Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Na zelenim pijacama širom Srbije trgovci spremno dočekuju veliki hrišćanski praznik - Vaskrs. Cena kokošijih jaja kreće se od 10 do 20 dinara. A, na tezgama mogu da se pronađu i ona obojena.

Lepo složena na tezgama mame kupce, koji uglavnom kupuju od deset do 50 jaja, a ima i onih s većim porodicama koji kupuju i do sto, rekli su Tanjugu prodavci.

Kupci kažu da su "jajca poskupela, od tri do pet dinara", a jedna starija gospodja tvrdi da su "državna jaja jeftinija" i objasnila da je mislila na prozvode koji se prodaju u supermarketima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=04&dd=21&nav_id=1533282

Stručnjaci godinama debatuju da li su jaja zdrava ili ne. Deluje da odgovor zavisi od toga koliko ih nedeljno pojedemo - to je pokazala nova medicinska studija, objavljena u stručnom časopisu „Jama".

Rezultati su pokazali da samo dva jajeta dnevno mogu da izazovu kardiovaskularne probleme i preranu smrt.

Žumance sadrži velike količine holesterola: prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede u velikom jajetu nalazi se oko 185 miligrama holesterola, što je više od polovine preporučene doze unosa - Svetska zdravstvena organizacija predlaže ukupno 300 miligrama dnevno.Studija je rađena na osnovu podataka iz šest različitih eksperimenata, koji su uključili više od 30 hiljada učesnika tokom 17 godina.Zaključak istraživača je da unos od 300 miligrama dnevno povećava rizik od bolesti krvnih sudova za 17 odsto, a da su šanse za infarkt veće za 18 procenata.

Otkrili su i da, ako jedete tri do četiri jajeta nedeljno, ova dva rizika povećana su za šest, odnosno osam procenata.

Već dva jajeta pojedinačno dižu ove procente sa 27 na 34.Studija je pokazala da ta povezanost postoji bez obzira na godine, fizičku spremnost pojedinca, kao i na to da li je pušač i kakvog je zdravlja, u smislu ima li visok krvni pritisak ili ne.

„Naša studija je pokazala da ako dve osobe imaju identičnu ishranu, koja se razlikuje samo u dnevnom unosu jaja, ona koja ih jede više ima veću verovatnoću da ima srčanih problema", kaže Norina Alen, profesorka preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern i jedna od autorka studije. .Nova istraživanja su u suptrotnosti sa prethodnim nalazima, koji su tvrdili da ne postoji direktna veza između unosa jaja i povećanog rizika od srčanih bolesti.

Alen tvrdi da su ranija ispitivanja uključivala manji uzorak i u kraćem periodu su rađena. Ipak, istraživači ostavljaju mogućnost da u njihovim analizama postoje greške. Podaci o tome koliko jaja ljudi dnevno pojedu radili su preko upitnika, u kojima je trebalo da se anketirani sete kako su se hranili u prethodnim mesecima i godinama.

Ostali stručnjaci ističu da su ovi rezultati izvedeni samo na osnovu posmatranja i da, tako mogu da pokažu da veći unos jaja povećava rizik od bolesti, ali da ne mogu na taj način da utvrde uzročno-posledičnu vezu između njih.

„Kvalitet ove studije je u tome da je reprezentativnija, jer pokriva različite etničke zajednice među stanovništvom, kao i različite načine ishrane među običnim građanima u Americi", kaže Tom Sanders, profesor dijetetike na Kings koledžu u Londonu.

„Ograničenja su joj jer se oslanja na pojedinačna merenja unosa hrane".I koliko, na kraju, jaja treba da jedemo? Koautorka serija Alen preporučuje da ih ne bude više od tri nedeljno. Ljubitelje ove namirnice savetuje da jedu uglavnom belanca.

„Ne podstičem ljude da ih izbace u potpunosti iz ishrane, samo predlažem da ih jedu umerenije"

Tom Sanders primećuje da se studija odnosi na SAD.„U Americi prosečan unos holesterola ide i do 600 miligrama, što je mnogo više nego u Velikoj Britaniji gde se kreće oko 225 miligrama holesterola dnevno", ističe Sanders.

