Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović, državni sekretar, i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zašitu bilja razgovarali su u sedištu Turske razvojne agencije TIKA u Beogradu sa direktorkom za Srbiju Çaglom Gultekin Tosbat o dosadašnjoj saradnji i planovima buduće saradnje, saopšteno je iz ministarstva.

Akcenat u razgovorima bio je na plasmanu maline i borovnice, kao i proizvodnji industrijske jagode, o čemu su nedavno razgovarala i dva ministra na sastanku u Istanbulu, prenosi poslovni portal eKapija..

Srbija je 2019. godine izvezla 2.530 tona u vrednosti od 7,2 miliona evra."Srbiji je borovnica zastupljena na 1.612 hektara u 2019. godini, a 2020. očekujemo mnogo veću proizvodnju i površine jer je značajan broj proizvođača uložio u zasade borovnica, a mi kao resorno Ministarstvo subvencionišemo ovakve investicije."

Mahmutović je rekao da očekuje dalji rast izvoza voća i podsetio da su u poslednje tri godine takođe zabeleženi dobri rezultati kada je u pitanju izvoz maline, pa je prema poslednjim podacima izvoz srpskog strateškog voća premašio 215 miliona evra u 2019. godini.

Imajući u vidu dobru cenu prouzrokovanu visokom tražnjom u svetu za očekivati je još bolji rezultat u 2020. godini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-maline-premasio-215-miliona-evra-turci-zainteresovani-i-za-srpsku-borovnicu-i/6ddx72x

 

Početkom decembra u holandskim staklenicima ubrane su prve jagode uzgajane pod posebnim uslovima. U pitanj su četiri hektara pod staklenicima koje koriste isključivo LED osvetljenje.

U kombinaciji nekoliko vrsta jagoda holandski stručnjaci najavljuju da će vrlo brzo uspostaviti proizvodnju tokom koje će svakog dana tokom cele godine brati sveže jagode.

- Za Božić smo brali oko kilogram voća po kvadratnom metru. To znači da sa naša četiri hektara sa potpuno LED osvetljenjem u novom stakleniku možemo da uberemo 40.000 kilograma svežih jagoda nedeljno. Tako će potrošači tokom cele godine, pa i zimi biti u prilici da kupe sveže voće – rekao je za Horti dejl Boudevijan van der Val.

Da bi postigli berbu jagoda tokom cele godine u zasadi kombinovali nekoliko sorti. Najviše je zastupljena Elesante koja se pokazala kao najbolja za uzgoj u zaštićenom prostoru. U pitanju je holandska autohtona sorta, visoke otpornosti na bolesti sa dobrom plodnošću, bujnom vegetacijom sa čvrstom i uspravnom stabljikom i pravilnim rastom.

- Elsante je naša glavna kultura. Tradicionalno najbolje prinose daje od početka septembra do polovine decembra, a potom od aprila do kraja maja. U ostalim staklenicima smo posadili belu jagodu koja zri u septembru, kao i sortu Sonata koja se dobro pokazala u ranom zimskom uzgoju sa proizvodnjom od početka decembra do sredine februara, dok leti gajimo Furor koja daje po 1,5 kilograma roda po stabljici, ima čvrste plodove koji su dobri za transport – otkrio je on.

Na pitanje da li imaju problem sa plasmanom Boudevijan priznaje da su imali problema zbog korone, ali ističe da su njihove jagode tražene širom sveta od Japana do Holandije, Nemačke, Velike Britanije, ali i u skandinavskim zemljama kao što su Danska, Norveška i Švedska.

 Izvor: Agrobiznis magazin

 

Organska proizvodnja je sve zastupljenija u svetu, a cena ovakvih proizvoda je i do tri puta veća u odnosu na poljoprivredne proizvode gajenje na klasičan način. Međutim, organski uzgajivači se sreću sa brojnim poteškoćama pre svega kako poboljšati prinose bez upotrebe pesticida, ali i zaštiti biljke od štetočina bez korišćenja hemisjkih sredstava.

