crevca, škembići, pihtije i kavurma. Ko voli nek izvoli,  ali svakako poučna priča za one koji se bave hranom, marketingom i plasmanom proizvoda.

Nedavno je u Beogradu održan skup o kvalitetu sirovina za prehrambenu industriju o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu. Tom prilikom govorilo se i o kafi. Jedan od učesnika skupa bio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe, koji je ukazao na činjenicu da postoji veliki broj propisa koji uređuju ovu oblast i izrazio čuđenje kako kafa u Lidlu može biti 120 dinara pakovanje od 200g te da njegova kompanija ne može da kvalitet koji ima prodaje za manje od 220 dinara. Međutim ispostavilo se da još jedan brend kafe svima dobro poznat takođe ide po sličnoj ceni. Ovih dana je u FORTUN-i iz Aranđelovca bilo moguće kupti za oko 65 dinara 100g brend C kafa, a zatim se pojavila kafa istog brenda po ceni blizu 150 dinara za 200 grama.

Podećanja radi Financial Times je još u septembru pisao o tome da je cena kafe dostigla je najnižu vrednost u poslednjih dvanaest godina, tačnije od kraja 2005. godine jer je kafa arabika pojeftinila na manje od jednog dolara po funti (0,453 kg), što je značajno niže od proizvodne cene velikih proizvođača. U Kolumbiji prosečna cena kafe iznosi oko 1,20 dolara, a u Salvadoru – 1,50 dolara po kilogramu preneo je DANAS.

Kao glavni razlozi za pad cena su navedeni hiperprodukcija, složena ekonomska situacija u Brazilu koji je dugi niz godina najveći proizvođač kafe i devalvacije nacionalne valute u zemlji. Brazilski real je izgubio 22 odsto svoje vrednosti od početka 2018. godine, prenosi Seebiz.

Probleme sa niskim cenama kafe imaju i drugi veliki proizvođači, kao što su Kolumbija i Gvatemala. U Kolumbiji, zbog niskih cena, sve više poljoprivrednika okreće se rastućoj koki, čiji se listovi koriste za proizvodnju kokaina. U Gvatemali sve više poljoprivrednika odustaje od kafe i iseljava se u susedne zemlje gde traže bolje plaćene poslove.

Međunarodno veće za kafu (ICC) strahuje da bi zbog svega ovoga proizvođači kafe polako mogli da počnu da se povlače iz uzgoja ove kulture.

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je danas savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac i dodao: “Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede će  uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane”.

 

 

 

Najnoviji rezultati kontrole proizvodnje kafe koju je sprovelo Ministarstvo poljoprivrede u protekla dva meseca pokazuju da je kvalitet i bezbednost omiljenog napitka u Srbiji na veoma visokom nivou.

Od 30 uzoraka, jedan proizvođač kafe "sladio" je ovaj napitak sa dodacima, odnosno dodavao je surogat.

Međutim, u Ministarstvu poljoprivrede rekli su Tanjugu da taj dodatak nije opasan, te da je bezbedan za upotrebu, ali da mu nije mestu u pravoj kafi.

Objašnjavaju da se najveći broj nepravilnosti koji je utvrđen odnosi na nepotpunu dokumentaciju i poštovanje standarda proizvodnje (HASSP).

"Zdravstvena bezbednost svih proizvoda, ako se izuzme ovaj neozbiljan gest po pitanju surogata, je zadovoljavajući. Obišli smo 65 objekata, i u 25 objekata smo utvrdili određene nepravilnosti. Sve te nepravilnosti se odnose na dokumentaciju, a ne na bezbednost", kaže za Tanjug pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović.

On kaže da je ranijih godina bilo znatno više lažne kafe, te da je u ovakvim kontrolama uglavnom bilo i do šest otkrivenih "kafe prevaranata".

"Informacije ranijih godina govorile su da je kafa bila često nebezbedna, da je bio veliki broj proizvođača koji su u kafu dodavali surogate. Rezultati pokazuju da su sada stvari znatno bolje", navodi Vujović i kaže da su proizvođači koji su u kafu stavljali dodatke kažnjeni.

Takođe, drugi deo "snimanja" tržišta Srbije, pokazao je da u sektoru proizvodnje biljnih ulja i margarina, jedan proizvođač nije ispoštovao sva pravila.

"Samo jedan uzorak od 20, koji su uzeti, bio je neispravan. Odnosno, visina slova na deklaraciji nije bila u skladu sa propisima", objašnjava Vujović.

Što se tiče bezbednosti i kvaliteta margarina i ulja koji građani koriste, Vujović tvrdi - "rezultati su iznad svih očekivanja".

Ono što navodi kao trenutni problem na kojem inspekcija Ministarstva poljoprivrede radi je da mali proizvođači počnu više da primenjuju HASSP standard.

