Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opštine Arilje, proizvođača i prerađivača voća sastali su se sa predstavnicima Udruženja privrednika Japana. Sastanak je usledio nakon nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji koji već daje prve rezultate. Naime, predstavnicima japanskih privrednika predstavljen je niz srpskih proizvoda dobijenih od malina, borovnica, višanja i kupina, poput džemova, čokoladiranih proizvoda i rakije koji bi mogli da se izvoze u tu zemlju.

Predsednik Udruženja japanskih privrednika je sa svojim saradnicima ocenio da se radi o izuzetnim proizvodima i zatražio od srpskih proizvođača da dostave potencijalne izvozne cene, kao i uslove izvoza za tržište Japana kako bi po povratku u zemlju sa time upoznao japanske kompanije koje uvoze tu vrstu hrane. Japan predstavlja jedno od visokoplatežnih svetskih tržišta i kao takvo bi za srpske proizvode imalo izuzetan značaj.

Ovaj sastanak je još jednom potvrdio da isključivo kvalitetan gotov proizvod, a ne sirovina, pruža najveću dobit kako za proizvođače, tako i za sve druge učesnike u tržišnom lancu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/nova-sansa-za-srpske-vocare-za-nase-proizvode-otvoreno-jos-jedno-veliko-trziste-2019-03-21

Izvoz goveđeg mesa iz Srbije u poslednje četiri godine beleži stalni rast, a prošle godine je dvostruko veći nego 2017. godine.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je za srpsko stočarstvo izuzetno važan produžetak važenja ugovora o slobodnoj trgovini s Turskom, kao i povećanje kvote za izvoz junećeg mesa u tu zemlju.

Osim u Tursku, Srbija goveđe meso izvozi u EU, najviše u Italiju, ali i na kinesko tržiste.

Značajna sredstva i subvencije država je izdvojila za tovno govedarstvo, uvela nove mere i uvećala njihov iznos, pa su tako kod krava za uzgoj teladi za tov povećane sa 10.000 na 20.000 dinara po grlu, a za krave dojilje sa 20.000 na 30.000 dinara po grlu.

Stručnjaci u govedarstvu vide potencijal za razvoj s obzirom na veliku tražnju goveđeg mesa u inostranstvu i smatraju da država mora ozbiljno da investira u stočarstvo.

U Privrednoj komori Srbije navode za Tanjug da su prihodi od prodaje goveđeg mesa na stranim tržištima u 2018. bili nešto veći od 29 miliona evra, u 2017. godini bili su 13,13 miliona evra, 2016. iznosili su 7,77 miliona evra, dok su u 2015. prihodi od izvoza goveđeg mesa bili pet miliona evra.

Prošle godine izvezeno je ukupno 6.474 tona goveđeg mesa, dok je 2017. godini na strana trzišta plasirano 3.580 tona goveđeg mesa iz Srbije.

U 2016. godini Srbija je izvezla 2.068 tona goveđeg mesa, a 2015. godine 1.351 tona. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj grla goveda u Srbiji 1. decembra 2018. manji je za 2,3 odsto nego 1. decembra 2017. godine, a za 1,6 odsto u odnosu na 1. decembar 2016.

Kada je reč o maloprodajnim cenama junećeg mesa u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, one su u januaru 2019. godine u odnosu na jul 2018. u proseku povećane za 3,9 odsto.

Tako je prosečna maloprodajna cena junećeg mesa sa koskom u avgustu 2018. godine iznosila 633,13 dinara po kilogramu, a u januaru 2019. godine 659,21 dinara po kilogramu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:783288-Srbija-prosle-godine-duplirala-izvoz-govedjeg-mesa

Navodno strogi i efikasni propisi Evropske unije pokazali su se na delu kao loši jer svake godine na videlo izađe neka afera vezana za preradu zaraženih sirovina u EU. Podetimo se samo velike afere od prošle godine sa jajima iz kompanije ZELANDIJA iz Holandije, zatim Laktalisovo mleko, a sada imamo situaciju sa poljskim mesom. Nameće se naravno pitanje da li je vreme da se strogi birokratski propisi EU reformišu i da pravila koja se primenjuju budu pre svega korisna. Kada je reč o EU inače pravilo je da se u prodavnici hrane ne sme dešavati da ista osoba uzima novac od kupaca i izdaje robu, međutim to je potpuno redovna pojava! Bilo gde u nekom gradu na teritoriji EU možete zateći ovakve situacije koje su potpuno uobičajene kako u Berlinu, tako u Parizu, Madridu, Amsterdamu i Rimu. 

