Lepog izgleda, još lepšeg ukusa i samo naša, oblačinska višnja se već 140 godina gaji u Srbiji. Dobro je poznata u industriji, ali je građani malo koriste iako je puna sastojaka dobrih za zdravlje.Prošle godine Srbija je bila prva u svetu po izvozu višnje, ali je polovina bila sirova višnja za prerađivačku industriju u zapadno-evropskim zemljama, i to po ceni jedva nešto višoj od otkupne.Miodrag Tomić, direktor "Desinga", navodi da se oko 50 miliona dobija kroz prodaju sirovine, ili neke prve transformacije, zamrznute, višnje u alkoholu ili pasterizovane višnje - što je prva transformacija sa finalnim proizvodom za ritejl.

"Mi možemo naš prihod od višnje da podignemo na preko pola milijarde evra", ističe Tomić.

Aleksandar Pavlović, direktor Projekta za konkurentnost USAID-a, kaže da pokušavaju da pozicioniraju brend srpskih autohtonih proizvoda kroz preradu.

"Da veliki proizvođači završnih proizvoda krenu da izbacuju proizvode sa prepoznatim brendom srpske autohtone sorte oblačinske višnje", objašnjava Pavlović.

Oni koji su krenuli u preradu već imaju pozitivnu računicu.

Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u DM, naglašava da su ti proizvodi ispunili očekivanja.

"Ono što smo mi projektovali da postignu u smislu prometa u prvih godinu dana je prevaziđeno već negde u sedmom ili osmom mesecu", istakao je Krajišnik.

Oblačinska višnja ima zaštićeno geografsko poreklo, sledi brendiranje.

Vojislav Nikolić iz Centra za razvoj proizvoda od oblačinske višnje očekuje od Zavoda samu potvrdu u narednih tridesetak dana.

"Osim Srbije, žig će biti zaštićen u 25 zemalja širom sveta", naveo je Nikolić.Ovog proleća vreme ne pogoduje višnji. Biće, kažu, nešto manje suve materije.

Mile Veljović iz Prehrambeno-tehnološkog Saveta Srbije ne očekuje pad prinosa.

"Jedina stvar koja će uticati na pad prinosa jeste grad, taj deo koji je zahvaćen gradom. Međutim, uz primenu adekvatnih agrotehničkih uslova, oblačinska višnja je jako izdašna i daje i preko 25 tona po hektaru", navodi Veljović.

Svetska tražnja za svežim voćem povećavaće se jedan do dva odsto godišnje.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3990278/oblacinska-visnja.html

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

Pandemija koronavirusa prekinula je lance snabdevanja hranom u Evropi i pokazala koliko je važno imati održiv prehrambeni sistem. Zbog toga ne čudi podatak da u Evropi, ali i kod nas, raste potražnja za obradivim zemljištem i da mnoge države ubrzano revidiraju zakone o pomoći onima koji će aktivirati sela.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije Aleksandar Bogunović kaže da Srbija tradicionalno poljoprivredu priznaje kao najvažniju granu privrede."Kada govorimo o poljoprivredi, mi smo sami sebi dovoljni, a proizvodimo i značajne viškove koje uspevamo da plasiramo, ne samo u regionu već i na mnogo zahtevnijim tržištima sveta", ističe Bogunović.

Kaže da imamo primarne poljoprivredne proizvode, kao i veoma dobre prerađevine i finalne proizvode.

"Radi nam i primarna proizvodnja, radi nam i prehrambena industrija. I jedni i drugi uspevaju da proizvedu različite vrste proizvoda i da ih prodaju u inostranstvo", ističe Bogunović.

Navodi podatak da voće zauzima šest mesta među prvih 10 najznačajnijih kultura koje izvozimo.

"Naravno, imamo i ratarske kulture. Najveći izvoz nam je na kukuruz, ali najveću zaradu pravimo na voću. Preko 250 miliona dolara nam je izvoz na malini, na jabuci godišnje uzimamo oko 120 miliona dolara. U poslednje vreme pravimo odlične razultate i sa jagodom, a izvozimo i breskve", objašnjava Bogunović.Aleksandar Bogunović kaže da se svetska tržišta i navike potrošača menjaju i da "hit" postaje zdrava i obogaćena hrana.

