„Voždove jagode“ u Stojniku se proizvode na imanjima Snežane Birčanin i Aleksandra Bendića. Nadzor proizvodnje poveren je dipl.inž.master Goranu Đakoviću. Zahvaljujući inovativnim rešenjima upotreba pesticida je svedena na minimum a proizvodnja strogo kontrolisana. Na oko pet hektara zasađene su rane sortejagode. Jedno od imanje nalazi se u Šundića sokaku odakle se pruža pogled na Orašac i novoizgrađeni hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Svetom Jovanu. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na imanju se uspostavlja plastenička proizvodnja rane jagode, primenjuje se navodnjavanje sistemom kap po kap a sve zasade osigurava DUNAV OSIGURANJE što takođe subvencioniše država.Berba jagoda radi se isključivo ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Za berbu jednog hektara potrebno je 15 do 20 berača, a svaki od njih prosečno ubere oko 100 kilograma jagoda. Da bi plodovi bili svrstani u ekstra klasu treba da budu teži od 20 grama ili veći od 30 milimetara u prečniku. Za prvu klasu plodovi su između 10 do 20 grama odnosno 15 do 25 milimetara u prečniku. Maksimalna tolerancija primesa plodova niže klase je do 10 odsto. Tokom plodonošenja jagoda se bere šest do deset puta. Plodovi koji su namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da sadrže i čašične listiće sa jednim santimetrom dela peteljke. Na pakovanjima se nalazi informacija o proizvođaču, proizvodnom području i kvalitetu. U objektima Merkatora VOŽDOVE JAGODE su u ekstra klasi i već privlače pažnju potrošača. Prema nalazima ovlašćene laboratorije utvrđeno je da nema ostataka pesticida niti teškoh metala što potvrđuje kvalitet jagoda iz srca Srbije.

Najveći svetski prozvođači jagoda su SAD, Japan, Poljska, Italija, Meksiko i Španija koja proizvodi više od 50 odsto jagoda koje se potroše na teritoriji Evrope. Od šezdesetih godine prošlog veka u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje jagode. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji u zavisnosti od intenzivnosti proizvodnje prinosi se kreću od pet do 45 tona po hektaru. Prema podacima instituta za voćarstvo u Čačku, jagoda se u Srbiji prostire na oko 7. 000 hekta.

Izvor: Agtobiznis magazin 

Poslednjih dana jagode su postale pristupačnije mnogima u Srbiji. Cene na gradskim i kvantaškim pijacama pale su sa 400 na 150 do 200 dinara. Da li je na pad cene uticala velika ponuda slatkog ploda, njime zasađene veće površine, koronavirus ili zastoj u izvozu?Porodica Starčević u Žiči nadomak Kraljeva neguje jagode na četiri hektara. Zadovoljni su ovogodišnjim rodom i kvalitetom i očekuju da će ubrati oko 50 tona jagode."Cena se kreće od evro do evro trideset, videćemo na kraju koliko će biti. Mi u globalu smo uvek zadovoljni. Podigli smo zasad, radimo, trudimo se. Zasad je u fulu da bi imali dobar rod", kaže Milinko Starčević, proizvođač jagoda u Žiči.

"Ljudi koji se bave ovom proizvodnjom su izuzetno zadovoljni i prinosom i kvalitetom i cenom. Juče i danas ona je u padu na veliko ali i dalje je korektna cena", dodaje Boban Marković iz smederevske Poljoprivredne stručne službe.

Jagoda je na domaćim pijacama početkom berbe dostizala i 400 dinara, a u izvozu do i pet i po evra. Poslednjih dana cena je prepolovljena, a izvoz se usporio.

"Prirodno je da sa ponudom količina na tržištu dođe i do pada cena. Ako se pojavi nekakav problem sa jagodama, uključićemo se u rešavanje. Što se tiče izvoza, ide nesmetano za Rusiju. Problem se pojavio između izvoznika naših i Rusa u pogledu načina plaćanja. Svi su obazrivi na svakom tržištu i drugačije reaguju nego u prethodnom periodu", istakao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Za kvalitetnu proizvodnju jagode u Srbiji obezbeđeni su svi potrebni uslovi i ulaganja. Država je dala i subvencije, a tržište, tj. odnos ponude i tražnje, diktira cenu.

