Srbija će od novembra, osim svinjetine, u Kinu izvoziti i kukuruz i jabuke. Sporazum o tome je u Pekingu potpisao ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sa Generalnim direktoratom kineske Carine.Branislav Nedimović je istovremeno predao Generalnom direktoratu kineske Carine aplikacije srpskih kompanija koje žele da izvoze svinjsko meso u tu zemlju.

"Ovo bi trebalo u ogromnoj meri da poveća trgovinsku razmenu u poljoprivredi između Srbije i Kine", izjavio je Nedimović za RTS u Pekingu.

Srpski ministar se sastao i sa predstavnicima najvećeg uvoznika voća i povrća u Kini, agro-marketom "Sinfadi".

"Sa njima smo dogovorili da otvore predstavništvo u Srbiji kako bi što lakše roba iz Srbije koju smo ugovorili mogla da stigne na prostor Kine", objasio je Nedimović.

Kako je najavljeno, u Srbiju bi u novembru trebalo da dođe inspekcija iz Kine, koja će proveriti da li srpske firme ispunjavaju standarde za izvoz svinjetine i mleka.

Srpski ministar poljoprivrede se u Pekingu sastao i sa kineskim ministrom za vodne resurse E Đingpingom, sa kojim je potpisao sporazume o saradnji u oblasti ranog upozoravanja na poplave i izgradnji sistema za zaštitu od bujičnih poplava.

Srbija je do sada u Kinu izvozila maline, kupine, vino, kao i goveđe meso.

Do kraja godine u Kinu bi trebalo da krenu i srpski kukuruz, jabuke i 50.000 tona svinjskog mesa.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3608833/jabuke-iz-srbije-od-novembra-na-kineskom-trzistu.html

Poljoprivreda je naša razvojna šansa“, stara je mantra koju često možemo da čujemo od političara u izbornim kampanjama. Srbija još uvek ima značajan udeo poljoprivrede u generisanju BDP-a, ali to samo na prvi pogled deluje kao posledica toga što je srpska poljoprivreda efikasna. Da to nije znak razvijenosti naše poljoprivrede već pre svega slabe produktivnosti industrije i usluga, vidi se u poređenju već sa susednom Mađarskom. Tako u Srbiji poljoprivreda učestvuje u BDP-u sa 9,8%, a u Mađarskoj koja ima bolje zemljište (kod njih je skoro cela teritorija kao naša Vojvodina – ravna i sa plodnim zemljištem) samo 3,9%.

Sektor poljoprivrede u Srbiji godinama ostvaruje suficit – više ovih proizvoda izvozimo nego što uvozimo. Na prvi pogled, ovo takođe ukazuje na efikasnost srpske poljoprivrede, ali je i posledica niskog uvoza skupih prehrambenih proizvoda – francuskih i italijanskih sireva, vina i suhomesnatih proizvoda i južnog voća, usled niske kupovne moći stanovništva.

Da se ovi proizvodi uvoze i troše približno u meri u kojoj je to slučaj u razvijenijim evropskim državama, naš suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa svetom bi se prilično istopio.

Ukupan izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u prethodnoj godini iznosio je preko 2,4 milijarde dolara. Vidi se jasan trend rasta vrednosti izvoza, premda se u nekim godinama izvoz smanjuje, što je posledica i suša ili poplava koje imaju značajan efekat na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. To što nivo poljoprivredne proizvodnje zavisi od vremenskih prilika dosta govori o nivou naše poljoprivrede.

Do rasta izvoza poljoprivrednih proizvoda došlo je na tržištu Ruske Federacije, o čemu smo već pisali ranije, ali i zemalja CEFTA-e, dok je primetno zasićenje tržišta EU – na kome je dostignut plafon od 1,2 milijarde (što ipak iznosi polovinu našeg ukupnog izvoza ovih proizvoda).Kada agregirane podatke o izvozu poljoprivrede pogledamo izbliza, videćemo da tek par sektora sa sobom nosi većinu, tj. preko polovine izvoza srpske poljoprivrede. To su voće i voćni proizvodi, žitarice (pšenica i kukuruz) i stočna hrana. Žitarice se, uslovno rečeno, najviše izvoze u EU, i to preko 70% pšenice i kukuruza, a prate ih zemlje CEFTA-e sa još četvrtinom ukupne vrednosti izvoza, a slična je situacija i sa stočnom hranom.

