Poljoprivredno gazdinstvo porodice Kucurski „Agroplod” u Staparu bavi se tovnim govedarstvom i gajenjem ratarskih kultura.Ove godine će obeležiti pet decenija bavljenja poljoprivredom, a kormilo je sada u rukama treće generacije, koja ima nameru da poljoprivrednu proizvodnju osavremeni koliko god to sadašnje privredno okruženje dozvoljava. Pošto tov junadi kod nas nije razvijen, premda za to ima potencijala, napori porodice Kucurski zaslužuju pažnju da ohrabre i druge da započnu taj posao.

Mlade snage Kucurskih, Đura i Pavle, baš kao i njihovi roditelji Radojka i Miladin, diplomirali su na Poljoprivrednom fakultetu, a po rečima direktorke PG „Agroplod” Radojke Kucurski, za sada ima troje unučadi i sigurna je da se će neko od njih prihvatiti porodičnog biznisa.

– Poljoprivreda nam je bila jedini mogući izbor jer smo se suprug Miladin i ja školovali za poljoprivredne inženjere pa je bilo normalno da se po završenim studijama vratimo u Stapar i pomognemo suprugovim roditeljima u poljoprivredi – kaže Radojka Kucurski. – Nismo imali mnogo zemlje, ali smo kupovali i kovali planove. Kada smo 1973. godine diplomirali, gotovo sve porodice u selu bavile su se poljoprivredom, ali gotovo nijedna nije slala decu na Poljoprivredni fakultet. Danas u Staparu ima 11 studenata agronomije, što pokazuje da su domaćini veoma dobro shvatili da je znanje bitno za unapređenje poljoprivrede. Radojka Kucurski kaže da su posao u poljoprivredi počeli da razvijaju 2012. godine, kada su kupili propalu zemljoradničku zadrugu „Prva vojvođanska”. Uz nju su pazarili i stotinu hektara zemlje i oronule objekte, koje su posle 18 meseci ulaganja osposobili, i započeli tov teladi.

– I pre te investicije tovili smo četrdesetak grla junadi u tovilištu iza kuće, u dvorištu. Kada smo kupili zadrugu, proširili smo posao i sada imamo 140 grla, premda je farma registrovana za 450 teladi. Imamo planove da stignemo i do tog broja, pa i do 1.000 komada, i za to je već urađen projekat novih objekata i pristupnih puteva. Za to će nam, po svoj prilici, biti potrebna još jedna ekonomska godina da bismo uspeli da obezbedimo finansije za kredit – navodi Radojka Kucurski.

Dok ne krenu u nova ulaganja, po Srbiji kupuju telad od 220 do 260 kilograma, a onda ih hrane godinu dana, i naposletku, kada junice dostignu 600 kilograma, prodaju ih velikim klanicama.

– Više od 80 odsto hrane za stoku obezbeđujemo s naših njiva, što značajno pojeftinjuje tov. To je naša prednost jer uz sopstvenu zemlju, s kooperantima obrađujemo oko 2.000 hektara i, kao pravi domaćini, ništa ne bacamo već skupljamo sve s njiva i gledamo da sve iskoristimo na pravi način. S kooperantima se dogovaramo o svemu, a sejemo više kultura – pšenicu, čijim ovogodišnjim kvalitetom zrna smo i više nego zadovoljni i očekujemo da ćemo je prodati po dobroj ceni, kukuruz, soju, uljanu repicu, suncokret, šećernu repu... – kaže Radojka Kucurski.Naša sagovornica dodaje da planiraju da na njivi podignu zalivni sistem jer je, zbog promene klime, postalo jasno da bez navodnjavanja nijedno gazdinstvo koje se ozbiljno bavi ratarstvom, ne može opstati.

– I u tu investiciju ćemo krenuti dogodine. Nadamo se i pomoći države, ali da bi od nje stigla potpora, prvo je potrebno da samostalno uložimo. Do sada smo od Ministarstva poljoprivrede dobili podsticaje za mašine, i to maksimalan iznos, pa očekujemo da ćemo biti korisnici podsticaja i nadalje. Nedavno smo kupili okruglu balirku i podneli zahtev za subvencije i čekamo ishod – ističe Radojka Kucurski.Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je u protekle četiri godine izdvojio 81 milion dinara za opremanje stočarskih farmi, a dobilo ih je 108 gazdinstava, čiji su nosioci prošli na konkursu za dodelu bespovratnog novca, te da je u protekle dve godine nabavljeno 360 grla teladi i goveda za više od 57 miliona. U Sekretarijatu kažu i da je u istom periodu, po konkursima za mlade, dodeljeno više od 47,5 miliona dinara.Radojka Kucurski kaže da je zadovoljna onim što je porodica stekla u minulim decenijama mukotrpnog rada, ali ističe i da nije zadovoljna cenama poljoprivrednih proizvoda.

– Nemam kuda jer, kada voliš da imaš – radiš sve, nadajući se da će biti bolje. Da je moguće izvoziti juneće meso, cena kilograma žive vage bila bi sigurno povoljnija za uzgajivače, a ovako, klaničari plaćaju kilogram oko dva evra, što je malo. Od pre dve godine dobijamo 15.000 dinara po grlu za tov junadi, što nije mnogo, ali opet je više od 10.000 dinara, koliko je bilo ranije – navodi Radojka Kucurski.