Očigledno je da su ova godina i specifičan period sa koronavirusom usporili i pooštrili procese trgovine i izvoza.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3960716/cena-jagoda-pijace-srbija.html

Jagode su sve češće voće na plantažama naših poljoprivrednika, a ove godine rod i otkupna cena su toliko dobri da je voćari već krste kao rekordnu.

Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda nije neuobičajena scena u našim voćnjacima, a posle ove sezone toga će izgleda biti još i više. U sezonama iza nas cene jagoda su dobre i stabilne, uvek idu ka gore, pogotovo poslednjih meseci. Voćar Nikola Miletić iz Subotice kaže da je ovo jedna od najboljih sezona po pitanju cene.

- Cena je bila neverovatna, izuzetno visoka, 300 dinara na veliko, a na malo i do 400 dinara. Ima više razloga, prvo nisu se uvozile velike količine iz Albanije, Grčke i Turske, a ima malo i psihološkog momenata, ljudi su izašli iz zatvorenih prostora, željni svega pa i jagoda. Verujte mi nikada me više ljudi nije zvalo, većinom prodajemo na veliko, a ostalo dođu do nas, kupe dve, tri kile - kaže Miletić koji sa svojom porodicom uzgaja tri hetara jagoda.Ove sezone ima sedam sorti, između ostalih albu, kleri, džoli, roksanu i kod nas popularno stalnorađajuću sortu irmu. Pošto se jagodama bavi još od 1998. godine i jedan je od najiskusnijih proizvođača u Srbiji, kaže nam da nikad nije imao više poziva sa pitanjem za savet, nego u poslednja dva meseca. Osim standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgaja i u visokim plastenicima. Radi se o tehnologiji vertikalnog uzgoja, čiji je pionir na prostoru jugoistočne Evrope.

- Pored naše zemlje zvali su me iz cele Evrope, čak iz Afrike. Naši ljudi iz inostranstva koji žele da ulože u neki biznis, fudbaleri i biznismeni koji shvataju da će proizvodnja hrane biti nešto što će uvek funkcionisati. Traže da im šaljem kalkulacije. Jagoda je izuzetno profitabilan biznis, ako se radi kako treba. Najbrže donosi novac u poljoprivredi, njen životni ciklus je dve godine. Jagodu nikada nije problem prodati, nego pravilno uzgojiti, jer na tržištu je uvek fali. Od dva hektara jagoda jedna četvoročlana porodica može lepo da živi - rekao je Miletić.

Da li će se kupci iz Rusije ove godine pojaviti u krajevima Srbije gde su godinama najveći otkupljivači, još se ne zna. Milinko Starčević već 15 godina uspešno se bavi uzgojem jagoda. On je sa konzumne prešao na uzgoj industrijske jagode. Sezona je počela dobro, ali, kako kaže, još je rano govoriti kako će se na kraju završiti.

- Neki proizvođači prebacivaće se na druge kupce ove godine, ali što se roda tiče nije loš, dobar je. Prešli smo na industrijsku jagodu iz razloga što se klima malo promenila. Maj je sada često jako kišan i hladan i to zna biti problem za konzumnu jagodu. Imamo kupce za narednih pet godina, koliko će sigurno biti potražnja na tržištu. Cena se svake godine povećava i uglavnom je zadovoljavajuća - izjavio je Starčević.Miletićev savet novim uzgajivačima jagode je da uvek idu na zatvorenu, pokrivenu proizvodnju. Bolje uzgajati i manju, ali pokrivenu površinu. Važan je i dobar izbor sadnica, na kojima početnici često štede, a upravo na njima to nikako ne bi smeli, jer posao tada često postaje uzaludan. Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadu iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Početnici mogu da zasade pola hektara jagoda, od koji će da prihoduju do 300 evra mesečno, a sa hektarom ta brojka se poduplava. Druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. A ako vas pogodi godina kao ova pa otkupna cena ne bude 150 nego, 300 dinara na veliko po kilogramu, zarada se dodatno udvostručuje.

