Pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu.To je samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao, rekao je danas direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.

„Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, kao američka firma CHS, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu“, rekao je Saković.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.

Dodao je da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet.

On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od 25.000 do 50.000 tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.

Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvođač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet.

Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.

„Ove godine se u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanu zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem“, rekao je Saković.

On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine.

„Bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine“, rekao je Saković.

Ocenio je da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/zita-srbije-usaglasavaju-se-procedure-za-izvoz-psenice-u-egipat-a-kukuruza-u-kinu-i-indiju/

Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

Međunarodni sajam uvoza "China International Import EXPO-CIIE", održan u Šangaju, na kojem su 172 države sa pet kontinenata predstavile svoje ekonomske potencijale, bio je izuzetno plodonosan za prehrambene kompanije iz Srbije koje su u okviru srpskog štanda izložile svoje proizvode.
 
Kako je eKapiji rečeno u Privrednoj komori Srbije koja je bila jedan od organizatora nastupa Srbije u Šangaju, predstavnici srpskih kompanija imali su više od 300 sastanaka sa potencijalnim kineskim poslovnim partnerima i ostvarili više od 30 novih poslovnih kontakata, a procenjeno je da ukupna vrednost dogovorenih izvoznih aranžmana iznosi oko 1,5 mil EUR.
 
 
 
U niškoj komaniji Yumis koja je bila jedan od šest prehrambenih izlagača iz Srbije, kažu da je im je nastup u Šangaju mnogo značio.
 
- S obzirom da nismo nikada bili prisutni na kineskom tržištu, ovaj sajam smo videli kao veliku šansu da to promenimo. Interesovanje za naše proizvode je bilo veliko, a određene kategorije izdvojile su se kao najinteresantnije za kinesko tržište. Tu spadaju supe, kocke za supu, začini, kokice za mikrotalasnu i, naravno, čajevi, a poslednji proizvod koji smo uvrstili u svoj asortiman neposredno pred ovaj sajam, suva šljiva, takođe je naišla na veoma pozitivne reakcije kupaca - kažu u ovoj kompaniji.
 
Ističu i da su uspostavili kontakte sa potencijalnim disrtibuterima i da se nadaju uspešnoj realizaciji dogovora.

- Ako uspemo da realizujemo Kinu kao novo tržište, to će predstavljati ogroman uspeh naše kompanije - kažu u Yumisu koji svoje proizvode, osim na domaće, plasira i na više od 20 regionalnih i svetskih tržišta.
 
 
(Foto: PKS)
Još jedna kompanija iz Srbije, beogradski Packom International, svoj nastup na sajmu u Šangaju opisuje kao neprocenljivo iskustvo i otvaranje mogućnosti za plasman proizvoda na ogromno kinesko tržište.
 
Iz ove firme koja proizvodi komprimat bombone bez šećera obogaćene vitaminima i izvozi ih u 35 zemalja sveta, rekli su nam da su na sajmu predstavili sa "JAKE vitamincandy" asortimanom bombona bez šećera i da je taj proizvod naišao na dobar prijem.
 
- Ostvarili smo veliki broj kontakata, a izdvojili smo dva potencijalna klijenta sa kojima bismo mogli da uđemo u partnerstvo i sklopimo distributerske ugovore - kažu u kompaniji Packom international.
 
Na sajmu CIIE koji je za cilj imao podsticanje uvoza strane robe i usluga u Kinu radi promocije globalizacije i otvorenosti tržišta, više od 3.600 svetskih kompanija imalo je poslovne razgovore sa oko 400.000 kupaca iz Kine.
 
Branislava Petrović

Brojnim podsticajima i merama koje sprovodi Vlada Republike Srbije, uz podršku SANU odbora za selo i Zadružni savez Srbije već godinama nastoji da podstaknu razvoj poljoprivrede u celoj zemlji, a po svoj prilici i stočari će u narednom periodu imati razloga za zadovoljstvo. Naime, Sajam nameštaja koji je održan prethodnih dana posetili su državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije, Nikola Mihailović. Oni su se tom prilikom sastali sa predstavnicima italijanske firme Samac, kako bi sa njima dogovorili otkup i izvoz kože od srpskih stočara.

