Plastenici, kao simbol povrtarstva na jugu Srbije, pored većih ulaganja na početku, koja itekako postaju opravdana kada se u toku jedne sezone
gaji od 2 do 3 kulture, imaju još mnogo drugih pozitivnih stvari u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju. Na samom početku treba istaći da je temperaturni režim u plasteniku, pod direktnim uticajem spoljne sredine, pa je samim tim podložniji promenama. Zemljište pod plastičnom folijom ima za 20 C višu temperaturu na dubini od 10 cm, odnosno za 7 C na dubini od 20 cm, što posebno može biti značajno ako se radi o proizvodnji povrća u uslovima direktne setve.
Da je mnogo isplatljivije gajiti povrće u zaštićenom prostoru u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju, posvedočio je mladi poljoprivrednik Aleksandar
Zdravković, iz sela Izvor u okolini Žitorađe. Čime se bavi, kakva su njegova iskustva i koje kulture gaji u toku godine pročitaćete u tekstu koji sledi. Zbog čega mislite da su proizvođači koji se bave plasteničkom proizvodnjom u prednosti od ostalih?
„Prateći situaciju i kolebanje cena na tržištu ove godine, mada je to bila praksa i mnogo godina unazad, nije bilo teško uočiti da je povrće, konkretno paradajz
ima dobru cenu, jer stiže ranije na tržište, a ni kvalitet ne zaostaje. Početna investicija je veća, to je tačno, ali se ubrzo i više zaradi, u odnosu na uloženo, pogotovo što je u toku godine izvodljivo gajiti i do tri kulture.“ – rekao je Aleksandar Zdravković, mladi poljoprivrednik iz okoline Žitorađe.
Koje kulture gajite u plastenicima?
„Prvo krećemo sa zelenom salatom, koja baš rano stiže na tržište, i uspe da nađe svoje mesto na trpezi kupaca. Jedan deo plasiramo na domaće tržište, a određene količine se izvoze. Moram da napomenem da smo kvalitetom itekako zadovoljni, a što se cene tiče, uvek postoji prostora da bude veća.“
„Nakon toga, ide paradajz. Ranijih godina smo proizvodili jedan deo na otvorenom polju, dok nije bilo uslova da sve površine pokrijemo pod plastenicima, i mogu da kažem da je bilo izuzetno teže, naročito što se tiče kvaliteta plodova, prisustva bolesti i štetočina, što je rezultiralo većem broju hemijskih tretmana, a to se direktno odražava na profitabilnost i ekonomsku opravdanost proizvodnje.“
„Svedoci smo da su ove godine proizvođači koji su svoju robu plasirali iz plastenika, uhvatili jedan deo izuzetno visokih cena i rešili pitanje isplativosti za ovu
sezonu, tako je u većini slučajeva. Dok proizvođači koji imaju proizvodnju na otvorenom polju, nisu osetili ni blagi povetarac od oluje vrtoglavih cena koje su nas zadesile.”

Da li konstantno gajite iste kulture ?
„Svima je opšte poznato da se nakon dugog vremenskog perioda gajenja povrća na jednom te istom mestu, dolazi do ispiranja zemljišta i hranljivih materija, a rezultat toga je da može doći do poremećaja pH vrednosti, pojave bolesti i štetočina u znatno većoj meri, ali i rapidnog smanjenja prinosa. U tom procesu je jako bitan plodored, o kome izuzetno vodimo računa, tako da nakon paradajza gajimo kornišone, tikvice i spanać. Nikad u istom plasteniku ne bude isti raspored gajenih kultura, več se uvek trudimo i ulažemo napore da napravimo adekvatan plan rada i pravilan raspored.“
„Osim toga što vodimo računa o plodoredu, gajeći različite kulture, takođe svoju proizvodnju usmeravamo prema potrebama tržišta, za svaku sezonu posebno. “
Gde nalazite tržište za svoje proizvode?
„Uglavnom se radi o ugovorenoj proizvodnji, tačnije saradnji sa zadrugama. To nije proizvodnja po ugovoru, ali je veoma važno da postoje dobri međuljudski
odnosi između kupaca i proizvođača,takođe uvek imamo korektan odnos što se tiče dostavljanja robe i plaćanja. Moje mišljenje je da jedan mladi poljoprivrednik ne može planirati ozbiljnu proizvodnju bez pouzdanog otkupljivača. “
Kakvi su vam planovi za budućnost?
„Imam ozbiljne planove za budućnost, posle završetka studija planiram da upišem master studije, da nastavim da učim i da se ozbiljnije posvetim povrtarskoj
proizvodnji. Uložiću određena sredstva za gajenje, i da u nekoj bližoj budućnosti konkurišem za podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede daje mladim poljoprivrednicima.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević obišli su poljoprivredno gazdinstvo porodice Begojević u Suseku, u opštini Beočin, i potom razgovarali sa poljoprivrednicima u Begeču.

