Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

Glavno tržište jagoda iz Srbije i ove godine je Rusija. Samo iz Pocerine svakog dana u sezoni isporuči se oko 50 tona prvog voća, pa je po nekoliko šlepera parkirano na placevima za utovar sveže robe, odakle kreću put moskovskih pijaca.

Uglavnom su to nakupci iz Srbije, a koliko je potražnja za ovom robom govori podatak da se ove godine pojavljuju direktno kupci iz Rusije, koji otkupljuju srpske jagode.

Zbog velike potražnje, cena se menja iz sata u sat, a kreće se od 120 do 150 dinara.

- Moskva voli srpske jagode! Cela Rusija voli jagode iz Srbije – kaže Rasim Rahmanov, koji je iz Moskve stigao u Pocerinu da kupuje jagode.

Međutim, on nije jedini. Na platou u selu Rumska podno Cera više je otkupljivača nego proizvođača. Od ranog jutra čekaju da berači napune gajbice, koje vlasnici svojim automobilima dovoze na otkupno mesto. Na tom potezu ima na desetine otkupnih mesta, tako da ne može da se dogodi da roba ostane neprodata. Pitanje je samo cene.

- Mi danas plaćamo 150 dinara, a pre nekoliko dana jagodu smo plaćali 250 dinara za kilogram. Cena je pala jer je bilo loše vreme, a i sada kreće sezona, pa jagoda ima više. Mi se nadamo da će cena ponovo skočiti. Ono što ljudi ne razumeju, i nama, iako smo nakupci, odgovara veća cena jer je tada veća i zarada. Nama Rusi plaćaju dva dolara po kilogramu, a mi danas jagodu plaćamo 150 dinara. Međutim, ovde ima još jedan problem, a to je da proizvođači na vrh stavljaju krupnije plodove, a na dno gajbice sitne, pa nam Rusi slikaju i pošalju, onda ni oni neće da plate po toj ceni – priča Dragan Jovanović iz Subotice.

Iako su, kako i sami kažu, uvek nezadovoljni cenom, sve što je iznad 130 dinara, smatraju dobrom zaradom.

- Cena je realna. Nama je najvažnije da se prodaje, da ne stoji roba, da nema truljenja. Ima dosta otkupnih mesta, dosta hladnjača, tako da se sve proda. Jedino što nam je problem, što nikada ne znamo po kojoj ceni ćemo prodati, jer se cena menja iz sata u sat - kaže Dejan Jovanović iz Metlića, koji pod jagodom ima 40 ari.Da na ovoj robi svi zarađuju potvrđuju i proizvođači, kojih je svake godine sve više, i nakupci, koji ceo maj i prvu polovinu juna provedu u Pocerini. Niko ne otkriva kolika je zarada, ali prodaja govori da ova roba ima kupce.

- Dosad je bila dobra cena, sad već pada. Ja sam prodavao od 200 do 150 dinara. Sinoć sam dao po 130 dinara. Kad padne ispod 150, loša je računica jer su skupe nadnice i sredstva za prehranu – kaže Dragan Živković.U prilog tome da je otkupljivačima zagarantovana cena ide činjenica da mogu u hladnjačama da drže robu koju otkupe i po nižoj ceni dok se na tržištu ne postigne vrednost koja njima odgovara.

Međutim, cena će, kako prognoziraju otkupljivači, ponovo da se poveća kada bude lepše vreme i kada jagoda bude zrelija i sočnija, a onda će i zarada biti veća.

Što se tiče maloprodajne cene u piljarnicama i na pijacama, i ona varira. Pre nekoliko dana kilogram jagoda bio je 250 dinara, a sada od 150 do 180 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rusi-traze-srpske-jagode-otkupna-cena-se-menja-iz-sata-u-sat-a-dostigla-je-150-dinara/q0n38ds

Jagoda je prvo voće koje dozreva u proleće. U plastenicima berba uveliko traje, a u šabačkom kraju, gde su najveće površine u našoj zemlji pod jagodom, počela je berba i na otvorenom i otkup slatkog ploda.Krupni i slatki plodovi, brzo napune gajbicu. U dva plastnika, sa dve i po hiljade biljaka, Zoran Živanović iz Gornje Vranjske do sada je ubrao oko pola tone jagode."Do sad nismo ovo radili, jako smo zadovoljni, imamo jako kvalitetnu jagodu. Cena je za sad 200 dinara, bila je 250'', kaže Živanović.