Međutim, u slučaju izvoza voća, situacija je malo drugačija – kao veliko izvozno tržište pojavljuje se i Ruska Federacija.

Zašto govorimo „uslovno rečeno“ o tržištu EU kao glavnom tržištu za žitarice i proizvode od žitarica? Zato što više od jedne trećine ukupnog izvoza ovih proizvoda (preko 240 miliona od 690 miliona) navodi kao svoju glavu destinaciju Rumuniju – zemlju koja je takođe veliki proizvođač i izvoznik žitarica, a na njenoj teritoriji se nalazi velika međunarodna luka Konstanca. Stoga se najverovatnije veći deo izvoza u Rumuniju pogrešno knjiži kao da mu je to glavna destinacija, dok je umesto toga roba namenjena izvozu na treća tržišta.Ukupna vrednost izvoza voća je skoro 620 miliona dolara. Najviše se izvoze smrznute maline, smrznute višnje i sveže jabuke, pa i ostalo smrznuto voće, dok je izvoz ostalog voća nizak. Samo maline, višnje, jabuke i ostalo smrznuto voće čine više od 2/3 izvoza voća iz zemlje.Jabuke se dominantno tj. 90% izvoze za Rusiju – od 101,4 miliona dolara, čak 93,3 miliona otišlo je u ovu zemlju, dok je u zemlje EU plasirano 4,5, a u CEFTA 2,3 miliona dolara vrednosti jabuka.

Potpuno je suprotno kada je reč o malinama: od 225,8 miliona dolara izvoza smrznutih malina, u EU je plasirano 190,1 miliona, a u Rusiju tek 5,3 miliona. Od toga, u Nemačku je plasirano malina u vrednosti od 67 miliona dolara, u Francusku 41,5 miliona, Belgiju 16, Veliku britaniju 15, Holandiju 11, a u ostale zemlje znatno manje.

Izvor:https://talas.rs/2019/07/17/izvoz-poljoprivrednih-proizvoda/

Po proizvodnji jabuke Srbija se nalazi na šestom mestu u Evropi, podaci su Eurostata. Od ukupne površine namenjene za proizvodnju voća gotovo na 60 odsto se proizvodi jabuka. Kako bi uzgajivačima ovog voća olakšalli proces proizvodnje u jednoj start-ap kompaniji su razvili mobilnu aplikaciju koja pomaže u upravljanju voćnjakom.Mašine koje umesto sezonskih radnika beru jabuke već su prisutne u nekim voćnjacima Srbije. A od pre pola godine među zasade jabuka je stigla i mobilna aplikacija koja uzgajivačima pravi planove za navodnjavanje, đubrenje i prskanje. Aktivno je koristi oko 600 voćara, a ona se brine za 150 hektara zemljišta pod zasadima jabuke.„Došli smo do zaključka da samo znanje i iskustvo u poljoprivredi više nije dovoljno. Digitalne tehnologije koje su danas u poljoprivredi dostupne olakšavaju dosta poljoprivrednicima radove u voćnjaku tako što im omogućuju da obavljaju radove brže, pouzdanije, preciznije. Isto tako smo temeljili našu ideju i razvili smo mobilnu aplikaciju za uzgajivače jabuka koja na osnovu podataka koje voćari unose o sorti jabuke, godini sadnje, tipu zemljišta i nekim sličnim osnovnim podacima, dakle, aplikacija im pruža planove za optimalan uzgoj“, objašnjava Jovana Đorđić iz kompanije „Map maj epl“.

Aplikaciju je osmislio petočlani tim koji čine poljoprivredni eksperti, aj-ti stručnjaci i ekonomisti. Na ideju su došli jer se u njihovim redovima nalaze i sami uzgajivači jabuka.„Videli smo da mali i srednji jabukari proizvode nekih 20 tona jabuka po hektaru. Veliki šamiponi 65 do 75 tona po hektaru, i videli da postoji veliki jaz između malih i velikih, i osmislili digitalno rešenje koje će da pomogne tim malim jabukarima da dostignu taj prinos jabuka od 65 tona po hektaru“, naglašava David Blaževski, jedan od autora aplikacije.