U svetu se stalno eksperimentiše sa raznim tehnikama, a sve više se upotrebljavaju korisni insekti. Kako piše Horti dejli kao najkorisniji za oprašivanje organskih jagoda u plastenicima pokazao se bumbar.

- Favorizovanje oprašivanja bumbarima je postala ustaljena tehnika. Ovi insekti koriste se za poboljšanje kvaliteta i to ne samo kod organske proizvodnje već sve više kod plasteničke proizvodnje uopšte – objasnio je italijanski poljoprivredni tehničar Karmine Lanaro.

- Pčelinjaci sa bumbarima unose se u plastenike krajem decembra ili početkom januara. Postavlja se nekoliko kutija po hektaru, s tim što se njihov broj povećava na četiri do pet kutija u vreme punog cvetanja jagoda – dodao je Lanaro i naglasio da ovakva vrsta oprašivanja donosi bolje prinose ali i utiče na smanjenje deformisanosti plodova.

U borbi protiv štetočina u zasadima organskh jagoda u plastenicima sve više se upotrebljavaju korisne grinje - Phytoseiulus persimilis koje su se pokazale kao vrlo efikasne u borbi protiv crvenih paukovih grinja.

Ove grinje u prirodi spadaju u predatorske grinje koje se hrane štetočinama i razmnožava se duplo brže u odnosu na svoj plen. Kako zahtevaju posebne uslove kao što je temperatura od 20 do 30 stepeni i vlažnost vazduha do 75 procenata, pokazalo se da plastenici nude gotovo idealne uslove za razvoj ovih grinja. Veoma je proždrljiva pa može da pojede 30 jaja, 24 mlada ili 7 odraslih grinja u jednom danu. Takođe, ova vrsta je i predator crvenog pauka.

Na ovaj način u plastenicima se uspostavlja ekološka ravnoteža koja je na otvorenim poljima narušena nekontrolisanom upotrebom pesticida.

- Persimilis se u plastenik unosi već u decembru u manjem broju kako bi mogli spontano da se razmnožavaju, kolonizuju životnu sredinu i prevladavaju nad crvenim paukom – istakao je Lanaro i naglasio da količina zavisi od veličine plastenika. On posebno naglašava da treba imati u vidu da se ove grinje brzo razmožavaju, te da za kratko vreme da očiste plastenik od štetočina.

 Izvor: Agrobiznis magazin

U jeku borbe protiv korone Japanci su osmisli novi inovativni način kupovine svežeg voća u obavezno socijalno distanciranje. Njima njie bilo dovoljno dva metra preporučene razdaljine pa su smisli inovativne plastenike u koje se može ući automobilom, da naberu sveže voće ili jednostavno tokom vožnje autom kroz plastenik mogu da kupe tek ubrane jagode, plate ih i izvezu se napolje bez direktnog kontakta sa bilo kim, piše časopis Hortidejli.

Branje jagoda na ovaj način biće organizovano u srcu Tokija, odmah ispod čuvene tokijske kule. Iza ovog neobičnog projekta stoje poljoprivredna zadruga prefekture Saga. Posetioci se voze kroz šator napunjen voćem, preuzimaju svoj zavežljaj, a sa druge strane plastenika će ih čekati još nekoliko pop-up prodavnica. Podsećamo, pop -up prodavnice su vrlo popularne širom sveta poslednjih godina. Pojave se na određenom mestu najčešće na tri dana, prodaju robu, a potom se presele u drugi deo grada. Kako je najavljeno na izlazu iz plastenika biće čuvena prodavnica sendviča i restoran za pripremu smutija. Oni će služiti poslastice od jagoda zajedno sa svežim voćem koje posetioci moći da odnesu kući.

Organizatori obećavaju apsolutno poštovanje sve mera predostrožnosti zaštite od koronavirusa i poručuju da posetioci neće napuštati svoje automobile tokom vožnje, niti da razmišljaju gde će parkirati auto dok su u šopingu.  Inspiraciju za ovakav način kupovine svežeg voća Japanci su očiledneo pronašli u već postojećeim drajv in restoranima vrze hrane kao što je Mekdonalds koji na ovaj način posluje već decenijama.

