Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju. To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad.
Proizvodnja krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku
i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj, gde je uz mleko predstavljao gotovo „jedinu“ hranu. Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe. Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno umnožavanje). Stoloni su podzemne bočne stabljike, a rastu horizontalno.
Zadebljanjem stolona razvija se krtola koji je modifikovani deo podzemnog stabla - stolona. To je rezervni organ krompira i služi za prezimljavanje i reprodukciju. Pokožica krtola različitih je boja od žute do ljubičaste, a meso najčešće bele do žute boje, ponekad i ljubičaste u zavisnosti od sorte. Koren je prilično plitak, od 40-50 cm, samo u rastresitim zemljištima do 1 m dubine. Razvija se na podzemnom delu stabljike i bočno se grana do 45 cm, a u slučaju sejanja krompira razvije se glavni koren s mnogobrojnim bočnim korenjem. Dozrevanjem krompira koren polako odumire. Temperatura krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °C. Na višim t e m p e r a t u r a m a formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje. Optimalna temperatura za naklijavanje je 12-15 °C što ubrzava
proces za 10-12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8-10 °C, dovodi do povećanja prinosa.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda
dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenima (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne
vrednosti. U sušnim razdobljima može se izvršiti navodnjavanje zasada raznim formama kišnih krila. Najpogodniji su lakši tipovi zemljišta -
propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijema kao i s povoljnim
vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,4-6,5. Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira.
Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda). Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr.), kao i nakon okopavina. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 13 Obrada zemljišta Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj.
Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25-35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola. Đubrenje Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110- 150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Kako bi proizvodnja krompira bila što veća, potrebno je uneti dosta hraniva u zemljište i je zato je preporučljivo primeniti đubrenje koja se zasniva na organsko-mineralnom unosu đubriva.
Za organsku đubrenje krompira najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se obično u zemljište unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35 t/ha. Stajsko đubrivo sadrži sve makro - (azot, fosfor i kalijum) i mikroelemente (bakar, cink, mangan i dr). Pozitivna svojstva organskog đubrenja stajnjakom ogledaju se u povećanju humusne komponente zemljišta i bržem zagrevanju zemljišta u rano proleće, kada su potrebne više temperature za rast i razvoj klice krtola.
Mineralna ishrana krompira je nužna dopuna organskom đubrenju, a zasniva se na ishrani biljaka dodavanjem tri osnovna makroelementa (N, P i K) i mikroelemenata u manjim količinama. Svaki od tih elemenata povećava rod, samo kada su ti elementi u uravnoteženom odnosu. Najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Količina mineralne ishrane krompira zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, visini željenog roda kao i nameni proizvodnje. Kod kombiniranog tipa đubrenja (organskomineralnog), kako bi se dobio prinos od 30 t/ha, ako je zasad krompira pođubren sa 25 t/ha stajskog đubriva, treba ga još dodatno pođubriti sa 60–80 kg/ha azota, 60–100 kg/ha fosfora i 120– 160 kg/ha kalijuma. Krompir se retko prihranjuje pa se sve potrebne količine hraniva dodaju u osnovnom đubrenju, jer u zavisnosti od ranostasnosti sorte, biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo sva potrebna hraniva. Svako kasnije dodavanje hrane je nepotrebno.
Setva i sadnja Za sadnju se trebaju izdvojiti zdrave neoštećene krtole mase oko 50-60 g. Veličina krtola određuje način sadnje, tj. razmak sadnje između redova i u redu kao i dubinu sadnje. Na krtoli razlikujemo pupčani deo i krunu. Pupčanim delom je krtola bila vezana za stolon, a suprotno je kruna na kojoj se nalaze okca koja mogu izrasti . Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 14 stabljiku, bočne stabljike i stolone. Krtole se moraju prerezati tako da na svakom odrezanom komadu (frakciji) imaju 2-3 okca. Ako su ti prerezani komadi (frakcije) manji onda se oni sade na razmak u redu od oko 25 cm, srednji na razmak od 30-35 cm, a najkrupnije frakcije od 55-60 mm na razmak 45-50 cm. Semenski krompir mora biti određene kategorije, poznatog porekla, deklarisan i s fitosanitarnim odobrenjem za korištenje sadnog materijala. Potrebno je da semenski krompir bude ujednačene veličine i oblika, bez deformacija i oštećenja. Za postizanje većeg i kvalitetnijeg prinosa preporučuje se proces naklijavanja na svetlosti u odnosu na tamu (proces prorastanja je brži, ali su klice duže, etiolirane i lako se lome pri sadnji). Na naklijavanje nepovoljno deluje direktna sunčeva svetlost. Za prorastanje i dalji rast i razvoj biljke značajan je kratki dan (6-12 sati). Razdoblje naklijavanja, u zavisnosti od sorte, u proseku je 35-60 dana. Optimalna vlažnost vazduha pri naklijavanju je 85- 90%.
