SRBIJA očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.
U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je za "Novosti" Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 komapnija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

 SKUPA STOČNA HRANA

DOBRA cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

itarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955698/jaja-srbije-policama-najkasnije-kraja-godine-stize-dozvola-izvoz-zivinskog-mesa-zemlje-evropske-unije

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović, državni sekretar, i Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zašitu bilja razgovarali su u sedištu Turske razvojne agencije TIKA u Beogradu sa direktorkom za Srbiju Çaglom Gultekin Tosbat o dosadašnjoj saradnji i planovima buduće saradnje, saopšteno je iz ministarstva.

Akcenat u razgovorima bio je na plasmanu maline i borovnice, kao i proizvodnji industrijske jagode, o čemu su nedavno razgovarala i dva ministra na sastanku u Istanbulu, prenosi poslovni portal eKapija..

Srbija je 2019. godine izvezla 2.530 tona u vrednosti od 7,2 miliona evra."Srbiji je borovnica zastupljena na 1.612 hektara u 2019. godini, a 2020. očekujemo mnogo veću proizvodnju i površine jer je značajan broj proizvođača uložio u zasade borovnica, a mi kao resorno Ministarstvo subvencionišemo ovakve investicije."

Mahmutović je rekao da očekuje dalji rast izvoza voća i podsetio da su u poslednje tri godine takođe zabeleženi dobri rezultati kada je u pitanju izvoz maline, pa je prema poslednjim podacima izvoz srpskog strateškog voća premašio 215 miliona evra u 2019. godini.

Imajući u vidu dobru cenu prouzrokovanu visokom tražnjom u svetu za očekivati je još bolji rezultat u 2020. godini.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-maline-premasio-215-miliona-evra-turci-zainteresovani-i-za-srpsku-borovnicu-i/6ddx72x

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med", pored NASSR sistema koji je uveden još prošle godine, uveo je i HALAL kvalitet i upravo dobio HALAL sertifikat koji to potvrđuje. Početak važenja sertifikata je od 8. januara 2021. godine.

HALAL sertifikat neophodan nam je za plasman meda u prvenstveno arapske ali i druge zemlje sa islamskim stanovništvom, odnosno on predstavlja pravila i smernice za proizvodnju hrane u skladu sa islamskim verskim običajima.

- Ovo je veliki uspeh za naš Pogon, i nadamo se da će predstavljati jednu od okosnica njegovog rada u narednom periodu - rečeno je u SPOS-u.

Halal na arapskom jeziku znači dozvoljeno i prvenstveno se odnosi na hranu koja je pripremljena po šerijatskim zakonima, a većina muslimana širom sveta primenjuje ovaj način ishrane. Halal se najčešće primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i u proizvodnji kozmetike. Halal sertifikat važi 12 meseci, a tokom njegovog važenja vrši se redovna kontrola od strane halal kontrolora, kao i uzorkovanje proizvoda sa tržišta. 

Izvor: Agrobiznis magazin i SPOS

Pšenica je prošle godine dobro ponela, pa je Srbija lane imala 3,6 miliona tona pšenice, od čega je izvezeno nešto više od 260.000 tona, a na zalihama se nalazi više od 1,7 miliona tona, kaže ekonomski analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

On navodi da od tih 3,6 miliona tona, prošlogodišnji rod je oko 2,9 miliona tona, koliko je prema septembarskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku proizvedeno lane i to uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po zasejanom hektaru.Pozivajući se na podatke Žita Srbije i Uprave carina o izvozu pšenice, Gulan za Tanjug navodi da je od izvezenih 260.763 tona od jula do novembra, najviše izvezeno u avgustu, 105.123 tone, zatim julu 47.317, septembru 38.109 tona, oktobru 35.943 i u novembru 34.271 tona. Najviše je izvezeno u Rumuniju 143.922 tone, Makedoniju, 36.147, Bosnu i Hercegovinu 22.592 tone.

"Valjalo bi da se izvoz ubrza, jer ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego lane, sledeću žetvu pšenice bismo dočekati sa značajnim zalihama", ukazuje Gulan.

Kada je reč o brašnu od prošlogodišnjeg roda pšenice, navodi da je od jula do novembra izvezena 51.357 tona, najviše u oktobru 14.075 tona, zatim avgustu 10.257, septembru 10.117 tona, novembru 9.977 i julu 6.931 tona. I ovde su prednjačile zemlje iz našeg okruženja, pa smo u Crnu Goru izvezli 15.934 tone, Makedoniju 15.544, a u Bosnu i Hercegovinu 15.031 tonu brašna.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/srbija-izvezla-260000-tona-psenice-vise-od-pola-otislo-u-rumuniju/f5bg4lj

Priča Marka Pantovića, danas uspešnog privrednika koji proizvodne pogone ima podno Kopaonika, jedna je od retkih koja pokazuje kako dobra ideja i doslednost u poslu mogu da vas dovedu do vrha. Marko je započeo biznis pre punih pet godina, a samo dve godine posle ono što radi, prepoznali su biznisi širom sveta. Danas je Marko vlasnik ozbiljne proizvodnje kvalitetne hrane.

