Italijanska policija traga za srpskim državljaninom i vlasnikom firme za proizvodnju sokova, koji je osumnjičen da je kao član organizovane kriminalne grupe izvozio iz Srbije koncentrovani sok od otrovnih jabuka, a koji je na tržište EU plasiran kao organski.

Kako prenose italijanski mediji, policija u Pizi uhapsila je osam osoba i stavila katanac na šest preduzeća koja su uvozila ovaj sok, a takođe je i zaplenila imovinu uhapšenih vrednu 6,5 mil EUR.

- Koncentrovani sok od otrovnih jabuka, namenjen za tržište džemova i marmelada u EU, proizveden je u Srbiji, odakle se lažno prenosio kao organski, dok je sadržao otrovne i štetne materije, a u nekim slučajevima i visoku koncentraciju patogena. Prevaru je otkrilo tužilaštvo u Pizi, koje je navelo da su na čelu grupe bili dvojica preduzetnika iz tog grada - preneli su italijanski mediji.

Oni takođe napominju da je deveti član ove organizovane grupe srpski državljanin, koji je direktor kompanije za proizvodnju ovog soka u Srbiji. On je tesno sarađivao sa dvojicom Toskanaca, koji su mu izdavali lažne sertifikate kako bi proizvod plasirao na tržište EU.

- Inspektori ministarstva za poljoprivredu su, pored toga što su zatvorili šest kompanija i zaplenili milionsku imovinu, presreli tovar od 30 tona koncentrovanog soka koji sadrži otrovni patulin. To je mikrotoksin koji može ozbiljno da ugrozi zdravlje ljudi, naročito dece. Najviše se razvija iz truleži jabuke, a povezan je sa imunološkim, neurološkim i gastrointestinalnim poremećajima. Prisutnost toksina u robi je umesto dozvoljenih 50 mikrograma po kilogramu bila neverovatnih 7.000 po kilogramu - navode mediji.

U prodaji je bilo čak 1.411 tona ovog proizvoda, vrednosti skoro 5 mil EUR, zbog čega je izdata hitna naredba za njegovo povlačenje.

- U zatvoru su završila dva brata, vlasnici kompanije "Italijanska hrana SRL", koja prema stavu istražitelja drži monopolsku poziciju na tržištu. Ova kompanija je imala i razvijenu proceduru izbegavanja hemijske kontrole svojih proizvoda - ističu mediji.

Čitav slučaj je razotkriven zahvaljujući inspektorima iz Holandije i Nemačke, koji su posumnjali u poreklo i proizvodnju ovog koncentrovanog soka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2555773/traga-se-za-vlasnikom-firme-koji-je-izvozio-iz-srbije-u-eu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović rekao je danas da očekuje da Srbija ove godine ima prinos pšenice od oko 2,7 miliona tona, a da će oko milion tona pšenice ići u izvoz. Nedimović je odgovarajući na poslanička pitanja u Skupštini Srbije rekao da očekuje da prinos pšenice po jednom hektaru bude oko 4,7 - 4,8 tona po hektara.

Vlada Srbije će zajedno sa Robnim rezervama naredne nedelje otkupiti određenu količinu pšenice na agrarnoj berzi, rekao je Nedimović govoreći o ceni pšenice u ovom trenutku u Sbiji.

Ministar je rekao da očekuje da cena pšenice po kilogramu bude 21 dinar i naveo da je njena trenutna cena na jednom od rekordnih nivoa i iznosi oko 24 dinara po kilogramu na berzi.

I to je, kaže, "dobra stvar" i posledica brojnih stvari koje su se desile na tržištu u okruženju.

Resorni ministar je objasnio da su prilikom setve pšenice prošle godine bile nepovoljne vremenske okolnosti, ali da ipak, situacija po pitanju prinosa nije toliko loša, koliko, kako kaže, neki pokusavaju da je predstave.

U nekim krajevima Srbije je pšenica lošijeg, a u nekim predelima zemlje je dobrog kvaliteta, rekao je ministar.