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, potrebno je oko 6.000 evra. No već prve godine moguć je pun rod, nekih 12-15 tona i, ako je otkupna cena oko 200 dinara, zarada i do 13.000 evra. Kakva je trenutno situacija na tržištu, ta cena i na kraju zarada može biti samo veća.Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rekordna-godina-za-jagode-uzgoj-crvenog-voca-je-sve-vise-isplativ-biznis/l5pz5pg

Berbu jagoda Kristijan Detari iz Kikinde pre nedelju dana je započeo skromnijim učinkom, ali se sada već zahuktava, jer su vremenske prilike pogodne.Nedostatak padavina i sušni period koji pogađa useve ratara na severu Banata, ne utiče na prinos crvenih plodova, jer je zasad pod zalivnim sistemom i folijama, pa Detari ukazuje da jagodama nekada kiša i ne odgovara, da ne kvari slast i ukupni učinak.

- Kada bude uzastopno više kišnih dana onda dolazi do pojave truleži plodova, a izraženije je i bujanje korova. Padavine mogu da otežavaju berbu, jer veće ko­ličine se ne mogu brati kada su plodovi mokri, pa dolazi do kvarenja u gajbicama – objašnjava Detari.

Kristijan Detari i njegova porodica se proizvodnjom jagoda bave već dve decenije. Gazdinstvo je skromno jer raspolaže sa svega tri i po katastarska jutra zemlje u potesu Vodice, od čega je sada pod jagodama tri četvrtine jutra, dok je ostalo uglavnom pod voćem. Površina pod jagodama varira od pola do tri četvrtine jutra, u zavisnosti od parcele na kojoj se uzgajaju, pošto svake tri godine treba promeniti parcelu i prebaciti proizvodnju. Detari napominje da parcelu koja je bila pod jagodana treba odmoriti i to čini setvom pšenice, ječma i drugih ratarskih useva.

- Pre četiri-pet godina bilo je problema, jer nisam imao toliko zemlje pa sam uzimao u arendu, ali to su uglavnom zapuštene parcele i njihovo dovođenje u red iziskuje dodatno ulaganje, pa ta­man kada očistiš zem­ljište, uneseš potrebnu ko­ličinu stajnjaka, vlasnik više ne želi da izdaje i traži da mu se zemlja vrati - priča Detari. - Kod jagoda je inače prilično veliko ulaganje, potrebno je ulagati dosta u negu, ali se isplati. Zaradi se, međutim, sve zavisi od sezone do sezone. Ova sezona je počela sa fenomenalnom cenom naše domaće jagode od 400 dinara kilogram, što je za rod sa otvorenog polja izuzetno, ne pamtim kada je tako bilo. Na to utiče i što veći proizvođači postižu cenu od 300 dinara za izvoz za Rusiju.

Pored potražnje za izvoz, na povoljnu cenu jagoda na početku berbe, uticalo je i umanjenje roda za oko petinu, tamo gde su zasade ranih sorti pogodili kasni prolećni mrazevi.

- Povoljna cena sa početka berbe ipak će brzo padati, čim ponuda bude veća, ali na početak se ne možemo žaliti. Tržište mi je kikindska pijaca, mada pre smo za dalju prodaju jagode isporučivali i marketima, me­đutim, od toga smo odustali kada se ispostavilo da trgovci zarađuju više nego mi koji proizvodimo. Jagoda je dosta kvarljiva roba i pošto se potrudimo da kvalitet bude dobar, praktično nema konkurencije, jer dva-tri veća proizvođača koliko nas se ovim bavi u Kikindi, kao i oni sa manjom proizvodnjom, najvećim delom podmirujemo potrebe u ovom kraju - uverava Detari.Gazdinstvo Detari trenutno neguje 26.000 živića, odnosno strukova jagoda. Kristijan veli da se najviše pažnje mora obratiti na zdravstveno stanje jagodnjaka, da se primene sve potrebne agrotehničke mere, parcela mora biti dobro pripremljena, nađubrena stajnjakom, zemlja ne sme biti zakorovljena, a jagodama nesme da fali vlage.