Prema pisanju japanskih medija ulaz u plastenik će biti ograničan, a termin za ovaj neobičan način branja i kupovine svežeg voća direktno iz plastenika zakazan je 15. i 16. januara 2021. 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Danas će 456 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava koja su registrovana u gradu i okolnim mestima primiti uplatu subvencije u visini od 17,2 miliona dinara. Od ukupno 994 odobrenih prijava, četiri se odnose ne meru investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga (bušenje bunara).Jedna od njih je i Danijela Stefanović iz Gornjeg Stopanja koja za početak poljoprivredne sezone planira sadnju jagoda i pečuraka. Prema njenim rečima, novac koji je grad izdvojio za ovu investiciju za nju predstavlja veliku olakšicu, ali i podsticaj da nastavi da ulaže u proizvodnju s obzirom na to da trenutno gradi halu za proizvodnju pečuraka u dvorištu.

„Zahvaljujem na povraćaju sredstava u iznosu od 120.000 dinara. S obzirom na to da smo na početku jer sam se nedavno vratila u rodno mesto iz Bugarske znači nam finansijska pomoć ali i saveti ljudi iz Fonda“, kazala je ona.

U Donjem Stopanju živi Slobodan Dimitrijević koji se već nekoliko godina bavi pčelarstvom, dok je ljubav i znanje o poljoprivredi nasledio od oca Jovice koji se desetak godina unazad bavi voćarstvom. Oni su preko svog gazdinstva aplicirali za dve mere preko kojih su nabavili vrtilicu za med i atomizer za prskanje koji će im olakšati proizvodnju ali i omogućiti da vraćena sredstva dalje ulože.

„Sin ima preko dvadeset košnica i ja mu pomažem koliko mogu, mnogo nam znači ova pomoć grada jer smo uložili skoro 200.000 dinara, tako da ćemo od subvencije kuputi još neku mašinu“, istakao je Dimitrijević.

Pčelarstvo je specifična poljoprivredna proizvodna delatnost kojom se mogu baviti osobe različitih profesija, uzrasta i pola. Iz godine u godinu interesovanje mladih ljudi za bavljenje ovom delatnošću je sve veće, od pčelinjih proizvoda meda, voska, matične mleči, polenovog praha, može se dobro prihodovati. Proizvođači su ove godine ostvarili pravo na podsticaje u iznosu od 800 dinara po košnici pčela, a ista suma je uplaćivana i pčelarima starijim od 70 godina kao pomoć za prevazilaženje posledica pandemije virusa korona.

Izvor:https://jugmedia.rs/uplata-podsticajnih-sredstava-za-jos-456-poljoprivrednika/

Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda
ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.
Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da sepovremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve. Kako smo imali priliku da vidimo na poljoprivrednom gazdinstvu VOŽDOVE JAGODE u Stojniku, kod Aranđelovca, jedan hektar jagode istretiran je sredistvima za zaštitu bilja, za samo 20 minuta. Za ovu operaciju iskorišćeno je svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme
je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem u proizvodnji jagode, naročito u proleće u vreme i pred početak berbe, kada treba jagodu intezivno štititi od truleži.
„Pre svakog prskanja na lokaciji kada prvi put izvodimo tretmane dronom, mi izvršimo mapiranje terena i nakon toga pristupamo pripremi preparata za prskanje i postavljamo dron na mesto gde će uzleteti“ Za sve ovo potrebno nam je manje od pola sata pripreme i u buduće smo mnogo brže spremni za početak rada. Videli ste da nam je ovde bilo potrebno svega 20 minuta da završimo jedan hektar u celosti, kod kukuruza ovaj posao traje svega
osam minuta, što znači da ako obezbedimo dovoljno baterija i preparata, možemo tokom jednog dana da istretiramo velike površine. Ovo je veoma značajno kada imamo promenljive vremenske uslove i zahtev da se obavi određena intervencija u smislu primene preparata za zaštitu bilja“ objasnio je Miroslav Alvirović iz firme AGRODRON.
Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima. A za potrebe zabave kupiti mnogo jeftiniji dron i uživati u pogledu iz ptičije perspektive. Danas su mali dronovi dostupno već za 50 evra, a nešto bolji sa tehničkim mogućnositma
koje daju bolji kvalitet snimaka, su oko 500 evra.
Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, u zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina. Na imanju gde rastu najleše šumadijske jagode imali smo priliku da vidimo nekoliko dronova. „Ovaj dron koji koristimo za prskanje je marke DJI,nabavljen i proizveden u Kini. Mi imamo flotu dronova koju krositimo za različite tretmane u poljoprivredi. Ovde smo konkretno pokazali primenu u zasadu jagode, gde je potrebno naneti sredstva i sa lica i sa naličja biljke, odnosno svuda. Mi smo za te potrebe potrošili svega 30 litara vode, završili posao
sa sve pripremama za manje od sat vremena i za jednu smenu ukoliko bi postojala potreba mogli da završimo preko 15 hektara zasada jagode“ rekao je Alvirović za Agrobiznis magazin.
Snežana Birčanin vlasnica gazdinstva „Voždove jagode“, kaže za naš časopis da je izuzetno zadovoljna kako je posao izveden, „Svaki detalj je istretiran i vidi se jasno da vazdušna strujanja pomeraju lišće, tako da se preparati ravnomerno nanose, što je veoma značajno kada je u pitanju zaštita jagode. Takođe, ovde moram da naglasim veoma malu upotrebu vode i to što smo ceo posao završili bez neposrednog izlaganja ljudi preparatima, pošto se dronom može upravljati naravno na daljinu“.
Kako su nam rekli u Stojniku, oni planiraju da na proleće sve mere zaštite sprovedu iz drona, jer se pokazalo da je tretman na ovaj način brz i efikasan, a nije skup i dostupan je svakom proizvođaču. Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jagoda se sadi u julu i avgustu iz više razloga i to: u prvoj godini posle sađenja dobijaju se visoki prinosi od 7.000-10.000 kg/ha gajenjem jagode kao jednogodišnje kulture sprečava se širenje virusnih obolenja.

Ali sađenje u ovom periodu zahteva obezbeđivanje živića i navodnjavanje. Za sadnju najčešće se koriste frigo sadnice. Pri sađenju se trebamo držati pravila: ranije posađeni živići daju veće prinose od kasnije posađenih.

Živići posađeni početkom jula daju za 75% veće prinose od živića posađenih krajem avgusta. Što se tiče njivskog gajenja jagode, sadnja se može obaviti u prostim redovima, u pantljikama, u redovima kao i bez redova.

Sadnja u prostim redovima je najpogodnija za veće površine jer omogućuje primenu mehanizacije i olakšava berbu plodova. Razmak sadnje se kreće red od reda 75-105 cm a u redu 20-45 cm.

Sadnja u pantljikama je pogodna u uslovima navodnjavanja i kada se u programu zaštite od korova koriste herbicidi. Pantljike se sastoje od dva ili tri prosta reda. Razmak između pantljika kreće se od 75-105 cm, a odstojanje između redova u pantljici od 20-45 cm, razmak između biljaka u redu takođe je 20-45 cm.

Sadnja u lejama se primenjuje na manjim površinama i na okućnici. Leje treba da su široke 75 – 105 cm a biljke u redu sade se 50 x 30 cm (bujne sorte) ili 40 x 20 cm (slabo bujne sorte).

