Počela je berba jabuka, voćne vrste koja je po broju zasađenih stabala kod nas odmah iza šljive. Kraljica voća, kako je mnogi nazivaju, u Srbiji se gaji na oko 28.000 hektara. Godišnja proizvodnja, zavisno od vremenskih uslova i primenjene agrotehnike je oko 500.000 tona.

Ovogodišnji rod će, procenjuju stručnjaci, biti smanjen od pet do 10 odsto (470.000 tona), a kvalitet i krupnoća plodova biće nešto bolji u odnosu na prethodne godine.Uobičajeno je da u toku berbe cena plodova jabuke bude bagatelna. Otkupljivači za kilogram prve klase sorte gala nudili su pola evra, a procena je da će cena naše najmasovnije sorte u berbi ajdareda, biti od 30-40 evro centi. Međutim, većina voćara, koji za to imaju uslove, obrane jabuke odvozi u hladnjače u očekivanju većih cena.Jabukama cena skače od februara naredne godine, a tako je bilo i u ovoj godini. Posle višemesečnog zastoja u izvozu, Srbija je samo u prva tri meseca ove godine izvezla 56.000 tona jabuka po prosečnoj ceni od 0,73 evra.

"Međutim, sada ima i prognoza da će pandemija virusa korona uticati na sadašnju potrošnju, a samim tim i na izvoz jabuka. Smanjena tražnja prema tim procenama odrazila bi se i na izvoznu cenu koja bi mogla da bude preniska u odnosu na važeću početkom ove godine. S obzirom da je bilo izmrzavanja cvetnih pupoljaka u Poljskoj ovog proleća i da se voće preporučuje u ishrani za vreme pandemije kao preventiva, ne verujem da bi nešto značajno moglo da se promeni na tržištu jabuka", ističe voćarski stručnjak, profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.U poslednje vreme cenu jabuka diktiraju želje i ukusi kupaca. Prošlo je ono vreme kad su potrošači kupovali jabuke po boji pokožice; crvene, žute, zelene... Sada kupci traže plodove određenih željenih sorti. Kakav je sortiment jabuka u Srbiji, pitali smo sagovornika Agrokluba.

"U našim voćanjacima preovlađuje sorta ajdared, na čiji ukus su domaći kupci navikli, pa nju i najviše traže. Zasađeni su i greni smit (zelene), zlatni delišes (žute), jonagold, fudži, gala...Dobro je što na ruskom tržištu dobru prođu ima greni smit i fudži jer se u njihovim klimatskim uslovima teže uzgajaju."Poslednjih godina po evroskim zemljama širi se proizvodnja takozvanih klubskih sorti jabuka. Reč je o savremenim sortama za čiji uzgoj i razmnožavanje je potrebna licenca, a proizvodnju kontrolišu međunarodni inspektori kako bi se postigao visok kvalitet plodova koji se pakuju na poseban način.Kompanija Delta Agrar je ekskluzivni zastupnik i distributer klubskih jabuka za tržište Srbije, regiona i Ruske federacije. Zanimljivo je da je svaka od klubskih sorti prihvaćena na nekom tržištu. Pink lejdi u Velikoj Britaniji, kiku u Italiji i SAD, modi u Rusiji i Italiji, evelina u Češkoj i Slovačkoj...

Cena ovih sorti je veća od konvencionalnih za oko 30 odsto, a najskuplja je pink lejdi - jedan evro za kilogram.Postojeće konvencionalne sorte jabuka iz Srbije se 80-90 odsto izvoze na rusko tržište. Stručnjaci, međutim, upozoravaju naše potrošače i trgovce da to neće dugo trajati jer se Rusi sve više okreću dobavljačima iz Moldavije ali i sami zasnivaju velike plantaže ovog voća.Zbog novih tržišnih promena u svetu, Ministarstvo poljoprivrede, Privredna komora i izvoznici voća, od prošle godine aktivnije traže nova tržišta za našu jabuku. Otvaraju se tržišta u Velikoj Britaniji i Kini. Arapsko tržište je teže osvojiti jer se tamo traže specifična pakovanja. To poskupljuje proizvodnju, ali ta tržišta su bogata i mogu da plate visoku cenu za jabuku.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/manji-rod-jabuka-u-srbiji-ceka-se-bolja-cena-ali-ne-i-izvoz-na-rusko-trziste/63162/