"Borovnica je postala hit. Poslednjih godina se i kod nas beleži konstantan rast u proizvodnji. Još uvek smo na oko 100 hektara, što nije neka značajna površina, ali izvoz je odličan", naglašava Bogunović.

Ističe da je podizanje zasada borovnice prilično skupo, pa "nije baš za svakoga".

"Investicija u jedan hektar borovnice je negde oko 60.000 evra. Morate obratiti pažnju i na sorte koje uzimate. Idealno je da pre ulaska u svaki posao ispitate kakvi su potencijali i mogućnosti za proizvodnju i plasman proizvoda", savetuje Bogunović.

Navodi da su trendovi takvi da je malina dostigla vrhinac na svetskim tržištima, pa potražnja stagnira ili već počinje da pada, dok potražnja za borovnicama raste.Bogunović kaže da za domaće tržište imamo svega i više nego što je potrebno, pa prilikom odabira kulture treba gledati šta može da se izveze.

"Nije lako dati univerzalnu preporuku. Važno je gde se nalazite, kakva je klima, zemljište, voda, da li neko u okruženju već radi nešto, da li postoji zadruga koja radi organizovano proizvodnju i prodaju... Prva i osnovna stvar je da vidite šta ćete sa proizvodom koji radite", kaže Bogunović.

Objašnjava da je za registraciju poljoprivrednog gazdinstva potrebno najmanje pola hektara i da postupak može da se obavi u svakoj filijali Trezora.

"Postoji sistem savetodavnih službi na teritoriji čitave Srbije. Oko 35 stanica je na raspolaganju za sve vrste saveta. Za sve što se odlučite postoje različite vrste podrške i na nivou jedinica lokalne samouprave i na pokrajinskom i nacionalnom nivou", kaže Aleksandar Bogunović.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/raste-izvoz-borovnica-ulaganje-se-isplati_1136760.html

Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje počeo je da radi, a tim povodom kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala događaj. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda Oblačinska višnja na domaćem i međunarodnim tržištima, što će povećati vrednost proizvoda, a time i prodaje i izvoza.

- Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda OBLACHINSKA, on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno - izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga, navedeno je u saopštenju.

Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini je sortom izuzetnog kvaliteta.

- Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja oblačinske višnje. Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija - rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.

Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju, rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu:

- Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača.

Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2915884/oblachinska-visnja-srpski-brend-i-veliki-adut-na-svetskom-trzistu

U prodavnicama širom Sjedinjenih Država može se naći mnoštvo prehrambenih proizvoda koji se proizvode u našoj zemlji. Pored proizvoda velikih i poznatih kompanija i proizvođača, u ponudi na američkom tržištu nalaze se i proizvodi malih firmi, za koje čak i mnogi u Srbiji nisu čuli.Međutim, kako je ove godine svetska ekonomija naišla na ogromnu, neočekivanu prepreku - pandemiju koronavirusa - izvoznici su se našli pred izazovom kakav do sada nisu imali.

Mnoge kompanije imale su problem sa izvozom svojih proizvoda, a jedna od njih je i "Happy Honey", kompanija iz Beograda koja se bavi proizvodnjom i prodajom visokokvalitetnog sirovog meda.Kada su uslovi normalni, njihovi proizvodi mogu se naći u čak 276 prodavnica američkog lanca "Cost Plus World Market". Ipak, tokom poslednjih nekoliko meseci korona ih je stavila na muke koje i dalje traju.

"Od početka godine ništa nismo izvezli zbog korona-krize. Plan nam je da nastavimo sa izvozom čim prođe ova situacija, odnosno čim bude moguće", rekao je za B92 CEO i suvlasnik te kompanije Aleksandar Vučković.

On nam je dao i jedan interesantan podatak kada je reč o potražnji na američkom tržištu, a to je da njihove proizvode zapravo i ne kupuju naši građani koji tamo žive.

"Naši građani uglavnom kupuju proizvode naših poznatijih brendova. Ono što mi izvozimo više kupuje američko stanovništvo", objašnjava Vučković.Često se u medijima može naići na tekstove o tome kako se domaća roba može po nižoj ceni "preko bare" nego kod nas. U realnosti, zaista postoji osetna razlika u cenama u odnosu na srpsko tržište, samo ne onako kako se priča. Uglavnom je sve dosta skuplje u Americi, pa čak i do tri puta skuplje za neke proizvode.