U stvari, najnoviji statistički podaci Međunarodne komisije za jaja iz 2015. pokazuju da su Amerikanci tek na sedmom mestu u svetu, po broju jaja koje pojedu tokom godine - 252 jajeta u proseku pojede svaki građanin. Međutim, uzrok svake pete smrti kod njih su srčani problemi.

Japanci, koji godišnje pojedu u proseku 328 jaja, imaju manji taj stepen - 11 odsto smrti uzrokovano je kardiovaskularnim problemima.

„Umeren unos - tri do četiri nedeljno - sasvim je u redu", zaključuje britanski stručnjak.

Izvor:https://naslovi.net/2019-03-26/bbc-news/koliko-jaja-mozemo-da-pojedemo-a-da-ne-ugrozimo-zdravlje/23131849

Taman smo naučili šta znače oznake E, D, C, B, A, S, SS na jajima, a Ministarstvo poljoprivrede donelo je pravilnik kojim ih menja i izjednačava sa oznakama u većem delu sveta.

Jaja su, godinama, po veličini bila podeljena u sedam klasa – SS, S, A, B, C, D, E – između kojih je razlika u pet grama, pri čemu je SS najkrupnije jaje i teži više od 70 grama, a E ima manje od 45 grama.

Sada pri odabiru jaja više nećemo razmatrati da li da uzmemo ona sa oznakom S za koja znamo da teže od 65 do 70 grama, ili nešto manja A čija je težina pet grama manja, već ćemo jaja kupovati kao odeću, birajući između S, M, L i XL veličine. Ovaj način označavanja jaja zastupljen je u većini zemalja van Srbije.

XL – vrlo velika, težine od 73 grama i veća
L – velika, težine od 63 do 73 grama
M – srednja, težine od 53 do 63 grama
S – mala, jaja težine ispod 53 grama

Ono što ostaje isto su oznake za kvalitet jaja, A i B koje pokazuju da li su jaja sveža ili rashlađena, namenjena industrijskoj proizvodnji. U prodaji će se naći jaja koja A klase sa oznakom „ekstra“, što će označavati jaja upakovana u roku od četiri dana od dana nošenja jaja. Pakovanja sa rečima „ekstra“ ili „ekstra sveže“ mogu se naći u maloprodaji do devetog dana od dana nošenja jaja.

Na kutiji jaja uskoro će se nalaziti i podatak o načinu uzgoja kokošaka koje su ih snele. Ovaj podatak biće označem brojevima, pa će 0 značiti da su jaja iz organskog uzgoja, 1, da su u pitanju jaja iz slobodnog uzgoja, broj 2 će označavati jaja iz podnog uzgoja, a 3 iz kaveznog.

Rok trajanja jaja ne može biti duži od 28 dana. Novi pravilnik stupio je na snagu, ali je proizvođačima dat rok do 1. jula da se prilagode novim zahtevima.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest423135.html#lat

Kompanija Mercator S moraće da obustavi reklamiranje “hrane bez GMO”, iako su navodi u njoj tačni. Merkator u reklami ističu da su jaja njihove robne marke “K plus”, bez GMO, ali im je to sada Veterinarska inspekcija zbranila. Veterinarski inspektori bili su u kontroli i doneli odluku da se povuče reklamiranje putem sredstava javnog informisanja kao i sa bilborda, rečeno je za “Večernje novosti” u Ministarstvu poljoprivrede. Ta reakcija inspektora usledila je pošto se nedavno pojavila reklama da su to prva jaja na našem tržištu sa sertifikatom “Dunav soje” () koji garantuje da je proizvod bez GMO.

Kako u Srbiji zakon o GMO predviđa da nijedan modifikovani živi organizam kao ni proizvod od GMO ne može da se prodaje, odnosno gaji u komercijalne svrhe, podrazumeva se da je sva roba u našoj zemlji bez GMO, pišu “Novosti”.Znači, nije netačno da su jaja bez GMO, kao i da prva imaju taj sertifikat, već je to “zabranjeno naglašavati”. U Ministarstvu poljoprivrede smatraju da se reklamiranjem “kupci mogu dovesti u zabludu da svi drugi proizvodi koji su iste sadržine mogu da sadrže GMO”, jer nije naznačeno drugačije. Oni tu oznaku ne mogu da koriste kao svoju prednost jer, kako kažu u Ministarstvu, deklarisanje hrane mora da se obavlja na način kojim se ne obmanjuje kupac, mada se ovde laički ne vidi da obmana zaista i postoji. Više nam izgleda kao kad bi proizvođaču cipela zabranili da ih reklamira kao udobne, jer bi to moglo da znači da postoje i neudobne cipele drugih proizvođača. Ovakvom odlukom dovodi se u pitanje i smisao postojanja sertifikata “BEZ GMO” u Srbiji, kakav je i sertifikat međunarodnog udruženja Dunav Soja.