Jedna od oblasti u Srbiji koja će najviše profitirati osnivanjem "mini Šengena" je oblast hrane, jer se ruše sve barijere koje se tiču veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata i dobijamo jedan novi prostor na tom tržistu koliko god ono bilo, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Na svečanoj sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, Nedimović je naveo da pored Srbije, Severne Makedonije, Albanije i prostora koji kontroliše Priština, može lako da se desi da i BiH donese odluku da se pridruži "mini Šengenu".

- Nama je potreban prostor da se širimo - rekao je Nedimović i poručio da Srbija i njene kompanije iz oblasti prehrambene industrije ne mogu da ispadnu iz "lige šampiona" i da o tome govore cifre u oblasti trgovinske razmene sa svim tim prostorima na kojima plediramo da trgujemo i na kojima već trgujemo.

- Sada polako ulazimo u jednu novu zonu gde sa drugim igračima ulazimo u suficit. To samo govori kolika je snaga prehrambene industrije u Srbiji - naveo je ministar.

Kaže da naredna Vlada Srbije mora da ima potpuno novi pristup prehrambenoj industriji kada je reč o privlačenju novih investicija, a svom naslednika na čelu resora koji je do sada vodio predlaže da mu u fokusu budu oblast bezbednosti hrane, "mini Šengen" i eAgrar.

On je rekao da su ministarstva privrede i poljoprivrede zajedno pripremili predlog za novu Vladu da se podsticaji u prehrambenoj industriji ne vezuju za radna mesta, nego iskjučivo za nove tehnologije i za opremu i da fokus bude na privlačenju novih investicija u tom sektoru.

Nedimović je rekao da se danas sastao sa predstavnicima jedne mađarske kompanije koja želi da uloži oko 20 milioane evra u sektor prehrambene industrije, ali će tu raditi deset ljudi. Nedimović je rekao da se prvi rezultati u razvoju eAgrara očekuju se već sledeće godine, i da će implementacija projekta Svetske banke koja obuhvata eAgrar početi čim bude formirana nova Vlada.

- To je jedna široka platforma koja će uvezati sve moguće baze - rekao je Nedimović i objasnio da će eAgrar omogućiti lakšu registraciju poljoprivrednih gazdinastava i podnošenje zahteva za subvencije.
Očekuje da će od 1. januara 2022. već svi moći da se registruju i rade na ovaj način.

Najavio je da će uskoro biti objavljen pravilnik za deklarisanje termina "posno", a da će pitanje regulisanja prodaje proizvoda od industrijske konoplje biti ostavljeno narednoj Vladi.

Članovi Saveza za hranu i poljoprivredu izabrali su novo rukovodsto, a u naredne dve godine to telo NALED-a vodiće direktor kompanije Mlekoprodukt Andrej Beslać, dok će potpredsednici biti Andrea Radonjić iz Koka-kole, Tamara Penjić iz Karneksa i Ljiljana Radosavljević iz kompanije Pepsiko.

Oni su na svečanoj sednici saveza govorili o prioritetima u daljem radu, među kojima su naveli platformu eAgrar, kao i rad na izmeni propisa kako bi se olakšalo doniranje hrane. Naveli su i da nova Vlada treba da reši proces usklađivanja domaćih propisa iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane sa evropskim zakonodavstvom, kako bi olakšala trgovinu sa EU.