Porodica Begojević, koja u okviru svog gazdinstva poseduje 50 grla krava muzara, bavi se uzgojem svinja i ovaca i obrađuje oko 200 hektara zemlje, primer je poljoprivrednog domaćinstva koje postiže izuzetne rezultate, saopštila je Pokrajinska vlada.

Ministar Nedimović osvrnuo se na šire potrebe, koje su u ovom bačkom mestu iskazali na planu prerađivačke industrije njihovih proizvoda.

- Begeč je simbol promene, u kvalitativnom smislu, za poljoprivredu Srbije. Ako je pre 10 godina Srbija bila uvoznik šargarepe, a danas je jedan od većih izvoznika, i izvozi u zemlje koje su nekad bile najbolji izvoznici, poput Poljske, onda je to pokazatelj koliko se ovde dobro radi i kako se primenjuju najsavremenija tehnološka znanja - ukazao je Nedimović.

On je podsetio da ova sredina koristi i sredstva iz IPARD fondova, kao i da je logično da se sada stiglo do prerađivačke industrije.

Ministar poljoprivrede je izneo mogućnost da se ovde izađe sa merama podrške koje je republička vlada namenila za prerađivačku proizvodnju, u visini od 20% do 50%, za izgradnju novih pogona. Kako je Nedimović ukazao, ovde nije fokus samo na novim radnim mestima, već na novoj inovativnoj opremi i novim tržištima, neophodnim našoj poljoprivredi.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević kaže da su gazdinstva, kao porodice Begojević, pravi primer dobre prakse, gde pored ratarske imamo i ozbilnu govedarsku, svinjarsku i ovčarsku proizvodnju.

- Poruka je da na ovakav način jedno gazdinstvo može da opstane i da izbori svoje mesto na tržištu i obezbedi egzistenciju za sve svoje članove -rekao je Radojević.

On je podsetio da resorni sekretarijat ima značajan iznos finansijskih sredstava namenjen za subvencionisanje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i naglasio da nikada nije bilo više novca za ovu namenu u agrarnom budžetu Vojvodine.

Radojević je ukazao i na povoljnosti startap programa za mlade poljoprivrednike i pozvao ih da konkurišu. Kako je Radojević naveo, za mlade poljoprivrednike nivo subvencija, u odnosu na ukupnu investiciju, iznosio bi do 90%. Ovakve subvencije su odlične da podstaknu početnike u njihovom agrobiznisu, s ciljem i da mladi ostanu na selu i stvore uslove za dobar život.

Radojević se osvrnuo i na činjenicu da baš u Begeču postoji pravi primer dobre prakse, gde je označeno geografsko poreklo "begečka šargarepa", uz punu podršku Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. To je, kako je pokrajinski sekretar naglasio, istovremeno i dobar primer udruživanja individualnih proizvođača - u zemljoradničku zadrugu –"Begečki povrtari", koja jeste nosilac intelektualne svojine i model koji treba i ostali da primene.

Radojević je istakao da je ovo model adekvatne podrške od strane svih činilaca na državnom nivou, u cilju povećanja konkurentnosti i intenzivnosti poljoprivredne proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2551635/srbija-medju-vecim-izvoznicima-sargarepe-nedimovic-obisao-poljoprivrednike-u-vojvodini

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30