Tako, na primer, brzi uvid u ponudu jednog američkog trgovinskog lanca u čijoj ponudi ima i proizdova iz Srbije pokazuje da su cene, ipak, primetno više. Tako litar suncokretovog ulja dostiže cenu i do 4,23 dolara, što je oko 450 dinara, dok je u Srbiji za isti proizvod istog proizvođača potrebno oko 135 dinara.

Ukoliko, pak, želite da kupite srpsku kafu u Americi, moraćete da izdvojite oko 6,35 dolara, dok ćete u Srbiji 500 grama iste kafe platiti oko 450 dinara.

Gazirana voda uvezena iz Srbije takođe je skuplja u SAD, pa tako za jednu flašu treba izdvojiti čak 150 dinara, odnosno 1,4 dolara, dok u Srbiji istu vodu istog proizvođača možete kupiti za oko 40 dinara.

Cene za slatkiše i grickalice srpskih proizvođača takođe se razlikuju, a, interesantno, proizvod za koji nema velike razlike u cenama je - pirinač. U Americi ćete 900 grama pirinča uvezenog iz Srbije platiti 1,9 dolara, odnosno odnosno oko 200 dinara, dok se u Srbiji kilogram tog istog pirinča prodaje po ceni od oko 220 dinara.Međutim, nije na sve naše izvoznike pandemija koronavirusa uticala negativno. Tokom krize najbolje su, čini se, prošli oni koji svoje proizvode nude i preko onlajn platformi. U vremenu kada je poželjna socijalna distanca, najsigurnija kupovina je bila ona koje se mogla obaviti iz sigurnosti doma.Da je tako potvrđuje i slučaj kompanije "Šumska tajna" iz Veternika, koja se bavi proizvodnjom raznih prirodnih proizvoda poput čajeva, namaza od pečuraka, humusa i drugih. Oni za B92.net kažu da nisu imali problema kada je reč o plasmanu svojih proizvoda, pa ni na američkom tržištu."Naši proizvodi, pored toga što se mogu naći u tri-četiri prodavnice u SAD, su bili i jesu dostupni za naručivanje preko Amazona, tako da smo dosta toga prodali onlajn. Inače, prvi put u istoriji je u Americi zabeležena ovolika stopa prodaje preko interneta”, objašnjava Nikola Stanišić, prvi čovek ove kompanije.

Što se tiče popularnosti proizvoda, Stanišić ima slično iskustvo kao i ljudi u kompaniji "Happy Honey" .

"Amerikanci su ti koji uglavnom kupuju naše proizvode, zato što naši ljudi više kupuju džemove, ajvare i slično. Naši proizvodi su veganski, za dijabetičare, visokoproteinski, može se reći 'hipsterski'. Možda ih kupuju deca naših ljudi koji žive tamo", objašnjava Stanišić. "Šumska tajna" je u jeku korona-krize zabeležila rast prodaje od 30 odsto na srpskom tržištu. Stanišić ovo objašnjava time što je našim ljudima tokom trajanja vanrednog stanja prioritet bio da se obezbede hranom.

Kada su cene proizvoda kompanija sa kojima smo razgovarali u pitanju, važi isto pravilo — proizvodi su skuplji na američkom tržištu nego kod nas. Tako u Srbiji teglicu meda sa đumbirom možete kupiti po ceni od 599 dinara, dok u Americi, na ista teglica košta od 4 do 15 dolara. Takođe, namaz od crnog tartufa jeftiniji je u našoj zemlji — standardna cena je 649 dinara. Ukoliko ga naručujete preko Amazona, pak, cena je 15 dolara po tegli.Inače, podaci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govore da je tokom 2019. godine, ukupan obim razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa SAD iznosio 64,6 miliona dolara, što je oko 10 odsto manje nego 2018.U godinama pre toga prosečna godišnja vrednost ostvarenog izvoza iznosila je 37,6 miliona dolara, dok je prosečna godišnja vrednost uvoza bila na nivou od 19,8 miliona dolara. To znači da ke Srbija sa SAD u ovom segmentu godišnje beležila 17,8 miliona dolara suficita.