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/potreban-nam-je-prostor-da-se-sirimo-nedimovic-o-osnivanju-mini-sengena-2020-09-18

Globalno tržište ogranskih namirnica i napitaka u stalnom je porastu u poslednje dve decenije. Nakon pandemije beleži se i veća tražnja takvih proizvoda, zbog čega se opravdano može reći da ova proizvodnja ima dobar vetar u leđa za razvoj.Do 2027. globalno tržište organske hrane može dostići vrednost do 679,81 milijardu dolara. Potrošači se sve više okreću zdravijim navikama i traže proizvode koji su u skladu sa tim načinom života. Tokom 2019. u trendu je bez zrnevlja, bez glutena i iz slobodnog uzgoja.Poljoprivredna površina pod organskom hranom u Evropi povećana je za 34 odsto od 2012. godine, saopštio je Evrostat, a ukupna organska površina dostigla je u 2018. godini 13,4 miliona hektara, što je 7,5 odsto ukupne iskorišćene zemlje za poljoprivrednu proizvodnju.Najveći udeo organske u ukupnoj poljoprivrednoj površini imaju u Austriji (24,1 odsto), Estoniji (20,6) i Švedskoj (20,3), a najmanju na Malti (0,4 odsto), u Rumuniji (2,4), Bugarskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji (sve po 2,6 odsto). Manji udeo organskog zemljišta od Srbije imaju samo Island, Malta i Severna Makedonija.Prema podacima Evrostata, u Srbiji rapidno raste proizvodnja organske hrane. Površine pod zasadima još su male u odnosu na razvijene zemlje, ali brzina kojom se uvećavaju i proizvodnja i broj proizvođača nije nikako zanemarljiv. U Srbiji je u 2017. pod organskom proizvodnjom bilo 12.423 hektara, a u 2018. 19.255 hektara.Međutim, osim proizvodnje, raste i izvoz - u 2019. za čak 11 miliona evra u poslednje četiri godine. Na kraju prošle godine dostigao je rekordnih 29,7 miliona evra. Prema podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, iz Srbije je u 2019. izvezeno 13.284 tone organskih proizvoda. Organsko voće i proizvodi od voća imali su najveći udeo u vrednosti preko 28,7 miliona evra. Više od 95 odsto organskih proizvoda se izvozi.Podaci Uprave carina govore da je u odnosu na period od pre četiri godine izvoz porastao za čak 11 miliona evra. Najveću vrednost izvoza Srbija ostvaruje već godinama sa Nemačkom, više od trećine ukupne vrednosti izvoza je ostvareno u 2019. Posle Nemačke najviše organskih proizvoda je izvezeno u Holandiju, Francusku, Italiju, Poljsku, SAD, Austriju i Belgiju.Najveći izvozni profit ima smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

Upravo voće, kako za "Blic" objašnjava, ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću vrednost u izvozu i po količinama i po ceni.- Srbija i dalje poseduje izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti, ali kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske, takođe dobre sorte višnje ili borovnice. Naravno, daleko je najzastupljenija proizvodnja jagodičastog voća poput maline i kupine. Potencijal za organsku proizvodnju je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača, jer u ovoj proizvodnji mora da se radi strogo kontrolisano – objasnio je za "Blic" Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Da bi organski proizvodi mogli da se plasiraju na inostranom tržištu, potrebno je da budu sertifikovani u skladu sa regulativom država u koju se izvozi, tako da su proizvođači u Srbiji, koji se bave izvozom organskih proizvoda, osim u skladu sa domaćim propisima, sertifikovani i u skladu sa propisima EU, NOP-u (za tržište USA), BIOSUISSE (za švajcarsko tržište) i drugim propisima/standardima. Zadovoljiti te uslove nije nimalo lako i skupo je, pa je tako i organsko voće i povrće i do četiri puta skuplje od onoga iz standardnog uzgoja.- Rezultati izvoza zaista jesu impozantni i odlični za izvoznike, ali se malo zna koliko je uzgoj samo uz vodu i zemlju, često bez korišćenja mašina i potpuno bez pomoći hemije, naporan. Niko ne govori o tome koliko su organski prinosi manji u odnosu na konvencionalne jer nema pomoći 390 vrsta aditiva i koliko proizvoda zbog bolesti ili vremenskih nepogoda propadne i baci se - objasnio je Radosav Grujičić, proizvođač organskog voća i povrća iz okoline Uba.