Samac je jedna od vodećih svetskih kompanija u oblasti proizvodnje kože i nabavke neophodnih sirovina za dalju proizvodnju obuće i nameštaja.

"Prisutni smo u raznim delovima Evrope i nameravamo da razvijemo svoj posao na tržištu Balkana, a pre svega u Srbiji. Veoma smo zainteresovani da otkup sirovina kože, a potom i za prodaju transformirane sirovine proizvođačima obuće i nameštaja", objasnio je Flavio Zabeo, vlasnik kompanije.

Državni sekretar Ministarstva poljoprovrede, šumarstva i vodoprivrede, Darko Božić podsetio je na značaj obnove srpskog sela i podsticaj zadrugarstva za jačanje poljoprivrede i povećanje stočnog fonda u Srbiji.

"Danas imamo priliku da na ovom poslu povežemo italijanskog proizvođača sa Zadružnim savezom Srbije, a u cilju otkupa i dalje prerade kože u Srbiji. Ovo je šansa za zadruge u Srbiji da ponovo pokrenu otkupne centre za kožu i povezivanje sa inostranim partnerima kako bi plasirali svoju robu i proizvode van granica Srbije. Zahvaljujem se predstavnicima ove italijanske kompanije što se prepoznali potencijal srpskih zadruga u oblasti stočarstva i što su podržali akciju „500 zadruga u 500 sela“ Srbije", naglasio je Božić.

 

Izvor:http://studiob.rs/sa-italijanima-dogovoren-otkup-izvoz-koze-od-srpskih-stocara/

Presecanjem kanala krijumčarenja poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije i hapšenjem svih osumnjičenih učesnika još jednom šaljemo jasnu poruku da će svaki pokušaj ugrožavanja nacionalnih vitalnih interesa, samim tim i interesa svakog srpskog poljoprivrednika biti u korenu odstranjen. Privilegovani položaj koji Republika Srbija ima na jednom od najznačajnijih tržišta na svetu će biti zaštićen i ugled zemlje se zbog interesa pojedinaca neće dovoditi u pitanje. Nulta tolerancija će biti u potpunosti sprovedena, dok će kompanijama koje su predmet istrage do okončanja procesa, a u skladu sa preuzetim međudržavnim obavezama, biti apsolutno onemogućen dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda na teritoriju Carinskog saveza.
Poslednja akcija koja je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poreskom upravom je samo deo sveukupnih napora da se na prvom mestu zaštiti svaki pošteni poljoprivredni proizvođač, ali i građanin Republike Srbije kroz očuvanje sistema bezbednosti hrane.
Podsećamo da je prošle sedmice zaplenjeno oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina bez dokaza o poreklu i uhapšeno pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa sa namerom da ga plasiraju na domaće tržište.

Kako je javio RTS, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 36 osoba osumnjičenih da su, kao pripadnici kriminalne grupe, voće i povrće iz EU, kao proizvode srpskog porekla, prodavali u Rusiji, a stečena protivpravna imovinska korist iznosi oko 440 miliona dinara, saopštio je MUP. Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osumnjičeni se terete da su sebi i drugim pravnim i fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist od najmanje 439.343.718 dinara.

U akciji suzbijanja korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su D. Ž. (42) i J. Ž. (42), koji se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe, kao i odgovorno lice preduzeća "Kleri frut" T. M. (38), bivše odgovorno lice tog preduzeća A. S. (30) i zaposleni u toj firmi Ž. V. (45).

Među uhapšenima je i odgovorno lice preduzeća "Vip Frut" i bivše odgovorno lice firme "Vip logistik" Lj. V. (43), 22 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, četiri otkupljivača, a krivična prijava u redovnom postupku podneta je protiv još 43 osobe.

Osumnjičeni, kojima se stavlja na teret da su počinili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca, sumnjiče se da su po povlašćenim uslovima suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini, Zakonu o zdravlju bilja, Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju Vlade Republike Srbije, Protokolu o obezbeđivanju fitosanitarnih zahteva, organizovali nabavku i uvoz voća iz zemalja Evropske unije i njegovu zabranjenu prodaju u Rusku Federaciju.

Sumnja se da su nakon prijema, voće poreklom iz zemalja EU, prepakivali u hladnjači i tovarili u kamione za transport koje je angažovalo preduzeće "Kleri Frut".