Od 2011. godine, od kada se u Srbiji primenjuje ovaj pravilnik, koji utvrđuje pravila proizvodnje prehrambenih namirnica, 100 odsto velikih kompanija ga poštuje, kaže Vujović.

Međutim, objašnjava, takva situacija nije kod manjih proizvođača kao što su pekari ili male pržionice kafe.

"Kod manjih proizvođača, kao što su pekare ili proizvođači kafe, procenat uvedenih funkcionalnih sistema u okviru HASSP standarda je 25 odsto", objašnjava on i naglašava da će male firme, koje ne budu potpuno uspostavili HASSP standard, biti zatvorene.

Rezultati rada inspektora u protekla dva meseca, pokazali su da od 65 objekata u kojima se pravi kafa, četiri nisu obezbedili adekvatnu higijenu u skladu sa propisima, 25 nije radilo po pravilima HASSP-a, 13 njih nije bilo upisano u Centralni registar, 12 nije poštovalo pravila i procedure proizvodnje, a 14 firmi nije imalo usklađenu deklaraciju sa propisima.

Izvor: www.naslovi.net

Naša zemlja sa Republikom Italijom razmenjuje veliku količinu poljoprivrednih proizvoda. Prosečna godišnja vrednost trgovinske razmene u oba pravca iznosi oko 201 milion evra. Pozitivan saldo u razmeni od 44 miliona evra govori nam da je Republika Srbija ostvarila veći izvoz poljoprivrednih proizvoda od količine uvezenih. Prošlogodišnji podaci nam govore da je povećan procenat izvoza proizvoda na tržište Italije za 30% u odnosu na 2015. godinu. Iste godine, kada je reč o uvozu, zabeležen je pad za 3,8% u odnosu na 2015. godinu. Možemo reći da je ostvarena povoljna situacija na tržištu. Izvoz između pomenute dve zemlje u periodu od 2012. do 2016. godine je pretežno rastao iz godine u godinu, dok je uvoz varirao.

 

 

Tabela 1: Ukupna razmena između Republike Srbije i Republike Italije 2012 – 2016. godine u 000 EUR

 

Godina

Izvoz

Uvoz

Saldo

Obim razmene

2012

102.142

71.394

30.748

173.536

2013

124.903

73.819

51.084

198.722

2014

125.100

81.320

43.780

206.420

2015

113.882

84.405

29.477

198.287

2016

148.158

81.174

66.984

229.332

Prosek 2012/2016

122.837

78.422

44.415

201.259

Izvor: RZS, obrada MPZŽS

 

Republika Srbija na tržište Italije pretežno izvozi primarne poljoprivredne proizvode. Na osnovu prošlogodišnjih podataka, najveći udeo u ukupnom izvozu zauzima merkantilni kukuruz, rafinisani beli šećer, rezanca od šećerne repe, sirovo sojino ulje i suncokretova sačma.

Kada je reč o uvozu poljoprivrednih proizvoda u 2016. godini pretežno su bili zastupljeni proizvodi veće vrednosti kao što su kafa, sveže jabuke, mesne prerađevine, razni prehrambeni proizvodi.

U italijanske kafee direktor Starbaksa Hauard Šulc "zaljubio" se pre više od tri decenije i oni su ga u velikoj meri inspirisali da napravi vodeći svetski prodajni lanac kafe. Međutim, bilo je potrebno da njegova kompanija naraste na oko 26.000 lokala u 75 država kako bi zadobila kredibilitet koji je Šulc smatrao da treba da ima da bi se usudila da uđe u zemlju koja je svetu dala espreso. Prva Starbaksova kafeterija u Italiji biće otvorena 2018. u centru Milana.

"Nisam mislio da smo spremni za Italiju" (ranije), rekao je Šulc u intervjuu za agenciju AP i dodao: "Mislim da je Italija tako posebno mesto. Toliko poštujem nasleđe italijanske kafe i italijansku kulturu i smatrao sam da moramo da zaslužimo to poštovanje, priliku, i tokom godinama smo stigli do toga da smo spremni da dođemo". Šulc, koji se u aprilu povlači sa pozicije direktora Starbaksa (Starbucks), sada se fokusira na novitete, uključujući lokal Pržionica u Milanu koji će biti otvoren 2018. godine. Biće to jedno od vrhunskih mesta na kojima se prži kafa i služe brojni napici od kafe. Putovanje dugo 35 godina, kako je dodao, kompletiralo je "moj vlastiti san i (zatvorilo) krug Starbaksa".