Neke studije pokazuju da organska proizvodnja donosi u proseku od 10 do 20 odsto manje prinosa i proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/dobra-ideja-za-biznis-i-sansa-za-srbiju-ove-dve-domace-organske-vocke-daju-najveci/4vxmgz7

Možda se najskuplja vina proizvode u Francuskoj, kavijar u Iranu, maslinovo ulje u Grčkoj, ali najskuplji sir proizvodi se kod nas – u Srbiji. Ovaj sir pravi se u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice, piše agencija Rina.

Cena po kilogramu je neverovatnih 1.000 evra, a pre nekoliko godina stigla je informacija da je za njega u Las Vegasu izdvojeno čak 3.000 dolara."Prvi na Balkanu smo otvorili farmu muznih magarica, trenutno ima oko 250 grla, ali samo deo njih može dati dovoljne količine mleka, dnevno je to oko 200 mililitara. Za kilogram sira potrebno je 25 litara mleka i veoma teško se proizvodi, sve se radi ručno. Mnogi su pokušavali da pronađu formulu, jer je to jako teško zbog samog sastava, ali naš tim stručnjaka nakon nekoliko godina istraživanja uspeo je to da uradi. Tu leži razlog za njegovu cenu", rekao je za RINU Slobodan Simić, upravnik Specijalnog rezervata prirode Zasavica.Najskuplji sir na svetu proizvodi se u pakovanjima od 50 grama. Prijatnog je ukusa, a ono što ga čini izuzetnim (pored cene) svakako je i njegovo blagotvorno dejstvo na zdravlje, jer magareće mleko ima nizak procenat mlečne masti i ima 60 puta više vitamina C nego obično kravlje mleko.

"Po svim parametrima osnovna sirovina je indentična majčinom mleku. Kada može beba da ga pije onda znate da je prvenstveno jako, hranljivo i zdravo, ima 50 odsto više proteina nego kravlje. Inače odličan je kao lek za kožu, bronhitis i astmu kod dece, kao i za plućna oboljenja i oporavak organizma nakon teških operacija. Skoro su svi su čitali i da je u drevna vremena magareće mleko koristila i čuvena Kleopatra kako bi sačuvala mladost i lepotu", kaže Simić.Srpski magareći sir iz Zasavice probali su i britanski princ Čarls i njegova supruga Kamila, a tragom te informacije pre nekoliko godina u rezervat kod Sremske Mitrovice stigao je i lični biograf britanske kraljevske porodice, za njim i ekipa bi-bi-sija.

Slobodan kaže da godišnje uspe da proizvede oko 100 kilograma ovog delikatesa i on se u malim pakovanjima prodaje u svim zemljama sveta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/najskuplji-sir-na-svetu-pravi-se-u-srbiji-delikates-od-magareceg-mleka-kosta-1000/n6cv6ft

U Hrvatskoj su poljoprivredna zemljišta zapuštena, tek se retki odlučuju za proizvodnju koja beleži veliki pad, pa nije dovoljna za podmirenje domaćih potreba. Zato Hrvati jedu uvozne šljive koje uglavnom stižu iz Srbije, Moldavije, Makedonije i BiH, piše Slobodna Dalmacija.

Iako šljiva predstavlja sve traženije koštunjavo voće na tržištu EU, posebno skandinavskih, Nemačke i Velike Britanije, Hrvatska ni u ovoj proizvodnji ne uspeva da postigne dobre proizvodne rezultate, a poslednjih godina, zbog različitih tržišnih poremećaja, pojedini veći proizvođači odustali su i prestali da uzgajaju šljive.

Trenutna ponuda konzumne šljive, koja je velikim delom zamena za nektarine i breskve koje imaju vrlo visoku cenu, ove je godine dobra. Međutim, na tržištu dominira uvozna konzumna šljiva čija se cena kreće od sedam do deset kuna za kilogram - pokazala je analiza "Smartera", konsultantske firme za poljoprivredu i prehrambenu industriju.