- Jako je bitna i zaštita jer je jagoda biljka koja ima jako krtaku vegetaciju, treba primenjivati samo dozvoljene preparate. Ako se biljkama pruži sve što je neophodno jako brzo napreduju. Kada se zasniva novi zasad najidealnije je rasađivanje živića u julu i početkom avgusta, ali problem je što se živići ne mogu formirati tako brzo posle berbe, pa se koriste i oni koji su ranije spremljeni, pa ako se kupuju na tržištu se plaća 35 do 40 dinara za jedan živić, što znanto povećava ulaganje i poskupljuje proizvodnju. Imam sve italijanske sorte, ali uglavnom se trudimo da odnegujemo sopstveni rasad, jer ako se nabavljaju iz uvoza prolaze kroz mnogo ruku i na njima svi zarađuju. Mada se forsira uvoz, svi veći proizvođači jagoda kod nas se oslanjaju na sadni materijal iz sopstvene proizvodnje, koji redovno održavamo da bude zdrav, ali nema baš garancija da se i iz uvoza ne potkradu zaražene sadnice - saznajemo od Detarija.

Iako je završio auto­meha­ničarski zanat Kristijan Detari nije se posvetio toj struci, nego se odmah posvetio jagodama i voćarstvu, koje je dobro savladao, a pomažu članovi porodice, čije je profesionalno opredeljenje muzika. Supruga Margita je profesorka klavira i solfeđa u Muzičkoj školi u Kikindi, starija ćerka Apolonija je na studijama muzike u Novom Sadu, mlađa Donata pohađa Srednju muzičku školu u Zrenjaninu ali kada nastupi sezona poslova i berba svi se porodično angažuju, eventualno se za ispomoć uposle još dva-tri sezonska radnika. Kristijan se takođe bavio muzikom, svirajući gitaru u istom orkestru gde je upoznao suprugu Margitu.

- Uzgoj jagoda je odlično opredeljenje, kada se potrefi godina zarada je dobra, a najveći problem je radna snaga i za negu biljaka i za berbu. Trudim se da sve maksimalno odradim i ništa ne prepuštam slučaju, da roba bude kvalitetna, da se ne izneveri stečeno poverenje mušterija - kaže naše sagovornik, koji pored jagoda na preostalim površinama neguje i 1.200 stabala voća, najviše kajsija, višanja i drugih voćki.

Detari kaže da je vezan za Kikindu i Srbiju, uveren da svaki čovek treba da ostane tamo gde je rođen, radi i bude svoj na svome, a ukoliko je vredan može ovde nešto steći i ne treba ići u inostranstvo.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-sezona-jagoda-pocela-fenomenalnom-cenom-17-05-2020

Proizvođači su na početku sezone jagoda bili zadovoljni cenom, koja se kretala i do 380 dinara za kilogram, što je bio drastičan skok u odnosu na prethodnu godinu. Berba u plastenicima je pri kraju, ovih dana jagode se beru na otvorenom, a zbog pada cene na koju, kako proizvođači kažu, utiču i brojni nakupci, na gubitku je i država.

Porodica Pavlović u Tabanovićima kod Požege živi samo od poljoprivrede, a deo prihoda stiže od proizvodnje jagoda. U brdsko-planinskim krajevima berba počinje kasnije nego u ravničarskim područjima, ali su, kako kažu, te jagode zdravije."Očekujemo lepu cenu. Računam da u jagodi nema korone, a da je zdrava za ishranu, tako da trudim se da to pripremim da bude dobro, a i da kupci budu zadovoljni", kaže Goran Pavlović iz Tabanovića.

Početak berbe na otvorenom obeležio je pad otkupne cene jagoda. Proizvođači tvrde da na to utiču nakupci, koji netačnim informacijama o tržišnim kretanjima često prevare manje proizvođače, a na gubitku je, kako ističu, i država.

"Jednostavno država mora da odredi kolika može da bude razlika između cene po kojoj se otkupljuje i cene po kojoj se prodaje. To je najlakši način. Ne možete da kupite jagodu za sto dinara i da je prodate za trista. Mislim da to nigde u svetu ne postoji", priča Milomir Gavrović iz Jelen Dola.

Dobar deo zarade većina proizvođača investira u nove plastenike ili proširenje polja. Takav je slučaj i sa Prvom složenom zadrugom "Naši voćari" u Milićevom Selu.

U planu je i prerada voća, koja bi isključivanjem otkupljivača iz lanca prodaje omogućila i veću zaradu, o čemu se razmišlja i u drugim krajevima.

