Miroje Marović jedan je od mnogih koji je trbuhom za kruhom pre deset godina otišao u inostranstvo.Međutim, pre tri godine ovaj rođeni Beograđanin se vratio u Srbiju i to u Bajinu Baštu, gde je zarađeni novac uložio u poljoprivredu i nije se pokajao.

"Sa partnerima sam odlučio da posadim jagodu zenga zengana, koja je najbolja sorta za industrijsku preradu. Obično polje smo uzorali, nađubrili, posadili jagodu i tako od livade za samo mesec dana napravili plantažu. Danas jagodu uzgajamo na 17 hektara", priča Miroje za Rinu.On kaže da ko god hoće da radi, može i da zaradi. Cena jagode kreće se od 2,5 do 2,8 evra po kilogramu, a ovogodišnji rod bio je 150 tona. Miroje sa svojim partnerima ništa ne prepušta slučaju, pa su napravili i hladnjaču u kojoj njihovi plodovi čekaju bolju cenu.

"Vidim da pojedini voćari, naročito kad je malina u pitanju, nakon loše sezone odustaju od proizvodnje. To definitivno nije rešenje, jer tržište je izuzetno promenjivo i treba biti strpljiv", kaže ovaj voćar.

Ove godine, nakon svih neophodnih provera i testiranja, njegovi zasadi su dobili i organski sertifikat tako da će se jagode iz Bajine Bašte prodavati u svim evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama. Međutim, ono što je bilo iznenađenje jeste da su jagode stigle čak i do Dalekog istoka.

"Preko Poljoprivredne stručne službe iz Užica saznali smo da su kupci Japanci. To nas je oduševilo i dalo dodatni vetar u leđa da nastavimo sa proizvodnjom", rekao je Miroje.

Kvalitetna organska prihrana, navodnjavanje kap po kap i dobri berači su najbitniji za uspešan uzgoj ovog voća, a da uspeh ne bi izostao neophodno je, pored finansijskih sredstava, u proizvodnju jagoda uložiti celodnevni trud, ali i živce, zaključio je Miroje i dodao da je mir koji ima u Bajinoj Bašti uspešno zamenio svetla Beograda.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=05&nav_id=1626718