Kao osnovnu prednost poslovanja vide to što su jedinstveni na evropskom tržištu. Postoje brojne aplikacija koje upravljaju različitim usevima, ali njihova je isključivo vezana za jabuke.

„Aplikaciju je moguće skinuti samo na android telefonima tako da je aplikacija dostupna na Gugl pleju, a indirektno mogu i preko našeg veb sajta da skinu aplikaciju“, navodi Jovana.

Kada se aplikacija preuzme i uzgajivači unesu osnovne podatke o svom voćnjaku, na scenu stupaju algoritmi koji određuju koji su optimalni uslovi uzgoja.

„Softver izračunava zapravo kolika je neophodna količina hemijskih elemenata na godišnjem nivou optimalna i preračunava to u neophodnu količnu preparata koju oni koriste. Na dnevnom nivou oni dobijaju dnevne agrotehničke mere u slučaju prskanja dobijaju koliko treba da prskaju na dnevnom nivou“, objašnjava David.

Za sada ovu aplikaciju koriste uzgajivači jabuka u Srbiji i Severnoj Makledoniji, a pored jezika ove dve države dostupna je i na engleskom. I to nije slučajno jer tvorci aplikacije planiraju da je prošire na poljsko, tursko i američko tržište.Trenutno je ovo preduzeće, staro svega godinu i po dana, usmereno na rezultate. Koliko su aplikacijom uspeli da povećaju produktivnost često proveravaju na terenu.

„Kako bismo se uverili u to da njima aplikacija pomaže u svakodnevnim poslovima i da kažem da je većina korisnika povećala svoje prinose za nekih 15 odsto koristeći našu aplikaciju, uštedom vremena, resursa“, kaže Jovana Đorđić.

Kako bi pokrenuli svoj start-ap, kako kažu članovi tima, nije bilo potrebno mnogo resursa. Ono što je bilo važnije jeste vreme da se zamisao ostvari.

„Do kapitala dolazimo kao i većina start-ap kompanija danas u ovoj fazi, putem angel investora koji ulažu rizični kapital u ovakvu vrstu start-apa“, navodi David Blaževski.

Kada dostignu određene prihode, aplikaciju će, tvrde, nadograditi. Tako će u budućnosti na nju moći da računaju i uzgajivači krušaka, kajsija, breskvi, trešanja.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/1882/tehnologija/3590699/mobilna-aplikacija-koja-podize-prinos-jabuka.html

Na 340 hektara u Popovom polju, između Trebinja i Ljubinja, prostiru se plantaže voća i vinove loze, od čega polovinu čine vinogradi, a drugu polovinu zasadi jabuke, kruške i trešnje. Istoimeno preduzeće, Popovo polje a.d. najveći deo zasada podiglo je 2009. godine i od tada se godišnje sukcesivno povećavala površina pod zasadima za nekih 30 do 50 hektara, pa se puna rodnost tek očekuje, kaže za eKapiju Dragiša Bašić, rukovodilac sektora za proizvodnju voća u Popovom polju.

- Tendencija širenja zasada se nastavlja i u narednom periodu, kao i do sada. Veliku pažnju posvetili smo izboru kvalitetnog sadnog materijala koji smo svakako usaglasili sa potrebama tržišta, ali i nadolazećim svetskim trendovima kada je u pitanju sveže voće. Odabir sorti se vršio, naravno, i u skladu sa klimatskim uslovima Popovog polja, čime dobijamo kvalitetan proizvod. Sadni materijal uvozimo većinom iz Francuske, Italije i Holandije - navodi Bašić.

Kako je ovih dana u toku sezona berbe trešanja, a po njoj su prepoznatljivi kako na lokalnom tako i na tržištu regiona, gajbe se pune nekim od najkvalitetnijih svetskih sorti koje imaju u zasadima, a to su kordia, carina, regina.

- Ni po čemu ne zaostaje ni sortiment jabuke, naravno, gde uspevamo da prvi u regionu beremo jabuku sorte gala, koja je izvanrednog kvaliteta - ističe Bašić.

Najveći deo proizvodnje u Popovom polju ide ka izvozu u zemlje Evropske unije - Holandiju, Italiju, Hrvatsku, ali i u Rusiju i u zemlje okruženja.