A sve je počelo od jedne želje i sa jednim ciljem - da sa porodicom nastavi život u rodnom kraju i da iskoristi blagodeti okoline u kojoj živi. I završilo se proizvodnjom domaće zimnice koja danas ide širom sveta - kod ugostitelja i na rafove po Meksiku, Australiji, Kanadi, Engleskoj.

Sa 20 godina je pokrenuo prvi posao, i to nešto što tržište Raške tada nije imalo - taksi udruženje. Još tada se pokazalo da mu je inovativnost "jača strana". Godinama kasnije to je i potvrdio, kada je sa ocem i bratom pokrenuo biznis u potpuno drugoj oblasti - proizvodnji domaćeg džema, ajvara, sokova... Ali s posebnim akcentom na kvalitet i doslednost - imati ono što drugi nemaju i ne podleći serijskoj proizvodnji."Volim da budem u malom gradu i želim da moja deca odrastaju ovde. Tako sam došao na ideju da bi jedan ovakav biznis, koji je potpuno povezan sa prirodom, mogao da bude dobar za mene i za sve druge koji rade sa mnom", objasnio je Marko.

Prema njegovim rečima, osnovna ideja je bila da se kroz najkvalitetnije proizvode čuva srpska gastronomska kultura, ali i da se očuva lokalna proizvodnja i privreda tog kraja.

Džemovi i sokovi od drenjina, divljih borovnica i kupina, ajvar pravljen od ručno seckanih paprika pečenih na smederevcu, danas stižu do najudaljenijih zemalja sveta istrajnošću i verom braće Pantović, ali i svih zaposlenih u njihovoj fabrici, u poruku da će prava roba naći kupca koji zna šta je kvalitet.U početku je bilo teško, priča naš sagovornik, ali podrška porodice je ono što je bilo presudno za opstanak i uspeh.

Bili su to, kako nam kaže, poslovni koraci pešaka. Posao je započet od nule, a sve potpuno spontano. Imali su Pantovići zasad dunja i hteli da finalizuju proizvod, a kako u celom njihovom kraju nigde nije rađena topla prerada voća i povrća, oni su odlučili da se sami postaraju za to."Krenuli smo bojažljivo, bez prevelike ambicije, a dobre ocene i pozitivne reakcije koje su stizale sa sve više strana, dale su nam, međutim, vrlo brzo odgovor da smo na pravom putu. I od tada nismo odustajali, ni od proizvodnje, niti od stava da moramo biti originalni i dosledni, kako kvalitetu, tako i ceni", kazao je za "Blic Biznis" Marko Pantović.

Direktor proizvodnje u ovoj fabrici, Anica Simović u razgovoru za "Blic Biznis" objašnjava da je sve počelo sa sokovima i slatkim, koje je lično Marko nudio po prestižnim hotelima na Kopaoniku, a gde su ih veoma lepo prihvatili, te su dalje poslovi krenuli sami da se nižu.

"Kontaktirali su nas potom ljudi koji su probali naše proizvode i shvatili kvalitet. Proizvode koje izvozimo jednaki su po kvalitetu, te izvozimo ne samo jedan kontejner, već znatno više njih. Nije jednostavno, ali svi pristupamo ovome kao da je naše. Upravo su osnivači i stvorili taj porodičan odnos u firmi. Jeste Marko vlasnik, ali funkcionišemo po principu da smo svi iskreni jedni prema drugima i nemamo stav da je neko više ili manje važan, svi smo otvoreni za sve ideje šta bi i kako moglo da se radi", nastavlja priču Anica.Najpre je, kako kaže, počeo posao sa Meksikom, pa su se zatim nizali poslovi - izvoz u Australiju, Kanadu, Englesku... Interesantno je da sada ajvar sa Kopaonika stiže i u kuhinju jednog od najpoznatijih kuvara u Kanadi - Kristin, koja je nešto poput Džejmija Olivera u Engleskoj, a to kako Anica ocenjuje, zaista smatraju uspehom.

Danas imaju 28 proizvoda, a prisup, kako naši sagovornici ističu, jeste da "tradicionalnu srpsku gastronomsku kulturu upakuju u teglu", te zato apsolutno ništa od industrijskih mašina ne koriste u proizvodnji, a što kako navode, nije ni malo lako.