Ministarstvo poljoprivrede je za prvih šest meseci ove godine odobrilo isplatu blizu sto miliona dinara – 99.960.000 – po osnovu 1.827 zahteva za tov junadi, a zahtevi se i dalje obrađuju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-staparu-inzeneri-tove-junad-27-07-2020

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Cucurbitaceae. Razvija snažni korenov sistem koji se najvećim delom razvija u zoni do 40 cm zemljišta, a glavni koren dopire u dužinu od 2-3 m. Stablo je razgranato, snažno, na njemu se nalaze puzeće vreže, a u zavisnosti od sorti mogu narasti 3-4 m. Cvetovi su razmešteni pojedinačno i izrazito su žute boje. Otvaraju se u jutarnjim satima i cvetaju samo jedan dan, a neoplođeni ženski cvetovi ostanu otvoreni i sledećih dana. Lubenica je stranooplodna biljka i proizvodi se najčešće iz rasada, ali može i direktno iz semena. Gaji se na otvorenom polju, u plastenicima i
kombinovano. Rana proizvodnja uspešna je u plastenicima bez ili s povremenim grejanjem.
Temperatura
Minimalna temperatura za klijanje semena je oko 15 °C, a optimalna oko 30 °C. Ako temperature tokom gajenja padnu ispod 10 °C, biljka počinje žuteti i vrlo teško se oporavlja čak i ako su kasnije temperature povoljne. Lubenice su biljke intezivnog svetla. Oblačno vreme, naročito u vreme rasta plodova, nepovoljno utiče na njihov porast.
Voda
Snabdevanje vodom treba biti dovoljna naročito u fazama razvoja vreže, u cvetanju i zametanju plodova. Za rast i razvoj lubenice potrebno je 300-400 m3 vode/ ha, što zavisi od vremena (suša ili ne). Vlažnost je izuzetno važna u vremenu rasta plodova, ali 15-20 dana pred zrenje navodnjavanje se prekida. 
Zemljište
Zemljište za gajenje lubenica mora biti rastresito, dobre strukture, duboko poorano u jesen, na oceditom terenu. Idealna su aluvijalna zemljišta gde se voda ne zadržava i glinasto-peskovita zemljišta. Hladno, zbijeno, vlažno zemljište nije dobro za ovu proizvodnju. Koren lubenice je dug, ponekad i više od 2 m, ali u sloju 40-50 cm od površine je najveća masa. Za rast i plodonošenje kiselost zemljišta treba biti pH 5,0 – 5,5.
Plodored
Za lubenice, kao i karastavce dobar predusev može biti paprika, paradajz, krompir, leguminoze i trave. Poželjno je menjati plodored svake 4 godine, ali od toga se može i delimično odstupiti.
Obrada zemljišta
Zemljište za gajenje treba da ima najmanje 2,5 % humusa, tako da zaoravanje 30-50 t/ ha stajskog đubriva u osnovnom đubrenju treba biti neizostavna agrotehnička mera. Neposredno pre setve ili sadnje, potrebno je gornji sloj zemlje usitniti u manje grudice pomoću vrtne freze. Rastresit sloj sačinjen od sitnih grudvica zadržava vlagu u zemljištu, daje posađenim biljkama oslonac i pogoduje dobrom razvoju korenja i zdrav rast biljke. Kako bi poboljšali rast
biljke, sprečili rast korova i omogućili da u vreme setve i ubiranja plodova zemlja dobije dovoljno vlage, zemljište je potrebno redovno sitniti.
Đubrenje
Osnovnom obradom unosi se stajsko đubrivo i kompost 30-40 t/ha i ako je moguće, unošenje zrelog stajskog đubriva u toku sadnje u kućice. Treba voditi
računa da stajsko đubrivo koji se unosi u toku sadnje ili setve bude humificirano, tj. dobro zrelo jer u suprotnom mladi koren ili klica mogu izgoreti i ceo trud je uzaludan. Ako se stajsko đubrivo unosi u kućice potrebno je oko 2 kg po kućici, stavlja se na dno, a iznad stajskog đubriva nanosi se tanki sloj zemlje.
U osnovnoj obradi unosi se 400-500 kg mineralnog đubriva NPK u odnosu 1:2:1. Fosfor je vrlo značajan za dobar prinos.
Prihrana lubenice (ako nema preporuke i analize zemljišta) vrši se 10 dana od presađivanja do 50 % težine prva dva ploda. Važno je pratiti razvoj biljke kao i u vreme stvaranja vreže (grana, loze), treba prihraniti sa KAN-om 150-170 kg/ha u dva ponavljanja. Prihrana se izvodi pre navodnjavanja, treba paziti da đubrivo ne padne na list, kako ne bi došlo do paleži. Ovo nije važno ako je sistem zalivanja kap po kap, pa se đubrivo zajedno sa vodom unosi u zonu korena.
Ujedno to je i najbolja metoda. Praksa je pokazala da 3-4 prihranjivanja u razmacima od osam dana kristalinskim oblicima đubriva pojačanim s  ikroelementima (magnezijumom, bakrom i gvožđem), daju odlične rezultate u kvalitetu i prinosu lubenica. Kristalinska đubriva mogu se i folijarno primeniti
u koncentraciji od 0,1-0,2 %, s tim što se mora pratiti uputstvo za tu vrstu primene. Folijarnu prihranu treba vršiti kasno posle podne, rano u jutro ili za vreme oblačnih dana.
Setva i sadnja
Poznato je nekoliko načina gajenja lubenica, a najčešći su: Gajenje u niskim tunelima - Na pripremljenu zemlju (stajsko đubrivo, đubrivo, dezinsekcija i dr.) se postavlja crna folija koja mora dobro prijanjati uz zemljište. Na razmak 70-80 cm u redu naprave se otvori u koje se seje seme ili sade sadnice lubenice. Posejane ili posađene lubenice pokriju se plastičnom folijom u vidu niskog tunela visine 50-70 cm. Red od reda udaljen je 80-100 cm. Viša temperatura
zemljišta pod crnom folijom, dovoljno vlage, pojačana mikrobiološka aktivnost u zemljištu, daju dobre uslove za rast i razvoj biljke. Ako su dani topli, tunele treba na krajevima otvarati i vršiti provetravanje zasada da se spreči rana pojava bolesti. Polovinom maja kada je biljka zaštićena od mrazeva, folija se skida. Ovo gajenje omogućuje 10-15 dana ranije plodonošenje i biljke su otpornije na štetočine i bolesti. Iz rasada - Setva semena za gajenje rasada lubenica koje trebaju biti spremne za sadnju za kraj aprila vrši se 10. - 15.03. u zaštićenom prostoru (plastenik, staklenik, topla leja). Seme se seje u tresetne
kocke ili kontejnere prečnika 8-10 cm ili Jiffi kocke. Do nicanja temperatura treba biti 22-25 ºC, a posle nicanja temperatura se snižava nekoliko dana na 15-16 ºC kako bi se razvilo čvrsto i kratko stablo.