U borbi s prirodom čovek je nemoćan ali može uticati da se posledice štetnog delovanja na životnu okolinu drastično smanje. Ako bi se poljoprivredne mašine
zamenile električnim, robotizovanim sistemima s električnim pogonom i s punjačima na solarni ili pogon na vetar mogli bismo značajno da utičemo na smanjenje emisije štetnih gasova u atmosferu. I ne samo to.
Doktor Aleksandar Rodić naučni savetnik i rukovodilac Centra za robotiku u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu smatra da roboti u poljoprivrednoj proizvodnji
mogu olakšati, ubrzati i unaprediti mnoge zadatke i na taj način omogućiti racionalnije korišćenje prirodnih resursa – zemljišta, vode i energije.
- Roboti mogu biti jedan od ključnih faktora u prevazilaženju aktuelnih problema u poljoprivredi. U Srbiji je to nedostatak sezonske radne snage na selu, problem koji je u ovom trenutku nerešiv. Međutim robotika i ovde može da pomogne – kaže za Agrobiznis magazin dr Rodić i otkriva detalje projekta koji će uskoro ponuditi tržištu, a koji će moći znatno da olakša berbu voća, posebno jagoda.
- Plodna Mačva i Posavina su veliki proizvođači jagoda gde ima veliki broj krupnih proizvođača ovog traženog voća. Oni su zainteresovani za nabavku i primenu robotizovanih sistema za branje jagoda s obzirom da im je najveći problem kako u sezoni naći radnike za berbu. Jagoda je takvo voće, koje ako ne „skineš“ s njive za 2-3 dana, ono truli i propada. Ljudi koji imaju hektare pod jagodama teško se snalaze za radnu snagu. Jedan robot mogao bi zameniti 2-3 radnika, ne oseća umor, radi i na ekstremnim temperaturama. Robot koristi energiju iz baterija koje će se puniti na licu mesta, na njivi, korišćenjem solarne
energije ili energije vetra, što dodatno afirmiše ovu tehnologiju kao ekološku – kaže nas sagovrnik i ističe:
- Realno, za „robote jagodare“ postoji tržište ali su potrebni investitori koji bi omogućili razvoj ovakvih kombajna, pokrenuli serijsku proizvodnju i dali subvencije poljoprivrednicima za nabavku ovih korisnih sistema.
Osim za berbu voća, roboti se mogu koristiti i za mnoge druge poslove na njivama, recimo, za čupanje korova što bi doprinelo smanjenju upotrebe hemijskih sredstava. Ovakva vrsta pomoći bila bi spas i za organsku proizvodnju gde nije dozvoljena upotreba bilo kakve hemije.- Mehaničko odstranjivanje korova robotima je pravo rešenje koje čuva zemljište i za naredna pokolenja. Potrebne su investicije u razvoj robota ovog tipa poput razvoja električnih automobila. U Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu možemo razviti različite tipove robota namenjene poljoprivredi ali potrebno je više podsticaja ovakvim projektima da bi za nekoliko godina na našim njivama bilo više ovakvih uređaja. Osim toga, da bi se zaustavila negativna demografska kretanja, migracije iz sela u grad, potrebno je ljudima koji žele da se bave poljoprivredom dati finansijske podsticaje ali im takođe obezbediti i savremene tehnologije da bi se lakše i
uspešnije borili s problemima nedostatka radne snage i klimatskim promena.
Na pitanje koliko Srbija zaostaje za svetom kada je u pitanju upotreba robota u poljoprivredi, dr Rodić kaže da se takvi primeri, nažalost, mogu nabrojati na prste.
- Roboti se kod nas koriste uglavnom u istraživačkim institutima i naučnim projektima. Na našim njivama i u baštama ih nažalost nema. Razlog za to je odsustvo investicija u razvoj i plasman visokih tehnologija u agraru i relativno siromašno tržište. S druge strane, imamo znanja potrebna da se razviju takvi napredni sistemi – kaže naš naučnik i otkriva koji su najveći problemi kada je u pitanju upotreba robotike na srpskim njivama.
- Problem je neznanje korisnika i nedostatak investicija. To je realnost, ali se mogu relativno brzo napraviti pomaci u dobrom pravcu jer postoje potrebna znanja i veštine. Zašto bi se isplatilo ulagati u razvoj robota namenjenih poljoprivredi?
Imamo demografski i sociološki problem opstanka sela. Aktuelan je problem odlaska mladih i nedostatka radne snage koji se može se lako nadomestiti primenom robota. Osim toga smatram da bi mladi bili više podstaknuti da ostanu na svojim imanjima ako bi im se ponudile vrhunske
tehnologije koje bi im omogućile da lakše i efikasnije ostvare prihod od svojih useva. Kada je u pitanju primena robotike u poljoprivredi najdalje su otišli Holanđani, Danci, Italijani, Austrijanci.
- Geografski i klimatski uslovi bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom nalažu i specifičnosti bavljenja ovim poslom. Zato bi za nas najbolje bilo angažovati domaće naučnike u oblasti robotike koji bi razvili specifična rešenja koja bi bila primerena našim uslovima agrarnog poslovanja. Još uvek to možemo uraditi sopstvenim snagama i znanjem a potreban je podsticaj države i veće investicije u razvoj nauke namenjene agraru.
Mnogi smatraju da je ovakva vrsta tehnologije skupa, pa samim tim i nedostupna našim poljoprivrednicima, ali uz podršku države i to bi se dalo rešiti.
- Inicijalno ulaganje u ove tehnologije je u ovom trenutku veće od platežne moći prosečnog zemljoradnika, ali ako bi se dali povoljni uslovi za nabavku taj problem bi bio rešen. Ovakvi uređaji najčešće sami sebe isplate za dve do tri godine, a kako im je radni vek višestruko veći, može se slobodno reći da bi se ova investicija višestruko isplatila. Investicija u ove tehnologije donela bi korist, kako neposrednim korisnicima (poljoprivrednim proizvođačima) tako i državnoj ekonomiji zbog većih i kvalitetnijih prinosa i bogatijeg seljaka – kaže naš sagovornik i ističe:
- Srbija ima prirodne resurse, tradiciju bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom, kvalitetne sorte, ali trebaju nam nove tehnologije pogotovo usmerene ka malim i srednjim proizvođačima koji bi trebali da garantuju stabilnost snabdevanja velikih urbanih sredina. Za ekonomiju jedne države veoma je važno da podrži i pomogne malim i srednjim porodičnim poljoprivrednim proizvođačima – zaključuje dr Rodić.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto. Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene krediti.

"Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali", rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.

Istraživali smo koje poljoprivredne kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima. Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.

Jagode

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.

Lešnik

Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.

"Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara - objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.

Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.

Orah

Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.

Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Krastavci kornišoni

Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.

Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.

Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća

Višnja

Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.

Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet - navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.Dunja

Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.

"Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije - ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.

Trešnja

Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.

"Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina - navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.

Borovnica

Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.

Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krediti-za-mlade-poljoprivrednike-kamata-manja-od-dva-odsto-a-evo-sta-ce-vam-doneti/xlcs8dg

Iako još ni leto nije počelo, vreme je uveliko za spremanje – zimnice. Konkretno, ovih dana sprema se slatko. Pijačni dani u Vršcu su četvrtak i subota, ali i ostalim danima možete tamo pronaći željeno voće, a poneki savet za pripremu slatkih teglica. Proveravali smo – da li i od čega slatko prave VrščankeBilo da je pijačni ili sasvim običan dan, tezge su pune: ponuda voća i povrća pristojna, i prilično raznovrsna. Očekivano, jer takvo je doba godine. Preovlađuje – crvena boja, jagode i trešnje na svakom koraku, pa bi se već mogla spremati – zimnica. Sada je vreme za rano slatko, ali, nema puno zainteresovanih.Trgovci kažu da su danas retke domaćice koje spremaju zimnicu. Novo vreme i nova moda, dodaju: većina kupuje slatko u prodavnicama.

"Ranije smo dolazili i dvadeset kamiona da dovezemo – sve se proda, bilo da su jagode, trešnje, šta god. Danas svi kupuju zapakovano", tvrdi Velibor Živković.

I jeste to, nažalost, istina. Lakše je otići u radnju i kupiti gotovu zimnicu, pa nit čišćenja voća, nit "pucanja" koštica, pripreme tegli, "kuvanja" pored šporeta. Ali, svi mi ipak više volimo da jedemo domaće, ono što su naše mame ili bake napravile. I kad one pričaju, ne deluje nimalo teško ni komplikovano.

"Najlepše je slatko od trešnje. A recept? Kilo – kilo. Kilo šećera – kilo trešanja", kaže Slavica Jovanović. "Opereš trešnje, ispucaš koštice, ušpinuješ šećer, dodaš trešnje i gotovo. Tako za svako voće. Za pekmez ide manje šećera, ali za slatko uvek kilo – kilo".

Naravno, proces pripreme je maaalo komplikovaniji, ali kada sračuna koliko joj je novca potrebno za namirnice, retko koja domaćica se odlučuje na ovaj korak. Ili napravi tek po koju teglicu, da i nju, i ukućane, "želja mine". Kilogram svežih jagoda na vršačkoj zelenoj pijaci je od 170 do 180 dinara, trešanja 150 do 200, a kajsije, breskve i kruške su 250. Možda da ipak sačekamo, da cene "padnu"?

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/od-cega-vrscanke-prave-slatko_1024894.html

Vremenski uslovi ne pogoduju usevima, jer su se suočili da dugim periodom suše, sa više od mesec dana jake kiše, visokom vlagom zemljišta, olujnim vetrovima i gradonosnim oblacima. Stručnjaci se slažu da je ipak još rano za procene koliko bi vremenske neprilike mogle da utiču na prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada Ana Marjanović Jeromela kaže da ovakve vremenske prilike izazivaju poleganje i uništavanje useva. Ima parcela koje su više dana pod vodom, a neke je uništio grad.

- Žetva je u problemu, jer je zbog dugih suša tokom jeseni nicanje bilo nejednako. Kod strnih žita je to najmanje primetno, a kod uljane repice se ta nejednakost više uočava - kaže ona.

Dodala je da, što se tiče jarih useva, u zavisnosti od vrste dolazi do zaostajanja u porastu.

- Za sada je rano govoriti o uticaju na prinose. Pred nama je dug period leta, za koji ne znamo kakav će biti. Kad uprosečimo situaciju, sušu koju smo imali i ovih kiša sada, možda će doći i do nekog višegodišnjeg proseka - smatra Marjanović Jeromela.