Male površine su u plastnicima, a na otvorenom, više je od 1.200 hektara. Posao težak, a zarada prva i najslađa u proleće.

"Jagodom se bavimo trideset godina, u suštini to je prva para za seljaka. Inače, rada ima mnogo oko nje, truda ima dosta. Zarade za sada ima'', kaže Milutin Makević iz Sinoševića.

Bez navodnjavanja, proizvodnja je nezamisliva. Leje u kojima šabački voćari uzgajaju jagodu, duže su od osam hiljada kilometara.

Gotovo svako domaćinstvo u Pocerini uzgaja jagode. U berbi koja traje oko mesec dana, angažovano je nekoliko hiljada sezonaca. Jedan radnik za dan ubere više od stotinu kilograma jagode.''

"Možda bi to bile i veće površine, radnika nema. Uglavnom se snalazimo sami, uz pomoć rođaka, ponekog nađemo, al to je već malo teže. Ide se po radnike daleko", kaže Zdravko Makević iz Sinoševića.

Daleko putuje i jagoda iz Pocerine. Većina roda izvozi se u Rusiju.

"U Srbiji je najkvalitetnija. Sorta Kleri poredi se među dve tri sorte najkvalitentije u svetu. Oni hoće kvalitet, i tržišnu cenu'', Vukašin Perić, otkupljivač jagode.

Na obronicima Cera, u rodnoj godini na jednoj sadnici, ubere se više od pola kilograma jagode. I pored velikih ulaganja i problema sa otkupnom cenom, od proizvodnje niko ne odustaje.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3510828/pocela-berba-jagoda-u-sabackom-kraju.html

Ministarstvo poljoprivrede je danas u saradnji sa NALED-om predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs, koji će obezbediti radnicima da imaju sva prava. Portal je predstavljen u prisustvu premijerke Ane Brnabić na konferenciji u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi", a prisustvovali su i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Tomas Šib i direktorka Poreske uprave Dragana Marković.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana. Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu. O prednostima onlajn prijavljivanja sezonaca Brnabić je ocenila da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. "Ovo je potvrda onoga što smo radili od 2014, a to je odgovorno vođenje budžeta i finansija", rekla je Brnabić i istakla da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. "Procenjujemo da će u narednih pet godina ovo značiti dodatnih 15 miliona evra prihoda za državu i budžet, a sa druge strane jednu veću sigurnost i za poljoprivrednike i za ljude koji rade kao sezonski radnici u poljoprivredi. Navela je da je to pokazatelj i dalje posvećenosti vlade digitalizaciji uprave.

Ministar Nedimović je rekao da je prošle godine bilo angažovano zakonski svega 3.585 ljudi u poljoprivredi iako znamo da imamo bar 350.000 poljoprivrednih gazdinstava koja se svakodnevno bave poljoprivredom. Rekao je da su pre tri godine poljoprivredni proizvođači došli kod njega kao gradonačelnika i rekli za taj problem. "Imali smo nezadovoljne berače u poljoprivredi, nisu imali nikakva prava, osim prava na naknadu, ali da se nešto desi neka povreda sve je u crnoj zoni, a u poljoprivredi se povrede dešavaju skoro svaki dan". Naveo je da poslodavci ne shvataju da se tu ne obavlja svaki dan rad zbog vremenskih uslova, pa su morali ako je lep dan da prijave sve radnika, a kada je kiša da ih odjave. To je bila neizdrživa situacija", istakao je ministar. Nedimović kaže da je poljoprivreda fabrika pod otvorenim nebom i da nije čudo što je siva ekonomija u poljoprivredi bila tolika. Kaže i da to ministarstvo sprema i set propisa da se definiše šta je poljoprivrede, jer ne može PDV da bude veći odnosno povrat od onog što se uplaćuje.

