Ove godine Opština Sjenica, u saradnji sa regionalnim centrom za razvoj poljoprivrede i sela, u Sjenici, organizuje 16. po redu poljoprivredni sajam. Njegova važnost ogleda se u tome što ima značaj za čitav region.

Sajam će biti održan na Gradskom stadionu, 20. i 21. juna, od 9 sati.

Prvi dan predviđen je za izložbu sitne stoke, drugi dan za izložbu krupne stoke dok će oba dana posetioci moći da pogledaju poljoprivrednu mehanizaciju.

Na sajmu će se predstaviti oko 150 izlagača, kako stočara tako i izlagača poljoprivredne mehanizacije.

Neke od aktivnosti na ovoj manifestaciji su: izložba mlečnih i mesnih proizvoda, izložba domaće radinosti, izložba poljoprivredne mehanizacije i opreme, kao i kulturno - umetnički program.

Prema nekim procenama, prošlogodišnji sajam posetilo je oko 10.000 ljudi.

Izvor:http://www.zlatarpress.rs/vest/1682/poljoprivredni-sajam-u-sjenici-odrzace-se-u-cetvrtak-i-petak

U Narodnom muzeju u Kraljevu u toku je izložba pod imenom „Hvala Pčelama – Istorija pčelarstva u kraljevačkom kraju“ čiji je autor Mirjana Savić, viši kustos istoričara. Ova izložba i čin njenog otvaranja ukazali su na, najmanje, dve činenice. Prva je da je interesovanje za pčelarstvo itekako prisutno što se manifestovalo brojnom publikom kakva odavno nije zabeležena na jednom događaju u kraljevačkom Narodnom muzeju. Druga činjenica je da pčelarstvo, kao grana poljoprivrede ima u Srbiji i u kraljevačkom kraju dugu tradiciju koja seže još u srednjevekovni period.

Sačuvani istorijski izvori svedoče o značajnoj ulozi srpskih manastira u srednjem veku u širenju pčelarastva. Svi vladari iz dinastije Nemanjića su podržavale pčelarenja, a vosak je, tada, bio značajniji proizvod od meda. Vladari su, svedoče dokumenta, manastirima darivali posede sa ulijama, uljanicama (pčelinjacima) a uljari (pčelari) su bivali oslobađani svih drugih obaveza.

I iz perioda kada su ovim prostorima vladali Turci Osmanlije postoje brojna dokumenta, posebno ona o spahijskom porezu, iz koji se da zaključiti da je pčelarstvo bilo razvijeno. Jer, pravilo je bilo da se naturalni porez, ušur, od pčelinjaka plaća po tarifi od akče na manje od deset košnica. Tako u dokumentima iz 1560 godine kada je ovaj kraj, oko tadašnjeg Rudo Polja i, kasnije, Karanovca, bio deo Požeške stoje podatci, da je, recimo selo Kruševica nadomak manastira Žiča imalo 31 domaćinstvo i davalo je destak 85 košnica.

U Karanovcu, 1805. godine, posle proterivanja Turaka tokom Prvog srpskog ustanka, Karađorđe dozvoljava da se, zarad zadovoljenja potreba ustanika u Tursku mogu davati (izvoziti) samo med, maslo i kože dok se promet voska ograničava. Racionalno pčelarstvo, poput mnogih novina, poteklih u Vojvodini proširilo se pod osmanskom vlašću i u Srbiji a u Vojvodini su se pojavile i prve knjige o pčelarstvu na srpskom jeziku „Novi pčelar“ i „Pčelar“ štampne u Beču koje je napisao sveštenik, ekonom i katiheta Avram Maksić (1792-1845) iz Sombora.

U tadašnjoj Kraljevini Srbiji, 12. novembra 1897. godine, osnovano je Srpsko pčelarsko društvo koje je dalo snažan posticaj unapređenju pčelarstva.

Prema rezultatima popisa iz 2012. godine utvrđeno je, piše u izuzetno dobro urađenom katalogu za ovu izložbu, da se u Srbiji preko 31.000 gazdinstava bavi pčelarstvom od kojih je najveći broj u regionu Šumadije i Zapadne Srbije. U ovom regionu beleži se konstantan rast broja košnica kojih je 2014. bilo 248.000, 2015. godine 290.000, a 2017. godine 370.000 košnica. Devedesetih godina prošlog veka u Kraljevu su organizovane prve izložbe pčelarstva i organizovani prvi debatni klubovi o pčelarstvu, a praksa stručnog usavršavanja pčelara se kontinuirano obavlja. Za to su zaslužni brojni stručnjaci, među kojima i oni iz Veterinarskog instituta iz Kraljeva predvođeni dr Nadom Dugalić-Vrndić i dr Kazimimirom Matovićem. Matovićevi stručni radovi doprineli su da Kraljevo bude prepoznato na mapi svetske nauke o pčelarstvu. Jedan je od 60 koautora iz 31 zemlje sveta knjige „No bees, No life“.