- Ponosni smo što su neke od naših sorti jabuka dospele i na egzotične destinacije, od kojih su jedna i Maldivi - kaže naš sagovornik.Koji procenat će ići za izvoz a koji na domaće tržište, kaže, zavisi i od globalnih kretanja i fluktuacija na tržištu svežeg voća, ali je generalno izvoz veći od količine koja se plasira na domaće tržište.

Broj zaposlenih varira, a najveći je u sezoni berbe, kada angažuju i do 300 ljudi dnevno.

- Svakim danom ponuda kvalitetne radne snage je sve manja i je to jedan od gorućih problema, ne samo u sektoru poljoprivrede, već i u ostalim granama. Stalno usavršavanje i nadogradnja znanja i veština neophodna je mera uspešnog poslovanja i zato radimo na edukaciji kadrova, a ako je neophodno i na angažovanju dodatnih konsultanata. Kako bi u sektoru svežeg voća postali prepoznatljiv igrač, i na lokalu i u regionu, kreirali su i brend Volim voće, i pod tim imenom već imaju dobre rezultate i vidljivost.

- Za sada, kod kupaca nailazimo na pozitivne reakcije kada je u pitanju brend Volim voće, ali zasigurno da u budućnosti možemo daleko više uraditi na pozicioniranju i prepoznavanju brenda - navodi Bašić.

Kaže da razmišljaju i o formiranju linije na kojoj bi se pravili određeni proizvodi na bazi svežeg voća. U međuvremenu su pokrenuli i proizvodnju meda, čime su zadovoljni.

U planu je i da na nekoliko lokacija u Hercegovini otvore prodavnicu koja bi nudila sve ono što dolazi sa njihovih plantaža.

- Naši planovi su ambiciozni, pa u narednom periodu želimo da zaokružimo proces proizvodnje, uz proširenje skladišnih kapaciteta kao i modernizaciju procesa pakovanja - zaključio je Bašić za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2541245/jabuke-iz-hercegovine-stigle-i-do-maldiva

Za domaće uzgajivače jabuke 2019. dolazi kao konačno otrežnjenje jer Rusija za njih više nije obećana zemlja odakle su godinama ubirali milionske prihode.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine ovog voća završiti u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Šta je uzrok ovakve krize koja je mnoge proizvođače naterala da krče voćnjake u cvatu jer od prodaje ne mogu da izvuku ni za troškove proizvodnje?

– Dosta je niska cena za industrijsku klasu. Proizvođači su uplašeni. Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka – kaže profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Istovremeno, Rusija je rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

– I pored toga što se tako nešto naslućivalo niko nije očekivao da će se ovo dogoditi. Moramo da otvaramo nova tržišta, naše institucije moraju ozbiljno da rade na tome – ističe naš sagovornik.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

– Sorta gala i dalje se visoko kotira kao i „crveni” i „zlatni delišes”. Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je „pink lejdi”. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske – smatra on.

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. Interesantno je da smo manje količine jabuka izvozili i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci. Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. Među stručnjacima nema ni malo optimizma da će u narednim godinama biti bolje. Profesor Zoran Keserović već neko vreme zastupa stav da bi marokansko tržište za nas moglo da bude dobra prilika. Ističe da je došlo vreme i da se prilagođavamo evropskom tržištu i da s konvencionalne prelazimo na integralnu, organsku proizvodnju kao što radi cela Evropa.Nikola Kotarac, iz zemljoradničke zadruge „Voćar” iz Slankamena, kaže da su domaći proizvođači jabuka u ogromnom problemu i da se ova sezona može smatrati propalom zbog drastičnog pada cena ovog voća i slabijeg izvoza za Rusiju.

– Uredba je uvedena za izvoznike a ne i za uvoznike, čime je napravljena velika greška. Oko 70 odsto izvoznika je eliminisano, a oni koji sada imaju dozvolu za izvoz u Rusiju fizički ne mogu da postignu. Cene su drastično pale u odnosu na prošlu godinu tako da je ova sezona upropaštena za proizvođače jabuka – kaže Kotarac i ističe da sada imamo apsurd da se u našim radnjama prodaju jabuke iz Poljske i drugih država dok naša jabuka, koja je prošle godine išla za Rusiju po ceni od 50 ili 60 evrocenti za prvu klasu, nema plasman.