U fazi 2-3 lista temperatura se ponovo podiže na 20-23 ºC, ali tokom noći treba ostati na 15-16 ºC. U fazi 6-8 listova i kada koren omota tj. ispuni prostor u loncu, biljka je spremna za presađivanje. Nekoliko dana pre presađivanja temperature se postepeno snižavaju, ventilacija i krovni prozori ostaju otvoreni i preko noći, a biljke se obilno zaliju dan pre presađivanja. Sadnice se ručno ili sadilicama sade u pripremljene rupe, treba paziti da se ne posade dublje nego što su bile u lončiću. Posle sadnje biljke treba obilno zaliti s 25- 30 l vode/m2. Sadnja bujnih sorata treba biti na razmak 100 cm u redu, a 150 cm između reda, dok kod sorata sa manje lista sadnja može biti 100 x 100. Na većim površinama na svakih 80-100 m ostave se putevi širine 3 m za prolaz mehanizacije.
Danas je uglavnom ceo ciklus mehanizovan, tako da se u jednom prohodu postavlja sistem za navodnjavanje na zemljište, zatim crna folija s rupama za rasad, odmah se vrši sadnja, a na rasad se navlači zaštitni perforirani pokrivač (agril i sl.). Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Nega zasada
Međuredno kultiviranje nije potrebno ako je sadnja na foliji, ali ako je u zemljištu tada je ova mera moguća sve dok se redovi ne zatvore s lozom i lišćem.
Od početka plodonošenja zaliva se svaki nedelju. Bolje je jedno obilno zalivanje nego svaki dan po malo ako je navodnjavanje putem rotirajućih dizni, iz razloga što svakodnevno vlaženje lista ima za posledicu pojavu bolesti. Ako je navodnjavanje metodom kap po kap, treba ga obavljati svakodnevno jer se na taj način ne ugrožava nadzemni deo biljke.
Berba i prinosi
Lubenica je zrela 80-95 dana od dana sadnje. Danas je na tržištu prisutno puno sorata različitih dužina vegetacije, a porast i zrenje direktno je vezana za broj sunčanih dana. Bere se ujutro, odsecanjem drške nožem ili mehanički. Prinos zavisi od sorte, a kreće se od 20-60 t/ha. Kalkulacija proizvodnje lubenice po
hektaru za 2016. godinu - Možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 308.000.00 na 1 ha. Vrednost proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio veoma nizak analizirane godine, glavni razlog je veoma kišovita godina i grad koji je oštetio velik deo useva na samom početku vegetacije. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 22,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 0,89, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 0,89 dinara, odnosno ostvaren je gubitak od 0,11 dinara na uložen 1 dinar.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 343.770,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 61 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 20% i troškovi radne snage 19%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Koloseo i Vaska. Na početku pripreme Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 15:15:15 i AN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 20.300,00.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 65.270,00 dok su troškovi radne snage iznosili 69.000,00. Ostvaren je gubitak od 35.770,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 5. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 480.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga prošlogodišnjeg smanjenog prinosa je grad koji je uništio veliki deo useva tokom početka vegetacije, a pri tom usev nije bio osiguran, što se ove godine promenilo i kompletan usev je osiguran kod osiguravajuće kuće ,,Delta Generali’’. Iako je ove godine bila velika suša, navodnjavanjem je postignut zadovoljavajući prinos koji je doneo profit nakon prošlogodišnjeg neuspeha. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 6 t/ha.
Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,62, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.62 dinara dobiti. Na gazdinstvu je ove godine ostvaren dobitak u iznosu od 184.130,00 dinara po hektaru.Troškovi su se smanjili ove godine i oni iznose 295.870,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište mnogo više za razliku od prethodne
godine jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija
su učestvovali u ukupnim troškovima sa 27%, troškovi radne snage učestvovali sa 25%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih troškova. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 0,89 (2016. godina) na 1,62 (2017. godina), što predstavlja udvostručeno povećanje koeficijenta ekonomičnosti. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje lubenice bila 576.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga povećanja prinosa jeste vrlo pogodni agrotehnički i klimatski uslovi za proizvodnju, prinos je zadovoljavajuć i ostvaren je solidan profit u iznosu od 282.680,00 dinara po hektaru proizvodnje. Prinos je bio veći nego prethodne godine za 4 t/ha. Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 24,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,96, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1.96 dinara dobiti.
Kalkulacija proizvodnje lubenice po hektaru za 2018. godinu Troškovi ove godine su veoma slični kao i prošle godine i iznose 293.320,00 po 1 ha.
U strukturi troškova imali smo promene u vidu smanjenja troškova navodnjavanja i povećanju troškova radne snage obzirom da su se dnevnice povećale sa 1.600,00 na 1.800,00 dinara. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 48%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 23%, troškovi radne snage učestvovali sa 28%, a troškovi osiguranja, koji se ubrajaju u ostale troškove su iznosili 1% od ukupnih
troškova. Koloseo i Vaska su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Na osnovu grafičkog prikaza vidimo da je vrednost proizvodnje lubenice bila najveća u 2018. godini, kada je i ostvarena najveća dobit od 282.620,00. Takođe, možemo zaključiti da je na ovom gazdinstvu ostvarena dobit i u 2017. godini, dok je ostvaren negativan finansijski rezultat u iznosu od 35.770,00 dinara 2016. godine usled nepogoda koje su zadesile usev.