Podsećamo, Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja mleka u prahu za bebe u 83 zemlje zbog skandala sa prisustvom salmonele u tom proizvodu i to pre tačno godinu dana od novog skandala sada sa poljskom svinjetinom.

Kada je reč o najnovijoj aferi koja potresa tržište kako javlja POLITIKA kod nas se uvoze zanemarljive količine mesa iz Poljske, a pri svakom uvozu rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusaglašenosti, kažu u Upravi za veterinu. Nema indicija da je sporna govedina iz poljske klanice, koja se našla u centru evropskog skandala, ušla na srpsko tržište izjavila je juče direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Kako saznajemo ove godine izdata su dva rešenja za uvoz govedine iz Poljske, a prema našim informacijama iz te zemlje uvezeno je 17.275 kilograma mesa (17,2 tone).

Poljska izvezla 2,7 tona mesa od obolelih goveda u deset država članica EU

VARŠAVA - Poljska je izvezla 2.700 kilograma sumnjive govedine u zemlje Evropske unije, izjavio je danas šef poljske veterinarske službe, nakon što se u javnosti pojavio televizijski snimak koji pokazuje kako radnici jedne kompanije ubijaju bolesne krave i zatim to meso šalju u prodaju. Direktor poljske veterinarske službe Pavel Njimčuk je na konferenciji za novinare rekao da je sumnjivo meso izvezeno u Rumuniju, Švedsku, Mađarsku, Estoniju, Finsku, Francusku, Španiju, Litvaniju, Portugaliju i Slovačku, prenosi Rojters.

– Prilikom svakog uvoza rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusagla-šenosti – rekla je Emina Milakara za „Politiku”.

Glavni veterinarski inspektor Poljske, zbog afere sa klanjem bolesnih krava u jednoj klanici u toj zemlji, naredio je detaljnu kontrolu svih objekata, koja će biti sprovedena u saradnji sa policijom, inspekcijom za drumski saobraćaj i tužilaštvom, objavio je Roj-ters.

Po zakonu bolesne životinje ne mogu da se koriste za ljudsku ishranu i one se uništava-ju. Posao veterinara je da proveri da li je krava zdrava, a tek nakon toga meso se može di-stribuirati na tržištu. Stoka koja se ne testira opasna je za potrošače.

Češka je juče objavila da je pojačala uvozne kontrole ali da nema indicija da je meso bo-lesnih krava ušlo na to tržište. Finska agencija za bezbednost hrane zatražila je od Poljske objašnjenje da li je govedina, koja je ušla na njeno tržište, mogla biti kontami-nirana. Poljska je drugi najveći snabdevač mesa u toj zemlji posle Nemačke. 

Podsećamo, zabrinutost potrošača u vezi sa sigurnošću hrane porasla je nakon što je tajni reporter iz istraživačke grupe „Supervizor” dobio posao u klanici u poljskom Mazovijskom regionu. Radnicima je naređeno da ubijaju bolesne krave i tranžiraju nji-hovo meso. Na snimku, koji je objavila poljska TVN–24, sve ovo se događalo noću bez pri-sustva veterinarskih inspektora. Prikazane su bolesne i iznemogle krave, koje zaposle-ni prevoze u klanicu i pripremaju njihove trupove za obradu. Snimljeni su i razgovori-ma među zaposlenima o lošem kvalitetu mesa. Novinar je saznao da su bolesne životinje i do šest puta jeftinije od zdravih.

Ovaj problem podignut je na viši nivo i po složenosti se može porediti sa aferom sa prodajom konjskog mesa, koja je pre nekoliko godina tresla Evropu. Poljska proizvodi oko 560.000 tona govedine godišnje, a 85 posto izvozi uglavnom u države Evropske unije: Irsku, Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku.

Poljski proizvođači mesa, međutim, upiru prst u državu i kažu da su najveći problem veterinarske kontrole u klanicama. Kako je prenela TVN–24, predstavnik grupacije za meso izjavio je da je problem ograničen na jednu klanicu sa snimka i da 99,9 odsto pogona za preradu mesa u toj zemlji nije uključeno u nelegalne poslove. On je, takođe, rekao da bi sve veterinare, koji rade u fabrikama za preradu mesa, trebalo da plaća država, a ne pri-vatne kompanije, kako bi postojala sigurnost da su oni nezavisni.