"Sve radimo ručno. Tako su radile naše bake, tako radimo i mi. Svi naši proizvodi napravljeni su isključivo od domaćeg voća i povrća koje je uzgajano u podnožju Kopaonika i okolini. Na taj način pravimo džem koji ima ukus naših krajeva, ali i pomažemo lokalnu privredu da radi i proizvodi još više. Svi sa kojima radimo su u poslednjih pet godina povećali proizvodnju i krenuli sa uzgojem nekih novih kultura", istakao je sa ponosom Marko.

Početnicima u biznisu Pantović savetuje da istraju u svojoj ideji, a da će uz podršku porodice i ljudi sa kojima rade, doći i podrška od ljudi od kojih kupuju sirovine i od ljudi kojima prodaju gotove proizvode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/poceo-je-od-nule-a-danas-prodaje-i-u-meksiku-marko-je-podno-kopaonika-napravio-biznis/tmsjywp

Ministr poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović svuda stiže. Nakon uručenja nagrada "Najevropljanin" za oblast politike u 2019.godini ministar je juče stigao i do Turske gde je sa srpskom delegacijom ugovarao nove poslove izuzetno važne za Srbiju i srpske poljoprivrednike.

Na sastanku sa turskim kolegom Bekirom Pakdemirlijom dogovoreni su dalji pravci saradnje dve zemlje posebno u sektorima voćarstva i stočarstva. Novina je potpuno otvaranje turskog tržišta za srpske maline koje su neprikolsoveni srpski brend u svetu. To znači da se za srpske malinare otvara zemlja koja broji oko 82 miliona stanovnika, što je za naše voćare izuzetno značajno. 

Podsećamo, Srbija i Turska imaju odličnu saradnju u sektoru poljoprivrede koja je donela razmenu od 100 miliona evra u prvih devet meseci 2020. 

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Problem sa otkupom jagnjadi na Pešteri rešen je inicijativom uspešnog biznismena Numana Nuce Bajramovića rodom iz Novog Pazara koji godinama živi i radi u Rusiji. Vlasnik ALK ++ Kompani pokrenuo je novi poslovni projekat sa svojim partnerom Jozefom Jansenom vlasnikom kompanije Hunland iz Budimpešte koja je jedna od najuspešnijih evropskih kompanija za uzgoj i promet stoke.U Karajukićima Bunarima na Pešterskoj visoravni otvorena je nova farma za uzgoj, otkup i izvoz stoke i planirano je da u narednoj godini ova visoravan koja je nekada izvozila preko 75.000 grla jagnjadi godišnje ponovo zablista na svetskom tržištu. Ova investicija rešila je problem zabrinutim stočarima pešterske visoravni, koji ove godine nisu imali plasman za svoju stoku.

Privrednik koji se u potpunosti u poslovnom svetu ostvario u Rusiji, ističe da ovaj poslovni poduhvat mu je životni san, jer iz patriotskih razloga i ljubavi ka rodnom kraju želi da svojim znanjem i kapitalom pomogne svom narodu da bolje živi i da tako doprinese razvoju svoje države.„Moj cilj je da pomognem svom kraju, svom narodu i svojoj državi. Ceo svoj život sam u biznisu, bavim se građevinom i izgradio sam milione kvadrata, a danas gradim nešto za mene najvažnije: a to je budućnost za mlade ljude u našoj državi. Posle 20 godina isksutva u inostranstvu, želim da svoj kapital i svoje znanje stavim na raspolaganje našoj državi i da naš narod od toga bolje živi“, kaže Numan i ističe posebnu zahvalnost predsedniku Vučiću na tome što je obratio pažnju na ovaj region i uradio više nego svi ostali predsednici do sada zajedno.

"Na Pešterskoj visoravni urađeni su po prvi put u istoriji asvaltni putevi i stabilno snabdevanje električnom energijom, svuda se brzo stiže, a čekamo i izgradnju novog autputa koji će nas motivisati da radimo i ulažemo još više u naš zavičaj", zaključuje Bajramović.Pešterska visoravan je veliki resurs stočarstva, a lokalno stanovništvo se godinama pati sa plasmanom svog proizvoda i mi smo rešili da upotrebimo naše resurse kako bi pomogli tim ljudima, objašnjava direktorka „ALK HUNLAD“ kompanije Birsena Bajramović:

„Nama su se javili ljudi sa problemom, a naša filozofija je da svaki problem može biti uspešna poslovna šansa ukoliko se mudro reši. Našli smo rešenje i uz podršku Ministarstva Poljoprivrede Republike Srbije, odnosno ministra Nedimovića i njegovog tima, uspeli smo da brzo se organizujemo i zajedno sa našim holandskim prijateljem gospodinom Jansenom vlasnikom najveće evropske kopanije za promet stoke pokrenemo novo preduzeće i obezbedimo peštarskim stočarima da svoju stoku plasiraju na svetsko tržište. Jagnjad kupujemo direktno od domaćinstava, bez posrednika, istog dana vršimo isplatu i na taj način želimo da podstaknemo razvoj stočarstva i da podržimo opstanak naših sela, odnosno da omogućimo uslove da mladi ljudi ostaju u svojim rodnim domovima. Mi smo pouzdan partner, a imamo siguran plasman zahvaljujući našim partnerima iz Hunland kompanije koji imaju ogromno iskustvo u ovom poslu.“U ovom kraju porodica Bajramović obrađuje oko 500 hektara zemlje, poseduje farme za jagnjad, koke nosilje, ali i za krupnu stoku. Pored toga Numan je o svom trošku doveo vodu i instalirao vodovod dug 20 kilometara i na taj način rešio dugogodišnji problem žitelja ovog dela Srbije. Sve to je uradio isključivo iz patriotiskih razloga, jer svoju zemlju voli najviše na svetu ističe gospodin Bajramović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/numan-bajramovic-ozivljava-sela-na-pesteru-otvorena-farma-za-izvoz-jagnjadi/lmp8r23

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), odnosno za koje je SPP nepovoljniji, objavljena je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU.

Predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež rekao je da je povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno važan za mala i srednja preduzeća - proizvođače i izvoznike voća i povrća, od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca.

"Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Čadež.

Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi….

Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-voca-i-povrca-u-eu-jos-pet-godina-bez-carina/bb93dgx

Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, pre svega kad je reč o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kojih je u prvih devet meseci ove godine izvezeno u vrednosti od 2,65 milijardi evra. To je čak za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine čime je srpska poljoprivreda pokazala da ne može da je zaustavi čak ni pandemija, niti posledična svetska ekonomska kriza.
U istom periodu je uvezeno proizvoda u vrednosti od 1,47 milijardi evra, što je takođe 10 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine. Ali, u Ministarstvu poljoprivrede Branislava Nedimovića ističu za „Vesti“ da je zahvaljujući ovakvom odnosu izvoza i uvoza, u prva tri kvartala ove godine, Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,17 milijardi evra.

Izvozni asortiman je tokom ove godine u najvećoj meri ostao nepromenjen, odnosno najviše su se izvozili merkantilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete, sveže jabuke, pšenica i soja. Vukosav Saković, iz Udruženja Žita Srbije, kaže da je naša zemlja za dva meseca (oktobar i novembar), izvezla više od 950.000 tona kukuruza od ovogodišnje žetve, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima. Pokazalo se i da je kukuruz naš izvozni adut.– Ova godina bila je izuzetno rodna, a zbog smanjenja prinosa u Rumuniji i Ukrajini veće je interesovanje za srpskim kukuruzom – kaže naš sagovornik.

Naime, prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Pri tom, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo je odličan rod. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord – kaže Saković.

Osim u zemlje EU i regiona, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da naša zemlja pojačava izvoz na druga tržišta, a pre svega u Rusiju.
– Tako je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao dvostruko veću vrednost u odnosu na onaj iz 2012, pri čemu je vrednost suficita u razmeni sa Rusijom takođe duplirana. Izvoz u Tursku varira u određenom iznosu, ali dugoročno posmatrano, uočava se trend rasta, naročito zahvaljujući povećanim kvotama pre svega goveđeg mesa. I Kina je tržište na koje se izvozi sve više, pa je lane izvoz bio čak pet puta veći od prosečne vrednosti izvoza u proteklih pet godina – ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Otvara se i mogućnost izvoza pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac ove robe, kao i za govedinu, suncokret, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode u tu zemlju.Sprema se i potpis memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Libana sa ciljem unapređenja trgovinske razmene, a pre svega u pogledu plasmana junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, kao i maline i borovnice na tržište te zemlje. Osim toga, kada je reč o izvozu smrznute maline i borovnice, Japan je pokazao interesovanje za saradnju, što otvara značajnu mogućnost plasmana jednog od najznačajnijih srpskih izvoznih proizvoda na ovo tržište.Bez obzira na pandemiju tokom većeg dela godine, i ograničenja koja ta situacija uslovljava, Srbija je u prva tri kvartala ostvarila veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da je prethodne godine ostvarena rekordna vrednost izvoza u protekloj deceniji od 3,2 milijarde evra, realno je očekivati da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do 1. januara dostići nivo od 3,5 milijardi evra ukoliko se zadrži postojeći trend, očekuju u Ministarstvu poljoprivredeMilan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela, kaže da je izuzetno važan izvoz u Rusiju, iako Srbija poljoprivrenih proizvoda plasira u zemlje EU.