Sadnja jagode bez reda može se preporučiti za uslove gde preti opasnost od zimskih mrazeva. Živići se sade u prostim redovima s razmakom red od reda 90 – 135 cm, a u redu 45 – 50 cm.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/31/vocarstvo/zasto-je-dobra-letnja-sadnja-jagoda/

Srbija važi za zemlju poljoprivrede. Ipak ako realno sagledamo stvari nekada se istom poljoprivredom bavilo znatno više stanovnika. I dok smo sedamdesetih ,,naterali,, seljake da velikom industrijalizacijom postanu ,,građani,, devedesetih su ti isti stanovnici kaldrme tranzicijom morali ponovo na selo. Naravno, dobro je da su neki imali gde da se vrate. Tih devedesetih čak ni oni koji nisu imali svoje selo, nisu imali nikakvih tačaka sa zemljom osim da po njoj hodaju, postaju poljoprivredni proizvođači. Sa svoje dve tek prohodale devojčice takvu sudbinu imali su upravo Slavica i Milinko Starčević.
Slavica i Milinko Starčević u Trešnjaru nadomak Kraljeva, pripadaju onoj grupaciji poljoprivrednih proizvođača koji su svoj profit počeli da stiču pod zakup. Dok su mnogi zaboralili svoju dedovinu, oni su na tuđoj zemlji stvarali budućnost za svoju decu i unuke. Hteli ne hteli, taj izbor je devedesetih bio jedini put do egzistencije, bolje rečeno kore hleba, za njih i dve male devojčice. Uz uspone i padove, promenu sortimenta, polako su došli do današnjih 5 hektara pod jagodom. Nažalost i danas je većina parcela pod zakup, ali je tržišta znatno izmenjeno u odnosu na početak kaže naš domaćin Milinko Starčević.
- Dosta se promenilo u odnosu na neke naše početke i tržišno, sortimentno, cenovno ali i u klimatskom smislu. Vremenske prilike su odredile da umesto konzumne jagode sada isključivo radimo industrijsku jagodu. Lakše je do roda. Svake godine smo imali problema sa prolećnim mrazom, kiša je sasatvani deo berbe. Čim je kišna godina mi smo u problemu, jer su osetljive konzumne sorte, osetljive na vlagu. Tehnologijom smo dosta ovladali.
Sudeći po bankovima koji su puni plodova, očigledno je da su naši domaćini i te kako savladali tehnologiju gajenja ove sve popularnije voćne vrste. Konkretno sa njihovih plantaža koja je ujedno i najveća u kraljevačkom okrugu, jagoda je trebala put Francuske, međutim korona je odradila svoje, što se odrazilo i na ugovorenu cenu.
- Mi smo imali Ugovor za izvoz u Francusku, međutim situacija sa koronavirusom je dovela do raskida istog. Rečeno nam je da štite svoju proizvodnju. To nas je navelo da jagodu prodajemo drugim otkupljivačima, ko ponudi više. Prodaćemo jagodu, vidite da je odlična, međutim, cenovno teško da može premašiti evro, očekivali smo više! - kaže sagovornik.
Cenu plate seljak i potrošač Na opasku, kako je moguće da u lancu od njive do trpeze, jagoda najviše košta proizvođača a najskuplje je plati potrošač,
Milinko pojašnjava da je takav balans poodavno napravljen.
- Jaz između proizvođača na njivi i kupca u prodavnici nije realan jer niko nas jagodare ne pita za cenu niti koliko nas zaista košta ta proizvodnja. Slično je i sa
ostalim proizvodima. Mi kalkulaciju vidimo u tome što sve do berbe radimo sami. Radimo i proizvodnju živića i sadnju jagode, tako da tom kombinacijom projektujemo narednu sezonu. Subvencije ne koristimo, to su skromna sredstva. Što se tiče gradskih subvencija, nama taj novac koji se dodeljuje ne podmiruje ni troškove goriva za proizvodnju. Osim toga bačin konkursa, dodele, dokumentacije i kojekavih uslova, su doveli do toga da smo
