Brojnim podsticajima i merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku SANU odbora za selo i Zadružni savez Srbije već godinama nastoji da podstaknu razvoj poljoprivrede u celoj zemlji, a po svoj prilici i stočari će u narednom periodu imati razloga za zadovoljstvo. Naime, Sajam nameštaja koji je održan prethodnih dana posetili su državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović. Oni su se tom prilikom sastali sa predstavnicima italijanske firme Samac, kako bi sa njima dogovorili otkup i izvoz kože od srpskih stočara.

Samac je jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje kože i nabavke neophodnih sirovina za dalju proizvodnju obuće i nameštaja.

"Prisutni smo u raznim delovima Evrope i nameravamo da razvijemo svoj posao na tržištu Balkana, a pre svega u Srbiji. Veoma smo zainteresovani da otkup sirovina kože, a potom i za prodaju transformirane sirovine proizvođačima obuće i nameštaja", objasnio je Flavio Zabeo, vlasnik kompanije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić podsetio je na značaj obnove srpskog sela i podsticaj zadrugarstva za jačanje poljoprivrede i povećanje stočnog fonda u Srbiji.

"Danas imamo priliku da na ovom poslu povežemo italijanskog proizvođača sa Zadružnim savezom Srbije, a u cilju otkupa i dalje prerade kože u Srbiji. Ovo je šansa za zadruge u Srbiji da ponovo pokrenu otkupne centre za kožu i povezivanje sa inostranim partnerima kako bi plasirali svoju robu i proizvode van granica Srbije. Zahvaljujem se predstavnicima ove italijanske kompanije što se prepoznali potencijal srpskih zadruga u oblasti stočarstva i što su podržali akciju „500 zadruga u 500 sela“ Srbije", naglasio je Božić.

 

Izvor:http://studiob.rs/sa-italijanima-dogovoren-otkup-izvoz-koze-od-srpskih-stocara/

Presecanjem kanala krijumčarenja poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije i hapšenjem svih osumnjičenih učesnika još jednom šaljemo jasnu poruku da će svaki pokušaj ugrožavanja nacionalnih vitalnih interesa, samim tim i interesa svakog srpskog poljoprivrednika biti u korenu odstranjen. Privilegovani položaj koji Republika Srbija ima na jednom od najznačajnijih tržišta na svetu će biti zaštićen i ugled zemlje se zbog interesa pojedinaca neće dovoditi u pitanje. Nulta tolerancija će biti u potpunosti sprovedena, dok će kompanijama koje su predmet istrage do okončanja procesa, a u skladu sa preuzetim međudržavnim obavezama, biti apsolutno onemogućen dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda na teritoriju Carinskog saveza.
Poslednja akcija koja je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poreskom upravom je samo deo sveukupnih napora da se na prvom mestu zaštiti svaki pošteni poljoprivredni proizvođač, ali i građanin Republike Srbije kroz očuvanje sistema bezbednosti hrane.
Podsećamo da je prošle sedmice zaplenjeno oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina bez dokaza o poreklu i uhapšeno pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa sa namerom da ga plasiraju na domaće tržište.

Kako je javio RTS, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 36 osoba osumnjičenih da su, kao pripadnici kriminalne grupe, voće i povrće iz EU, kao proizvode srpskog porekla, prodavali u Rusiji, a stečena protivpravna imovinska korist iznosi oko 440 miliona dinara, saopštio je MUP. Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osumnjičeni se terete da su sebi i drugim pravnim i fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist od najmanje 439.343.718 dinara.

U akciji suzbijanja korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su D. Ž. (42) i J. Ž. (42), koji se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe, kao i odgovorno lice preduzeća "Kleri frut" T. M. (38), bivše odgovorno lice tog preduzeća A. S. (30) i zaposleni u toj firmi Ž. V. (45).

Među uhapšenima je i odgovorno lice preduzeća "Vip Frut" i bivše odgovorno lice firme "Vip logistik" Lj. V. (43), 22 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, četiri otkupljivača, a krivična prijava u redovnom postupku podneta je protiv još 43 osobe.

Osumnjičeni, kojima se stavlja na teret da su počinili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca, sumnjiče se da su po povlašćenim uslovima suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini, Zakonu o zdravlju bilja, Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju Vlade Republike Srbije, Protokolu o obezbeđivanju fitosanitarnih zahteva, organizovali nabavku i uvoz voća iz zemalja Evropske unije i njegovu zabranjenu prodaju u Rusku Federaciju.

Sumnja se da su nakon prijema, voće poreklom iz zemalja EU, prepakivali u hladnjači i tovarili u kamione za transport koje je angažovalo preduzeće "Kleri Frut".

Kako bi prikrili poreklo robe, sumnja se da su uvezeno voće mešali sa istom vrstom voća koje su kupovali od domaćih proizvođača i izrađivali lažnu dokumentaciju o poreklu robe koju izvoze.