Kada je reč o izvozu srpske pšenice u Afriku, podsetio je da tokom tri, četiri decenije u tu zemlju nije bilo izvoza, a da je martu ove godine dobijen sertifikat za izvoz u Egipat.

Istakao je da su srpske kompanije učestvovale na tenderima za izvoz pšenice u Egipat i da se uskoro očekuju rezultati o učešću na tom tenderu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-oko-milion-tona-psenice-bice-za-izvoz-27-06-2019

Cena domaće pšenice dostigla je svoj petogodišnji maksimum, što je suprotno stanju na drugim tržištima. Za kilogram zrna protekle nedelje kupci su plaćali od 23,5 do 24,1 dinar, bez uračunatog PDV što je 35,6 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

- Srbija trenutno ima najskuplju pšenicu u okruženju, a verovatno i u Evropi. Ovako dobra cena nije zabeležena još od marta 2013. godine i pogoduje domaćim proizvođačima, ali ujedno čini naše žito potpuno nekonkurentnim za izvoz - rekao je Vukosav Saković, direktor Udruženja Žita Srbije.Objašnjava da je prošlogodišnja žetva bila rekordna po količinama, ali da je kvalitet dela roda bio loš:

- Posledice vidimo u poslednjih mesec dana. Ponuda kvalitetne pšenice je mala, što je drastično podiglo cenu. Prema njegovim rečima, došlo je do toga da je mlinarima, čak i uz plaćanje carine, isplativije da manje količine kvalitetne pšenice uvezu iz Mađarske.

Udruženje Žita Srbije nedavno je saopštilo da očekuje da ćemo za plasman na druga tržišta ove godine imati više od milion tona pšenice. Najveći konkurenti u okruženju su nam Hrvatska, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

– Ovogodišnja žetva je odložena i počinje tek za desetak dana. Što se količine tiče, ovo će biti jedna prosečna godina. Još je rano da se govori o kvalitetu. Postoji potencijal, ali da li će biti sačuvan ostaje da vidimo – kaže Saković i ističe da se dobra žetva očekuje i u svetu, što ukazuje da nema posebnih razloga za povećanje cena pšenice na svetskom tržištu.Dodaje da lokalna tržišta, kakvo je naše, reaguju na zakon ponude i tražnje, ali smatra da je to na duže staze neodrživo ako proizvođači imaju izvozne ciljeve:

– Sada nismo konkurenti, i ne možemo da prodamo gotovo ništa. Na tržištu će, pre ili kasnije, morati da dođe do prilagođavanja cena. Realnije je da ćemo se mi prilagođavati promenama koje se budu događale na međunarodnom tržištu.

Prema podacima ovog udruženja, Srbija trenutno ima zalihe od oko 500.000 tona pšenice lošeg kvaliteta, koju mlinari ne koriste, i koja će završiti u fabrikama stočne hrane ili u izvozu kao stočna pšenica po nižoj ceni.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/psenica-iz-srbije-najskuplja-u-regionu-zbog-cene-nekonkurentna-za-izvoz/fg4lqdv

Na 340 hektara u Popovom polju, između Trebinja i Ljubinja, prostiru se plantaže voća i vinove loze, od čega polovinu čine vinogradi, a drugu polovinu zasadi jabuke, kruške i trešnje. Istoimeno preduzeće, Popovo polje a.d. najveći deo zasada podiglo je 2009. godine i od tada se godišnje sukcesivno povećavala površina pod zasadima za nekih 30 do 50 hektara, pa se puna rodnost tek očekuje, kaže za eKapiju Dragiša Bašić, rukovodilac sektora za proizvodnju voća u Popovom polju.

- Tendencija širenja zasada se nastavlja i u narednom periodu, kao i do sada. Veliku pažnju posvetili smo izboru kvalitetnog sadnog materijala koji smo svakako usaglasili sa potrebama tržišta, ali i nadolazećim svetskim trendovima kada je u pitanju sveže voće. Odabir sorti se vršio, naravno, i u skladu sa klimatskim uslovima Popovog polja, čime dobijamo kvalitetan proizvod. Sadni materijal uvozimo većinom iz Francuske, Italije i Holandije - navodi Bašić.