Da stvar bude besmislenija, “Dunav Soja” označavanje zvanično je podržalo Ministarstvo poljoprivrede, i to je od maja 2015. bila prva i jedina oznaka kontrolisanog GM free kvaliteta. Rad “Dunav Soje” podržan je i od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i projekta “Kvalitetna soja bez GMO-a iz Dunavske regije”.

Dunav Soja

BEZ GMO Dunav Soja je jedan od gmo-free sertifikata koji je, na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, koji postoje već dve decenije, kada su Ausrtrijanci, Nemci i Švajcarci počeli da kreiraju dobrovoljne standarde kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Ovi sertifikati garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su “BEZ GMO” Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka.

Izvor: Mondo

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

Prva BEZ GMO jaja

maj 22, 2019

Jaja dobijena kontrolisanim procesom proizvodnje, koji garantuje ishranu koka BEZ GMO hranom domaćeg porekla, potrošači mogu nabaviti na policama IDEA prodavnica, RODA marketa i Mercator hipermarketa. Ovakva svojstva K Plus jaja garantuje BEZ GMO Dunav Soja evropski standard kvaliteta, čije donošenje je priznalo i podržalo Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije uz 14 drugih evropskih Ministarstava poljoprivrede. Dunav Soja sertifikat podrazumeva kontrolu i sertifikaciju svih učesnika u proizvodnom lancu čime se garantuje da je proizvod domaćeg i kontrolisanog porekla i kvaliteta, u čijoj proizvodnji nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci, kako u ishrani životinja, tako i u krajnjem proizvodu.

Marija Kalentić, regionalni direktor iz međunarodnog udruženja Dunav Soja objašnjava da su na inicijativu potrošača i prehrambene industrije širom Evrope, još pre dvadeset godina, počev od Austrije, Nemačke, Švajcarske kreirani dobrovoljni standardi kvaliteta za proizvodnju i označavanje BEZ GMO prehrambenih proizvoda. Oni garantuju da u procesu proizvodnje (od njive do trpeze) nisu korišćeni genetski modifikovani sastojci. Danas je više od 10.000 proizvoda u Evropi sertifikovano i označeno kao BEZ GMO, a na primer sva jaja u Austriji su BEZ GMO Dunav Soja sertifikovana, čime se garantuje da životinje nisu hranjene GM stočnom hranom kao i da u celom procesu proizvodnje i krajnjem proizvodu nema GMO sastojaka. Sada i potrošači u Srbiji imaju mogućnost izbora ovakvih proizvoda.

„Našim kupcima želimo da ponudimo proveren kvalitet i mogućnost izbora. Upravo zbog toga su K Plus jaja prvi domaći proizvod na tržištu Srbije sa BEZ GMO Dunav Soja sertifikatom i oznakom kvaliteta koja je zvanično odobrena od strane Ministarstva poljoprivrede“, rekla je Nataša Pavlović iz kompanije Mercator-S.

 

izvor : http://www.novosti.rs 

 

 