– Prvu klasu nakupci sada plaćaju 30 do 40 dinara. Izvoznici su se udružili i plaćaju na 90 do 120 dana. U velikim smo problemima. Država je proteklih godina uložila u subvencije, navodnjavanje, mehanizaciju i mreže i sada se postavlja pitanje zašto je to rađeno – ističe naš sagovornik i dodaje da su voćari, koji su se zadužili, izvukli najdeblji kraj.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/428644/Ko-ce-kupovati-srpske-jabuke

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija - priča za "Blic" profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima - objašnjava prof. dr Milošević.I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

- Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka - padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit - kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta - ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

- Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad - žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila "Budimka", ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

- Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom - kaže Krstonić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/srpski-proizvodjaci-na-muci-ispastaju-zbog-gubitka-ruskog-trzista/d7bpq2s

Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Supružnici Sanja i Raša Rajić, iz Strmostena kod Despotovca, do pre pet godina bavili su se klasičnom poljoprivredom, a onda su registrovali "Poljoprivredno gazdinstvo Rajić". Računicu su našli u proizvodnji rakija i likera, slatka od šumskih jagoda, dunja, divljih trešanja, pa vrganja i drena u salamuri, sirupa od svih vrsta voća i raznih tinktura. Jedinstveni su po proizvodnji lukovica sremuša u posebnom rastvoru, koje mogu da se koriste za pripremanje hrane ili za salatu, kao i po tinkturi od lista i korena sremuša, koji je čistač organizma, ali je odličan i za snižavanje krvnog pritiska i holesterola. Njihov najnoviji proizvod je čips od jabuka.
- Pravimo ga od jabuka ajdared, zlatni delišes i greni smit. Iseckamo jabuke na mašini, izvadimo semenu ložu i osušimo u sušari. Zavisno od vrste, jabuke se suše sedam-osam sati. Od 25 kilograma jabuka dobijemo oko tri kilograma čipsa. Još ne znamo kako će kupci da ga prihvate - kaže Raša.
On dodaje da su se za ove proizvode opredelili zbog razvijenog turizma u opštini, što im je omogućilo da ih prodaju na tezgi u izletištu Lisine. Divlje voće beru na planini Beljanici, pa od aprila do novembra koriste svaki trenutak za berbu. Imaju 200 sadnica šumskih jagoda i šljive na 30 ari. U planu im je da zasade šljive stenlej na 25 ari i borovnice na 10 ari.
- Najteže mi je da skuvam slatko, likere i po dvadesetak litara sirupa od aronije, borovnice, dunje, maline, kupine, zove, višanja i koprive. Saša sve flašira, donese, prinese. Naš trinaestogodišnji sin Đorđe nam pomaže kad ne ide u školu - kaže Sanja.
Rajići navode da im se taj posao isplati više od klasične poljoprivrede i da ko jednom kupi njihov proizvod, postaje stalna mušterija.
Rajićima mnogo znači što su dobili subvencije od 65 odsto za kupovinu sušare, kapaciteta 200 kilograma za 24 sata, ali im nedostaje još jedna sušara, mnoge mašine i veće tržište. Ako to obezbede, Đorđe bi mogao da nastavi posao, a Raša bi mu bio "vetar u leđa".

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:770253-Cips-od-jabuka-iz-Strmostena

Proizvodnja pšenice, kukuruza, suncokreta i soje u 2018. godini u Srbiji povećana je u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je za Tanjug ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je istakao ministar očekuje se i povećanje roda jabuka i šljiva u odnosu na desetogodišnji prosek.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra ove godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.942.000 tona, što je za 29,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Podaci ministarstva pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto.

Proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto. Što se tiče proizvodnje kukuruza, očekivana proizvodnja iznosi 6.965.000 tona, što je za 73,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe (2,8 odsto), suncokreta (35,7 odsto), soje (40 odsto).

Što se tiče voća, ostvarena proizvodnja malina veća je za 11,5, a višanja za 37,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja jabuka i to za 21,6 posto i šljiva za 30,1 odsto. Takođe, u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka i to za 21,8 i šljiva za 1,8 odsto.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-rast-proizvodnje-u-odnosu-na-desetogodisnji-prosek_952447.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30