Izvoz proizvoda iz Srbije u SAD regulisan je Opštim sistemom preferencijala, kojim je omogućen izvoz srpskih proizvoda u SAD bez ili sa minimalnom carinom. Bescarinski izvoz odnosi se na preko 4.900 proizvoda, najveći broj industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.

Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije za B92 navode i da je saradnja Republike Srbije Srbije i SAD u oblasti poljoprivrede u usponu, ali da postoje znatno veće mogućnosti za unapređenje trgovinske razmene, naročito izvozom proizvoda višeg stepena prerade iz Republike Srbije i to proizvoda i prerađevina od voća, povrća, proizvoda konditorske industrije i drugih.

Uslov koji roba mora da zadovolji je i kriterijum porekla, odnosno da je proizvedena u Srbiji sa najmanje 35 odsto dodate vrednosti i da se direktno isporučuje iz Srbije. Opšti sistem preferencijala poslednji put je reaktiviran 2018. i važiće do kraja 2020, kada se očekuje nova reaktivacija.

 Izvor:https://www.b92.net/biz/fokus/analiza.php?yyyy=2020&mm=06&nav_id=1693510

 



Ruska inspekcijska služba donela uredbu po kojoj tri velika proizvođača iz Srbije od 1. juna mogu da nastave izvoz na ovo tržište. Posle tačno godinu dana, Rusija je odblokirala izvoz mesa i prerađevina nekoliko velikih srpskih proizvođača kojima je ovo tržište od juna 2019. bilo nedostupno. Prema uredbi od 29. maja koju je objavio „Roseljhoznadzor”, izvoz je od 1. juna odobren kompanijama „Zlatiborac”, „Karneks” i „Big bul”. One praktično već sada mogu da svoje proizvode i prerađevine od različitih vrsta mesa plasiraju na ovo tržište. Ova informacija je „Politici” potvrđena i u Upravi za veterinu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za „Politiku” da je naša država sa stručnjacima iz „Roseljhoznadzora” radila na usaglašavanju propisa i u toku pandemije, a rezultat toga su izvozne dozvole ovih proizvođača.

– Po ko zna koji put se pokazalo da je hrana naš put u svet – rekao je on i dodao da je ovo sada značajna mogućnost da se u vreme krize na svim tržištima poveća izvoz ovog domaćeg sektora. Ruska Federacija je da podsetimo u junu prošle godine, na 60 dana blokirala uvoz mesa i prerađevina za četiri kompanije iz Srbije – industrija mesa „Matijević”, „Karneks”, „Big bul fuds” i „Zlatiborac”. Tri od četiri kompanije se vraćaju na rusko tržište, dok je, kako nezvanično saznajemo, „Matijević” odustao.

Mere su uvedene nakon što su ruski veterinarski inspektori u redovnoj i najavljenoj kontroli obišli srpske kompanije iz ovog sektora, koje su imale dozvolu za izvoz mesa i prerađevina na to tržište. Spisak zamerki ruske inspekcije je bio dug i ticao se uglavnom načina klanja životinja, ishrane, obrade i čuvanja mesa, uslova proizvodnje i skladištenja.Ministarstvo poljoprivrede je tada izjavilo da je ova mera usmerena direktno ka kompanijama, ali ne i Srbiji kao državi. Tada su napomenuli da je reč o nepravilnostima koje je moguće otkloniti, pa je kompanijama odmah naloženo da se prilagode ruskim veterinarskom propisima ukoliko žele da posluju u toj zemlji. U zajedničkom saopštenju, koje su tada našoj redakciji poslale kompanije „Karneks”, „Zlatiborac”, „Big bul”, i „Matijević”, navedeno je da se odluka ruske Federalne službe za veterinarski i sanitarni nadzor odnosi na neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Međutim, privremeno ograničenje od 60 dana trajalo je malo duže. Kompanije su tada istakle da do sada nisu imale sličnih problema i da su godinama aktivni izvoznici na tržište Ruske Federacije. U saopštenju koje je našoj redakciji poslala kompanija „Karneks” navodi da se odluka o ponovnom izvozu odnosi se na termički obrađene proizvode od svinjskog i goveđeg mesa, koje je ova kompanija izvozila na tržišta Carinske unije (Rusiju, Belorusiju i Kazahstan).

