Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Podsetila je da je Pravilnik donet u februaru prošle godine, a da je nov način obeležavanja jaja, koji je prethodno bio najavljen od juna 2019, odložen za 1. januar ove godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za nabavku mašina za obeležavanje.
„Ono što se trenutno nalazi u prometu su i dalje jaja koja nisu obeležena, što znači da su pakovana i stavljena u promet u decembru i biće u prometu do isteka roka trajanja, znači 28 dana. Svako jaje koje je pakovano od 1. januara mora biti obeleženo kako je propisao Pravilnik“, rekla je Milakara. Ističe da će inspekcija u toku planiranih kontrola sva jaja koja nisu u skladu sa Pravilnikom povući iz prometa. Prema njenim rečima, svako ko se bavi proizvodnjom ili prodajom jaja mora da zna odredbe Pravilnika, ukazujući da se o tome mogu informisati i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Milakara kaže da su proizvođači jaja apsolutno pripremljeni za primenu Pravilnika, jer su, navodi, sa njima prošli sve nedoumice koje su imali, dok za prodavce
smatra da su verovatno upoznati sa Pravilnikom jer je o tome više puta javno govoreno. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviđa da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, kao i način uzgoja koka nosilja. Zatim, dodaje, informacije za potrošače da se jaja moraju držati na odgovarajućoj temperaturi, veterinarski kontrolni broj objekta za pakovanje jaja, naziv i adresu proizvođača i/ili objekta za pakovanje jaja ili prodavca, broj komada jaja i način hranjenja koka nosilja.
Primenom novog pravilnika prestala je da važi dosadašnja klasifikacija jaja u sedam klasa (S S, S, A, B, C, D i E), a uvodi se razvrstavanje u dve klase kvaliteta - A i B. To znači da A klasi pripadaju sveža jaja za promet, dok su jaja B klase namenjena industrijskoj proizvodnji. Jaja će se razvrstavati i po težini u četiri grupe kao kod odeće - S, M, L i XL. Kod na jajetu moraće da sadrži broj koji označava način uzgoja koka nosilja - 0 znači da su jaja iz organskog uzgoja,
1 da su koke uzgajane na otvorenom prostoru, 2 da su uzgajane u živinarniku, a 3 da su koke uzgajane u kavezu. Kod na jajetu mora da sadrži i državu porekla i broj farme na kojoj su uzgajane koke nosilje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kupci jaja u Srbiji ubuduće će u prodavnici moći da kupe samo jaja sa proizvođačkim kodom na osnovu koga će moći da znaju da li je jaje iz uvoza ili je proizvedeno u Srbiji, kao i da li je koka nosilja uzgajana u slobodnom uzgoju ili u kavezu, rekao je za RTS šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstvu poljoprivrede.Domaćice kažu da je ručak uvek spreman kada u kući ima jaja. Znalo se da su najkvalitetnija za tortu sa oznakom "S" i da postoji sedam klasa od čega zavisi i cena. Od Nove godine važi novi pravilnik koji nalaže da svako jaje bude obeleženo.Šef odseka Veterinarske inspekcije Beograda pri Ministarstva poljoprivrede Dušan Ljuština rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je pravilnik donet još prošle godine a primena je pomerena za šest meseci kako bi proizvođači mogli da nabave opremu potrebnu za obeležavanje a od 1. januara svi su u obavezi da se pridržavaju pravilnika.

"Ono što je novina je da sada na svakom jajetu mora da se nalazi proizvođački kod koji sadrži određene podatke o zemlji porekla, načinu uzgoja u smislu da li se koke nosilje uzgajaju organski, u slobodnom uzgoju ili u kavezu. Za razliku od ranije, sada imamo samo A i B klasu. Klasa A se nalazi u prodaji dok je klasa B samo za industrijsku proizvodnju", kaže Ljuština.

U prodaji još mogu da se nađu neobeležena jaja jer su na tržište stigla pre praznika, ali kako je rok trajanja jaja maksimalno 28 dana, od kraja januara u prodaji više neće biti neobeleženih jaja.