Naklijavanje se izvodi u prostorijama s dobrom mogućnosti provetravanja i vrši se na policama u sandučićima ili perforiranim plastičnim vrećama. Krtole se
jednom do dva puta tokom naklijavanja premeštaju (okreću) kako bi svi bili podjednako izloženi svetlosti. Vršni deo treba okrenuti prema gore jer se na tom delu formira najviše produktivnih klica. Krompir se sadi kada se zemljište u dubini od 10-12 cm zagreje iznad 8 °C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlažno zemljište, razdoblje od sadnje do nicanja se produžuje, a usev je često proređen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova godine. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće sadnog materijala. Uobičajena dubina sadnje je 8-12 cm, tako da je krtola pokrivena slojem zemljišta 5-6 cm. Količina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Mere nege zasada tokom proizvodnje su: međuredna kultivacija, nagrtanje i zaštita od korova i bolesti. Osnovni cilj međuredne kultivacije je obezbeđivanje što boljih vodno-vazdušnih uslova za biljku, rastresitost zemljišta i uništenje korovskih biljaka koje se pojavljuju nakon sadnje. Međuredna kultivacija izvodi se odmah nakon nicanja useva na laganijim zemljištima, a na težim zemljištima preporučuje se jednu kultivaciju sprovesti pre nicanja useva. Broj kultiviranja treba prilagoditi agroekološkim uslovima proizvodnje. Nagrtanje se izvodi kod visine biljaka od 15-20 cm kako bi se korenovom sistemu i stolonima na kojima će se oblikovati krtole, stvorilo dovoljno prostora za rast u nekoliko etaža. Nagrtanje treba sprovesti u optimalnom vremenskom roku pri određenoj visini biljke jer kasnije radni organi mogu oštetiti delove biljke.
Krtole krompira vade se iz zemljišta kada se lagano odvajaju od stolona i kad im je pokožica dovoljno očvrsnula kako se ne bi u toku vađenja gulila. Ukoliko je cima (nadzemni deo biljke) sačuvana i velike je mase, preporučuje se njeno hemijsko tretiranje radi bržeg sušenja. Danas se krompir vadi kombajnima za vađenje krompira i običnim vadilicama. Kombajni su najčešće jednoredni ili dvoredni koji vade krtole krompira, odvajaju ga od zemljišta, sortiraju po krupnoći i odlažu u bunker ili transportno sredstvo. Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon 'lečenja', krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak.
Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele  skladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i bitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Kallulacija proizvodnje krompria  možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje krompira bila 875.000,00 na 1 ha. Vrednost
proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila u proseku oko 25,00. Koeficijent
ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,92, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,92 dinara dobiti.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 299.745,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 62 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 21% i troškovi radne snage 17%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okvirumaterijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dezire, Belarosa, Esma i Kuroda. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 43.500,00. Troškovi mašinskih usluga su iznosili 61.800,00, dok su troškovi radne snage iznosili 52.500,00. Ostvaren je dobitak od 575.255,00 po hektaru proizvodnje. Bitno je naznačiti da kod raspodele troškova stajnjaka po godinama, kako bi to trebalo po literaturi uraditi (40:30:20:10) se nije primenjivao navedeni metod, jer vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva rasipa količinu od 30-40 t stajnjaka odmah prve godine i taj proces ponavlja svake četvrte godine. Možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje krompira bila 720.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine. Prinos je bio manji u odnosu na prosšlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 30,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 3,09, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 3,09 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine
ostvaren dobitak u iznosu od 487.355,00, jer je povećanje cene delimično ublažilo smanjen prinos usled suše.
Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 232.645,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište za razliku od prethodne godine
jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 42%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 35%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 23%. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 2,92 (2016. godina) na 3,09 (2017. godina). Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova agrotehničkih operacija
porastao za čak 14%, razlog je već naveden, a to je primena navodnjavanja usled izrazite suše. U troškovima materijala smo ostvarili manju uštedu na sredstvima za zaštitu jer nije bilo neophodno tretirati usev usled nedostatka padavina. Dezire, Bela rosa, Esma i Kuroda su bilesorte koje su primenjivane i ove godine. Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje krompira bila 980.000,00 na 1 ha, što je najveća ostvarena vrednot proizvodnje u poređenju sa prethodne 2 analizirane godine. 2018. Godina je bila veoma pogodna za proizvodnju, odnosno agroekološki uslovi u bili zadovoljavajući i iz toga je rezultirao prinos od oko 35t po hektaru što je veče za oko 3 tone u poređenju na 2017.
Godinu i oko 12t u poređenju na 2016. godinu. Cena je ove godine je iznosila prosečno oko 28,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je do sad bio najveći i ostvarena je najveća dobit u iznosu od 744.255,00, što znači da je koeficijent ekonomičnosti bio 4,15. Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 235.745,00 po 1 ha. Troškovi su bili slični kao i prethodne godine. Ova godina je bila veoma povoljna za sve kulture i ostvaren je dobar prinos uz prihvatljive troškove. Učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 45%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 29%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 26%. Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova radne snage porastao za 3% što je razlog poskupljenja radnog časa sezonskih i povremenih radnika.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31