Ministar Đorđević je rekao da je to što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja želi da se izbori protiv sive ekonomije. "Želja vlade je da suzbije rad na crno,da pruži mogućnost  svakome da ostvari prava koja zakoni omogućavaju, da svima pružimo sve ono sto njima pripada. Radnici koji su do juče radili u sezonskim uslovima najčešće su dobijali samo nadnicu,nisu imali pravo na zdravstveno  osiguranje i bili su prepušteni sami  sebi", naveo je on. Kako kaže, vlada čini dosta u svim sferama u kojima je situacija bila zapuštena. "Zahvaljujući premijerki i NALED-u smo ovo izgurali", kazao je Đorđević i dodao da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. "Vodili smo računa o tim radnicima da ne izgube ono čega su se bojili,ako su na listi NSZ da ne izgube taj status i naknade koje su imali, da ne izgube socijalnu pomoć, gledali smo da im pružimo mogućnost da ostvare prava, da imaju pravo na penziju.” U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog  zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu on lajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika. Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi. Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu. Skupština je polovinom prošle godine usvojila Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Izvor: Tanjug

ČAČAK - Privredna komora Srbije - regionalna privredna komora Užice, Inovacioni centar Tehnološko-metaluruškog fakulteta iz Beograda, Institut za voćarstvo Čačak i Centar za organsku proizvodnju Užice, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije organizuju promociji inovativnog biopreparata BioVermix. Cilj promocije je afirmacija proizvoda sa dodatnom vrednošću u poljoprivredi, afirmacija inovacione delatnosti i podrška transferu znanja i tehnologija. Pored promocije BioVermix-a, biće održana i završna prezentacija rezultata projekta "Unapređenje tehnologije gajenja, konkurentnosti i ekonomičnosti proizvodnje jagodastih vrsta voćaka primenom dobre poljoprivredne prakse", koji je realizovao Institut za voćarstvo, Čačak, a finansiralo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstava i vodoprivrede Republike Srbije. Promocija preparata i prezentacija rezultata projekta će se održati 19. novembra 2018. godine u Užicu, u velikoj sali Regionalne privredne komore, u ponedeljak sa početkom u 12 sati. Predavanja na temu: "Novi biotehnološki postupci za proizvodnju biopreparata na bazi vermikomposta" održaće dr Radosav Cerović, IC TMF u Beogradu, dr Marijana Pešaković, Institut za voćarstvo u Čačku i prof. dr Slobodan Milenković, Fakultet za biofarming u Bačkoj Topoli. Rezultate ogleda koji su sprovedeni u okviru projekta "Unapređenje tehnologije gajenja, konkurentnosti i ekonomičnosti proizvodnje jagodastih vrsta voćaka primenom dobre poljoprivredne prakse" prezentovaće dr Jelena Tomić, Institut za voćarstvo u Čačku. Nakon prezentacija će se diskutovati o značaju proizvodnje preparata ovakvog tipa zaunapređenje kako konvencionalne, tako i organske poljoprivredne proizvodnje, kao i pravilnom zasnivanju zasada i primeni savremenih mera nege jagodastih vrsta voćaka koje imaju za cilj unapređenje kvaliteta plodova, a time i konkurentnosi i ekonomičnosti proizvodnje. Organizatori pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju predavanjima.

www.moravainfo.rs  

 

Od ove godine  naši radnici potpuno legalno mogu da rade u Nemačkoj na sezonskim poslovima u poljoprivredi. Pored atraktivne zarade,  za ovakve poslove se odlučuju  jer su uslovi rada kod nemačkih poljoprivrednika u najmanju ruku korektni. Radnici su smešeni uglavnom u zidanim ili montažnim objektima sa kvalitetnim higijenskim uslovima. Smeštaj se plaća, kod domaćina koje smo posetili oko šest  evra,  a radnik sam obezbeđuje hranu. Za te potrebe ima na raspolaganju kuhinju sa svim uređajima. Ovde se zna svaki red, a nemci izuzetno cene vredne radnike i kada to zapaze kod nekoga odmah mu povećaju  zaradu i produžavaju ostanak, ili pozivaju da dođe ponovo.