Izvor: Agrobiznis magazin

Porodica Denić, Vladimir i sin Radovan, obrađuju oko 100 jutara plodnih silbaških oranica. Kada je u pitanju ratarstvo, prednost daju soji i kukuruzu, a imali su i proizvodnju pšenice na oko pet jutara. Ovih dana pripremaju se za poslove oko vađenja crnog luka iz jesenje setve i kontrolišu stanje useva industrijske paprike.

"Svake godine povrtarsku proizvodnju zasnujemo na oko 15 jutara, ove sezone u pitanju je crni luk i industrijska paprika. Uskoro ćemo vaditi luk ali odmah da kažem da ga je (iako traži dosta nege i zalivanja) mnogo lakše proizvesti nego prodati. Potražnja je slaba. Prošle godine posao sa lukom je bio je solidan, ovogodišnju proizvodnju smo finansirali sopstvenim sredstvima i sad se pitamo da li ćemo uspeti pokriti troškove jer ima dosta ulaganja. Na jesen smo zalivali kako bi nicanje bilo što bolje, a tokom proleća, pre kiša morali smo ponovo da ga zalivamo, što je poskupelo proizvodnju. Luk je odličnog kvaliteta i očekujemo oko 40 tona po jutru", kaže dvedesetdevetogodišnji Radovan Denić, napominjući da nema ugovorenu proizvodnju već se uzda u dugogodišnje kupce, a prodaja ispod 20 dinara značila čist gubitak. Denići ovih vrelih julskih dana obilaze usev začinske paprike koju tradicionalno gaje godinama, a ovog proleća proizvodnju su zasnovali na površini od 8 jutara.

"Papriku smo posejali 28. marta, odlično je nikla i napredovala sve do pojave obilnih kiša i hladnih noći što je usporilo rast mladih biljaka. Ovako sunčano i toplo vreme joj odgovara tako da sam zadovoljan, trenutno je u fazi punog cvetanja i formiranja plodova. Špartali smo je i prihranili tako da mogu reći da sam zadovoljan", navodi naš sagovornik i napominje da je kao i prethodnih godina u pitanju ugovorena proizvodnja, a bio bi zadovoljan ukoliko bi rod bio oko 10 tona po jutru. Dodaje da luk vadi mašinski, a berba paprika je znatno komplikovaniji posao obzirom da se obavlja isključivo ručno."Često na njivi bude i po 100 sezonskih radnika, papriku odmah pakuju u džakove i vozimo je na otkupno mesto, ovde u selu. Kako bismo bili sigurni u dolazak sezonaca, posao oko branja paprike sa grupovođama ugovaramo tokom zime, obzirom da u periodu kada je vreme berbe ima mnogo drugih poslova koji zahtevaju ručni rad", objašnjava ovaj mladi poljoprivrednik.Nedavno su Denići požnjeli pet jutara pšenice i kako kažu prinos je dobar, ali nadali su se boljem. Obzirom na sušu u najznačajnijem periodu za rast ove važne žitarice nekoliko puta su je navodnjavali, tretirali protiv bolesti, prihranili tako da su u proseku po jutru imali 5.200 kilograma.

"Pšenicu sejemo zato što je ona odličan predusev za crni luk koji ćemo sejati u avgustu, a na jednom delu te parcele već smo posejali postrnu soju koja je u fazi klijanja te je u nedostatku kiše zalivamo. Kukuruz koji smo zasejali na oko 40 jutara je u dobrom stanju, ali obilaskom njiva primetio sam da soji nedostaje vlage te ćemo najverovatnije morati da je navodnjavamo", navodi naš sagovornik ističući kako bez navodnjavanja nema ni proizvodnje ni prinosa. Prema njegovim rečima, gorivo, i za obrađivanje i za navodnjavanje je zaista velika stavka koja poskupljuje proizvodnju. Kad intenzivno zalivaju, treba im dnevno oko 100 litara. Velika su to ulaganja, a cene poljoprivrednih proizvoda uvek su neizvesne. Tokom žetve dobiju akontnu cenu i često su prinuđeni da odmah prodaju svoju robu.

Denići imaju sopstvenu mehanizaciju koju polako obnavljaju i modernizuju zahvaljujući podsticajima. Nekada su, kako napominje Radovan, imali krave i bikove, to je bio težak i naporan posao bez finansijskih rezultata te su se godinama unazad okrenuli ratarenju i proizvodnji luka i paprika, obzirom da imaju odlično znanje i iskustvo.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/denici-uspesno-uzgajaju-zacinsku-papriku-i-crni-luk-nemaju-ugovor-o-otkupu-nego-stalne-kupce/61376/

Svima koji bi počeli da se bave semenskom proizvodnjom aromatičnog i začinskog bilja važan je siguran plasman, savetuju iz kompanije Galileo Global iz Novog Sada. Ulazak u tu granu poljoprivrede bez podrške neke firme, bez saveta u zemlji u kojoj još nije prepoznat ovakav vid proizvodnje je sulud, napomenuo je direktor Branislav Bradaš za Agroklub koji je, kako kaže, sasvim slučajno ušao u proizvodnju, doradu i promet ove vrste bilja uz pomoć vlasnika italijanske firme SeedSelect sa kojom i sarađuje.

Od proizvoda nude desetak kultura, od kojih su na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu bili izloženi: menta, timijan, matičnjak, žalfija, sitnolisni i krupnolisni bosiljak, crveni bosiljak. Iz Španije obavljaju uvoz folijarnih đubriva, a na ugovor posluju sa Holanđanima i Italijanima, od kojih semena uvoze i umnožavaju.

- Za strance su bitni, kad se izvozi, čistoća i klijavost semena koje mora biti minimum 70%. U Holandiji po hektaru uzimaju minimum 20.000 EUR, a kod nas se bave ratarskim kulturama po 300 EUR. Mi imamo deset puta kvalitetniju zemlju od njih - kaže Bradaš.

Kako kaže naš sagovornik, Srbija je prepoznatljiva po kvalitetu semena, ali zato što je jeftina, jer se proizvodnja ovih kultura vodi kao nesortna.