U kosjerićkom kraju sve više proizvođača shvata značaj udruživanja i povezivanja radi plasmana voća, ali za potrebe domaćeg tržišta.

Jagode sa polja komšije u Mionici, u etno-domaćinstvu "Gostoljublje" koriste za obogaćivanje turističke ponude jer gosti koji se odmaraju u tom kraju uglavnom traže domaće proizvode.

"Sremuš, zova, sve voće, sve povrće, samo da je iz ovih krajeva, gde nije bilo korone prvo, a s druge strane, ljudi prepoznaju da je ovo čist kraj, da ljudi dobro rade i vide kvalitet soka koji koriste ovde i kupuju, nose, ne samo soka nego svih proizvoda koji se ovde prave i prerađuju", rekla je Marija Luković Sredić iz "Gostoljublja".

Ne mogu sami, pa zato i oni planiraju zadružno povezivanje.

To i jeste model kojim bi proizvođači mogli da zarade bolje od nakupaca, a da jagoda i drugog voća bude dovoljno za viši stepen prerade i plasman proizvoda, a ne sirovina, na domaće i strana tržišta.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3955946/jagoda-cena-nakupci-drzava.html

Sočne, crvene i ukusne jagode su mnogima asocijacija na bezbrižne dane detinjstva kada su se brale onako sa zemlje, na maminu tortu i bakino slatko pripremljeno sa ljubavlju. To je prvo voće koje stiže u proleće, a kad zarude jagode to je siguran znak da je došlo lepo i toplo vreme.
Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode su i izuzetno lekovite biljke. Poštovao ih je i Vasa Pelagić, narodni učitelj i najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva.
Lekovita svojstva
Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da ima afrodizijačka
svojstva, mada to nauka nikad nije dokazano. Odlično se slažu sa čokoladom i šampanjcem, jer pojačavaju ukus ovog penušavog vina. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti od onih sa bogatim bokorima i punih ploda do sve zastupljenijih visećih i horizontalno posađenih jagoda.
Plod čini 60 posto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina
C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Verovali ili ne, ali samo osam jagoda imaviše vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu
aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Umesto aspirina
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, a samo jedna šolja dnevno svežih jagoda može da igra veliku ulogu u prevenciji krvnih bolesti. Nivo šećera u krvi povezan je sa gojaznosti, promenama raspoloženja, dijabetesom i hipoglikemijom. Imaju antiupalna dejstva, a nauka je dokazala da jagode smanjuju markere upale. Preporučuje se da ih konzumirate tri puta nedeljno kako biste smanjili rizik od upala. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na
kratkotrajno pamćenje i pomažu kod opekotina.Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kad su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari. Pune su antikancerogenih materija. Njihovi flavonoidi se bore sa kancerogenim ćelijama i sprečavaju njihovu sposobnost da se umnože. Jednom rečju jagode čuvaju srce, pluća i debelo crevo.
Podmlađivanje uz jagode
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje i podmlađivanje. Dame iz visokog društva u Napoleonovo vreme kupale u soku od deset kilograma jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode koje uklanjaju naslage na zubima. Jednostavno presecite plod, istrljajte zube i desi, a potom isperite usta za snežno beli osmeh.
Osim ploda lekovit je koren i lišće jagoda koje se bere mlado s proleća, osuši u hladovini i koristi za pripremu čajeva. Pomaže kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove obavezno sa peteljkom bez belih ili zelenih vrhova. Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimalno dva dana.
Oprane jagode možete i da zamrznete, a kasnije ih koristite za pripremu raznih kremova i sladoleda. U zamrzivaču mogu da se čuvaju najduže 12 meseci.
Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prvi plodovi jagode iz plastenika ove godine već su obrani, kvalitet ploda je zadovoljavajući, a cena kilograma ovog voća na početku sezone je 300 dinara. Sa plasmanom problema nema, jer su počele da rade i pijace.