"Poslednjih decenija opstanak pčela doveden je u pitanje. Ovo se mora shvatiti ozbiljno jer 84 odsto biljnih vrsta i 76 odsto proizvodnje hrane zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Zato hvala pčelama koje, milionima godina, učestvuju i , nadamo se, učestvovaće u očuvanju biodiverziteta naše planete. Na nama je da im to omogućimo jer time štitimo sopstveni opstanak,“ rekla je autor izložbe Mirjane Savić.

Izvor:https://www.danas.rs/kultura/kraljevo-otvorena-izlozba-posvecana-pcelama/

Kao poslednji u nizu događanja tokom Velikogospojinskih svečanosti u Staparu pored Sombora, u ovom selu održana izložba starih traktora i mehanizacije. Ovo selo, poznato pre svega po poljoprivredi i rekorderima u poljoprivrednoj proizvodnji ugostilo je u dvorištu tamošnje Mesne zajednice i doborovoljnog vatrogasnog društva dvadesetak vremešnih poljo-mašina, od kojih mnogi i dan danas vredno rade na njivama Stapara, Doroslova, Deronja, Svilojeva...

"Ovo je druga po redu izložba koju održavamo u okviru Velikogospojinskih svečanosti, kako bismo skratili neophodnu administrativnu proceduru prilikom organizacije ovakvih okupljanja ljubitelja starih traktora i poljoprivrednih mašina", kaže jedan od organizatora, Radivoj Lukić, koji je takođe izložio mehanizovanu „časnu starinu“, odnosno traktor „lanc“ iz šezdesetih godina prošlog veka.

"Razloga za zadovoljstvo ima ne samo zato što je ove godine više izloženih eksponata, već što su nam došli i brojni gosti, pa tako i kolege iz Hrvatske, koji su se po vlastitim rečima, pokajali što i oni nisu ovogodišnji izlagači", ima pravo da bude ponosan na manifestaciju u čijoj organizaciji učestvuje Lukić.

Najstariji eksponat, kao što je i red, pripada Staparcu Aci Volić, koji kao i većina ovdašnjih meštana ima „špicmanen“, odnosno porodični nadimak, Belja, koji je u dvorište MZ parkirao još uvek funkcionalan traktor „lanc buldog“ iz 1941 godine. Kako kaže, u posedu njegove familije ova mašina je od sedamdesetih godina prošlog veka, mada su i pre toga imali isti model traktora na kojem je i sam Aca učio da vozi.

"Traktor radi, ali ga ne koristimo u domaćinstvu, već više ovako... za svoju dušu se njime bavim i restauriram ga. Za trošak me ne pitajte, to ni familiji ne smem da priznam, a kamoli novinarima", šali se na račun svog velikog truda i pozamašnih novčanih sredstava koje je uložio u rekonstrukciju „lanc buldoga“, u čemu je sličan sa kolegom Stevanom Kuhtom iz Pivnica, koji je svoj „Ajher“ iz 1953, zbog udaljenosti, dovezao na kamionu, dok ih razlikuje to što Kuhtin traktor još uvek i privređuje.

Jedan od eksponata koji je privukao možda i najviše pažnje, makar onih nešto mlađih, je bio „porše“ od 14 konjskih snaga, koji je na izložbu dovezao Branislav Savić iz Deronja, veliki ljubitelj i poznavalac antikne poljo-mehaniazcije koji i sam svakog proleća u svom selu organizuje izložbu starih traktora.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/izlozeni-stari-traktori-u-staparu-03-09-2018

Međunarodni poljoprivredni sajam je najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Već 85 godina je vrhunski reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to, promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj mere se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.

Za direktan nastup na Sajmu prijavile su se firme i kompanije koje dolaze iz 28 zemalja. U odnosu na prethodnu godinu biće značajno više firmi iz Turske, Ukrajine i Italije, a predstaviće se i kompanije iz Rusije, Velike Britanije i Luksemburga, koje prošle godine nisu bile prisutne. Ponudu će promovisati i firme iz Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Indije, Izraela, Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Španije i Švajcarske.

Važni događaji i predavanja na sajmu su na ovom linku, prijava je obavezna: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3894-zbog-ogrmonog-interesovanja-obavezna-prijava-za-ucesce 

AGROBIZNIS MAGAZIN ĆE IMATI ŠTAND U HALI 2, A ORGANIZUJEMO BROJNE RADIONICE I KONFERENCIJE

Za posetioce štanda brojni pokloni iznenađenja!!!