Takođe, stava je da su proizvodnja i dorada semena isplativiji od ratarskih kultura, pogotovo jer je za ovu vrstu privrede dovoljna bašta ili staklenik, kao i u finansijskom smislu, zato što od aromatičnog bilja može da se dobije i aromatično ulje.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2942310/za-semensku-proizvodnju-aromaticnog-i-zacinskog-bilja-vazan-siguran-plasman-isplativije-od

Iako se nekada davno porodica mladog inženjera građevine, Koste Kačeva, bavila uzgojem ovaca i proizvodnjom sira, on je odlučio da otvori farmu puževa. Diplomirao je građevinu, ali se opredelio za poljoprivredu.

- Iako puževi baš nemaju veze sa klasičnim stočarstvom, odlučio sam se za njihov uzgoj, jer je to nešto zanimljivo i ne baš razvijeno u Bugarskoj. Otišao sam na jednu farmu, upoznao vlasnika koji mi je objasnio sve o uzgoju, razmislio sam i odlučio da krenem u taj biznis - rekao je Kosta za agronovinite.

Njegova farma se nalazi na istoku zemlje, u selu Sadievo, oko 30 km od Crnog mora, a uzgojna površina se prostire na 2.000 m2. Vrsta koju uzgaja je Helix Aspersa Maxima, kod nas poznata kao smeđi baštenski puž. Iako mu je kućica manja nego kod ostalih vrsta, ima više mesa. Na primer, divlji puž Helix lucorum koji je tražen u Grčkoj ima 30% veću kućicu, ali njegovo meso ima drugačiju kiselost.

Svake godine sredinom maja farmu puni malim puževima i započinje tov koji traje četiri do pet meseci. Tokom dana ovi mekušci nisu aktivni, a hrane se uveče kada ih obilazi i mladi farmer.

- Na zemljištu sam posejao belu detelinu koja im služi kao hladovina, a delimično i kao hrana - kaže Kačev i napominje kako polovinu parcele zauzima drvena površina na koju se uveče postavlja hrana pripremljena po posebnom receptu.

Početna investicija vraća se u drugoj godini uz strogo pridržavanje tehnologije uzgoja. U početku je potrebno oko 15.000 do 18.000 leva (što je od oko 900.000 do preko milion dinara).

Kačev kaže da je najviše pazio na odabir drvene podloge za hranidbu, jer ona mora da se prilagodi kretanju puževa.

Kačev uzgaja oko 250.000 ovih sitnih životinja, a ukupna investicija ne uključuje vrednost stočne hrane, već samo izgradnju farme i nabavku malih puževa.

- Za jedan kilogram puževa potrebno je 1,2 do 1,3 kg krme, a ponekad je tov sporiji i puževi moraju duže da jedu - otkriva Kačev i govori kako je dobar primer za sporiji tov godina sa puno padavina.

Tokom kišnih dana hrana se sa drvenih podloga brzo ispere, a kod takvih uslova se puževi skupljaju u novembru dok se u normalnim godinama to radi u septembru i oktobru.Puževe prodaje na bugarskom i grčkom tržištu, a u planu mu je i postrojenje za preradu u kom bi pripremao puževe po klasičnoj recepturi francuske Burgundije, prodavao zamrznute, kuvane ili samo kao meso.

Njihovo meso sadrži više proteina nego riba, blizu je govedine i piletine, a trebalo bi napomenuti da sadrži manje masti. Sa druge strane, veliki udeo su nezasićene omega-6 i omega-3 masne kiseline dok je energetska vrednost puževog mesa oko 67-81 kcal/100 gr što je znatno niže od goveđeg ili plave ribe. Puževi se smatraju jakim afrodizijakom, ne sadrže holesterol i pomažu u sprečavanju gastritisa i čireva, a zbog visokog sadržaja gvožđa pomažu i kod anemije.

Uprkos svim prednostima ovog mesa, bugarsko, kao i naše tržište, nije razvijeno, ali na primer, Italija, Francuska i Španija, pa čak i Portugal, beleže veliku potražnju i tamo se oni često uzgajaju. Francuzi konzumiraju najviše puževa u svetu, čak oko 35.000 tona godišnje od čega se samo 1.000 proizvede na 300 francuskih farmi. Dakle, ta zemlja u potpunosti zavisi od uvoza mekušaca prikupljenih iz prirode ili uzgojenih na farmama, što može da predstavlja priliku u poljoprivredi.

Kako ih tamo vlasnici farmi pokazuju posetiocima, od njih su napravili prave turističke atrakcije što u planu ima i ovaj mladi bugarski poljoprivrednik koji se osim uzgoja puževa bavi i ekološkom proizvodnjom paradajza.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2933366/uzgoj-puzeva-skupa-investicija-ali-se-ulozeno-vraca-u-drugoj-godini

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz instranstva koji žele da ulažu u voćarstvo da se danas u Srbiji najviše isplati ulagati u proizvodnju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja.Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i profesor Zoran Keserović podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema. Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.

U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto.

Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.

Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što, kako se navodi da bi se trebalo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti.

Ministar je posebno naglasio da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.

"Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Konsultujući struku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture", naveo je Krkobabić.

Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 hektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta, što je malo s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka, a Keserović smatra da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.

Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, a perspektivu imaju i višnja, posebno sorte koje imaju krupan plod, ali i kajsija, leska, orah i kruška, te druge vrste voća poput šljive, kupine i breskve.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3981245/boovice-jagode-isplativost-.html

Kod pravljenja ovčijeg sira potrebno je manje sirišta i dobija se manje surutke, a više grude. U odnosu na kravlje mleko, ovčije je masnije, kad se kuva može da zagori brzo ako se ne vodi računa. Ovčiji sir je zreliji, masniji i boljeg kvaliteta, tvrdi Milijana Joksimović iz sela Bobova. U poslednjih desetak godina u valjevskom kraju znatno je povećan broj grla ovaca, pa je prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku koji su prikupljeni u Anketi poljoprivrede na teritoriji Kolubarskog okruga oko 71.000 ovaca. Od tog broja oko 12.000 je umatičenih.