Radnica iz poljske na berbi jagoda radi od početka sezone (april 2018.)

Osnovna cena radnog sata je propisana državnom odlukom i iznosi 8,84 evra na sat. Za one koji imaju bolji učinak mogu da računaju, 10 do 11  evra na sat. Kod nemaca je veoma bitno da se pokaže dobra volja za rad, ne vole kada vide da su radnici „mrzovoljni“, mada bi bilo nefer i reći da to nije pošteno,  jer su i sami navikli na rad, stalno su uz radnike i nikada ne možete biti sigurni kada će se gazda pojaviti i uočiti šta se dešava na imanju.

Savremena proizvodnja jagoda u stakleniku uz dogrevanje

Lično sam prisustvovao situacijama kada je vlasnik radnicima iz Poljske objašnjavao da pogledaju odakle vetar duva i ako je iz lošeg smera ili jak da zatvore vrata na plasteniku, bez obzira da li je to njihov posao ili ne. Svakako to je razumljivo jer temperaturni režim u plastenicima određuje brzinu sazrevanja plodova. Domaćin koga smo posetili tačno u dan zna koju će njivu ili koji plastenik odnosno staklenik taj dan brati, koliko nabere prosečno svaki radnik i gde će plasirati voće. Većina proizvođača u Severnoj Rajni prodaje svoje proizvode na lokalnom tržištu, u posebnim objektima za prodaju voća. Danas ubrane jagode najkasnije do podne narednog dana moraju biti prodate,  jer se radi o savršeno zrelim plodovima, za koje nemci daju sedam evra za kilogram. Ukoliko bi plodovi duže stajali, počeli bi da propadaju i da gube na kvalitetu.

Tomas Marinkovic i poljoprivrednik iz mesta Gilten Danny Lohse 

Da pojasnim, ove jagode se jedu sveže, bez dodatka šećera i ne morate čak ni da ih operete. Zajedno sa vlasnikom, nekoliko puta smo bili u različitim plastenicima i bez ikakvih problema degustirali jagode koje su sočne i slatke. Poređenja radi, poput naših nešto su svetlije boje, jer stižu ranije, ali im je boja ujednačena i plod je potpuno crven. Svaki plod je identičan kod pakovanja prve klase, kakva se prodaju sveža, dok ostalo odlazi u preradu. Takođe se prodaje na „kioscima“ u vidu soka i džema, odnosno pekmeza.

Kod njih je dominantna rana sorta Clary, a sortiment se prilagođava želji tržišta, svakih pet godina dođu neke nove sorte. Kada je u pitanju borovnica, ona će se brati oko 20. juna i popularna je sorta Djuk.

Ono što smo mogli videti kod nemaca je da u podnom sistemu u plasteniku, jagoda stiže 15 dana ranije. Ako se gaji u stakleniku uz zagrevanje bere se početkom aprila, u stakleniku na podu oko 1. maja ove godine, inače desetak dana ranije, jer je vegetacija kasnila kao i kod nas. Za uspešnu prozvodnju jagoda potrebni su plastenici koje većina kupuje kod Axela Hochstädtera koji je i sam proizvođač jagoda. Najviše ih je prodao od svih jer kaže njegovi plastenici su efikasni i stabilni. Cena po kvadratnom metru se kreće od 8 do 15 evra u zavisnosti šta sve od opreme želite da montirate. Centralni sistem za navodnjavanje snabdeva biljke prihranom.