- Za razliku od Hrvatske, čija proizvodnja šljiva ne pokazuje znakove oporavka i rasta, susedne zemlje poput Srbije, BiH, pa i Severne Makedonije, ali i Rumunije uspešno razvijaju svoju proizvodnju, te osim konzumne šljive sve više plasiraju i izvoze različite proizvode na bazi ovog voća - od rakije, sušenih šljiva, kompota do pekmeza. Susedna Srbija proizvodi oko 500.000 tona šljiva, proizvodnja u BiH se kreće od 150.000 do 200.000 tona, dok je Rumunija takođe na 500.000 tona - ističe za stručnjak "Smartera" Miroslav Kuskunović.

Svi podaci pokazuju da je proizvodnja voća u Hrvatskoj u strukturnim problemima, koji su uslovljeni neinvestiranjem u nove tehnologije, sorte, moderne nove voćnjake, kao i u pokušaj da se kroz osmišljavanje i proizvodnju proizvoda više cenovne kategorije ova proizvodnja pokuša da revitalizuje.

Jedan od ključnih problema je i to što se verovatno jedan veliki deo ove proizvodnje i prerade (posebno u rakiju i pekmeze) odvija u sivoj zoni koju je teško kontrolisati.

Prema službenim podacima, šljiva se uzgaja na 4.500 hektara, uglavnom u Slavoniji i Baranji. U prošloj godini Hrvatska je uvezla svežih šljiva u količini od 2.535 tona vrednih 1,5 miliona evra, dok je izvoz bio 845 tona za samo 540.000 evra.

Najviše šljive stiglo je iz Srbije - 913 tona, Moldavije - 619 tona, Severne Makedonije - 427 tona.

Osim u svežem stanju, Hrvatska uvozi i ogromne količine osušene šljive. Tako je prošle godine stigla količina od gotovo 1.000 tona, vredna više od dva miliona evra, od čega dve trećine dolazi iz Čilea i Srbije. Hrvatska je prošle godine 389 tona konzumne šljive izvezla u Sloveniju, gde je završilo i 57 tona osušene šljive.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/svet/hrvati-jedu-sljivu-iz-srbije-veliki-pad-hrvatske-poljoprivrede/nke74gb

Po proizvodnji smrznutog voća Srbija zauzima drugo mesto u Evropi, odmah iza Poljske, a dobre su nam pozicije i u sektoru proizvodnje cigareta i suncokretovog ulja.Kako je objavio sajt "Makroekonomija", Srbija bi učlanjenjem u Evropsku uniju unela više od dva odsto poljoprivredno-prehrambene ekonomije i ovo je jedini sektor gde smo natprosečno razvijeni u odnosu na EU. Evropska statistika Evrostat poseduje bazu podataka o proizvodnji, trgovini, količinama i vrednostima industrijske proizvodnje po zemljama. Analizom "Makroekonomija" obuhvaćeno je 428 proizvoda prehrambene industrije od ukupno 4.476, a precizira se i koliko bi neki od najuspešnijih sektora povećali ukupnu proizvodnju EU da je Srbija članica, prenosi "Politika".Smrznuto voće smatra se proizvodom prehrambene industrije, a ne poljoprivredne proizvodnje te smo ovde na drugom mestu u Evropi, posle Poljske. Po ovim podacima, kada se vrednuju količine, Srbija proizvodi 34,2 odsto ukupne proizvodnje smrznutog voća u EU. Iza nas od većih proizvođača, prema podacima Evrostata, u tom sektoru samo je još Italija.

Kod cigareta stojimo malo lošije jer je proizvodnja veća u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji. Istina, ističe se u analizi, nedostaju podaci za Francusku (koja od 2009. ne prijavljuje nikakvu proizvodnju) i za još nekoliko potencijalno većih proizvođača. U proizvodnji suncokretovog ulja smo četvrti najveći proizvođač, posle Bugarske, Mađarske i Rumunije.