– Izvoz u Rusiju je odličan, a najviše izvozimo jabuke. Dobro je da, pored zemalja EU i Cefte, imamo dobar izvoz u Rusiju. To tržište je vrlo zahtevno i probirljivo i kvalitet je jedino što ga može osvojiti – navodi Prostran.

Pri tom, nakon ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije okupljenim oko Rusije, srpskim proizvodima biće dostupno tržište od preko 180 miliona potrošača. Odnosno, uspostaviće se dodatni jedinstveni preferencijalni pristup tržištima Jermenije i Kirgistana, sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, a koji su već potpisani sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.Praksa je pokazala da su srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi našli svoje mesto na svetskom tržištu hrane, ali kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, potrebno je dodatno raditi na promociji, zaštiti geografskih oznaka i unapređenju prepoznatljivosti proizvoda. Kako bi se zadovoljile sve strože preferencije evropskih potrošača, neophodna je dodatna specijalizacija proizvoda i profilisanje asortimana, što bi moglo da bude šansa upravo za male proizvođače.

Država pomaže poljoprivrednike, a u Ministarstvu ističu da će pored nacionalnih mera domaćim poljoprivrednicima i u narednom periodu biti na raspolaganju IPARD mere, čime se nastavlja primena proširenog programa. Na taj način, kažu u Ministarstvu, naši poljoprivrednici se već postepeno prilagođavaju zahtevima i procedurama EU politike, što će im omogućiti lakše apliciranje i ispunjavanje uslova nakon pristupa Srbije EU.

Izvor:https://www.vesti-online.com/srpske-njive-hrane-svet/

Za dva meseca Srbija je izvezla oko 950.000 tona kukuruza, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima za ovu godinu. Zbog smanjenja roda kukuruza u Ukrajini i Rumuniji vlada veće interesovanje za srpskim kukuruzom. Ta dešavanja u crnomorskom regionu uticala su na znatno povećanje kupovine našeg kukuruza, izjavio je za „Politiku” Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Kako napominje, kukuruz je u svetu 2020. rodio više nego prošle godine. Međunarodno veće za žitarice smatra da je reč o rastu od 23 miliona tona, dok američko ministarstvo poljoprivrede procenjuje da će kukuruza na svetskom tržištu biti više za oko 27 miliona tona.

Prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Prema podacima „Žita Srbije”, koji će biti neznatno korigovani, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo jeste dobar rod, ali ne i apsolutni rekord, koji je ostvaren pre dve godine. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord. Čak i u nekim regionima koji su pre poznatiji po proizvodnji povrća, prinosi su dostizali i do 14 tona po hektaru – ističe naš sagovornik i dodaje da su vremenske prilike, u ovom delu zemlje, bile gotovo idealne za proizvodnju kukuruza, a došlo je i do ukrupnjavanja poseda, što podrazumeva bolju agrotehniku, pa samim tim i veće prinose.

Saković kaže da je cena kukuruza takođe bila dobra za proizvođače. Na početku žetve iznosila je nešto ispod 15 dinara po kilogramu, a ubrzo, zbog dešavanja na svetskom tržištu, kukuruz je dostigao cenu od oko 20 dinara.

– Kukuruz je berzanska roba i cena će se svakako menjati. On je sada na našem tržištu dosta tražena. Za dva meseca izvezli smo oko 950.000 tona, to je gotovo trećina od planiranog. Realno je očekivati da će Srbija izvesti oko 3,2 miliona tona da, uz to, naše tržište bude idealno snabdeveno sve do nove berbe – kaže Saković.

On je naglasio i da su strani kupci zadovoljni kvalitetom žitarica iz Srbije ove godine, ali da su „rezultati izvoza pšenice mnogo skromniji i da se kukuruz trenutno bolje prodaje”.

– Prvo, imamo ga više i proizvođači ga radije prodaju. Proizvođači žita očekuju bolju cenu, mada se mora priznati da je i ova dobra. Kao još jedan razlog usporenijeg izvoza pšenice jeste to što je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom tržištu. Ipak procene su da Srbija od ovogodišnje žetve možemo da izveze oko 1,3 miliona tona pšenice i brašna – izjavio je Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468229/Znatno-bolji-izvoz-kukuruza-nego-psenice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31