"Ukoliko se i tada u prodaji nađu neobeležena jaja, ona će biti povučena iz prodaje a oni koji se ne budu pridržavali pravilnika snosiće i zakonske posledice. Ovim pravilnikom izuzeti su mali proizvođači koji jaja prodaju direktno na lokalnoj pijaci ili komšijama", objasnio je Ljuština, dodajući da se tako proda oko 500 jaja nedeljno.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3805135/od-kraja-januara-znacemo-pedigre-svakog-jajeta.html

Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Jaja su jedna od namirnica koja se najčešće koristi u Srbiji bilo samostalno ili kao dodatak jelima. Kajgana ili „jaje na oko“ sa slaninom su najomiljeniji tradicionalni doručak kod nas. U cilju unapređenja kontrole prometa ove namirnice Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je početkom godine novi Pravilnik o kvalitetu jaja kojim su propisani uslovi kvaliteta, klasifikacije, pakovanja, deklarisanja i obeležavanja jaja.U mnogim zemljama sveta postoji standardizovano obeležavanje jaja. Osim na ambalaži uskoro će i u Srbiji svako jaje biti obeleženo i na ljuci. Pored datuma proizvodnje biće ispisan i kod po kome će se tačno znati sa koje farme jaje potiče. Srpski potrošači nisu navikli na ovakvu vrstu obeležavanja, pa postavljaju brojna pitanja. Na koji način će se jaja obeležavati? Da li je boja koja se koristi bezbedna? Odgovor na ova i slična pitanja potražili smo u kompaniji „Elmed“ iz Temerina koja ima
već 30 godina iskustva na polju obeležavanja, etiketiranja i inspekcije proizvoda.
Na nedavno održanom 86. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu oni su predstavili mašinu za obeležavanje jaja koja je privukla veliku pažnju kako proizvođača jaja, tako i običnih posetilaca.

„Elmed“ nudi štampače sa mastilom koje je potpuno bezbedno za zdravlje ljudi, pa potrošači nemaju razloga za bojaznost od kontaminacije ljuske jajeta. Boja se ne skida sa ljuske, a bilo kakav pokušaj skidanja ili preštampavanja nije moguć“- kaže Dejan Nojković iz kompanije „Elmed“.U pitanju je „Domino ink jet“ štampač sa EU i FDA direktivama za direktnu štampu na prehrambenim proizvodima. Boja koja
se koristi ispunjava propise o upotrebi boje kao prehrambenog aditiva i potpuno je neškodljiva za ljude. Kompanija „Elmed“ zastupa kompaniju britansku kompaniju Domino, i u ponudi imaju šttampače AX serije različitih kapaciteta, a koji mogu da se povežu i sa klasirkom i obrađuju 35.000 do 45. 000 jaja na sat. Na Novosadskom sajmu su predstavili jednostavniji sistem, sa štampačem koji obeležava jaja u saću od 30 komada u konačnom modu.
„Svaki korak je obeležavanje jednog reda, odnosno pet komada i ovakvi štampači su predviđeni za manje farme koje imaju proizvodnju do recimo 2.000 komada jaja dnevno. Jedan ciklus za obeležavanje jednog reda od pet komada jaja traje oko sedam sekundi“ – objašnjava Nojković. Ovakva vrsta obeležavanja jaja u Srbiji je novina, ali je neminovna kako bismo kao zemlja kandidat uskladili naše propise sa zakonima EU. Obeležavanje jaja brojne
prednosti, a cilj je da se zaštiti krajnji potrošač. Na ovaj način se povećava transparentnost i bezbednost hrane, kupac će imati sve potrebne informacije prilikom kupovine i biće zaštićen od mogućih manipulacija proizvođača ili prodavaca.
Naime, sa ovako obeležim jajima tačno će se znati vreme nošenja jaje, neće postojati mogućnost prepakivanja ili da u jednoj kutiji imate jedno jaje od prekjuče a drugo od pre deset dana.
„Obeležavanje jaja na ovaj način u EU je obavezno. Možemo da uradimo i klasiranje, odnosno povezivanje štampača direktno sa klasirkama i od njih dobijamo
signal. Ovako obeležena jaja smanjuju mogućnost zloupotrebe ili stavljanja u promet jaja sa neodređenim rokom trajanja, pa će takve dileme sada biti rešene. Osim toga ovo je još jedan benefit za državu jer će potrošač moći da vidi da li je jaje domaćeg porekla ili iz uvoza“ – ističe Nojković.
Iako se ovo čini kao dodatni trošak za proizvođače jaja, treba istaći da se u EU, ali i u mnogim drugim zemljama sveta izuzetno vodi računa o potrošačima i njihovim pravima, svaki proizvod mora biti adekvatno obeležen pre svega zbog zaštite samih kupaca.
Osim primarne uloge obeležavanje jaja je ujedno i prilika za proizvođače da izdvoje svoja jaja na tržištu i učine ih prepoznatljivim i na taj način poboljšaju promociju svog brenda. „Elmed“ iz Temerina može im u tome pomoći, jer osim opreme za direktno obeležavanje jaja, nude i rešenja za
obeležavanje sekundarnih pakovanja.Novi Pravilnik o klasifikaciji i obeležavanju jaja donet je početkom godine, ali je Ministarstvo poljoprivrede produžilo rok
preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom. Prema novom Pravilniku u zavisnosti od težine jaja će se obeležavati sa XL (vrlo velika jaja težine od 73 grama i više) L (velika težine od 63 do 73 grama) M (srednja težina od 53 do 63 grama) i S (mala jaja težine ispod 53 grama). Jaja će se kao i do sada deliti na A i B klasu, ali će u prometu
biti samo klasa A, dok će jaja B klase ići u industrijsku proizvodnju. Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" do četiri dana nakon nošenja.
Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 jaja od koka u kavezima. Po novom Pravilniku, na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase i nosiće naziv "neupakovana jaja". I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020. Šta se od proizvođača očekuje?

Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…

– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.

Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.

– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.

– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.

Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.

Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430338/Jaja-s-pecatom-na-cekanju

 

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je rok preduzećima koja se bave proizvodnjom, sakupljanjem, klasiranjem i pakovanjem jaja do 1. januara 2020. godine, da usklade svoje poslovanje sa novim pravilnikom koji, između ostalog, propisuje da svako jaje na sebi mora imati "pečat".

Ministarstvo poljoprivrede donelo je početkom godine nova pravila za proizvodnju i promet jaja, koja podrazumevaju strože obeležavanje i klasifikaciju jaja kao i nove uslove koji se tiču izgleda, dimenzija i njihovog pakovanja ali i nova pravila za uzgoj i ishranu koka nosilja.

Prvobitni rok proizvođačima da se prilagode novom pravilniku bio je 1. jul ove godine. Novim pravilnikom, između ostalog, određena su drugačija pravila za klasifikaciju.Kada je reč o njihovoj veličini bila su podeljena u sedam klasa - S S, S, A, B, C, D i E (S S su bila najkrupnija - 70 grama, a E najmanja sa 45 grama).

Pravilnik o proizvodnji i prometu jaja deli jaja na A i B klasu, ali će u prometu biti samo klasa A.Takođe, postojaće i jaja "izuzetne svežine" stara najviše 10 dana od nošenja kao i "ekstra sveža" jaja, do četiri dana nakon nošenja.

Kada je reč o jajima klase B, ona će ići u industrijsku proizvodnju ili će se koristiti za životinjsku ishranu.Klasifikacija po veličini jajeta ostaće ista, od jaja S veličine ispod 53 grama do jaja XL veličine preko 73 grama.

Na osnovu toga kako se koke nosilje hrane, postojaće nove oznake i to 0 za organska jaja, 1 za jaja iz slobodnog uzgoja, 2 jaja podnog uzgoja, 3 kavezna jaja i ove oznake će biti deo broja koji će se nalaziti na svakom pojedinačnom jajetu kao i na pakovanju.Po novom pravilniku, jaja koja se prodaju na pijacama nosiće naziv "neupakovana jaja", a na pijacama će moći da se prodaju samo jaja A klase.

I u prodavnicama i na pijacama rok trajanja ne sme da bude duži od 28 dana od dana nošenja jaja.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/pecat-za-svako-jaje-proizvodacima-jaja-novi-rok-do-2021-da-usklade-proizvodnju/w1ekgch

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Stručnjaci godinama debatuju da li su jaja zdrava ili ne. Deluje da odgovor zavisi od toga koliko ih nedeljno pojedemo - to je pokazala nova medicinska studija, objavljena u stručnom časopisu „Jama".