Prema rečima Aleksandra Leposavića, jednog od vodećih stručnjaka za voćarstvo, Poljska je dugi niz godina broj jedan u ovom sektoru.Dominantno učešće u toj proizvodnji ima jagodasto voće i delom višnja. Inače, Poljska, Srbija, Španija, Maroko, Egipat i Ukrajina su vodeći dobavljači smrznutog jagodastog voća u Evropi. U tom sektoru, kaže, mi smo u rangu vodećih sa standardima u proizvodnji koji su na izuzetno visokom nivou, piše "Politika".Poljska je rekord ostvarila 2018. godine, kada su na evropsko tržište izvezli oko 230.000 tona smrznutog jagodastog voća, pri čemu je udeo jagode bio 41 odsto, maline 23 odsto i 21 procenat crna ribizla koja je (u petogodišnjem periodu) imala najveći skok proizvodnje od čak 12 procenata.

U Nemačku izvoze trećinu ovih proizvoda, a sve donedavno Belorusija im je bila najbrže rastuća izvozna destinacija.

– Međutim, Poljaci usled pada proizvodnje poslednjih godina takođe uvoze značajne količine smrznutog voća iz drugih zemalja, prvenstveno jagode i maline. Uvoz im je utrostručen u poslednjih deset godina, pri čemu malina iz Srbije i Republike Srpske u poslednje vreme imaju prilično veliku zastupljenost – ističe Leposavić.Naš asortiman smrznutog voća uži je u odnosu na Poljake. Uglavnom se najveći deo svodi na smrznutu malinu, zatim kupinu i nešto manje borovnicu. Ima i udela višnje koja prilično oscilira. Oko 60 odsto našeg izvoza plasira se u Nemačku.

Naš sagovornik ocenjuje da ipak kada je reč o primarnoj proizvodnji Srbija prilično stagnira. Po zvaničnim podacima, u 2018. imali smo 22.654 hektara pod malinama, što je prema njegovom mišljenju upitno.

– Ako je tako, onda mi imamo izuzetno niske prinose po jedinici površine. I to je ono što moramo da unapredimo, da izbegavamo greške u primarnoj proizvodnji. Za sada nam se kvalitet još ne dovodi u pitanje, ali ako se nastavi trend solidne cele maline, postoji bojazan da ponovimo iste greške iz prošlosti – upozorio je Aleksandar Leposavić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/natprosecno-razvijeni-u-odnosu-na-eu-samo-poljska-proizvodi-vise-smrznutog-voca-od/1m9m412

Kukuruz je ove godine drugi izvozni artikal iz Srbije, a po regionima, kada je reč o Vojvodini, izvozni artikal broj 2. i u Zapadnobačkom okrugu, kažu za RTV u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.Ukupan izvoz kukuruza iz naše zemlje je ove godine veći za oko osam odsto u odnosu na prošlu godinu. Ova žitarica iz Zapadnobačkog okruga odlazi na strana tržišta, a u koperantskim kompanijama kažu da je ovogodišnja otkupna cena još uvek nepoznanica, ali da je za očekivati otkupnu cenu kukuruza na nivou prošlogodišnje.Kukuruz iz somborskog atara izvozi se na tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije, Grčke i Italije i kao izvozni artikal tražen je na evropskom tržištu, kažu u koperantskoj kompaniji „Agro Ravangrad“. Dodaju da sarađuju sa oko 500 poljoprivrednih proizvođača iz Sombora i okoline, a prosečan godišnji otkup kukuruza je 15.000 tona.

"Značajne količine kukuruza odlaze u luku Konstanca, a takođe nešto ide i uzvodno Dunavom. Južno od Save i Dunava kukuruz nije neki posebno izvozni artikal, ali iz Vojvodine jeste. Jako je bitno da pratimo i da osluškujemo cene koje su u neposrednoj okolini, pa da kažem i u široj okolini, odnosno u svetu, jer mi smo deo svetskog tržišta i zavisimo od toga", rekao je Aleksandar Bošnjak, direktor kompanije „Agro Ravangrad“ Sombor".