Kako bi prikrili poreklo robe, sumnja se da su uvezeno voće mešali sa istom vrstom voća koje su kupovali od domaćih proizvođača i izrađivali lažnu dokumentaciju o poreklu robe koju izvoze.

U okviru akcije, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšeni su i zaposleni u Institutu "Agroekonomik" V. J. Z. (36) i M. V. (30).

Oni se sumnjiče da su kao zaposleni Instituta, kojima su bili povereni poslovi zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja od strane Ministarstva poljoprivrede, suprotno Zakonu o zdravlju bilja i Uredbe o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju, izdavale fitosertifikate za potrebe preduzeća "Kleri frut", iako su znali da voće koje izvozi to preduzeće nije domaćeg porekla.

Sumnja se da su, prilikom izdavanja fitoseritfikata preduzeću "Kleri frut" za kooperante-proizvođače povećavali količine voća u Jedinstvenom sistemu Ministarstva poljoprivrede, kako bi omogućili izvozniku "Kleri frut" da izbegne ograničenja predviđena sistemom, a koja se odnose na maksimalnu proizvodnju po parcelama evidentiranih proizvođača.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

Hladan tuš za jabuku

Kako Agrobiznis magazin saznaje iz dobro obaveštenih izvora, jabuka se  u Rusku Federaciju izvozi slabije jer je tamošnje tržište u značajnoj meri zasićeno domaćom proizvodnjom. Koliko će takva situacija potrajati ostaje da se vidi, ali ona svakako ima značajan uticaj na cenu jabuke u Srbiji. Ne treba zaboraviti da je jabuka početkom godine u Rusku Federaciju išla i po ceni od 100 dinara za kilogram. Ta situacija se sa novim rodom značajno menja.

Naš stručnjak dr Zoran Keserović, professor sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada za RTV je izjavio  da se može očekivati rod preko 420.000 tona jabuka. “To je veća proizvodnja u odnosu na prošlu godinu. Imamo veliku proizvodnju jabuke u Evropi, negde oko 35% je veća proizvodnja u odnosu na 2017. godinu i znacajno je da je ranije pocela  berba” zaključuje iskusni stručnjak i dodaje “To je možda jedan od razloga zbog čega je dosta niska cena jabuke ove godine. Sa druge strane imamo hladnjačare, koji su odredili otkupnu cenu koja se kreće u zavisnosti od sorte od 22 centa čak do 38 centi i moja preporuka proizvođačima je ako mogu  da tu da jabuku skladište a ne da je odmah prodaju jer je dosta niska cena”. Prema podacima sa inostranih tržišta u Kini je rod jabuke smanjen za skoro 30% jer je bilo izmrzavanja. “Mi znamo da je Kina jedan od najvećih proizvođača u svetu, da proizvodi preko 50% jabuke u svetu tako da mislim da će kasnije polako  cena jabuke da raste” objašnjava prof. Keserović. .Ovo je svakako “hladan tuš” za domaće proizvođače jer smo u poslednjih 10 godina imali najviše cene u Evropi i to se neće više ponavljati. Polako ćemo se približavati ceni koja je u Evropi, a koja se kreće negde od 30-40 euro centi.

Keserović savetuje proizvođače da polako menjaju strukturu sortimenta i da se okreću nekim stortama koje ne mogu da prizvode u Rusiji, a to su pre svega  kasnije sorte, sorta greni smit i fudži. Jeste i cena jabuke za preradu dosta niska ali upravo je razlog to što je jako dosta jabuke rodilo ove godine.

Kako smo se uverili na terenu, kvalitet ploda je izuzetan, ali ono što voćarima sreću kvari jeste niska otkupna cena i zastoj u izvozu na nekada najsigurnije rusko tržište. Međutim dobra vest stiže od potpredsednika Indije koji se sreo sa našim ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem koji je nedavno potpisao značajan sporazum o fitosanitarnoj kontroli koja treba upravo da omogući izvoz voća na najmnogoljudnije tržište sveta u prijateljsku Indiju.

Kako javljaju saradnici Agrobiznis magazina ovogodišnji rod proizvođači uglavnom stavljaju u hladnjače gde će sačekati bolju cenu. I ove sezone i pored dobrih dnevnica  proizvođači muku muče sa beračima koje plaćaju 200 do 250 dinara po satu.