I pored poznih mrazeva zbog čega je cvet jagode bio oštećen, a slabije je bilo i oprašivanje pčela, kvalitet ploda od krupnoće do boje, po rečima proizvođača, zadovoljavajući je, dok je, po prvim procenama, rod manji za oko 30 odsto.U plasteničkoj proizvodnji organska jagoda sazreva na porodičnom gazdinstvu Branković u Belom Polju, nadomak Valjeva. Sa oko 2.000 sadnica nadaju se da će ove godine ubrati blizu 1.500 kilograma, pošto je zasad u punom rodu.

- Plasman nas generalno sve brine, jer nas je ova situacija sa virusom poremetila, ali srećom pijace su počele da rade. Prošle godine celokupnu proizvodnju smo prodali na beogradskom tržištu. Cena od 300 dinara je donekle pristojna, a pošto mi porodično radimo ovaj posao, uz par dnevnica koje smo platili za čišćenje i pripremu zasada, nadam se da će nam se isplatiti uloženo. Dosta koštaju preparati za tretiranje sadnice, koji moraju biti za organsku proizvodnju, jer, pre svega, vodimo računa o kvalitetu robe zato što i naša deca konzumiraju te jagode, pa kako mora biti kvalitetna za njih tako i za prodaju - kaže Željko Branković.Predrag Radosavljević iz Pambukovice kod Uba, kaže da očekuje da će iz 11 plastenika ove godine nabrati oko pet tona jagoda, ali navodi da je zbog mraza rod možda manji za 30 odsto od očekivanog. I on je, kako kaže, zadovoljan dosadašnjom prodajom i cenom.

- Kada je reč o proizvodnji jagoda, iza nas su dva kritična perioda kada je zbog niskih spoljnih temperatura bilo oštećenja cvetnih pupoljaka pa i zametnutih plodova. Proizvođači koji imaju višegodišnje iskustvo navikli su se na takve probleme i u zaštiti koriste agril folije - ocenjuje Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/stigle-prve-jagode-a-evo-sta-je-uticalo-na-to-da-kilogram-kosta-300-dinara/nw929de

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

- Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati - ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova - kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

- Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama - navodi.

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2854943/problemi-uzgajivaca-jagoda-socijalna-distanca-prilikom-berbe-i-plasman-ploda

Miroje Marović jedan je od mnogih koji je trbuhom za kruhom pre deset godina otišao u inostranstvo.Međutim, pre tri godine ovaj rođeni Beograđanin se vratio u Srbiju i to u Bajinu Baštu, gde je zarađeni novac uložio u poljoprivredu i nije se pokajao.

"Sa partnerima sam odlučio da posadim jagodu zenga zengana, koja je najbolja sorta za industrijsku preradu. Obično polje smo uzorali, nađubrili, posadili jagodu i tako od livade za samo mesec dana napravili plantažu. Danas jagodu uzgajamo na 17 hektara", priča Miroje za Rinu.On kaže da ko god hoće da radi, može i da zaradi. Cena jagode kreće se od 2,5 do 2,8 evra po kilogramu, a ovogodišnji rod bio je 150 tona. Miroje sa svojim partnerima ništa ne prepušta slučaju, pa su napravili i hladnjaču u kojoj njihovi plodovi čekaju bolju cenu.

"Vidim da pojedini voćari, naročito kad je malina u pitanju, nakon loše sezone odustaju od proizvodnje. To definitivno nije rešenje, jer tržište je izuzetno promenjivo i treba biti strpljiv", kaže ovaj voćar.

Ove godine, nakon svih neophodnih provera i testiranja, njegovi zasadi su dobili i organski sertifikat tako da će se jagode iz Bajine Bašte prodavati u svim evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ono što je bilo iznenađenje jeste da su jagode stigle čak i do Dalekog istoka.

"Preko Poljoprivredne stručne službe iz Užica saznali smo da su kupci Japanci. To nas je oduševilo i dalo dodatni vetar u leđa da nastavimo sa proizvodnjom", rekao je Miroje.

Kvalitetna organska prihrana, navodnjavanje kap po kap i dobri berači su najbitniji za uspešan uzgoj ovog voća, a da uspeh ne bi izostao neophodno je, pored finansijskih sredstava, u proizvodnju jagoda uložiti celodnevni trud, ali i živce, zaključio je Miroje i dodao da je mir koji ima u Bajinoj Bašti uspešno zamenio svetla Beograda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_id=1626718

U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
- Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
- Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
- Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31