Kako je ovih dana u toku sezona berbe trešanja, a po njoj su prepoznatljivi kako na lokalnom tako i na tržištu regiona, gajbe se pune nekim od najkvalitetnijih svetskih sorti koje imaju u zasadima, a to su kordia, carina, regina.

- Ni po čemu ne zaostaje ni sortiment jabuke, naravno, gde uspevamo da prvi u regionu beremo jabuku sorte gala, koja je izvanrednog kvaliteta - ističe Bašić.

Najveći deo proizvodnje u Popovom polju ide ka izvozu u zemlje Evropske unije - Holandiju, Italiju, Hrvatsku, ali i u Rusiju i u zemlje okruženja.

- Ponosni smo što su neke od naših sorti jabuka dospele i na egzotične destinacije, od kojih su jedna i Maldivi - kaže naš sagovornik.Koji procenat će ići za izvoz a koji na domaće tržište, kaže, zavisi i od globalnih kretanja i fluktuacija na tržištu svežeg voća, ali je generalno izvoz veći od količine koja se plasira na domaće tržište.

Broj zaposlenih varira, a najveći je u sezoni berbe, kada angažuju i do 300 ljudi dnevno.

- Svakim danom ponuda kvalitetne radne snage je sve manja i je to jedan od gorućih problema, ne samo u sektoru poljoprivrede, već i u ostalim granama. Stalno usavršavanje i nadogradnja znanja i veština neophodna je mera uspešnog poslovanja i zato radimo na edukaciji kadrova, a ako je neophodno i na angažovanju dodatnih konsultanata. Kako bi u sektoru svežeg voća postali prepoznatljiv igrač, i na lokalu i u regionu, kreirali su i brend Volim voće, i pod tim imenom već imaju dobre rezultate i vidljivost.

- Za sada, kod kupaca nailazimo na pozitivne reakcije kada je u pitanju brend Volim voće, ali zasigurno da u budućnosti možemo daleko više uraditi na pozicioniranju i prepoznavanju brenda - navodi Bašić.

Kaže da razmišljaju i o formiranju linije na kojoj bi se pravili određeni proizvodi na bazi svežeg voća. U međuvremenu su pokrenuli i proizvodnju meda, čime su zadovoljni.

U planu je i da na nekoliko lokacija u Hercegovini otvore prodavnicu koja bi nudila sve ono što dolazi sa njihovih plantaža.

- Naši planovi su ambiciozni, pa u narednom periodu želimo da zaokružimo proces proizvodnje, uz proširenje skladišnih kapaciteta kao i modernizaciju procesa pakovanja - zaključio je Bašić za eKapiju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2541245/jabuke-iz-hercegovine-stigle-i-do-maldiva

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i zamenik ministra Generalne uprave carina NR Kine Žang Jiven potpisali su danas u Beogradu ugovore koji će omogućiti izvoz svinjskog mesa i mlečnih proizvoda na kinesko tržište.
Tom prilikom su potpisali i Memorandum o saradnji na uvozu i izvozu prehrambenih proizvoda i bezbednosti hrane.
Ministar Nedimović je kazao da je sada preostalo potpisivanje sporazuma o fitosanitarnoj zaštiti i dodao da očekuje da će prve kineske inspekcije biti već narednih meseci i da će se naši proizvodi na tržištu Kine naći do kraja godine.
Nedimović je naglasio da očekuje da će to biti do Sajma poljoprivrede u Šangaju koji se održava u novembru.
"Potpisivanje ovih dokumenata je strateška stvar za Srbiju u oblasti poljoprivrede zbog otvaranja kineskog tržišta za svinjsko meso i mlečne proizvode", rekao je Nedimović nakon potpisivanja ugovora.
Nedimović je naveo da je otvaranje kineskog tržišta bila želja domaćih proizvođača i istakao da je sledeći korak da obavesti kineske kolege koje su naše kompanije zainteresovane za izvoz.

 

Izvor: Agrobiznis i Ministarstvo poljoprivrede

Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, istakao je direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Ujedinjene nacije, odnosno organizacija FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj.