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije. Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, rekao je za "Politiku" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

"Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod", rekao je Nedimović.

Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji. Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proleća.

"To već može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže", rekao je ministar Nedimović.

Izvor:http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195174/Zarazene-breskve-koje-je-trebalo-da-odu-u-Rusiju-zavrsice-u-preradi.html

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

BEOGRAD, 2. juna (Tanjug) - U Srbiji počinje berba maline, različite su procene o tome kakav će biti ovogodišnji rod, proizvođači očekuju veći rod, a hladnjačari strahuju da će on biti manji, dok otkupna cena još nije poznata. Malinari iz Priboja i Prijepolja iz udruženja "Limska dolina" najavljuju za danas protest i blokadu magistralnog puta ka Crnoj Gori i traže da akontna otkupna cenu bude minimum od 180 do 200 dinara. Cena maline interesuje i proizvođače i izvoznike, a direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Veljko Jovanović kaže za Tanjug da, kao i kod bilo koje druge vrste voća, cenu maline određuje tržište i na nju utiču brojni faktori i komponente. Među njima su manuelni rad, ulaganja proizvođača u što kvalitetnije malinjake na kojima mogu da se primene sve agrotehničke mere, ali i ulaganja izvoznika u hladnjače. "Reč je o ogromnim ulaganjima i naravno da ona utiču na krajnju cenu proizvoda, ali i garantuju kvalitet", naglašava Jovanović. Kako je naveo, kompletna slika o berbi, rodu i stanju na trzištu očekuje se u avgustu, ali prve procene su da će rod biti dobar, jer je šteta koju je grad naneo usevima u zapadnoj Srbiji zanemarljiva u odnosu na ukupnu proizvodnju maline u zemlji. Dok pojedini malinari očekuju bolji rod od prošlogodišnjeg, hladnjačari iz Zlatiborskog okruga procenjuju da će on biti manji za oko 20 odsto u odnosu na 2017. Skoro sva malina se izvozi na zahtevno evropsko tržište, dok u Srbiji ostane između jedan i dva odsto ukupnog roda. "Razlog su i navike potrošača i cene koje su možda previsoke za domaćeg potrošača, ali i velika potražnja u inostranstvu za našom malinom koja je motivisala brojne proizvođače u Srbiji da pokrenu proizvodnju od koje očigledno imaju dobru zaradu", kaže Jovanović i dodaje da se ove godine može računati da izvoz bude između 60.000 i 90.000 tona. Proteklih godina, dodaje, mogle su da se primete različite tendencije na tržištu i kada je reč o ceni maline i kada je reč o zahtevu potrošača. "Sve više se traže smrznuti miksevi, sve manje sama malina roland kao smrznuta. Svakako da te tendencije utiču i na proizvodnju i na cenu. Srpska proizvodnja ne bi trebalo da bude u problemu i daleko je od toga da je ugrožena", rekao je Jovanović. Najviše zasada malina je u zapadnoj Srbiji gde se tradicionalno uzgaja sorta vilamet, a Jovanović navodi da se poslednjih godina sadi i na teritoriji Vojvodine koja do sada nije bila karakteristična za malinu, uglavnom sorte polka i polana koje se do sada nisu gajile u Srbiji. "Procenjuje se da u Vojvodini sada ima oko 1.000 hektara zasada", rekao je Jovanović. Poljoprirednik iz sela Varda u opštini Kosjerić Rade Radovanović očekuje da će ovogodišnji rod maline u tom kraju biti bolji od prošlogodišnjeg kada je bio manji za oko 30 odsto u odnosu na 2016. zbog snega koji je pao krajem aprila. Tri sorte maline - vilamet, tulamin i miker, koje uzgaja na oko dva hektara na obroncima Povlena, na nadmorskoj visini između 800 i 900 metara i za koje ima Global GAP sertifikat o zdravom proizvodu, prodaje firmi iz Užica sa kojom, kaže, ima odličnu saradnju. 