digli ruke od svake pomoći od države - razočarano nam priča sagovornik. Kada sloga kuću gradi lako je do krova, mada su stepenice bile prilično strme. Svaka godina priča za sebe. Rizici proizvodnje ogromni, od kasnog mraza, vrućeg vetra do gradonosnih oblaka i kiše, koja gotovo ne maši majsku berbu. Alfa i Omega dolazaka, kontrole i organizacije u samoj berbi je Slavica. Za suprugu, majku, baku, nije lako, ali uz širok osmeh, tvrdi navikla.
- To je više postala rutina. Navikla sam, vremenom je stigla i pomoć, mlađih i najmlađih, sada još, rekla bih lako. Mada, Slavica da može da vrati vreme, ovim se poslom sigurno ne bi bavila. Ja sam bila prinuđena kao i moj suprug da počnemo ovu proizvodnju. Sticaj okolnosti je bio takav. Volela sam oduvek biljke, cveće, pa me je to valjda povuklo da prevagnemo a poljoprivredi. Kada smo ostali oboje bez posla, mogli smo na pijacu da preprodajemo zeleniš ili garderobu, da švercujemo naftu i cigarete! Tu sebe nismo videli. Ne kajem se, ali je zaista iscrpljujuće, nesigurno u proizvodnji, nesigurno sa cenom.
Nisam nezadovoljna zašto ovo radimo, već zato što je iz godine u godinu, sve više obezvređen rad na selu - iskreno će Slavica .
Radna snaga u ukupnom skoru ponajviše odnese u zbiru finansija. U jeku berbe svakodnevno je minimum dvadesetak žena sezonaca. Deficit berača Starčevoći nikada nisu imali, jer je poverenje obostrano. U šali kažu neki će odavde u penziju.
,, Neki su sa nama i desetak godina. Navikli smo jedni na druge. Ja polazim od toga da prvo meni nije lako da radim ovaj posao. Nije lako brati jagode. Oni su mahom kod nas u berbi. Kada osetim da su na izmaku, pravimo pauzu. Posle toliko godina mi smo kao velika porodica, Zaista ne želimo da izrabljujemo radnike. Mislim da pošteno odrade svaki dinar. Istina, neko bere brže neko sporije, nismo svi isti, kao i u svakom drugom poslu. Ova jagoda se bere bez peteljke, malo je teže ali na kraju dana ipak tu bude dosta bajbica" tvrdi Slavica.
Naslednici ipak kuju planove
I pored mnogo priblema koje nosi proizvodnja pod vedrim nebom, tržište čiji amrel ne pokrije baš sve naše njive i voćare, čini se da mladi lakše podnose današnjestanje. To je I razumljivo, jer su nasledili znaje, disciplinu i rad, umesto grešaka i problema sa kojima su bili suočeni stariji Strčevići.
Posla ima tokom cele godine jer i kada prođe berba, kreću u borbu za narednu sezonu. Osim sopstvenih jagoda rade proizvodnju živića i uslugu sadnje. Sve
se postiže jer su odlično oraganizovani imajući u vidu da su u posao uključeni naslednici ali i podmladak treće generacije. Da, sve što su radili ima smisla potvrđuje naslednica Ana i zet Đole, dopunjujući jedno drugo čak i u razgovoru za naš list.
,,Imamo velike planove. Još smo mladi, deca su još mala tako da su oni trenutno prioritet, ali usput učimo, radimo i stvarmo - kaže Đole.
"Najvažnije da se dobro slažemo, fino smo organizovani, najbitnije imali smo od koga da naučimo. Za sada smo zadovoljni onim što imamo, jeste naporan posao, ali ničiji posao nije jednostavan" skromno će Ana.
Pre tri godine Ana je sa majkom probala ručno rađenu zimnicu. Napravile su nekoliko stotina tegli džema od jagoda, međutim tu poslaticu je na kraju bilo teško plasirati. Ovi omladinci svoju viziju ipak vide upravo u višoj preradi.