Kada je reč o prizvodnji na otvorenom polju, sadnja se radi mašinski na lepo pripremljenom zemljištu. Živići koje su posadili prvog maja biće na berbi za osam nedelja. Poslove sadnje rade poljaci. Svaka mašina ima 20 radnika koji postavljaju živiće u specijalne sadiljke montirane na traktoru. Nakon što živić bude posađen zemlja se valja i kada traktor prođe i bude posađeno ostaje samo povaljan posađen živić. Slika koju ne biste mogli ni da poverujete da će biti drugačija, odnosno da će iz takvog „patrljka“, izrasti jagoda okićena lepim cvetovima,  a potom i plodovima. Traktor sa namotiranih 20 pozicija za sadnju može da posluži da se posadi dnevno 2,5 hektara, a na jedan hektar se sadi 75000 živića i to u tri reda.

Sve to je osmislio kralj nemačkih jagoda koga smo posetili. Užurbano smo se kretali jer je želeo da nas ugosti, ali i da sve druge obaveze koje je zamislio ispuni. To je ono što on očigledno voli da vidi i kod radnika,  brz i siguran hod jer tada zna da znate zašto ste tu i gde idete. Nije loša filozofija, zar ne? Budimo iskreni, on nije tipičan primer nemačkog poljoprivrednika,  jer je perfekcionista bez kompromisa. Drugi će dopustiti da tu i tamo red bude za 1 % manje popunjen, ili da neka cevčica visi ali,  to kod njega ne sme da se desi.

Kada govorimo o borovnici, ovde već možemo konstatovati veliki potencijal za srpske borovnice,  koje se beru već  krajem maja. Dakle više od mesec dana smo u prednosti u odnosu na Nemačku. Ovde treba naglasiti i kvalitet plodova koji dolaze iz Srbije, imajući u vidu veoma povoljne vremenske uslove. Nemački partneri bi tako mogli da prošire svoju ponudu borovnicama iz Srbije, a da potom nastave sa snabdevanjem domaćeg tržišta svojim proizvodima. Odavno je već poznato, da najbolje u trgovini prolaze oni koji nude više proizvoda po povoljnijoj ceni, nego samo jedan, u ovom slučaju nemački, oni dakle nemaju sem jagode šta da ponude do sredine juna. To stvara veliki potencijal, ali neko će morati i da radi, tako da se nadamo da vam je ideja jasna.

Ovako izgleda zajednička kuhinja za radnike

Toaleti su opremljeni dovoljnim brojem lavaboa i tuš kabina

Ovako izgleda soba za smeštaj radnika (muška ili ženska)

Organska poljoprivreda u Srbiji ima trend rasta ali je proizvodnja apsolutno nedovoljna za potebe tržišta, uglavnom inostranog. Iako se u principu, sve sorte različitih vrsta voćaka mogu koristiti u organskoj proizvodnji, stručnjaci su na osnovu višegodišnjeg iskustva odabrali one sorte koje su najpogodnije za ovakav vid proizvodnje. To su sorte koje dobro podnose nepovoljne klimatske uslove, otporne su na bolesti I napade štetočina. Uz sve ovo, one imaju i odgovarajući kvalitet bilo da se radi o proizvodnji za upotrebu u svežem stanju ili za preradu.

Jabuka je voće koju je čovek prvo počeo da uzgaja a tokom vremena je stvorio veliki broja sorti. Danas, verovali ili ne, postoji preko 10.000 sorti različitih bioloških i privrednih osobina. Vreme zrenja, rodnost, krupnoća ploda i sam kvalitet osnovni su razlike među njima.

Sorte koje stručnjaci predlažu kao pogodne za organsku proizvodnju su : Prima, Šejov sejanac, Fridom, Florina – Kverina, Liberti, Šampion, Budimka, Krstovača i Šumatovka.

Među najrasprostranjenijim vrstama voćki je i kruška. Od šest i po hiljada sorti, za naše podneblje stručnjaci preporučuju  Harou dilajt, Harvest kvin i Lubeničarka koje plodove donose u leto; Konkord, Fetelova i Vodenjara koje sazrevaju u prvoj polovini septembra i  Boskova vočica, Kaluđerka koje su izrazito zimskog vremena zrenja i potrošnje.