- Cilj tog Programa je da vršimo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve - kaže Saković.

Navodi da je ove godine u vreme setve bila suša, pa je pšenica kasnila oko dva meseca, potom je usledila zima koja je bila uobičajena, a zatim izrazita suša u martu i prvoj polovini aprila.

- Tada smo se uplašili da nećemo imati pšenice ni za domaće potrebe, ali kako su došle kiše, pšenica je pokazala koliko je otporna. Sigurno je da smo iznad petogodišnjeg proseka. Da nije bilo kiše u maju, govorili bismo o rekordnom prinosu, ali je kiša za oko 7% umanjila očekivani rod. Ipak, Srbija će imati dovoljno pšenice za sebe, ali moći ćemo nešto više od miliona tona da izvezemo - rekao je Saković.

On kaže da poljoprirvednici nisu nezadovoljni rodom, ali da im "teško pada što su na kraju izgubili 7-10% roda.

Povodom cena on kaže da se kod berzanskih roba cene formiraju na svetskom tržištu i da ih mi ovde samo primenjujemo u zavisnosti od naših troškova.

- Prerano je govoriti o cenama, ali ćemo imati maksimalno moguće cene, a ovde postoji i velika konkurencija u izvozu, što pozitivno utiče na plasiranje na tržištu - kaže Saković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2537327/srbija-ce-imati-dovoljno-psenice-vise-od-milion-tona-i-za-izvoz

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije biće potpisan 1. oktobra u Sočiju, dogovorili su danas u Sankt Peterburgu potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić i ministarka trgovine Evroazijske ekonomske unije (EAEU) Veronika Nikišina.

Nikišina je informisala Ljajića da je dobijena saglasnost svih država članica Evroazijske unije čime je napravljen odlučujući korak ka konačnom potpisivanju ovog sporazuma, saopštilo je Ministarstvo trgovine.Ljajić i Nikišina su se saglasili da se pravno tehnička redakcija teksta sporazuma završi do kraja juna, dok bi u septembru bio održan poslovni forum privrednika iz Srbije i zemalja članica Evroazijske unije, kako bi se upoznali sa prednostima koje donosi ovaj sporazum.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom Srbiji omogućava pristup tržištu od 180 miliona ljudi, a takodje su prošireni obim i vrsta roba koje će se iz naše zemlje izvoziti na tržište Evroazijske unije.

Evroazijsku ekonomsku uniju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sporazum-o-slobodnoj-trgovini-srbije-i-eaeu-1-oktobra/1m70exj

Postoji veliki potencijal za unapređenje saradnje Srbije i Švedske, a naročito u poljoprivredi, s obzirom da je svaka druga malina koja se kupuje u Švedskoj iz naše zemlje, izjavio je danas ambasador Švedske u Beogradu Jan Lundin na poslovnom forumu dve zemlje.
Privredna komora Srbije i Ambasada Kraljevine Švedske su sa ciljem podrške evrointegracijama Srbije organizovali poslovni forum privrednika, na kojem je učestvovalo više od 80 srpskih i švedskih privrednika.Lundin je rekao Tanjugu da Srbija i Švedska sve bliže sarađuju i da tome naročito doprinosi to što u Švedskoj živi oko 130.000 Srba.

On je istakao da Srbija želi da postane članica EU i da zato Švedska godišnje investira oko 13 miliona evra u reforme u Srbiji koje su važne za evropske integracije.

"Dobar primer je životna sredina i tu radimo zajedno sa srpskim Ministarstvom za životnu sredinu, po pitanu poglavlja 27 u pregovorima sa EU", naveo je Lundin.

Kako je rekao, to će doprineti izgradnji potencijala Srbije za prečišćavanje otpadnih voda i reciklažu i stvoriti nove poslovne mogućnosti.

Lundin je kazao da su na današnjem forumu predstavili poslovne potencijale najvećih švedskih kompanija u Srbiji, kao što su Tetrapak, Ikea, Sekuritas...