"Mislim da je to u budućnosti mogu da uradim, imam volju i želju i nadam se da ću da upalovim u te vode. Za sada nam fale finasije i iskustvo u toj oblasti. Ali ne treba odustajati od svojih snova. Mladi se trude, bitno je ne posustajati, ne možemo svi odustati.Nigde nije banjo ni sjano. Svaki posao nosi rizike, ima svoje poteškoće, ali prosto mora da se istraje, da se podnese i pobeda i poraz.Mi smo učili od iskusnih, imamo podršku Slavice i Milinka i mislim da
ćemo uspeti" krajnje otresito priznaje Ana a Đole dodaje...
- Da! Selo ima perspektivu, ja sam siguran. U principu, mladom čoveku treba dati šansu, treba mu pomoći, dati vetar u leđa, jer samim tim on je i voljan da radi. Ako mu oduzmete taj oslonac, on nije ni voljan da radi. Ako ga neko pogura, pokaže mu da mu je stalo, nauči ga kako da radi,da bi mogao da nastavi. Imamo ko da nam čuva leđa, imamo kome i da prenesemo ono što smo naučili.
Skromno kažu da bi voleli da budu inspiracija nezaposlenima i da će rado pomoći svim početnicima u ovoj proizvodnji. Plantažni posao naših domaćina će sigurno biti nastavljen, što su nam potvrdili i mališani Stefan i Ognjen. Mada je Stefanu nauka ipak bliža budućnost. Dok ne stigne
ostvarenje bjegovih želja ovaj devetogodišnjak ipak donosi gajbice, bere voće, pomaže starijima da pakuju a ponejad prošeta i do otkupne hladnjače. Džeparac čuva, jer još nije razmislio na šta bi ga potrošio, možda i na neki kaže istraživački rad. Mislim nešto u sebi, pametno….
Posao i za dvadesetak sezonaca
Plantaže ne donose, dobit samo našim dimaćinima. Svoj interes ovde imaju i sezonci. Berba nije laka naročito kada ogreje mada je prethodnih dana i grejalo
i plavilo. Većini žena koje zatičemo kod Starčevića,sezonski rad je jedini izvor prihoda. Na žalost neke od njih je tranzicija ostavila na ulici, jer je u 6 kraljevačkih privrednih giganata nekada radilo blizu 20 hiljada ljudi.Danas je najveći gigant Zdravstveni centar i novopridošli Leoni!Srednja generacija još teže dolazi do posla, koji je inače plaćen minimalno. Za naše dve najmlađe sagovornice, pauza između učenja i solidan džeparac. Dve najmlađe Marija i Katarina, studentkinja i učenica, kažu da ,,on line,, učenje spajaju sa praksom u berbi. Šalu na stranu, budući ekonomista i doktorka, obezbeđuju ono što na
žalost porodica ne može da priušti. Svaka od žena koje godinama dolaze u berbu jagode, na plantaže Strčević ima jasan motiv. Novac. Nije lako, ali korisno.
Ineresantno je, da je Trešnjar, na samo par kilometara od centra Kraljeva, dobio ime po trešnjama. Drvoreda trešanja, danas malo ima ali zahvaljujući porodici koju smo predstavili , možda će biti poznat i po jagodi. Kažu da uporni i vredni uspevaju. Na primeru ove porodice to je očigledno.
Starija Maja sa porodicom takođe dođe da pripomogne. Više ruku, veće delo!
Ukoliko se obistine izneti planovi, Plantaža Starčević nije samo uspela da jagoda postane brend Trešnjara, već je primerom brendirala svoje ime i porodičan posao. Ukoliko ćerka Ana zaista ostvari svoj san, da od ovih plodova stvori nov proizvod, džem, slatko, sokove, biće to pravi uspeh, ne samo za njih već i nove članove mini kolektiva. Za taj san trebaju joj nova sredstva, a do njih je teže i pod najiidelanijim bankovnim uslovima. Zamislite, kada bi nju subvencionisala država sa 12 hiljda evra po zaposlenom, kao fabriku čokolade u Vojvodini!?