Šljiva, jedan od simbola naše regije ima veliki značaj i za organsku proizvodnju. Dobro poznate sorte Čačanska rana i lepotica, prepoučene su od strane stručnjaka. Tu su i Čačanska najbolja, Čačanska rodna, Crvena ranka i Crveni piskavac.

Iako postoji u oko 1000 varijateta, kajsija je voće uglavnom regionalnog karaktera. Osetljiva na mrazeve, zbog ranog cvetanja zahteva više brige i dobar izbor sorte. Stručnjaci su napravili izbor od sedam sorti kajsije : Roksana, Ligeti orijaš, Beržeron, Segedi mamut, Harkot, Silisterska kompotna, Kasna drjanovska.

Trešnja se u Srbiji gaji isključivo na individualnom posedu i na relativno malim površinama jer se najveći deo plodova (čak preko 85%) realizuje kao stono voće, zbog čega se berba obavlja ručno (što poskupljuje proizvodnju) i gaji se najčešće u blizini većih potrošačkih centara. Za trešnju važi da se relativno lako može gajiti po principu organske proizvodnje i a predložene su: Van, Sue, Stela, Samberst i Lapins.

Za razliku od trešnje, višnja se daleko više koristi u industrijskoj preradi. Preko 90 odsto njenih plodova se upotrebi u sokovima, kompotima, marmeladama I džemovima. Iskustvo je pokazalo da su Oblačinska višnja, Lara i Šumadinka dale dobre rezultate u organskoj proizvodnji.

Poizvodnja jezgrastog voća kod nes je deficitarnu. Iako u velikoj upotrebi, ovo voće nam uglavnom dolazi iz uvoza. Orah je svakako najpoznatiji i najznačajniji među njima. Organskoj proizvodnji se lako daju prilagoditi: Šampion, Tisa, Rasna, Bačka, Srem i Trbušani.

Kod nas je nedovoljna i proizvodnja lešnika. Čak nije ni statistički registrovana. Tražnja za ovim voćem je  velika, troškovi proizvodnje relativno niski a cena ploda je visoka. Lešnik je veoma rentabilna voćka, a i pogodna je za gajenje po princpu organske proizvodnje. Sorte koje su izdvojene za ovu vrstu proizvodnje su : Halski džin (Hall's giant), Tonda đentile Romana (Tonda gentile Romana) i Kosford (Cosford).

Uz trešnju, među prvim voćkama u godini stiže i jagoda. Njen ukus i nagoveštaj leta čine je jednom od omiljenih. Veoma je rentabilno voće, posebno ako se gaji u blizini gradova. Ovde je napravljen izbor od 6 novointrodukovanih sorti : Kortina (Cortina), Selena, Marmolada, Miranda, Kareca (Carezza), Madelein.

Srbija je među najvećim evropskim i svetskim proizvođačima maline sa izvozom od preko 50000 tona godišnje. Malina donosi plodove već u prvoj godini i veoma je rentabilno voće. Potražnja je takođe velika. U stručnoj literaturi izdvojene su samo dve novointrodukovane sorte – Tjulamin (Tulameen) i Miker (Meeker).

Sa oko 2700 ha kupina donese godišnje od 10000 do 12000 t roda, što je malo s obzirom na veliku potražnju, kao i pogodne uslove za njeno gajenje u našoj zemlji. Iako veoma popularna, ova voćka ima znatno manji broj sorti od ostalih pomenutih pa je izbor uvek između domaće - Čačanska bestrne i jedne novije – Tornfri (Thorn free).

Ribizla se proizvodi tek sporadično iako se lako razmnožava i gaji. Dobar je izvor vitamin C I drugih nutrijenata. Često se koristiu preradi a lako se može zamrznuti ili koristiti kao stono voće. Mi vam predlažemo sledeće sorte za vaš organski zasad: sorta crvene ribizle – Hajnems rote špetleze (Heinemanns rote spatlese), Detran; sorte bele ribizle – Blanka; i sorte crne ribizle – Ben lomond i Ben nivis (Ben nevis).