Rezultati su pokazali da samo dva jajeta dnevno mogu da izazovu kardiovaskularne probleme i preranu smrt.

Žumance sadrži velike količine holesterola: prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede u velikom jajetu nalazi se oko 185 miligrama holesterola, što je više od polovine preporučene doze unosa - Svetska zdravstvena organizacija predlaže ukupno 300 miligrama dnevno.Studija je rađena na osnovu podataka iz šest različitih eksperimenata, koji su uključili više od 30 hiljada učesnika tokom 17 godina.Zaključak istraživača je da unos od 300 miligrama dnevno povećava rizik od bolesti krvnih sudova za 17 odsto, a da su šanse za infarkt veće za 18 procenata.

Otkrili su i da, ako jedete tri do četiri jajeta nedeljno, ova dva rizika povećana su za šest, odnosno osam procenata.

Već dva jajeta pojedinačno dižu ove procente sa 27 na 34.Studija je pokazala da ta povezanost postoji bez obzira na godine, fizičku spremnost pojedinca, kao i na to da li je pušač i kakvog je zdravlja, u smislu ima li visok krvni pritisak ili ne.

„Naša studija je pokazala da ako dve osobe imaju identičnu ishranu, koja se razlikuje samo u dnevnom unosu jaja, ona koja ih jede više ima veću verovatnoću da ima srčanih problema", kaže Norina Alen, profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern i jedna od autorka studije. .Nova istraživanja su u suptrotnosti sa prethodnim nalazima, koji su tvrdili da ne postoji direktna veza između unosa jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti.

Alen tvrdi da su ranija ispitivanja uključivala manji uzorak i u kraćem periodu su rađena. Ipak, istraživači ostavljaju mogućnost da u njihovim analizama postoje greške. Podaci o tome koliko jaja ljudi dnevno pojedu radili su preko upitnika, u kojima je trebalo da se anketirani sete kako su se hranili u prethodnim mesecima i godinama.

Ostali stručnjaci ističu da su ovi rezultati izvedeni samo na osnovu posmatranja i da, tako mogu da pokažu da veći unos jaja povećava rizik od bolesti, ali da ne mogu na taj način da utvrde uzročno-posledičnu vezu između njih.

„Kvalitet ove studije je u tome da je reprezentativnija, jer pokriva različite etničke zajednice među stanovništvom, kao i različite načine ishrane među običnim građanima u Americi", kaže Tom Sanders, profesor dijetetike na Kings koledžu u Londonu.

„Ograničenja su joj jer se oslanja na pojedinačna merenja unosa hrane".I koliko, na kraju, jaja treba da jedemo? Koautorka serija Alen preporučuje da ih ne bude više od tri nedeljno. Ljubitelje ove namirnice savetuje da jedu uglavnom belanca.

„Ne podstičem ljude da ih izbace u potpunosti iz ishrane, samo predlažem da ih jedu umerenije"

Tom Sanders primećuje da se studija odnosi na SAD.„U Americi prosečan unos holesterola ide i do 600 miligrama, što je mnogo više nego u Velikoj Britaniji gde se kreće oko 225 miligrama holesterola dnevno", ističe Sanders.

U stvari, najnoviji statistički podaci Međunarodne komisije za jaja iz 2015. pokazuju da su Amerikanci tek na sedmom mestu u svetu, po broju jaja koje pojedu tokom godine - 252 jajeta u proseku pojede svaki građanin. Međutim, uzrok svake pete smrti kod njih su srčani problemi.

Japanci, koji godišnje pojedu u proseku 328 jaja, imaju manji taj stepen - 11 odsto smrti uzrokovano je kardiovaskularnim problemima.

„Umeren unos - tri do četiri nedeljno - sasvim je u redu", zaključuje britanski stručnjak.

Izvor:https://naslovi.net/2019-03-26/bbc-news/koliko-jaja-mozemo-da-pojedemo-a-da-ne-ugrozimo-zdravlje/23131849

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31