Izvoz junetine u Tursku u zastoju je poslednjih nekoliko meseci. Iako postoje najave zvaničnika da će ugovor biti produžen, stočari sumnjaju u to. Ukoliko bi došlo do produžetka ugovora, kvota bi morala da se poveća sa sadašnjih 5.000 na 7.000 tona.

Stočari navode da junad može da se proda po najboljoj ceni ukoliko ima između 400 i 500 kilograma težine. S toga, svako stopiranje izvoza šteti proizvođačima jer, što duže traje zastoj, junad dobija na težini, a to ujedno smanjuje cenu grla.

Prema rečima domaćih poljoprivrednika, junad iz Srbije posebno je cenjena na turskom tržištu. Kako navode, posebno je cenjeno zbog kvaliteta i jer domaći proizvođači u uzgajanju junadi ne koriste GMO. Zbog tog kvaliteta, Turci su za kilogram plaćali 5,4 EUR. Po tome, stočari u Srbiji smatraju da bi saradnja sa turskom mogla da se nastavi, ali veruju da se u to umešao izvoznički lobi.

- Turci su prestali da uvoze zbog prevara, bilo je proizvođača koji su poturali goveđe meso umesto junetine, ili onih koji nisu poštovali zahtevani verski obred pred klanje, pa ni prošlogodišnja kvota nije ispunjena. Takve stvari dešavale su se već sa izvozom voća u Rusiju, govedine u Kinu gde su umesto sušenog mesa otišle suve kosti pa je ta država obustavila aranžman. Kao da neko hoće da uništi proizvodnju u Srbiji kako bi otvorio tržište za uvoz iz Evropske unije - tvrdi za Danas predsednik Unije poljoprivrednih proizvođača iz Sremske Mitrovice Zlatan Đurić.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović navodi da te optužbe nisu tačne.

- Na liniji klanja uvek su dva inspektora iz Turske, a kod pakovanja 20 u pangleraju. Sve i kada bi neko hteo da poturi meso lošijeg kvaliteta, to je nemoguće. Doduše, pitajte tursku stranu. Izvoz za Tursku će biti nastavljen - navodi Nedimović.Kako bi se nadoknadio gubitak koji stočari pretrpe ukoliko izvoz junadi bude obustavljen, država je ranije, kada je sklopila saradnju sa turskom oko izvoza junadi, obećala da će sprovesti interventi otkup ako dođe do te obustave izvoza. Međutim, do interventnog otkupa nije došlo, a izvoza junadi za Tursku nema.

Ono što je urađeno jeste Javni poziv Direkcije za robne rezerve proizvođačima da prijave broj grla za naturalnu razmenu kroz koju mogu dobiti 17 kilograma merkantilnog kukuruza po kilogramu tovne junadi.

Iako bi tako, na neki način, proizvođači mogli da nadoknade štetu koju su pretrpeli zabranom izvoza junadi za Tursku, nisu u potpunosti zadovoljni svim uslovima koje moraju da ispune. Stočari smatraju da nema potrebe da dostavljaju podatke, koje moraju i da pojedinačno overe kod javnog beležnika, a koje Direkcija može da proveri u bazi Uprave za veterinu.

- Traži se gomila nepotrebnih papira a kada je pre četiri godine rađen interventni otkup svinjskog mesa, procedura je bila znatno lakša i efikasnije, kroz dva otkupa je završen celokupan posao - navodi Zlatan Đurić.

Poljoprivrednici žele da se u pozivu tačno navede iz koje je godine kukuruz koji će biti razmenjen za junad jer, kako kažu, ukoliko dobiju kukuruz od poslednje sezone neće imati mnogo koristi jer on, navode, ne odgovara za ishranu stoke.Agroekonomista Milan Prostran poručuje da bi najbolje bilo da se javno iznese razlog zbog kog je obustavljen izvoz junadi u Tursku. Prostran navodi da se, pored navedenog razloga da je izvoz obustavljen zbog izbora u Turskoj, pojavljuju i druge pretpostavke za prestanak izvoza tog mesa.

- Valjalo bi da se objasni i da li će paritet koji je ponuđen u interventnom otkupu moći da nadoknadi farmerima gubitak zbog snižavanja cene junadi. Mislim i da bi država morala opreznije i temeljitije da sklapa slične aranžmane, da ne ugovara veće količine nego što realno mogu da se proizvedu. Bilo je primera ranijih godina da su najavljivane silne hiljade tona koje traže strani partneri - navodi Prostran i dodaje da se mora uzeti u obzir činjenica da je stočni fond u Srbiji umanjen u poslednje dve do tri decenije sa dva miliona goveda na oko 800.000 grla, piše Danas.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636397/stocari-u-srbiji-nezadovoljni-uslovima-za-interventni-otkup

 

Tokom uzgoja tovne jagnjadi, ovčari se sreću sa brojnim problemima. Agrobiznis magazin, vam predstavlja neke od najčešćih bolesti abdomena i kako prepoznati simptome pojedini  bolesti?