 

Na Sajmu će biti prisutna i resorna ministarstva, Pokrajinska vlada, kao i privredne komore Srbije i Vojvodine, Grad Novi Sad, Grad Beograd. Sve banke koje posluju na teritoriji naše zemlje i imaju ponudu za poljoprivrednike biće u maju na Novosadskom sajmu, a neće izostati ni lizing kompanije, ni osiguravajuće kuće.

Nacionalna izložba stoke organizuje se uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prezentovaće najbolje primerke iz domaćeg uzgoja. U Saradnji sa Ministarstvom će, sada na novoj i većoj lokaciji, u Hali 6, biti održane i izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom georafskog porekla, a biće predstavljene i srpske kraft pivare.

Na Izložbi poljoprivredne mehanizacije, uz članice Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i firme koje posluju u Srbiji, mašine i opremu predstaviće i švajcarske, nemačke, italijanske, turske, rumunske, ukrajinske i slovenačke kompanije. U 2018. se obeležava i 130 godina ocenjivanja kvaliteta. Proizvodi i usluge se pred Poljoprivredni sajam vrednuju u 30 robnih grupa.

Značaj Međunarodnom poljoprivrednom sajmu daju i brojne kongresne aktivnosti koje se organizuju u saradnji sa izlagačima i stručnom javnošću. Konferencije, poslovni i stručni skupovi, savetovanja, promocije i prezentacije posvećene agraru, u Kongresnom centru „Master“, u stopu će pratiti događaje na izložbenim prostorima 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma. Tradicionalno se u Kongresnom centru u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom preduzetničkom mrežom organizuju AgroB2B susreti, a prijavljivanje je u toku. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika koje okuplja i zastupa interese mlаdih ljudi koji se bave ili žele da se bave poljoprivredom, takođe će organizovati stručni skup u Kongresnom centru. Događaj priprema i Institut za prehrambene tehnologije. Primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi će promovisati Biosense Institut, dok će mogućnosti bespilotnih letelica prezentovati ruska kompanija Poslovna tehnologija. Tokom Poljoprivrednog sajma biće održan i Prolećni festival vina na kojem će 18. i 19. maja oko 100 izlagača promovisati najbolja, najlepša i najkvalitetnija vina i rakije sa ovih prostora.

Posebna čast najuspešnijima na ocenjivanju kvaliteta biće ukazanana Večeri šampiona. Događaje tokom sedam dana Poljoprivrednog sajma organizuju i Generalni sponzor Poljoprivrednog sajma – Generali Osiguranje Srbija i Žita Srbije – Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica. U planu su i brojne korporativne prezentacije. Svakodnevno na Poljoprivrednom sajmu, sa centralnim studijom u Auli, biće i Radio televizija Vojvodine, koja će pratiti i najavljivati sajamska dešavanja. 

ODLIČAN ODZIV STOČARA ZA NASTUP NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU

 

 

Od kad je Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Izložba stoke predstavlja jedan od najvažnijih i najinteresantnijih segmenata. Pred jubilarni, 85. međunarodni poljoprivredni sajam, stočari su veoma zainteresani da predstave goveda, konje, koze, ovce, svinje i živinu. Do sada je prijavljeno više od 1.600 živih eksponata. Izložba na Novosadskom sajmu poznata je po temeljnoj i pažljivoj selekciji i izboru primeraka koji će biti klasirani i izloženi, a oni najbolji i nagrađeni laskavim priznanjima i titulama Novosadskog sajma za kvalitet. Sva prijavljena grla prolaze i veterinarske kontrole, a potom će se znati tačan broj onih koja će biti predstavljena na Poljoprivrednom sajmu. Ove godine posetioci će prvi put na Novosadskom sajmu imati priliku da vide belgijsko plavo goveče. Priprema se bogat program, predviđen je Dan stočara, tradicionalni defile stoke na Manježu i aukcija najboljih primeraka domaćeg genofonda. Ni ove godine neće izostati Izložba sitnih životinja. Na Manježu su planirana i konjička takmičenja u preponskom jahanju i vožnji zaprega.

POKLON IGRA ZA POSETIOCE

U Poklon-igri za posetioce sa kupljenim ulaznicama pripremljena su dva traktora. Darodavac traktora „belarus 622“ i roto freze „hisarlar“ je Agropanonka, a traktora „john deere 5045 d“ firma Kite DOO. Ulaznice za Poljoprivredni sajam koštaju 600 dinara. Za one koji na Novosadski sajam dođu u okviru kolektivne poste, u grupama većim od 15 osoba, cena je 400 dinara. Đaci i studenti, takođe u organizovanim posetama plaćaju 200 dinara, koliko košta i ulaznica za penzionere i decu od 7 do 12 godina.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31