– Na osnovu kompletirane dokumentacije koju je priložilo Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor objavila je da su, prema rezultatima dostavljenih materijala, otklonjene sve neusaglašenosti – navodi se u saopštenju.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/455519/Ponovo-krece-izvoz-mesa-i-preradevina-u-Rusiju

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je stručnjak za vočarstvo Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
On je rekao da su prve prognoze bile da će rod biti veći od osam do deset odsto nego 2019. godine, ali da su prošlogodišnje suše ostavile veće posledice na voću nego što se očekivalo.

"Suša u julu, avgustu i septembru 2019. godine oštetila je voće i ove godine ima oko 30 odsto plodova, naročito kod šljiva koji su se formirali kao blizanci i mogu jedino u preradu", rekao je Keserović.

Dodao je da je Srbija samo za prva tri meseca ove godine izvezla oko 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra po kilogramu. Istakao je da je Srbija 2019. godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara.

Keserović je rekao da se ove godine očekuje rod voća od 1,2 do 1,3 miliona tona i da će se voće tražiti, a da će zbog smanjene ponude cene biti visoke, najviše u poslednjih deset godina. Država, kako je ocenio ništa nije uradila da se unapredi tehnologija proizvodnje malina čijim se izvozom ostvaruje najveći devizni priliv posle izvoza pšenice.

"Maline ne mogu da se uzgajaju bez navodnjavanja i protivgradnih mreža, a sadni materijal ne sme bi zaražen virusom", rekao je Keserović.

Greška je, prema njegovim rečima napravljena 2006. godine kada su uništeni zasadi koji su bili zaraženi virusom fitoftora, ali nije nabavljen novi, bezvirusni, već su se maline razmnožavale iz izdanaka postojećih "jer Evropa neće ili nema da nam proda bezvirusni sadni materijal".

"To je početak urušavanja proizvodnje maline", rekao je Keserović.

Keserović je istakao da se "u Srbiji ne čuje reč stručnjaka i da u Ministarstvu poljoprivrede Srbije sede nekompetentni ljudi jer vlada partokratija". On je rekao da je u Srbiji poljoprivreda strateška grana privrede i da niko ne govori da proizvodnja jabuka zapošljava mnogo ljudi.

"U redu je da se razvijaju i izvoze informacione tehnologije, ali od izvoza voća žive cele porodice i zapošljavanju dodatnu radnu snagu", rekao je Keserović.

Dodao je da se dosta povratnika interesuje za investiranje u intezivnu proizvodnju voća u Srbiji.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/245084/Strucnjaci-ocekuju-650-miliona-dolara-priliva-od-izvoza-voca-iz-Srbije.html

Vrednost izvoza organskih proizvoda u prošloj godini dostigla je 29,7 miliona evra.To je povećanje od 2,3 miliona evra u odnosu na izvozni rezultat iz 2018. godine, saopštila je danas asocijacija Serbia organica.

Po podacima Uprave za carine, iz Srbije je lane izvezeno 13.284 tona organskih proizvoda, a najveći deo izvoza činili su voće i proizvodi od voća čija je vrednost bila 28,7 miliona evra.Serbia organica navodi da se trend sve boljih izvoznih rezultata nastavlja i da je vrednost izvoza za četiri godine povećana za preko 11 miliona evra.

Najviše organskih proizvoda izvozi se u država Evropske unije, a više od trećine ukupnog izvoza u 2019. godini ostvareno je na tržištu Nemačke.

Krupnije izvozne destinacije su i Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.

"Smrznuta malina je ostala i u 2019. godini na prvom mestu po količini i vrednosti ostvarenog izvoza, slede je koncentat od jabuka, zatim smrznuta kupina i višnja", saopštila je Serbia organica.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=01&nav_id=1690115

Nije samo pandemija koronavirusa smanjila izvoz srpskog voća i povrća. Problem izazvan koronavirusom rešiće se do jeseni kada dolazi jabuka kao voće koje najviše izvozimo, ali ostaje pojava „patriotske poljoprivrede“ koja jača u svetu i koja podrazumeva zatvaranje najrazvijenijih tržišnih zemalja u svoje granice.