Kolika će biti otkupna cena domaćeg kukuruza, još uvek se ne zna.

"Vrlo je nezahvalno da kažem neku otkupnu cifru, ali recimo da očekujemo nivo prošlogodišnjih cena", dodao je Bošnjak.

Ove godine kukuruz je drugi izvozni artikal na nivou Srbije, ali i Zapadnobačkog okruga.

"Kukuruz ima značajan potencijal, jer osim što se direktno se izvozi, jedna od mogućnosti je da se kukuruz prerađuje kod nas, pa da se kao stočna hrana izvozi ili da se proizvodi kukuruzno brašno i da se tako izvozi na strana tržišta, mogućnosti su razne", rekao je Mihajlo Maćuš, koordinator industrije u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

Srbija je ove godine izvezla kukuruza u vrednosti 294 miliona evra, dok je u Zapadnobačkom okrugu ta cifra 12,5 miliona evra.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kukuruz-ove-godine-drugi-izvozni-artikal-srbije_1157775.html

Srpska šljiva ima veliki potencijal i može biti konkurentna na tržištu Bliskog istoka, a neke od prednosti su bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto, kao i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima.To je na onlajn manifestaciji „"Dani šljive" u Blacu rekao šef Kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju Marko Selaković i dodao da je Srbija među globalnim liderima u proizvodnji šljive."Vodeći regioni su Mačvanski, Kolubarski i Šumadijski okrug. U 2019. godini proizvedeno je 558.930 tona šljive", rekao je Selaković i dodao da se 75 odsto šljive u Srbiji, u kojoj dominiraju stare autohtone sorte, koristi za rakiju.

Kaže da je sortiment šljive na našim prostorima znatno drugačiji nego sortiment šljive na drugim područjima koja su orijentisana ka izvozu na Bliski istok.

Kao prednosti izvoza šljive na tržište Bliskog istoka Selaković ističe bescarinski uvoz, simbolični PDV od pet odsto i mogućnost direktnog kontakta proizvođača sa distributerima koji umnogome olakšava proces trgovine.Selaković je ukazao da domaći izvoznici moraju da obrate posebnu pažnju na GČ standard koji važi u svim zemljama Golfa. Za tržište Bliskog istoka on predlaže uzgoj sorti kao što je recimo „"aženka" koja je vrlo popularna na tom tržištu.Za saradnju sa Bliskim istokom navodi kao preduslove visok kvalitet proizvoda, dobro pakovanje, preciznost u dogovorima o količini i poštovanje rokova.

"„Pošto govorimo o premijum tržištu, proizvod mora da bude izuzetnog kvaliteta, izgleda, dizajna", ukazao je Selaković.

Dodaje i da proizvođači moraju da budu udruženi, da imaju što ukrupnjeniji zasad, što ukrupnjeniju proizvodnju ako žele da uspešno plasiraju robu i ozbiljne količine na tržište Bliskog istoka.Selaković je pozvao domaće proizvođače da se za podršku obrate Kancelariji Privredne komore Srbije u Emiratima, koja je na raspolaganju i za podršku u pokretanju biznisa, povezivanju sa distributerima, pružanju informacija koje se tiču tržišta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/strategija/izvoz-sljive-na-bliski-istok-sansa-za-srpske-proizvodace/r3lqms4

Kompanija "Mlekoprodukt" iz Zrenjanina dobila je veliko priznanje i uskoro će široku paletu svojih proizvoda moći da plasira, osim na tržište zemalja Evropske unije, i u - daleku Kinu.
Kako je to sa velikom radošću saopštio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, zrenjaninska mlekara je, uz "Mlekaru Ub", dobila sertifikat za izvoz proizvoda na tržišta Kine.

- Sjajna vest i veliki uspeh, jer po prvi put u istoriji srpski mlečni proizvodi naći će se na ogromnom tržištu Kine - kaže, za "Novosti", Andrej Beslać, direktor "Mlekoprodukta", koji posluje u okviru grupcije Savencia fromage&dairy iz Francuske, pete po veličini u svetu.