Slovenije nema je na spisku kupaca zaraženog mesa, ali ima takvog mese u Ljubljani!

LjUBLjANA – Kontroverzna govedina iz Poljske stigla je i do Slovenije i to u prerađenom obliku, kao kebab, javlja portal Siol. U slovenačkoj Agenciji za bezbednost hrane potvrdili su da su dobili proizvod koji sadrži meso bolesnih goveda, prenosi Tanjug. Bolesne životinje su mučene i zaklane, a klanica koja je obrađivala meso obeležavala ga je veterinarskim žigovima, iako nije bilo kontrolisano, i zatim prodavala kao zdravo. Sporno meso je stiglo u Sloveniju u obrađenom obliku kao kebab, o čemu je obavešten slovenački distributer koji je meso kupio u Nemačkoj, a Nemačka ga je nabavila u Poljskoj, precizira portal.

O tome da je meso kontroverznog porekla, slovenačkog distributera je najpre obavestio Nemac, izvestila je slovenačka POP televizija. Slovenački inspektori su zabranili da se sporno meso za kebab, koje je trebalo da bude prodato onima koji se bave pripremom te vrste hrane, stavi na tržište.

Agencija Hina prenosi da Slovenija čeka takođe zvaničnu potvrdu nemačkih veterinara da se zaista radi o mesu iz poljske klanice. Slovenija uvozi 7,0 posto mesa iz Poljske i taj uvoz se poslednjih godina povećava, a proverom distributivne liste iz klanice koja je varala s mesom bolesnih krava utvrđeno je da direktnog izvoza u Sloveniju iz nje nije bilo, napominje hrvatska novinska agencija.

 

Ministri poljoprivrede Srbije i Libana Branislav Nedimović i Gazi Zeaiter potpisali su u Bejrutu Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede. Saopštilo je srpsko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Kako se navodi u saopštenju, na osnovu potpisanog dokumenta, biće unapređena razmena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda između Srbije i Libana. Srbija na libansko tržište želi da plasira juneće i svinjsko meso i mesne proizvode, kao i maline i borovnice, dok libanska strana planira da u Srbiju izvozi maslinovo ulje i citruse. Ministar Nedimović se takođe sastao i s predsednikom Parlamenta Republike Liban Nabih Berijem, ministrom spoljnih poslova Žibranom Basilom, kao i ministrom ekonomije Raedom Hurijem, dodaje se u saopštenju Minsitarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/srpske-maline-i-borovnice-stizu-na-novo-trziste-2019-01-30

Pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu.To je samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao, rekao je danas direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.

„Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, kao američka firma CHS, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu“, rekao je Saković.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.

Dodao je da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet.

On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od 25.000 do 50.000 tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.

Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvođač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet.

Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.

„Ove godine se u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanu zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem“, rekao je Saković.

On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine.

„Bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine“, rekao je Saković.

Ocenio je da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/zita-srbije-usaglasavaju-se-procedure-za-izvoz-psenice-u-egipat-a-kukuruza-u-kinu-i-indiju/

Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Brojnim podsticajima i merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku SANU odbora za selo i Zadružni savez Srbije već godinama nastoji da podstaknu razvoj poljoprivrede u celoj zemlji, a po svoj prilici i stočari će u narednom periodu imati razloga za zadovoljstvo. Naime, Sajam nameštaja koji je održan prethodnih dana posetili su državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović. Oni su se tom prilikom sastali sa predstavnicima italijanske firme Samac, kako bi sa njima dogovorili otkup i izvoz kože od srpskih stočara.

Samac je jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje kože i nabavke neophodnih sirovina za dalju proizvodnju obuće i nameštaja.

"Prisutni smo u raznim delovima Evrope i nameravamo da razvijemo svoj posao na tržištu Balkana, a pre svega u Srbiji. Veoma smo zainteresovani da otkup sirovina kože, a potom i za prodaju transformirane sirovine proizvođačima obuće i nameštaja", objasnio je Flavio Zabeo, vlasnik kompanije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić podsetio je na značaj obnove srpskog sela i podsticaj zadrugarstva za jačanje poljoprivrede i povećanje stočnog fonda u Srbiji.