Koje su najčešće bolesti?

Nadun,  je jedna od najčešćih bolesti tovne jagnjadi, a nastaje kao posledica zadržavanja i nagomilavanja gasova u buragu.

Nadutost odnosno nadun buraga – predželuca, oboljenje je brzog toka, pa stoga zahteva brzu i spretnu stručnu intervenciju, a oklevanje, ili pak zakašnjenje u terapiji može da ima za posledicu i smrtni ishod.

Do pojave naduna,  dolazi usled složene interakcije biljaka, životinje i mikroorganizama prisutnih u buragu. Ukoliko se bolest ne leči na vreme,  i adekvatnim lekovima može doći do uginuća životinje,  što dovodi do velike ekonomske štete i gubitka u ovčarskoj proizvodnji.

Poznato je nekoliko vrsta naduna: Penušavi nadun, koji izaziva, zelena lucerka i crvena detelina. Simptomi se obično pojavljuju nekoliko sati nakon uzimanja hrane,  koja dovodi do nadimanja životinje. Intraruminalni pritisak dovodi do nadimanja čitavog abdomena,  i ovu bolest je lako lečiti u ranoj fazi.

Nadun,  izazvan senom leguminozom nastaje kada se životinja hrani celom, seckanom ili mlevenom lucerkom ili senom crvene dateline. Problem nastaje kada je u pitanju visok procenat lisne mase,  nedovljno osušene koja čini deset odsto u obroku.

Nadun,  može da izazove i smeša žitarica koje utiču na preterano širenje buraga, i nastaje pri ishrani životinje sa zrnom ječma, kukuruza i sojine sačme. Gas nastaje kao posledica rastorenih bikarbonata i mikrobiološke fermentacije. Ako se formira veća količina gasa, stvara se i više pene koja zatvara kardiju želuca, te onemogućava podrigivanje. Prošireni burag utiče na dijafragmu,  što dovodi do delimičnog kolapsa pluća, naglog slabljenja životinje i uginuća. Nadun pogađa sve vrste ovaca,  bez obzira na starost, rasu i pol. Broj obolelih životinja u stadu dostiže 25 odsto, a broj uginuća je i do 50 procenata.

Tretiranje bolesti zavisi od tipa obolele životinje. Jedan od načina je uvođenje želudačne sonde u dorzalni deo buraga, u cilju smanjenja i odstranjivanja gasova ili unošenje mineralnih ili biljnih ulja i antifermenata.

Acidoza mlečne kiseline i kako nastaje

Acidoza mlečne kiseline,  je akutno metaboličko oboljenje ovaca koje karakteriše gubitak apetita, depresija, šepavost i na kraju koma. Uzrok može biti naglo uzimanje suvišnih količina žitarica (pšenice, ječma, kukuruza, raži).  i drugih lako fermentirajućih hraniva,  od strane životinje koja nije navikla na to. Ovo oboljenje najčešće se javlja u farmskim uslovima držanja životnja i češče se javlja kod jagnjadi,  starosti od tri do devet meseci. Bolest dovodi do brojnih promena u rumenu i krvi ovaca. Simptomi se javljaju u roku od jednog do tri dana,  nakon naglog uzimanja ugljenohidrantnih hraniva, disanje i puls kod obolele životinje je ubrzano, rumen prestaje sa funkcijom a koža je dehidrirana.

Napredovanjem bolesti dolazi do pojave dijareje,  a bolovi u stomaku se pojačavaju. Već sa prvim znacima ovog oboljenja,  životinji treba davati obroke od kabastih hraniva i obavezno obolelu životinju izdvojiti od ostatka stada.

Rumenitis

Rumenitis, je akutna ili hronična upala buraga izazvana nadražajima, patogenim mikroorganizmima. Od ove bolesti oboljevaju sve rase ovaca, a najčešće pogađa jagnjad,  od četiri do devet meseci starosti, a obično se pojavljuje u toku rane faze tova. Najveći broj slučajeva se javlja krajem leta ili početkom jeseni,  kada jagnjad odlaze u tov.

Rumenitis izaziva mlečna kiselina ili virusi, a nekad dođe do trovanja ovaca teškim metalima. Za razliku od goveda,  ovce tokom konzumiranja hrane izbegavaju uzimanje hrane,  u kojoj se slučajno nalaze metalni otpaci kao što je žica ili ekseri. Ukoliko je rumenitis malog do srednjeg inteziteta, simptomi bolesti mogu izostati, ali prisustvo većih lezija dovodi do pojave anoreksije, depresije, odsustva motorike rumena i gubitka telesne mase.

Najbolja preventive od ove bolesti je kontrola hrane jagnjadi koja su stavljena u tov. Tokom prvih deset dana,  treba postepeno prelaziti sa kabastih hraniva na obrok sa 90 odsto koncentrata. Preporučuje se i uključivanje oksitetraciklina u obrok i to 50 mg po grlu na dan,  radi preventive od rumenitisa i apscesa jetre kod ovaca.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31