U okviru akcije, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšeni su i zaposleni u Institutu "Agroekonomik" V. J. Z. (36) i M. V. (30).

Oni se sumnjiče da su kao zaposleni Instituta, kojima su bili povereni poslovi zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja od strane Ministarstva poljoprivrede, suprotno Zakonu o zdravlju bilja i Uredbe o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju, izdavale fitosertifikate za potrebe preduzeća "Kleri frut", iako su znali da voće koje izvozi to preduzeće nije domaćeg porekla.

Sumnja se da su, prilikom izdavanja fitoseritfikata preduzeću "Kleri frut" za kooperante-proizvođače povećavali količine voća u Jedinstvenom sistemu Ministarstva poljoprivrede, kako bi omogućili izvozniku "Kleri frut" da izbegne ograničenja predviđena sistemom, a koja se odnose na maksimalnu proizvodnju po parcelama evidentiranih proizvođača.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije. Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, rekao je za "Politiku" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

"Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod", rekao je Nedimović.

Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji. Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proleća.

"To već može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže", rekao je ministar Nedimović.

Izvor:http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195174/Zarazene-breskve-koje-je-trebalo-da-odu-u-Rusiju-zavrsice-u-preradi.html

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je, na Devetoj nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije "Agrarna politika u 2018. godini", rekao da sa Turskom postoji sporazum, koji predviđa izvoz od 5.000 tona mesa te da će se u narednom periodu razgovarati o povećanju kvota za izvoz u tu zemlju, prenosi "Tanjug". "Odlučni smo da se izvozi u Tursku, ali imamo problem, nemamo klanice, objekte, koje mogu svojim kapacitetima i tehnološkim karakteristikama sposobne za goveđi program",  kaže Nedimović i objašnjava da u ovom trenutku imamo četiri licence za Tursku, a veoma male kapacitete za preradu goveđeg mesa. Nedimović navodi da će se u "Srem Šidu" obrađivati 400 goveda dnevno i da će to pomoći da se ispune kapaciteti za izvoz u Tursku. "Cilj je da ne dođemo u situaciju, da ako smo dogovorili 5.000 tona, izvezemo dve do tri hiljade tona. Turska strana želi da ide na proširenje kvota i trebalo bi da dogovorimo povećanje kvota", kaže Nedimović. Nakon 17 godina i više neuspelih pokušaja preuzimanja "Srem Šida", očekuje se pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem mesnom gigantu, koji je svojevremeno zapošljavao i do 2.000 ljudi. Na kraju prošle godine, dug "Srem Šida" iznosio je 577 miliona dinara, a oko 230 radnika i dalje čeka zaostala potraživanja. 

 
 
 
 

Razlog za uvođenje ove mere jeste što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske smatra da je propust kod izvoza jabuka iz BiH u Rusiju naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, a resorni ministar Stevo Mirjanić traži od nadležnih inspekcijskih i drugih organa da pokrenu postupak i sankcionišu odgovorne u ovom slučaju.

- Ministarstvo osuđuje postupak pojedinih aktera u ovom poslu i ističe da je slučaj naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, kao i ugledu Republike Srpske kod ruske fitosanitarne inspekcije - saopšteno je juče iz resornog ministarstva.

U saopštenju se podseća da je u prošloj godini Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske izdala oko 1.200 fitosanitarnih sertifikata za pošiljke voća i povrća, koje su izvezene na rusko tržište.

- Nismo imali slučajeva da je pošiljka vraćena, što je najbolji dokaz da je fitosanitarni nadzor u Republici Srpskoj efikasan - navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo toga traži od nadležnih organa i institucija da izvrše kontrole u delu svojih nadležnosti i utvrde odgovornost svih aktera, te deluju na takav način, kako se ovakvi slučajevi više ne bi mogli ponoviti.

Izvori:

SRNA

https://www.blic.rs 

Suština je, kako je za list Politika rekao Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta.

Fokus se stavlja na izvoznike svežeg voća i kontrolu porekla poljoprivrednih proizvoda. Suština je, kako je za „Politiku” potvrdio Branislav Nedimović, sprečavanje reeksporta 

lada Srbije donela je uredbu o novoj evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju. Ovo se odnosi na proizvođače koji na rusko tržište isporučuju sveže poljoprivredne proizvode sa visokim fitosanitarnim rizikom. Prema tekstu uredbe, njihove obaveze su sada strogo zacrtane i strože, pa je moguće da će neki od dosadašnjih izvoznika izgubiti mogućnost za plasman robe na ovo, za našu zemlju, važno tržište. 