Interesovanje za ovaj vid stočarstva podstaknut je i prirodnim uslovima, klimom, reljefom i brojnim pašnjacima koji se mogu iskoristiti da se meštani ovih krajeva bave ovčarstvom. Pored plasmana jagnjećeg mesa, uzgoja ovaca za priplod, dodatnu zaradu mogao bi doneti ovčiji sir i kajmak, koji je, relativno malo zastupljen u ishrani.Milijana Joksimović iz sela Bobova više od jedne decenije bavi se proizvodnjom ovčijeg sira.

"Dugo godina gajimo ovce, a od 2001. smo se odlučili da se time ozbiljnije pozabavimo. Želja nam je bila da se bavimo ovčarstvom, da povećamo stado koje smo imali i konkurisali smo za program USAID kroz koji smo dobili 21 dvisku sjeničke rase. Nije bilo lako vreme, 2007. godine sam prestala da muzem krave i praktično smo ostali bez mleka i mlečnih proizvoda. Onda sam od komšinice videla da ona muze ovce i to je bio neki naš novi početak", priseća se Milijana i kaže da su tako rešili da krenu u proizvodnju ovčijeg sira.Vremenom, stado na imanju Joksimovića povećalo se na 40 umatičenih ovaca. U periodu kada je počeo da se povećava broj i da se jagnje, nastala je pauza u pravljenju ovčijeg sira kako se ne bi ovce iscrpljivale.

"Pre četiri godine smo napravili pauzu u proizvodnji sira, jer smo imali mlade dviske kod kojih je rađena sinhronizacija estrusa, pa je bilo previše da se one muzu s obzirom da su se jagnjile tri puta u periodu od dve godine i samo bi se iscrpljivale da smo nastavili i da ih muzemo. Sada smo ušli u ritam jagnjenja, ne kod svih istovremeno i to nam je omogućilo da ove godine ponovo počnem da pravim sir", kaže Milijana u čijem gazdinstvu trenutno muzu 15 ovaca.U zavisnosti od perioda laktacije, jedna ovca može dati i do litar mleka. Sada namuzem šest do sedam litara mleka dnevno svakog dana. Za pripremu jednog kilograma ovčijeg sira, potrebno je dva i po litra mleka."Mlečnost ovaca nije na maksimumu jer, kako kaže Milijana, one su se ojagnjile pre dva i po meseca i sad se nalaze u fazi takozvanog zasušivanja. Dodaje i da se proces dobijanja ovčijeg sira ne razlikuje od dobijanja sira od kravljeg mleka.

"Kod pravljenja ovčijeg sira potrebno je manje sirišta i dobija se manje surutke, a više grude. U odnosu na kravlje mleko, ovčije je masnije, kad se kuva može da zagori brzo ako se ne vodi računa. Ovčiji sir je zreliji, masniji i boljeg kvaliteta", tvrdi Milijana. Kvalitet ovčijeg mleka zavisi prvenstveno od ispaše, a ovi krajevi nude kvalitetne pašnjake koji nisu ekološki zagađeni. Veoma važna za ishranu ovaca je i lucerka, a koristi se i seno, žito i koncentrati. Za sada, naša sagovornica svoj sir prodaje u Valjevu i okolnim mestima u Kolubarskom okrugu.

"U sadašnjim uslovima mogu da proizvedem oko 10 kilograma ovčijeg sira nedeljno. To podmiruje potrebe u našem domaćinstvu i ostaje mi i za prodaju. Cena je 500 dinara za kilogram i to je zadovoljavajuća cena. Ovčiji sir se sve više traži, ima kupaca i mogu biti zadovoljna da i na taj način se obezbedi neka zarada, da to ne budu samo jaganjci i vuna. Planiramo da povećamo stado na 50 grla, ne možemo više, jer treba obezbediti hranu tokom zime."

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/isplativo-pravljenje-ovcijeg-sira-500-dinara-za-kilogram/60317/

Jagode su sve češće voće na plantažama naših poljoprivrednika, a ove godine rod i otkupna cena su toliko dobri da je voćari već krste kao rekordnu.

Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda nije neuobičajena scena u našim voćnjacima, a posle ove sezone toga će izgleda biti još i više. U sezonama iza nas cene jagoda su dobre i stabilne, uvek idu ka gore, pogotovo poslednjih meseci. Voćar Nikola Miletić iz Subotice kaže da je ovo jedna od najboljih sezona po pitanju cene.

- Cena je bila neverovatna, izuzetno visoka, 300 dinara na veliko, a na malo i do 400 dinara. Ima više razloga, prvo nisu se uvozile velike količine iz Albanije, Grčke i Turske, a ima malo i psihološkog momenata, ljudi su izašli iz zatvorenih prostora, željni svega pa i jagoda. Verujte mi nikada me više ljudi nije zvalo, većinom prodajemo na veliko, a ostalo dođu do nas, kupe dve, tri kile - kaže Miletić koji sa svojom porodicom uzgaja tri hetara jagoda.Ove sezone ima sedam sorti, između ostalih albu, kleri, džoli, roksanu i kod nas popularno stalnorađajuću sortu irmu. Pošto se jagodama bavi još od 1998. godine i jedan je od najiskusnijih proizvođača u Srbiji, kaže nam da nikad nije imao više poziva sa pitanjem za savet, nego u poslednja dva meseca. Osim standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgaja i u visokim plastenicima. Radi se o tehnologiji vertikalnog uzgoja, čiji je pionir na prostoru jugoistočne Evrope.

- Pored naše zemlje zvali su me iz cele Evrope, čak iz Afrike. Naši ljudi iz inostranstva koji žele da ulože u neki biznis, fudbaleri i biznismeni koji shvataju da će proizvodnja hrane biti nešto što će uvek funkcionisati. Traže da im šaljem kalkulacije. Jagoda je izuzetno profitabilan biznis, ako se radi kako treba. Najbrže donosi novac u poljoprivredi, njen životni ciklus je dve godine. Jagodu nikada nije problem prodati, nego pravilno uzgojiti, jer na tržištu je uvek fali. Od dva hektara jagoda jedna četvoročlana porodica može lepo da živi - rekao je Miletić.