Žitelji Milana mahom su međutim, što je za očekivati, skeptični oko Starbaksovog kafea. Kristin Kung (Christine) koja ide u svoju omiljenu kafeteriju u centru Milana da popije espreso kaže da im ne treba "američki pejzaž" i dodaje: "Već imamo Mekdonalds i to je dosta". Ulazak Mekdonaldsa u Italiju pre tri decenije doveo je do stvaranja pokreta "Spora hrana" (Slow Food) koji ohrabruje lokalnu tradiciju u domenu ishrane ali nije uspeo da spreči širenje lanaca brze hrane na italijanskom tržištu. Espreso je još uvek deo italijanske tradicije, za razliku od ispijanja kafe na brzinu. Italijani vole da u omiljenom baru popiju espreso "s nogu". Šoljica, čak i u velikim gradovima, košta u proseku evro dok za kapućino treba izbrojati 1,2 do 1,5 evra. U Italiji barista uglavnom priprema kafu pred očima kupca dodajući mu je preko vitrine sa pecivom, često uz šale. Zauzimanje mesta u italijanskom baru može da znači dodatni trošak, posebno na "ekstra" lokacijama. U baru u kojem se pije kafa nudi se i nekoliko poslastica i "vaj-faj", u najboljem slučaju. Nije neuobičajeno ni videti kelnere kako na srebrnim poslužavnicima nose kafu u porcelanskim šoljama obližnjim trgovcima. Baš to je izazvalo Šulcovo divljenje kada je prvi put posetio Milano.

Milanski Starbaks na Pjaci Korduzio (Piazza Cordusio) biće jedan od 30 lokala pod imenom Pržionica koje kompanija planira širom sveta. Lokal u Milanu biće otvoren u partnerstvu sa italijanskom pekarom Prinči (Princi) koja će nuditi delikatese i pecivo. Prva Pržionica je u Sijetlu a najavljene su i u Šangaju, Njujorku i Tokiju. Šulc se nada da će potrošače, uz espreso i druge napitke od kafe, privući specijalna tehnika pripreme koju je razvio Starbaks a koja nije tipična za Italiju.

Kao i na drugim Starbaksovim mestima, i tu će kupac moći da uzme kafu za poneti ili sedne i popije je iz porcelanske šolje. U Starbaksu kažu da još nisu odlučili kolika će biti cena. Najveću do sada kafeteriju od oko 2.400 kvadratnih metara Starbaks će otvoriti na samo nekoliko koraka od Milanske katedrale. Površina Starbaksovih lokala je 200 metara kvadratnih u proseku. Iako je teško proceniti koliko ljudi u Italiji misli kao Kristin Kung, istraživanja tržišta ukazuju na veliku prepoznatljivost brenda Starbaks među Italijanima, uglavnom sa putovanja u inostranstvo. Smatra se da će mlađi Italijani pre nego stariji prihvatiti Starbaks. Đulija Rizi (Giulia Rizzi), stara 22 godine, oduševljena je zbog otvaranja Starbaksa i kaže da ne sumnja da će njeni vršnjaci biti česti gosti u tom lokalu. "Kada sam boravila u inostranstvu, to je mesto na koje sam često išla jer mi se sviđa i mesto i ono što rade a to je nešto što se u Italiji ne nalazi često", rekla je ona i dodala: "Naravno, u Italii je kafa sveta pa se verovatno (Starbaks) neće svima dopasti".

Sudbina italijanskog Starbaksa, kaže Šulc, zavisiće od pridobijanja Italijana a ne samo turista u Milanu, gradu koji je italijanska prestonica finansija i mode. Savet za ulazak na italijansko tržište on je dobio od modnog kreatora Brunela Kučinelija (Brunello Cucinelli). Njegov savet bio je: "Za Starbaks da bude autentičan. Za nas, da budemo ono što jesmo", kazao je Šulc. Posle Pržionice, Starbaks planira da otvori objekte i na drugim mestima u Milanu i to one koji predstavljaju kombinaciju tradicionalnih i lokala Rezerva (Reserve), koji su zapravo neka vrsta manje Pržionice, pre nego što krene dalje po italijanskim gradovima. Šulc nije rekao koliko se lokala planira u Milanu ali je napomenuo da je ranije u prvoj godini ulaska na tržište otvarano 10 do 12. Za sada Starbaksovi planovi ne iteresuju mnogo vlasnike tipičnih milanskih kafeterija, poput Đakomo kafea (Giacomo Caffe), sa drvenim šankom, okruglim stolovima i stolicama sa visokim naslonom. Taj kafe nalazi se nedaleko od Starbaksove buduće lokacije. "To je nešto potpuno drugačije", kaže menadžer Đakomo kafea Antimo Santoro. "Njima je najjača stvar da dođeš, kupiš i odneseš. Nama je najjača stvar usluga, mi nudimo veoma kvalitetnu kafu, veoma rafinirane mešavine, uz odličnu uslugu", istakao je Santoro.

Izvor: AP

Foto: Beta/AP

http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31