Ovo je, zaista, veliki iskorak napred, da se srpsko mleko i mlečni proizvodi nađu i na prostoru Kine, koja predstavlja najveće potrošačko tržište na svetu. Do sada je "Mlekoprodukt" svoje proizvode izvozio u zemlje Balkana (Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija) i ovo je sjajan poslovni uspeh, ali i ogromna obaveza za kompaniju iz Zrenjanina.- Izuzetno smo ponosni što je "Mlekoprodukt" na ovaj način dobio veliku priliku da daljim razvojem i unapređenjem svog poslovanja doprinese i poboljšanju domaće privrede. Naša osnovna strategija je očuvanje postojećih radnih mesta, ali i stvaranje mogućnosti za nova zapošljavanja. Pored toga, cilj nam je da proširimo zonu otkupa mleka i saradnju sa proizvođačima i farmerima - naglasio je Andrej Beslać, uz napomenu da je kompanija mnogo uložila u razvoj proizvodnih kapaciteta, kako bi domaće srpske proizvode ponudila kineskim potrošačima, kao i probirljivim potrošačima zemalja Evropske unije.

Sertifikovani proizvodi koji će se izvoziti u Kinu su polutvrdi, tvrdi i topljeni sirevi, po čemu je "Mlekoprodukt" decenijama poznat na srpskom, ali i tržištu brojnih evropskih zemalja.

Povratku na stare staze uspeha koje je grad Zrenjanin, kao gigant prehrambene industrijske proizvodnje imao do početka ovog veka, sigurno će doprineti poslovni uspeh "Mlekoprodukta", jedna od retkih srpskih kompanija koja će svoje proizvode izvoziti na kinesko tržište.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/909963/sirevi-banata-trpezi-kineza-mlekoprodukt-zrenjanina-jedini-srbije-prodaju-robu-azijskom-trzistu

Dve mlekare iz Srbije od juče su na listi kineske države i mogu da izvoze na teritoriju te zemlje, objavio je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Dodao je da je završena žetva pšenice koje ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da je kukuruz na njivama odličan.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je, gostujući u Beogradskoj hronici, da za razliku od ostalih privrednih sektora, u poljoprivredi su ljudi od samog početka pandemije mogli da obavljaju poslove.Navodi da je završena žetva pšenice i da je ima 23 odsto više nego prošle godine, kao i da kukuruz u atarima izgleda fantastično.

Ukazao je da se nekoliko sektora suočavalo sa realnim problemima. Proizvođači ranog povrća su imali problem zbog zatvaranja zelenih pijaca, oni koji su svoju robu prodavali hotelima i stariji pčelari koji nisu mogli da izlaze. Ministar je rekao da je njima pružena pomoć.

Kada je reč o izvozu, Nedimović je rekao da nema problema sa aspekta prevoza i transporta, već da je problem manja potrošnja na nekim tržištima.

Objavio je i da su dve mlekare iz Srbije od juče na listi kineske države da mogu da izvoze u tu zemlju. Ističe da je to prvi put u istoriji da mleko i mlečni proizvodi mogu da se izvoze na prostor Kine.

"Mogli smo svuda, ali na kinesko tržište, koje je najveće potrošačko tržište na svetu, nismo mogli nikada, ni u staroj Jugoslaviji, što bi rekli, kod druga Tita", rekao je Nedimović.

Rekao je i da je ugovor o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije prilika za mnoge, naročito za robu druge klase koja ne može da se proda kao konzumna roba. Dodao je da šljiva npr. koja je druge klase može da se prepeče u rakiju i proda bez carine.

Nedimović je naveo da se intenzivirao proces voćarske i povrtarske proizvodnje u Srbiji i da postoji i zahtev jedne nemačke pokrajine koja želi prioritetno da uvozi srpsko voće i povrće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4047098/poljoprivreda-nedimovic-mleko-kina-izvoz.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30