Da li će se kupci iz Rusije ove godine pojaviti u krajevima Srbije gde su godinama najveći otkupljivači, još se ne zna. Milinko Starčević već 15 godina uspešno se bavi uzgojem jagoda. On je sa konzumne prešao na uzgoj industrijske jagode. Sezona je počela dobro, ali, kako kaže, još je rano govoriti kako će se na kraju završiti.

- Neki proizvođači prebacivaće se na druge kupce ove godine, ali što se roda tiče nije loš, dobar je. Prešli smo na industrijsku jagodu iz razloga što se klima malo promenila. Maj je sada često jako kišan i hladan i to zna biti problem za konzumnu jagodu. Imamo kupce za narednih pet godina, koliko će sigurno biti potražnja na tržištu. Cena se svake godine povećava i uglavnom je zadovoljavajuća - izjavio je Starčević.Miletićev savet novim uzgajivačima jagode je da uvek idu na zatvorenu, pokrivenu proizvodnju. Bolje uzgajati i manju, ali pokrivenu površinu. Važan je i dobar izbor sadnica, na kojima početnici često štede, a upravo na njima to nikako ne bi smeli, jer posao tada često postaje uzaludan. Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadu iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Početnici mogu da zasade pola hektara jagoda, od koji će da prihoduju do 300 evra mesečno, a sa hektarom ta brojka se poduplava. Druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. A ako vas pogodi godina kao ova pa otkupna cena ne bude 150 nego, 300 dinara na veliko po kilogramu, zarada se dodatno udvostručuje.

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, potrebno je oko 6.000 evra. No već prve godine moguć je pun rod, nekih 12-15 tona i, ako je otkupna cena oko 200 dinara, zarada i do 13.000 evra. Kakva je trenutno situacija na tržištu, ta cena i na kraju zarada može biti samo veća.Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rekordna-godina-za-jagode-uzgoj-crvenog-voca-je-sve-vise-isplativ-biznis/l5pz5pg

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u cvećarstvo, a posle konsultacija sa vrhunskim stručnjakom u toj oblasti docentom dr Anom Vujošević, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i stručnjacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, koje predvodi dr Jonel Subić, poručuju povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo.

Proizvodnja cveća bi mogla da ima značajno mesto u povećanju privredne aktivnosti Srbije, jer naša zemlja raspolaže pogodnim prirodnim uslovima. U prilog tome govori činjenica da Srbija, uz Francusku, ima najkvalitetnije ruže na evropskom tržištu.

Gajenje cveća je visokointezivna proizvodnja, koja ne zahteva velike površine, ali bitan preduslov su znanje i organizacija ukupne proizvodnje i prodaje. Zahvaljujući tražnji tokom cele godine, proizvodnja cvetnog i dekorativnog sadnog materijala poslednjih godina beleži izraziti razvoj. Primetan je sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru svojih porodičnih domaćinstava. Obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

Industrija cveća u svetu je grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata. U 2019. godinu Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra. Ruže, karanfile i gladiole plaćene su pet miliona dolara, seme i sadni materijal 2,8, ostalo cveće tri miliona dolara i ukrasno granje pola miliona dolara. Najviše cveća uvozi se iz zemalja EU: Holandije, Italije, Belgije, Mađarske, zatim iz Kenije, Turske, Ekvadora i Kolumbije. Istovremeno, inostranim kupcima prodato je seme, sadni materijal cveća i rezano cveće. Najveće učešće u izvozu za 2019. godinu imala je grupa živo cveće, a najznačajniji je bio izvoz ruža.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su povećanje proizvodnje cveća, smanjenje uvoza i udruživanje imperativi i u toj privrednoj grani:

„Činjenica da je Srbija prošle godine platila 7 miliona dolara za uvoz cveća koje mogu da proizvedu udruženi domaćini u Srbiji, uz primenu domaće nauke, veliki je motiv da se bolje organizujemo, podignemo proizvodnju i uštedimo veliki novac koji dajemo za uvoz cveća. Proizvođači cveća, kao i svi drugi poljoprivrednici u Srbiji, će postići povoljniji – željeni rezultat samo ako se udruže. Samo tako će biti uvaženi na pravi način – počev od korišćenja raznih pogodnosti lokalne samouprave do podsticajnih sredstava republičke Vlade. Udruživanje daje istinske odgovore na sve ekonomske i druge izazove i zato preporučujemo i proizvođačima cveća da se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge. Samo udruženi, uz ulaganja ličnih sredstava, primene nauke i pomoći države možemo da se približimo Holandiji, svetskom gigantu u proizvodnji i prometu u cvećarstvu.“

Proizvodnja cveća u Srbiji je skoncentrisana oko većih gradova i njom se bavi oko 2.125 gazdinstava na ukupnoj površini od 382,24 ha. Dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća, kao i proizvodnja nekih vrsta pogodnih za rezani cvet: ruže, hrizanteme, ljiljani, gladiole, kale. Proizvodnja cveća se organizuje i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. U 2016. godini, površine otvorenog prostora na kojima se uzgajalo cveće iznosile su 263 ha, a zaštićenog prostora 119 ha, što čini nešto više od 5 odsto ukupnih površina pod zaštićenim prostorom u Srbiji (2.083 ha). Proizvodnja cveća obavlja se u nekoliko većih oblasti. Glavni proizvodni centri su: Beogradski region sa 40,76 ha, Mačvanska oblast - Šabac (19,44 ha), Moravička oblast - Čačak (9,88 ha), Rasinska oblast - Varvarin (18,96 ha), Kruševac (12,45 ha) i Šumadijska oblast - Kragujevac (11,58 ha).

U zaštićenom prostoru dominira proizvodnja rasada sezonskog cveća. Na otvorenom polju, najzastupljenija je proizvodnja ruža, gladiola, hrizantema, kala i ljiljana. Površine pod ovim kulturama iz godine u godine variraju. Najveće površine zauzimaju ruže, dok su ostale kulture zastupljene u mnogo manjem procentu.