Objašnjava da nije problem u količini padavina, koliko u njihovom neravnomernom rasporedu i načinu padanja, jer se radi o kišama koje izazivaju zasićenje i zadržavanje vode.

Direktor udruženja Žita Srbije Vukosav Saković kaže da je pšenica u ozbiljnom problemu tamo gde su bile poplave, ali i u ritskim delovima Vojvodine, duž velikih reka Tise, Dunava i Tamiša, gde su se na pojedinim mestima oranice pretvorile u prava jezera, i tako stoje danima, a postoji opasnost da usevi budu oštećeni i da propadnu.

- Relativno toplo vreme, sa puno padavina, odgovara kulturama na površinama, koje nemaju problem sa podzemnim vodama, a to je ipak veći deo površina u zemlji - dodao je Saković.

Direktor poljoprivredne stručne službe u Šapcu Miloje Dragojević kaže da su padavine u ogromnim količinama u poslednjih mesec dana zaustavile sve radove u poljoprivredi:

- Trenutno su od ratarskih kultura najugroženije pšenica i ječam, koji su u fazi nalivanja zrna. Obilne padavine mogu da dovedu do poleganja žita.

Napominje da povišena vlaga sa sobom nosi i razne bolesti, a otežan je svaki ulazak u njive kako bi se obavila preventivna zaštita zbog velike vlage u zemlji.

Dodaje da nisu dobre velike amplitude temperatura od 30 i više stepeni, jer će biti isparenja, što može da dovede do crvenog zrenja pšenice. To će se odraziti na kvalitet zrna, a posle tokom prerade na brašno.

- Voćarske kulture su pretrpele određene štete. Na području Šapca imamo oko 1,4 hiljada hektara jagode pod folijom. Sve vreme branja i zrenja bile su velike padavine, i bilo je veliko truljenje. Sigurno je 50% roda bačeno, jer su istrulile - kaže Dragojević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2527310/zbog-kise-usevima-prete-bolesti-i-propadanje-u-sabackom-kraju-vec-istrulilo

Svako domaćinstvo u selu Dušanovo kod Leskovca decenijama gaji jagode i taj porodični biznis čini dobar deo prihoda od poljoprivrede, pa nije ni čudo što se i ove godine, osmi put zaredom, „Dani jagode“ obeležavaju baš u tom selu.

Saša Anđelković, predsednik mesne zajednice, kaže da se svake godine podižu novi zasadi.

 „Primenjuju se nove tehologije u gajenju kao i nove sorte. Dušanovo ima 287 hektara obradive površine a od toga je pod jagodama 45 hektara, na oko 30 hektara su višnje i na 15 hektara šljive“, istako je Anđelković na otvaranju manifestacije, piše Jugmedia.Ova manifestacija održava se uz pomoć grada Leskovca. Gradonačelnik Goran Cvetanović kazao je da se i ove godine slavi jagoda kako bi se promovisao uzgoj i kvalitet roda i kako bi se poljoprivrednici još više približili potrošačima.

 “Nije slučajno to što smo danas baš ovde, u Dušanovu, jer ovo mesto predstavlja značajnu kariku u proizvodnji ovog voća. Jagoda je veoma zastupljena u leskovačkom kraju i čitavom Jablaničkom okrugu. Površina pod zasadom jagode prostire se na oko 100 hektara na teritoriji grada Leskovca, u

Jablaničkom okrugu na 140 hektara”, naglasio je.Ponovio je da se potrošačima nudi kvalitetan rod i da je većina proizvođača zadovoljna otkupnom cenom. Tokom manifestacije održano je takmičenje u brzom skidanju peteljki u kojem je pobedila Biljana Ristić, a nagradu za najbolju jagodu dobio je Aleksandar Donojević.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3260979/nije-leskovac-samo-paprika-ovo-selo-je-vec-decenijama-juznjacka-prestonica-jagoda-tu-se-takmice-u-najbrzem-skidanju-peteljki