Prošle godine sveža malina u tom kraju, koji proizvede oko petine ukupnog roda u Srbiji, prodavala se za 150 dinara po kilogramu, a Radovanović navodi da će ove godine cenu ponovo odrediti tržište koje je, kaže, surovo. Povodom štrajkova i blokada puteva zbog nezadovoljstva malinara otkupnom cenom, Radovanović je rekao da niko nikoga ne tera da sadi malinu, kao što niko ne može nekoga naterati da je kupi po ceni koju proizvođač hoće. Ove godine nije imao štetu na usevima, o svakom uloženom dinaru vodi evidenciju, a po njegovoj računici ulaganja u malinu, uključujući đubrivo, hemijske preparate i naftu, iznose nešto manje od 80 dinara po kilogramu roda. Zasade je osigurao, a pored maline, na tri hektara gaji crnu i crvenu ribizlu, dunju, šljivu i jagodu, ima kompjutersko upravljanje sistemom za navodnjavanje "kap po kap" i đubrenje, kao i mini hladnjaču, a sa sinom, studentom Poljoprivrednog fakulteta, planira da otvori mini fabriku za preradu voća. Kaže da do sada nije dobijao nikakve subvencije od države, te da je razočaran odnosom Ministarstva poljoprivrede prema proizvođačima. "Prošle godine u junu podneo sam zahtev za nabavku poljoprivredne opreme, tri dana sam prikupljao potrebne papire. Nikakav odgovor do danas nisam dobio", kaže Radovanović. Slobodan Kuzmanović iz užičke hladnjače "Trgoagent" kaže za Tanjug da je ta firma prošle godine otkupila oko 2.000 tona maline iz Bajine Bašte, Užica, Požege i Arilja, koju plasira na tržište zapadne Evrope, najviše u Nemačkoj. Još se, navodi, ne zna ovogodišnja otkupna cena, ali da je očigledno da će biti niža nego 2017. kada je cena sveže maline po kilogramu bila 150 dinara. "Mi ne diktiramo otkupnu cenu, već kupci. I dalje je veća ponuda od potražnje", rekao je Kuzmanović i naveo da je još ostalo i prošlogodišnje maline. U međuvremenu, a prema pisanju Politike, Vlada Srbije odlučila je da formira radnu grupu za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Radna grupa, kako navode, imaće 17 ljudi, među kojima je nekoliko eksperata i profesora sa poljoprivrednih fakulteta, a najvećim delom su u radnoj grupi zastupljeni predstavnici proizvođača i hladnjačara. Grupa je formirana na godinu dana i sastajaće se najmanje jednom mesečno, a treba da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, te da donese mere za strateško rešavanje postojećih problema u malinarstvu.

Link za više informacija o ceni maline: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3951-o-malinama-u-vladi-srbije-prijepolju-i-kikindi 

Izvor: Tanjug

Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Industrija mesa "Srem Šid", koja je dobila novog vlasnika, planira obradu 400 grla goveda dnevno i izvoz u Tursku, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je, na Devetoj nacionalnoj konferenciji Agrobiznis Srbije "Agrarna politika u 2018. godini", rekao da sa Turskom postoji sporazum, koji predviđa izvoz od 5.000 tona mesa te da će se u narednom periodu razgovarati o povećanju kvota za izvoz u tu zemlju, prenosi "Tanjug". "Odlučni smo da se izvozi u Tursku, ali imamo problem, nemamo klanice, objekte, koje mogu svojim kapacitetima i tehnološkim karakteristikama sposobne za goveđi program",  kaže Nedimović i objašnjava da u ovom trenutku imamo četiri licence za Tursku, a veoma male kapacitete za preradu goveđeg mesa. Nedimović navodi da će se u "Srem Šidu" obrađivati 400 goveda dnevno i da će to pomoći da se ispune kapaciteti za izvoz u Tursku. "Cilj je da ne dođemo u situaciju, da ako smo dogovorili 5.000 tona, izvezemo dve do tri hiljade tona. Turska strana želi da ide na proširenje kvota i trebalo bi da dogovorimo povećanje kvota", kaže Nedimović. Nakon 17 godina i više neuspelih pokušaja preuzimanja "Srem Šida", očekuje se pokretanje proizvodnje u ovom nekadašnjem mesnom gigantu, koji je svojevremeno zapošljavao i do 2.000 ljudi. Na kraju prošle godine, dug "Srem Šida" iznosio je 577 miliona dinara, a oko 230 radnika i dalje čeka zaostala potraživanja. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31