Uspeh živinarske proizvodnje u mnogome zavisi i od pravilnom odabiru jaja za nasad, jer od njega zavisi kvalitet podmlatka. Ispravna jaja moraju da potiču od zdrave živine (roditeljska jata), koja ima adekvatni smeštaj, hranjena kvalitetnom raznovrsnom zrnasto koncentrovanom hranom, i nad njim se pravilno sprovodi program mera zdravstvene zaštite živine. Bitni činioci za odabir jaja su: oplođenost, težina, starost, izgled čistoca i čvrstoca ljuske, način skupljanja obeležavanja i čuvanje (uskladištenje) jaja do početka inkubacije. Oplođenost jaja u mnogome zavisi i od odnosa muških i ženskih jedinki u jatu. Idealan odnos kod kokoši lake linije je 1:10-12, kod teške linije 1:8-10 (ranije se koristio odnos 1:6-8), kod ćurke je 1:8-10, kod guske 1:3, i kod plovke 1:5. Osim ovog uslova na oplođenost, veliki uticaj imaju i ambijetalni uslovi, uslovi smeštaja kao i godišnje doba. Za nasad ne treba uzimati ni suviše sitna, (dobijamo neotporan podmladak) , ni suviše krupna jaja (imaju dva žumanca). Najbojla težina kod kokoške je 55-65 gr, kod ćurke i patke 75-95 gr, a kod gusaka 160-220 gr. Dobijeni podmladak živine ima 60 - 67 % težine od težine jajeta. Za nasad se ne uzimaju tek snesena jaja, već starija od 24 h (koliko je potrebno da se stvori vazdušna komora na tupom kraju jajeta), idealna starost jaja je oddva do pet dana, a optimalna je i do sedam dan. Za svaki dan prekoračenja starosti posle sedam dana smanjuje se procenat inkubiranja za 1-2% dnevno. Oblik jaja mora biti pravilan (jajolik), ne smeju biti suviše šiljasta, okrugla i deformisana kao ni prljava. U koliko su prljava ne smemo ih prati, već ih čistimo suvom krpom, ukoliko je manje zaprljano. Ljuska mora biti glatka, čvrsta i ujednačene debljine (oko 0,35mm). Uslovi skladištenja jaja do inkubiranja: do 4 dana 18-19°C, do 7 dana 15-16°C, više od 7 dana 12-14°C, vlažnost vazduha treba biti 75-85 % sa optimalnim provetravanjem. Poželjno je svakog dana pri skladištenju okretati jaja da se zametak ne zalepi za ljusku jaja. Pre nego što inkubator naselimo jajima treba proveriti ispravnost njegovog rada. To se odnosi na pravilnost i ispravnost uređaja za temperaturu, vlažnost vazduha i provetravanje (inkubator se stavlja u pogon 24h pre unosa pilića). Inkubator se pere čisti sredstvima koja ne škode jajima i pilićima (21ml formalina, 21ml vode, 15-17gr kalijum permanganata za 1m² ). Nakon pripreme inkubatora vršimo pripremu jaja za inkubaciju: dezinfekciju jaja (rastvorom 1L destilovane Vode + 10ml omnisana + 20ml H2O2 ), kako ne bi došlo do temperaturnog šoka jaja se postepeno (4-6 h pre početka inkubacije) zagrevaju na temperaturi 22-23°C u predvaljaonicima. Nakon ove pripreme započinje proces inkubiranja. Višeslojni inkubator treba da zadovolji sledeće uslove: kod kokošijih jaja 1-18 dana, temperatura treba biti 37.6- 37.8°C, vlažnost vazduha 60-65 %, okretanje jaja 12 puta dnevno, i pregled jaja 6 i 18 dana. Od 19-21 dana temperatura u intervalu 37.5-37.6°C, pri čemu je vlažnost vazduha 75-80%. Kod ćurećih jaja od 1-24 dana, temperatura treba biti 37.5- 37.7°C, vlažnost vazduha 60-65%, 12 okretanja jaja dnevno i pregled jaja 7 i 16 dana. Za period od 25-28 dana temperatura je 37.3-37.6°C, vlažnost vazduha 60-70%. Temperatura i vlažnost vazduha pri inkubiranju plovčijih jaja je približno ista kao kod ćurećih. Pri inkubiranju gušćijih jaja od 1-25 dana temperatura je u intervalu 37.5-37.7°C, vlažnost vazduha je 60-65%, 12 okretanja jaja dnevno i pregled jaja 12 i 22 dana. Od 26-30 dana temeratura je 37.2-37.5°C, vlažnost vazduha 75-80%. Maksimalna koncetracija ugljen dioksida je 0.3-0.4% u predvaljaonik, a 0.5- 0.6% u valjaonik. Negativne pojave pri inkubaciju su najčešće: Neoplođena jaja kao posledica nedovoljnog broja petlova u jatu, suviše stari petlovi, velika gustina naseljenosti i bolest. Pojava krvavog prstena u jajetu je posledica neadekvatnog skladištenja jaja pre inkubacije, neadekvatna temperatura inkubacije, loša ishrana matičnog jata i loša fumigacija. Rano uginuće embriona je posledica neadekvatne temperature pri inkubiranju, neadekvatno okretanje jaja, loša ventilacija i bolest (samonela). Pojava uginuća formiranih pilića u ljusci je najčešće posledica niske vlažnosti, neadekvatne temperature, loše ventilacije, neadekvatno okretanje jaja, bolest i loša ishrana jata.