Izvor: Agrobiznis magazin

Živići jagode koji se stavljaju u promet mogu da se vade kao sadni materijal koji je još uvek u fazi rasta i razvoja, takozvane zelene sadnice, kao frigo sadnice, ili sadnice u raznim fazama formiranja cvetnih pupoljaka, tj. , različitim stepenima vernalizacije.
Zelene sadnice mogu da se vade direktno iz polja, ili se proizvode ukorenjavanjem stolona u polju, ili u zaštićenom prostoru. Ukorenjeni živići u kontejnerima u zaštićenom prostoru još su poznati pod nazivom kontejnerske sadnice ili “plug plants” (Anderson, 1982; Bish i sar., 1997; Hicklenton i Reekie, 2000). Rasadničari vrše izbor sadnog materijala koji će proizvoditi na osnovu potražnje na tržištu. Za potrebe južnog Ontarija uglavnom se koriste frigo sadnice. Zadnjih godina sve više se pojavljuje potražnja za kontejnerskim sadnicama za proizvodnju jagoda neutralnog dana u zaštićnom prostoru u severnim delovima centrlanog Ontarija. U južnom Ontariju ova proizvodnja skoro da i ne postoji zbog visokih letnjih temperature, velike vlažnosti vazduha, i nedostatka sortimenta jagode adaptiranih na ovako nepovoljne uslove proizvodnje.
U severnim proizvodnim regionima kontinenta, frigo sadni materiјal se obično vadi od prve do kraja treće nedelje novembra, kada su biljke završile fazu formiranja cvetnih pupoljaka i dovoljnu količinu ugljenih hidrata za uspešno skladištenje i zadovoljavajući rast i razvoj u toku proizvodne sezone. U toku vađenja sadnog materija poželjno je suvo i prohladno vreme sa temperaturama između 1°C i 7°C. Potrebno je naglasiti, da biljke moraju biti vlažne tokom vađenja i čišćenja kako bi se povećala uspešnost čuvanja sadnog materijala (Lieten i sar., 2005). Lieten (1997) navodi da za uspešno skladištenje, živići treba da akumuliraju minimum 480 sati sa temperaturama nižim od 6°C i da korenov sistem sadrži više od 100 g saharoze po gramu suve materije. Međutim, Hicklenton i Reekie (2000) su u svom radom ukazali na značaj vernalizacije i povećane koncentracije ugljenih hidrata u korenu i lišću, ali da prethodno navedene granice ne predstavljaju limitirajući faktor uspešnog čuvanja rasada na temperature -1.5°C do -2°C.
Biljke G3 generacije koje su prošle inspekciju Ministarstva poljoprivrede Kanade i odobrene za stavljanje u promet, vade se mehanizovano, kako bih se sačuvao
kompletan korenov sistem i ubrzao sam proces vađenja. Sortiranje i pakovanje sadnog materijala obavlja se ručno. Prema Programu proizvodnje sadnog materijala jagode u uslovima Ontarija živići koje se stavljaju u promet moraju da zadovolje sledeće kriterijume:
-Minimalan prečnik korenovog vrata živića je 8 mm,
-Živić treba da poseduje najmanje 10 korenčića koji su najmanje 7.5 cm dugi ili 5 dobro razvijenih i razgranatih korenčića,
-Živići koji ne zadovoljavaju ove kriterijume ne mogu se stavljati u promet i oglašavati kao materijal koji je proizveden pod nadzorom ovog programa

Živići se za duže čuvanje pripremaju tako da se sa njih ukloni celokupna lisna masa osim malih, zelenih i još nerazvijenih listića. Živići, kao frigo sadni materijal, se povezuju u snopiće po 25 komada, zatim se stavljaju u polietilenske, nezalepljene kese debljine 0,04 do 0,07 mm, maksimalno do 500 komada, koje se zatim pakuju u kartonske kutije. Upakovani sadni materijal može da se čuva u hladnjačama na temperaturi -1.5°C do -2°C oko 3-9 meseci (Anderson, 1982; Lieten i sar., 2005). Temperature između 0°C i 1°C su sasvim adekvatne za čuvanje živića od 4 do 6 nedelja (Lieten i sar., 2005). Temperature ispod -3°C mogu da oštete tkivo centralnog pupoljka bokora, da smanje bujnost bokora i redukuju prinose u proleće (Lieten i Goffings, 1997).
Čuvanje sadnog materijala u kontrolisanoj atmosferi u kojoj je sadržaj 2,5 do 10 % CO2 i 2.5 do 12% O2 može da redukuje trulenje rasada i poveća bujnost biljaka (cit. po Lieten i sar., 2005).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31