Ni sa borovnicom nije mnogo bolja. Pogodna je za organsku proizvodnju jer uspeva na kiselim (pH = 4,0 do 4,8), rastresitim i umereno vlažnim zemljištima, lako se razmnožava reznicama i ne napada je veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Naš stručni tim vam preporučuje: Blukrop (Bluecrop) koja je dobijena ukrštanjem sorti (Jersey * Pioneer) * (Stanley * June); Herbert – Stanley * (Jersey * Pioneer) i Kovil (Coville) – (Yersey * Pioneer) * Stanley.

 

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Jedan od dobitnika novčanih sredstava na konkursu za mlade poljoprivrednike je i Novak Masnikosa iz Šimanovaca, koji planira na proleće da podigne 50 ari pod jagodom. Celokupnu količinu jagode planira da plasira u svežem stanju na tržište, a kasnije kada bi se stabilizovala proizvodnja, verovatno bi i prerađivao.

"Proizvodnja jagode poljoprivrednicima donosi prvi novac u sezoni. Zarada je dobra, a ulaganja nisu velika i vraćaju se već sa punim rodom za godinu dana", navodi naš sagovornik. Jagoda se lako prodaje, a velike su i mogućnosti za izvoz na tržište Rusije.

Kako je za Agrobiznis magazin istakao Novak, u jagodarstvu bi bilo više poljoprivrednika kada bi se više ulagalo u sisteme za navodnjavanje i koristio domaći sadni materijal.

Pored planirane investicije u proizvodnju jagode, Novak na poljoprivrednom gazdinstvu obrađuje 20 ha pod ratarskim kulturama, pretežno kukuruz i ječam. Žitarice koristi za svoje potrebe na gazdinstvu, a veću količinu prodaje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dobar primer iz prakse kako se baviti poljoprivredom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3491-dobar-primer-iz-prakse-kako-se-baviti-poljoprivredom

 

RAKIJA OD JAGODA
* 1 kg jagoda, ½ kg šećera
* 1 l vode, 1 l šljivovice

Jagode oprati, očistiti, naliti hladnom vodom i staviti da se kuvaju. Kuvati 8-10 minuta, pa ih ispasirati. Dobijenoj tečnosti dodati šećer, vratiti na šporet i uz mešanje kuvati dok se sav šećer ne otopi. Pomeriti sa šporeta, dodati šljivovicu, promešati, skinuti penu i sipati u sterilisane flaše. Flaše dobro zatvoriti i ostaviti na tamnom mestu (podrum) 3-4 nedelje.

RAKIJA OD RUZMARINA
* 80 g ruzmarina
* 20 g tamjana
* 100 g šećera
* 1 l rakije
Šećer rastopiti u rakiji, te rakijom preliti listove ruzmaina i tamjana. Nakon što odstoji dva meseca na sunčanom mestu, rakiju procediti i ostaviti da odstoji još dva meseca pre upotrebe.

RAKIJA OD BANANA
* 5 banana
* litar komovice
Banane lepo oljuštite i poređate u teglu zapremine 3 litra (ne morate ih seckati), prelijte 1 litar komovice (poželjno je da bude domaća, kako biste znali šta ćete piti). Šećer dodati po želji. Povežite teglu belim papirom i poklopite porcelanskom tacnom. Ostavite da stoji 21 dan, nakon toga procedite, i pretočite u flašu.

RAKIJA OD KAMILICE
* 100 g cvetova kamilice
* 1 limun
* 1 dl destilovane vode
* 9 dl rakije
Cvetove kamilice i koricu limuna preliti destilovanom vodom i rakijom, ostaviti 5-6 nedelja na sunčanom mestu. Rakiju procediti, ostaviti još dva meseca pre upotrebe.

 

SAVETI: Kako otkloniti mane koje degradiraju rakiju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3171-saveti-kako-otkloniti-mane-koje-degradiraju-rakiju

 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30