Pristigli rezultati kontrole konzumnih kokošijih jaja obavljenih u referentnoj laboratoriji za pesticide EU „Primoris“ -Bugarska, pokazuju da su jaja koja se prodaju na pijacama u sistemu JKP „Gradske pijace“, ispravna i u skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane i regulativom 396/2005 EC. U poslatim uzorcima nije zabeleženo prisustvo fipronila, izuzev jednog uzorka, u kome je utvrđeno prisustvo ovog jedinjenja i ove supstance, ali u koncentraciji ispod granice referentnih vrednosti.

Da su Gradske pijace čuvari zdravlja svih Beograđana, pokazuje i ispitivanje ove osetljive namirnice koju sugrađani svakodnevno konzumiraju i koja je jako važna za ishranu ljudi. Građani mogu da budu sigurni u kvalitet i higijensku bezbednost hrane koju prodaju pravi poljoprivredni proizvođači na svim beogradskim pijacama. 

JKP „Gradske pijace“ jedine sprovode komercijalnu analizu namirnica prema internom monitoring planu zdravstvene ispravnosti namirnica, koji se sprovodi kvartalno, po potrebi i češće, kao u ovom slučaju usled izbijanja krize hemijskih zagađenih konzumnih kokošijih jaja. Gradske pijace su odmah reagovale, i zatražile analizu jaja koja se prodaju na pijacama u intresu bezbednosti svih građana, u najrenomiranijoj instituciji EU.
Zbog povećanog prometa poljoprivrednih proizvoda i raznovrsne ponude, JKP „Gradske pijace“ nastaviće sa redovnim kontrolama namirnica kako bi pijace ostale omiljeno i nezaobilazno mesto snadbevanja svih sugrađana.

 

Holandski uzgajivači kokošaka su pretrpeli štetu od oko 33 miliona evra kao direktnu posledicu klanja i drugih mera koje su sprovedene nakon što je ovog meseca otkriveno da su jaja sa njihovih farmi zagađena toksičnom hemikalijom.

Procena, koju je izračunao Univerzitet u Vageningenu na zahtev holandskog Ministarstva za ekonomske poslove, poslata je danas parlamentu uoči rasprave o tome kako su nadležni organi upravljali ovom aferom, prenosi agencija Rojters.

Istražitelji su početkom avgusta otkrili malo veće prisustvo fipronila, otrova protiv buva, od prihvatljivih nivoa na holandskim farmama kokošaka, zbog čega se brzo pristupilo klanju, stavljanju u karantin i drugim merama za sprečavanje dalje proizvodnje kontaminiranih jaja.

Kasnije je usledilo povlačenje iz prodaje miliona jaja od holandskih kokošaka i proizvoda koji sadrže jaja u zemljama širom Evrope, a čak i u Aziji.

Dva Holanđanina koji su vodili kompaniju sa veterinarskim preparatima Čikfrend uhapšena su i zadržana u pritvoru u Holandiji pod sumnjom za ugrožavanje javnog zdravlja zbog upotrebe hemikalija na farmama kokošaka.

Belgijske vlasti istražuju da li je belgijska firma koja je prodala Čikfrendu preparate koji sadrže fipronil bila svesna, da li je saučesnik ili odgovorna za ulazak te hemikalije u lanac ishrane.

Šteta koju je izračunao Univerzitet odnosi se na oko 200 holandskih farmi, i ne obuhvata finansijske posledice verovatno veće finansijske štete prouzrokovane povlačenjem jaja u međunarodnim okvirima, dodaje Rojters. (Tanjug)

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31