"Danas imamo priliku da na ovom poslu povežemo italijanskog proizvođača sa Zadružnim savezom Srbije, a u cilju otkupa i dalje prerade kože u Srbiji. Ovo je šansa za zadruge u Srbiji da ponovo pokrenu otkupne centre za kožu i povezivanje sa inostranim partnerima kako bi plasirali svoju robu i proizvode van granica Srbije. Zahvaljujem se predstavnicima ove italijanske kompanije što se prepoznali potencijal srpskih zadruga u oblasti stočarstva i što su podržali akciju „500 zadruga u 500 sela“ Srbije", naglasio je Božić.

 

Izvor:http://studiob.rs/sa-italijanima-dogovoren-otkup-izvoz-koze-od-srpskih-stocara/

Presecanjem kanala krijumčarenja poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije i hapšenjem svih osumnjičenih učesnika još jednom šaljemo jasnu poruku da će svaki pokušaj ugrožavanja nacionalnih vitalnih interesa, samim tim i interesa svakog srpskog poljoprivrednika biti u korenu odstranjen. Privilegovani položaj koji Republika Srbija ima na jednom od najznačajnijih tržišta na svetu će biti zaštićen i ugled zemlje se zbog interesa pojedinaca neće dovoditi u pitanje. Nulta tolerancija će biti u potpunosti sprovedena, dok će kompanijama koje su predmet istrage do okončanja procesa, a u skladu sa preuzetim međudržavnim obavezama, biti apsolutno onemogućen dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda na teritoriju Carinskog saveza.
Poslednja akcija koja je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poreskom upravom je samo deo sveukupnih napora da se na prvom mestu zaštiti svaki pošteni poljoprivredni proizvođač, ali i građanin Republike Srbije kroz očuvanje sistema bezbednosti hrane.
Podsećamo da je prošle sedmice zaplenjeno oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina bez dokaza o poreklu i uhapšeno pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa sa namerom da ga plasiraju na domaće tržište.

Kako je javio RTS, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 36 osoba osumnjičenih da su, kao pripadnici kriminalne grupe, voće i povrće iz EU, kao proizvode srpskog porekla, prodavali u Rusiji, a stečena protivpravna imovinska korist iznosi oko 440 miliona dinara, saopštio je MUP. Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osumnjičeni se terete da su sebi i drugim pravnim i fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist od najmanje 439.343.718 dinara.

U akciji suzbijanja korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su D. Ž. (42) i J. Ž. (42), koji se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe, kao i odgovorno lice preduzeća "Kleri frut" T. M. (38), bivše odgovorno lice tog preduzeća A. S. (30) i zaposleni u toj firmi Ž. V. (45).

Među uhapšenima je i odgovorno lice preduzeća "Vip Frut" i bivše odgovorno lice firme "Vip logistik" Lj. V. (43), 22 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, četiri otkupljivača, a krivična prijava u redovnom postupku podneta je protiv još 43 osobe.

Osumnjičeni, kojima se stavlja na teret da su počinili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca, sumnjiče se da su po povlašćenim uslovima suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini, Zakonu o zdravlju bilja, Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju Vlade Republike Srbije, Protokolu o obezbeđivanju fitosanitarnih zahteva, organizovali nabavku i uvoz voća iz zemalja Evropske unije i njegovu zabranjenu prodaju u Rusku Federaciju.

Sumnja se da su nakon prijema, voće poreklom iz zemalja EU, prepakivali u hladnjači i tovarili u kamione za transport koje je angažovalo preduzeće "Kleri Frut".

Kako bi prikrili poreklo robe, sumnja se da su uvezeno voće mešali sa istom vrstom voća koje su kupovali od domaćih proizvođača i izrađivali lažnu dokumentaciju o poreklu robe koju izvoze.

U okviru akcije, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšeni su i zaposleni u Institutu "Agroekonomik" V. J. Z. (36) i M. V. (30).

Oni se sumnjiče da su kao zaposleni Instituta, kojima su bili povereni poslovi zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja od strane Ministarstva poljoprivrede, suprotno Zakonu o zdravlju bilja i Uredbe o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju, izdavale fitosertifikate za potrebe preduzeća "Kleri frut", iako su znali da voće koje izvozi to preduzeće nije domaćeg porekla.

Sumnja se da su, prilikom izdavanja fitoseritfikata preduzeću "Kleri frut" za kooperante-proizvođače povećavali količine voća u Jedinstvenom sistemu Ministarstva poljoprivrede, kako bi omogućili izvozniku "Kleri frut" da izbegne ograničenja predviđena sistemom, a koja se odnose na maksimalnu proizvodnju po parcelama evidentiranih proizvođača.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31