Ovo je mišljenje agrarnog ekonomiste i nekadašnjeg zamenika resornog ministra Milana Prostrana. Prema njegovim rečima za izvoznike malina neće biti problema, jer je to voće koje se u svetu najmanje proizvodi. Problem bi mogao da postoji sa izvozom ranih sorta voća kao što su trešnja, breskva i kajsija.„Srbija očekuje generalno od izvoza voća da se devizni priliv što više ostvaruje. Ali svi se sada presabiraju, i danas se javlja taj termin „patriotska poljoprivreda“. Odnosno, ponovo se zatvaraju i najrazvijenije tržišno razvijene zemlje u neke svoje granice. Sa druge strane, velike količine voća celoj u Evropi, odnosno u Evropskoj uniji propašće iz dva razloga. Prvo, sada nemaju dovoljno sezonske radne snage, pa nema ko da obere voće i drugo, zbog korone postoje problemi pre svega u transportu“, smatra Prostran.Rusija kao jedno od dominantnih izvozih tržišta Srbije uložila je ogromna sredstva u podizanje sopstvenih voćnjaka, tako da su, prema rečima našeg sagovornika, Rusi počeli da zadovoljavaju svoje potrebe pre svega za jabukom iz domaće proizvodnje. Kao što je Rusija ulaganjem u proizvodnju žita poslednjih godina postala i njegov veliki izvoznik, tako Prostran isto očekuje i na nivou voćarske proizvodnje. Uprkos tome, rusko tržište je veliko, pa za sada srpski izvoznici ne treba da strepe.Rusko tržište je veliko i tu će još ta trgovina da postoji, ona će samo da se zaoštrava sa stanovišta kvaliteta. Moraće da se ispoštuju svi zahtevi. Ja sam se bavio tim tržištem. Prvo smo morali da dogovorimo fitosanitarne i veterinarsko-sanitarne uslove i to je potpisano 2010. godine. Od tada je u toj trgovini puno novih elemenata i momenata. Kupci su u Ruskoj federaciji postali i probirljivi i zahtevniji, tako da na trgovcima ostaje da ta pitanja doteruju, da upakuju bolje, da budu solventniji partneri. Ali, i korona će ostaviti nekog traga“, smatra Prostran i dodaje da će ova sezona biti prebrođena i da će i uprkos vremenskim nepogodama koje su smanjile određene prinose viškovi biti potrošeni u Srbiji, a oni kvalitetniji će naći svoj put i u svet.Na pitanje, kako bi država mogla da pomogne izvoz u uslovima štete koju je nanela pandemija koronavirusa po svetske ekonomije, naš sagovornik odgovara da je Srbija davala povoljne kredite za podizanje savremenih zasada voća, a da sada može samo da utiče na otklanjanje izvoznih barijera u saradnji sa državama u koje se tradicionalno vrši izvoz:

„To je njen posao da u pregovorima sa zemljama u koje izvozimo otkloni sve te sisteme vanserijske zaštite. Ali, država se očigledno ne bavi tržištem, ona to ostavlja na rizik poslovnim ljudima. Hoću ipak da verujem da će tržište funkcionisati pre svega prema zemljama u kojima imamo tradicionalne kupce“.U vezi sa otvaranjem novih, dalekih izvoznih tržišta, Prostran nije naročito optimističan:

„Nisam neki veliki optimista kada su u pitanju dalekoistočne zemlje. Video sam da će neke količine ići za Kinu, Japan, Kazahstan, Tursku, ali mislim da mi još nemamo tako velike kapacitete da možemo ozbiljno da budemo prisutni na tim tržištima. Na kraju krajeva kalkulacija izvoza nije baš tako jednostavna, ona je dosta opterećena dalekim troškovima transporta“.Naš sagovornik zaključuje da ove godine neće biti lako na surovom tržištu kome je koronavirus dodatno zagorčao život, i da će jedan deo voća ostati za domaće potrebe. Kako kaže, bilo bi dobro da imamo prerađivačke kapacitete pa da se sav višak prevede u više faze prerade, ali je u Srbiji veliki broj kapaciteta ugašen, pa ćemo višak sami morati da pojedemo.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/202005261122648816-sirom-sveta-jaca-patriotska-poljoprivreda--ugrozeni-srpski-vocari-bojana-stojadinovic/

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31