Najviše sadnog materijala uvozimo za: lale, narcise, zumbule i orhideje, a od rezanog cveća najviše uvozimo ruže, orhideje, hrizanteme i ljiljane. Najviše izvozimo rezano cveće, pre svega ruže.

Stručnjak za cveće docent Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Ana Vujošević ističe da u zavisnosti za koju vrstu cveća se proizvođač opredeljuje, vraćanje investicije bi moglo da se očekuje za 3-5 godina. U zavisnosti od odabranih vrsta, razlikuju se i proizvodni objekti, pa su time i ulaganja različita! U objektima zaštićenog prostora, proizvodnja cveća obavlja se u malim serijama, jer se radi o objektima malih površina (najčešće od 200-400 i retko do 1000m2). Cena plastenika zavisno od tipa kreće se od 10 do 20 evra/m2, zatim 30-40 evra, pa sve do 70 evra/m2 uz obezbeđeno grejanje! Cena repromaterijala zavisno od izabranih vrsta iznose minimalno 2000 evra (u proizvodnji sezonskog rasada), dok bi neke saksijske kulture, koje se ubrajaju u sezonski rasad, bile i skuplje!

Prema proračunu Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, na čelu s dr Jonelom Subićem, članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, moderan holandski staklenik na jednom hektaru može da se izgradi ulaganjem 1,3 miliona evra. Na osnovu analitičke kalkulacije na bazi varijabilnih troškova u proizvodnji ruže u modernom stakleniku na hektaru se može očekivati 1,8 miliona cvetova i prihod od 576.000 evra, dok su troškovi 375.000 evra i još 175.000 evra prve godine za supstrat i sadnju. Može se očekivati bruto zarada od 201.000 evra. U gajenju gerbera sa očekivanih 1,3 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod iznosi 559.000 evra, dok su troškovi (ne računajući sadni materijal) 375.000 evra. Očekivana bruto zarada iznosi 184.000 evra godišnje. U proizvodnji kale sa očekivanih 1,1 miliona cvetova na hektaru, očekivani prihod je 286.000 evra, a ukupni troškovi iznose 239.400 evra (uz 55.000 evra za sadni materijal prve godine).

Programi edukacije proizvođača predstavljaju veoma važan segment unapređenja proizvodnje cveća u Srbiji. Akademik Dragan Škorić predlaže veću zaštitu domaćih proizvođača cveća i osnivanje Naučnog instituta za proizvodnju cveća, koji bi bio snažan podsticaj povezivanja nauke i prakse, povećanju proizvodnje i smanjivanju uvoza. Mladi stručnjaci za cveće u okviru tog instituta bili bi upućivani na specijalizaciju u Holandiju i druge zemlje, kako bi se povećali naučnoistraživački potencijali Srbije i podigao kvalitet u oblasti cvećarstva. Docent dr Vujošević ističe da je korisno organizovati berzu za promet cveća, čime bi se obezbedila stalnost ponude, prometa i tražnje.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulažu u cvećarstvo, osnuju poljoprivredno gazdinstvo, a zatim se udruže u specijalizovane cvećarske zadruge i konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela“. Za zainteresovane nacionalni tim će organizovati stručne posete uspešnim gazdinstvima koje gaje cveće.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3465737/krkobabic-povratnicima-dok-vas-muci-realna-neizvesnost-sta-dalje-vredi-ostati-u-srbiji

Na teritoriji Pančeva nalaze se sela koja su poznata po velikom broju povrtara, a poslednjih godina sve je veći i broj mladih koji odlučuju da se bave poljoprivredom i povrtarstvom.Poljoprivreda je jedna od tri prioritetne oblasti u Strategiji za privlačenje investitora na teritoriji Pančeva, te ne čudi da se i sama lokalna samouprava bavi afirmacijom poljoprivredne proizvodnje i informisanjem građana o konkursima u oblasti poljoprivrede, studijskim putovanjima i obrazovanjem za konkurentniju poljoprivredu.Da bi se povećao broj mladih u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo sredstva namenjena isključivo mladim poljoprivrednicima za pokretanje svoje privredne aktivnosti.Jedan od mladića koji je odlučio da i dalje živi i radi na selu je i Nemanja Stanojković iz Banatskog Brestovca, koji se sa svojim roditeljima bavi povrtarstvom i iz godine u godinu proširuje broj plastenika u kojima uzgaja povrće.Kako kaže, odlučio se za ovaj poziv jer se i njegova porodica bavi povrtarstvom.

- Bavimo se proizvodnjom povrća. Trenutno u plasteniku gajimo krastavac i papriku, jer imamo dobro tržište za prodaju ovih proizvoda. Radimo tata, brat, mama i ja i imamo sezonske radnike, četiri, pet sezonskih radnika, sve zavisi od obima posla - kaže Nemanja Stanojković.Iz godine u godinu ova porodica uvećava broj plastenika. Tako i Nemanja planira da se proširi sledeće godine, da pokuša da na nekom od konkursa dobije još sredstava za kupovinu bar još desetak velikih plastenika.- Mladi ljudi mogu da žive od poljoprivrede, jer je poljoprivreda po meni unosan posao. Moji žive od poljoprivrede već 15 godina. Pre nekoliko godina i ja sam odlučio da krenem njihovim stopama. Dobio sam bespovratna sredstva od države od kojih sam kupio ove plastenike - kaže Stanojković.Kako kaže, to ga je stimulisalo da nastavi da se bavi povrtarstvom, jer je uvideo da je u pitanju dobar posao koji donosi zaradu. Ovaj mladić je već dobio i novac, jednokratnu novčanu podršku od države, kao pomoć u prevazilaženju trenutne krize usled Kovida-19 i kaže da im je taj novac pomogao da malo lakše počnu novu proizvodnu sezonu u plastenicima.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3463609/i-mladi-zele-da-zive-na-selu-uz-pomoc-drzave-kupio-plastenike-i-prosirio-povrtarsku-proizvodnju-video

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31