Vertikalni uzgoj jagoda je novina na srpskom tržištu, a ovakva vrsta sadnje privlači pažnju i izaziva interesovanje kod voćara. Nikola Stojanović iz Velike Krsne kod Mladenovca opredelio se za vertikalni uzgoj iz nekoliko razloga. Kako kaže želeo je da isprobao nešto novo, ali i da se lično uveri kako ovakav način proizvodnje jagoda funkcioniše u praksi.
„Ovo je nešto novo kod nas u voćarstvu i za sada mogu da kažem da vertikalni uzgoj jagoda ima svoje prednosti, ali i mane, mada se mi trudimo da gledamo samo dobre strane. Želeo sam da probam nešto drugačije, a dugoročno gledano smatram da je ovo dobra investicija i da će sve, nadam se, za koju godinu biti još jeftinije“ – kaže za Agrobiznis magazin Nikola Stojanović.
On je na 45 ari placa zasadio 16.000 živića i četiri sorte jagoda: Albu, Džoli, Kleri i Afriku, sortu koja je potpuno nova na našem tržištu. Pola placa je natkrio, a
polovinu ostavio pod vedrim nebom kako bi mogao da upredi sam uzgoj i naravno prinos. Umesto stiroporskih saksija koje se najčešće koriste prilikom vertikalnog uzgoja jagoda, on je napravio nešto drugačije.
„Sve jagode su na visini od jednog metra. Pravili smo korito, ubacivali stiropor, treset… Sadnja je bila 1. septembra malo smo kasnili, ali za sada ne izgleda loše bar što se tiče Albe i Afrike“.
Kao i kod svakog voća i kod jagoda izuzetno je važan sadni materijal, a naš sagovornik se opredelio za proverenog i kvalitetanog proizvođača.
„Kupio sam sertifikovane trigo sadnice od Maconija, sve što ima po tipovima. Neke su tip 800, druge tip 500 što se i vidi. Recimo, Afrika je tip 500
i ima više pupoljaka i cvetova, daleko je bolja nego tip 800. Sadnice su koštale od 15 do 25 centi po komadu. Prihrana je standardna, a koristimo proizvode Agromarketa i supstrat Flora garb. Sprovedeno je navodnjavanje po sistemu kap po kap, ali iz cisterne i za sada sam zadovoljan kako to funkcioniše“ – kaže Nikola. Ovog proleća mnogi voćari su se žalili na mraz koji je uništio rane sorte voća, ali Stojanović kaže da nije imao veće probleme.
„Mrazeva je bilo, ali nisam imao veću štetu osim što je ponegde stradalo lišće. Ovaj deo koji je natkriven nije imao problem, mada i sama njiva ima blagi pad. U vreme mrazeva nije bilo pupoljaka i cvetova, tako da štete nismo imali“ – dodaje naš sagovornik.
Na pitanje koja je razlika u rastu jagode između onih koje su natkrivene i ovih pod otvorenim nebom kaže da je razlika pre svega u temperaturi. Naime, ako je spoljna temperatura recimo 23 stepena, u delu koji je natkriven bude i po desetak stepeni više što utiče na brži rast, razvoj ali i zrenje jagoda. Pčelama ne smeta to što je natkriveno jer one uvek nađu put do cveta i opraše ga, ali štiti od rutavih buba. Osim neobičnog i atraktivnog izgleda vertikalna proizvodnja jagoda ima niz prednosti i ušteda. Pošto su jagode podignute iznad zemlje, nema problem sa travom. Ipak najveća ušteda je u radnoj snazi.

„Za parcelu od 45 ari ovako posađenih jagoda potrebno mi je još dva radnika i za samo jedan dan možemo da uradimo, recimo, šišanje ili prskanje. Za istu ovakvu površinu kod klasično zasađenih jagoda u zemlji potrebno je mnogo više radne snage i bar pet dana rada. Osim toga i berba je brža i efikasnija što znači da sam opet uštedeo na radnoj snazi, odnosno na angažovanju sezonskih radnika i njihovim dnevnicama“ – ističe Nikola.
Isto to važi i za košenje ili prskanje.
„Za košenje koristim klasičnu ručnu kosilicu, jer je razmak između stubova metar i trideset pa ima dovoljno mesta za prolaz. Što se prskanja protiv insekata tiče, za to koristimo leđnu prskalicu. Uzeo sam Vilidžer prskalicu sa akumulatorom i odlična je. Pritisak bude do četiri bara, tako da ja i još jedan radnik isprskamo sve za sat vremena“ – zaključuje Nikola Stojanović.
Ako je suditi po dosadanjem iskustvu našeg sagovornika vertikalni uzgoj jagoda ima više prednosti nego mana, pa nema sumnje da će se sve više voćara u Srbiji u budućnosti odlučiti za ovakav način sadnje i gajenja umesto klasičnog zasada jagoda u zemlju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jagode i trešnje su prvo voće koje sazreva u proleće. Jagode rastu u šumama kao samoniklo bilje, plod je manji i ukusniji u odnosu na sorte koje su
se odomaćile u našim baštama. Osim što su zdrave i slasne jagode i trešnje su i izuzetno lekovite biljke. Jagode je poštovao i Vasa Pelagić, narodni učitelj i
najpoznatiji srpski travar koji je tvrdio da je čaj od lišća jagode zdraviji od najčuvenijih kineskih i ruskih čajeva. Jagoda (lat. Fragaria), je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti.
Plod jagode čini 60 odsto vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.
Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno
pamćenje i pomažu kod opekotina.
Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari.
Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.
Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se
ispiraju usta sa ovim čajem. Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi
izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane

Trešnje su ljudi počeli da jedu još u bronzano doba. U osmom veku pre nove ere ova voćka je već bila pripitomljena, a smatra se da su prve trešnje gajene na teritoriji Male Azije i Grčke. Trešnjin cvet jedan je od simbola japanske kulture i predstavlja lepotu i prolaznost. Cvetanje trešnje označava početak proleća
i tada Japanci masovno odlaze u parkove da uživaju u hanami japanskoj tradiciji posmatranja nežno ružičastih cvetova trešnje koje su simbol lepote žene, ali i samuraja čiji život je kao cvet ove voćke upečatljiv, ali kratak.
Trešnja (lat. cerasia), je listopadna drvenasta biljka iz potfamilije Prunoideae, čiji se istoimeni plodovi koriste u ljudskoj ishrani kao voće. Plod trešnje sadrže 82 odsto vode, 16 posto ugljenih hidrata, bogata je vitaminima A, B1, B2, B3 i B6, ima manje vitamina C od jagoda, kao i kalcijuma, gvožđa i folne kiseline.
Međutim, ono što trešnje izvaja od ostalog voća je obilje antioksidansa, kao i jaka prirodna protivupalna dejstva. Trešnje su se pokazale kao vrlo efikasno
sredstvo u borbi protiv reume, upale zglobova, gihta i artritisa, ublažavaju simptome alergija i astme. Trešnje jačaju kolagen, građevni element vezivnog tkiva
kao što je hrskavica i tetive. Najnovija saznanja moderne nauke otkrila su neke mehanizme delovanja supstanci kao što su elaginska kiselina, koje se u većim
količinama nalaze u trešnjama, višnjama, jagodama i malinama.
Upravo se ta hemijska supstanca smatra snažnim antioksidansom koji sprečava oštećenje DNK ćelije i time umanjuje mogućnosti obolevanja od raka.
Pomaže kod upale bubrega ili bešike, kao i kod pojave kamena i peska u bubrezima, a tada se preporučuje da se pije čaj od peteljki trešnje. Trešnje pomažu
i kod bolesti srca, preporučuju se za negu kože lica i vrata, kao i za otklanjanje fizičke i umne iscrpljenosti.Među, trešnje zauzimaju treće mesto po snižavanju holesterola u krvi, što ih čini idealnim u borbi protiv srčanog i moždanog udara. Zbog svog sastava pomažu izbacivanja viška vode iz organizma i samim tim se preporučuje osobama koje imaju problem s viškom kilograma. Antibakterijske supstance u trešnjama sprečavaju stvaranje zubnih naslaga, karijesa i problema s desnima poput paradentoze. Poput jagoda i trešnje imaju analgetičko dejstvo, pa je 20 trešanja delotvornije od aspirina a sa manje štetnih dejstava. U narodnoj medicini koriste se skoro svi delovi trešnjinog drveta od smole i kore, preko lista, peteljke, koštica i samog ploda.
Trešnje je najzdravija i najukusnija sirova, jer termički obrađena gubi značajan deo arome, boje i slatkoće. Trešnje nije preporučljivo jesti pre ručka, jer mogu da uspore izlučivanje sokova za varenje, što može da oteža varenje mesa. Nakon trešanja ne treba da piti vodu, a pogotovo pivo ili alkoholna pića.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31