Na spisku izvoznika biljnih proizvoda u Rusiju, ažuriranom u novembru prošle godine, nalazi se 216 domaćih firmi a najveći broj njih bavi se izvozom voća i povrća

Sektor poljoprivrede, kao najviši organizacioni nivo u Privrednoj komori Srbije, postoji već godinu dana. Ideja nam je bila da se bavimo svim onim poslovima koji bi bili u nadležnosti jedne poljoprivredne komore, a PKS je i po znanju i organizacionoj strukturi dovoljno kompetentna da se time bavi, kaže Veljko Jovanović, sekretar udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije.

- Ideja je da osim firmi koje se bave ovom delatnošću, našim radom obuhvatimo i individualna poljoprivredna gazdinstva - objašnjava Jovanović. - Ta gazdinstva su u lancu stvaranja vrednosti u poljoprivredi jednako važna kao i firme. S tim što mi primarne proizvođače uklapamo u lanac vrednosti realnih potreba onih koji su već prisutni na tržištu. Praktično, približavamo tržište i tržišna pravila onima koji su na dnu tog lanca. Cilj je da mali proizvođači budu na tržištu zastupljeni preko velikih. I da mali proizvođači znaju koje standarde tačno moraju da ispune da bi to bilo moguće.

Jovanović ističe da je plan za naredni period da se razvije što više usluga namenjenih razvoju standarda kod poljoprivrednih proizvođača.

- I da se sektor poljoprivrede u PKS prepozna kao nešto što će firmama moći da pomogne i na konkretan način, pored onoga što je osnovna delatnost sektora - a to je posredovanje ka Vladi i ka ministarstvima, što već radimo - zaključuje Jovanović.

Pšenice će biti dovoljno i za domaće potrebe i za izvoz. Ostvarena proizvodnja, prema stanju useva ustanovljenom 1. septembra ove godine, bila je 2,3 miliona tona pšenice na površini od 557.702 hektara. Od te količine, izvozu će biti namenjeno oko 1,1 milion tona, ali se zbog manje proizvodnje kukuruza očekuje veća potrošnja pšenice i u stočnoj ishrani.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dok je ovogodišnja proizvodnja pšenice za 21 odsto manja u odnosu na lanjsku, kod kukuruza je prinos ove godine u odnosu na prošlu godinu gotovo prepolovljen.

 

POVRŠINE ZASEJANE RATARSKIM USEVIMA U 2017. GODINI 

Prema prethodnim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 1. septembra 2017. godine, osnovnim ratarskim jarim usevima na području Srbije u ovoj godini zasejano je oko 1,4 miliona hektara. 

U odnosu na prošlu godinu, prema prethodnim podacima RZS o prolećnoj setvi u 2017. godini, kukuruz je zasejan na približno istim površinama kao i 2016, dok su šećerna repa, suncokret i soja zasejani na za 10 odsto većim površinama. 

- Povoljni vremenski uslovi bili su odgovarajući za setvu ozimih useva - ističu u PKS. - Optimalni rok za setvu ozime pšenice je od 10. do 25. oktobra, a prema podacima s terena, ovogodišnja setva biće jedna od najboljih u poslednjih deset godina. Za dobru setvu proizvođači su imali tri razloga: ovogodišnju sušu, koja je znatno smanjila prinose prolećnih kultura, zatim to što setva pšenice zahteva najmanje finansijskih sredstava i dobru cenu pšenice u vreme setve. 

Pšenica je posejana na 90 odsto planiranih površina. Setvene površine za ovu godinu veće su u odnosu na prethodnu, a ovogodišnja suša podstakla je ratare da se više opredele za setvu ozimih kultura.

 

Sa žetvenih površina od 1.007.429 hektara očekivana proizvodnja kukuruza je 4.022.000 tona, što je za 45,5 odsto manje u odnosu na ostvarenu proizvodnju u 2016. godini i za 50 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek, od 2007. do 2016. godine - ukazuju u Privrednoj komori Srbije.

Kod pšenice je ovaj pad proizvodnje u odnosu na desetogodišnji prosek svega 10 odsto.

Kada je reč o suncokretu, njegov prinos po hektaru iznosi 2,4 tone. Reč je o ukupno 540.590 tona na 221.735 hektara. I ova ratarska kultura beleži godišnji pad proizvodnje, od 13 odsto. Međutim, kada se pogleda desetogodišnji prosek, primećuje se da je povećana i proizvodnja suncokreta, za 18,9 odsto, ali i proizvodnja soje, za 8,3 odsto.

Očekivana proizvodnja kasnih useva, posmatrano u odnosu na 2016. godinu, beleži pad proizvodnje i kod šećerne repe - 6,3 odsto, suncokreta - 13 odsto, i soje - 20 procenata - ukazuju u Privrednoj komori Srbije, uz napomenu da će konačni podaci o proizvodnji kasnih useva u 2017. godini biti objavljeni tek u martu 2018. godine.

Izvor: www.novosti.rs

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30