Dodao je da u Srbiji posluje oko 200 kompanija sa švedskim i srpskim kapitalom, kao i da postoji stalni priliv švedskih investicija.

Ukupna trgovinska razmena dve zemlje je prošle godine povećana za 18 odsto, naglasio je ambasador.

Podsetio je da u septembru švedski Rimaster, podizvođač iz metalske industrije, stigao u Paraćin.

Rimaster planira za početak da zaposli tamo oko 300 ljudi i proširi svoje investicije za oko 50 miliona evra.

Lundin je istakao da Srbija i Švedska, ipak, imaju najveći potencijal za saradnju u oblasti poljoprivrede, gde Srbija, kako je rekao, ima fantastičan potencijal koji je samo delimično iskorišćen.

Direktorka Sektora za međunarodne ekonomske odnose u PKS Jelena Jovanović je rekla da investicije i saradnja za budućnost jesu pravi naziv tog poslovnog foruma, čiji je cilj unapređenje saradnje i povezivanje domaćih privrednika kroz bilateralne razgovore sa predstavnicima komplementarnih sektora privrede iz Švedske.

Prema njenim rečima, posebne mogućnosti za unapređenje saradnje nalaze se u sektoru agroindustrije, prehrambene, drvne i industrije nameštaja, metalske i mašinske, farmaceutske, industrije papira, u oblasti ekologije i informacionih tehnologija.

"Utvrdili smo da poljoprivredni proizvodi i visoke tehnologije imaju najveći potencijal za unapređenje saradnje", rekla je Jovanović Tanjugu.

Kako je kazala, sve veći fokus će biti na saradnji sa švedskim tržištem i drugim skandinavskim zemljama.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/poslovni-forum-svedska-u-srbiji-u-privrednoj-komori-srbije_1023005.html

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da četiri srpske kompanije kojima je privremeno zabranjen izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju moraju da se prilagode novim standardima, kao i da razlog suspenzije nije kvalitet naših proizvoda.

"Postoje neka pravila koja su promenjena poslednjih meseci, druga su promenjena pre godinu dana, sada je stvar pristupa implementaciji", naveo je ministar.On je podsetio da Srbija ima još šest kompanija kojima je dozvoljen izvoz, i da nije tačno da je svima zabranjeno.

"Jedno su pravila za izvoz u Evropsku uniju, Rusiju, Kinu ili Tursku, ove kompanije moraju da nauče da moraju da imaju procese unutar sebe koji zadovoljavaju pravila kupca", rekao je Nedimović.

Ruske vlasti su nešto ranije donele odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds, Zlatiborac i Karneks "zbog „ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ministar je objasnio da je meso ovih kompanija apsolutno bezbedno i da se ovde radi o administrativno-tehničkim uslovima, koje ima svaka držžava.

"Izveštaj Uprave za veterinu biće poslat u narednih sedam-osam dana u Rusiju, i ja se nadam da ćemo do posete ruskog ministra poljoprivrede raščistiti ovu stvar", naveo je Nedimović.

Rekao je da navedene kompanije moraju da angažžuju stručnjake kako bi se usaglasili sa pravilima u Rusiji, i dodao da je držžavi cilj da pomogne ljudima da ššto više izvezu.

Nedimović je na pitanje o problemu klanja neidentifikovanih žživotinja rekao da se to desilo u jednoj klanici gde je postojao nedostatak uššnih markica na dva grla. Nije odgovor da su markice otpale, moramo biti pažžljivi po tom pitanju, naveo je ministar.

Na pitanje o kontroli uvoza u Srbiju objasnio je da držžava konstantno sprovodi kontrolu na granici, kao i da je poslednjih godina veći broj ljudi uhapššen zbog uvoza mesa i voća. Nedimović je rekao da kompanije koje imaju privremenu zabranu uvoza na rusko tržžište izvoze meso na desetine tržžišta i da moraju da se prilagode pravilima tih držžava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-meso-bezbedno-kompanije-moraju-da-se-prilagode-pravilima/tn1jvj9

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”, prenosi Beta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430829/Rusija-obustavila-uvoz-mesa-od-cetiri-srpske-kompanije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31