Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Srpsko plavo zlato, kako zovu borovnice, sve više postaje popularni, ali i najtraženji srpski proizvod, pa njihova proizvodnja može da bude vrlo unosan posao.U Srbiji je uveliko počela berba borovnica. Porodica Đorđević iz Beograda podigla je prve zasade pre četiri godine, a danas imaju više od dva hektara borovnica, koje uglavnom plasiraju na inostrano tržište.

Veselin Đorđević je ekonomista. Nikada se ranije nije bavio poljoprivredom. A onda je pre četiri godine ušao u posao s borovnicama, sa idejom da se pomeri iz grada i sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi. U njegovom slučaju, zadovoljstvo i posao odlično su se uklopili."U tom trenutku smo procenili da bi borovnica mogla da bude izbor i da je borovnica nešto što će biti budućnost i budući srpski brend. U narednih desetak-petnaest godina, pošto smo po nekim procenama, na svega 1000 hektara borovnica u Srbiji, mislim da imamo veliki prostor za rast", kaže Veselin.

Borovnica je poslednjih godina doživela pravi bum u Srbiji. Iako ulaganja nisu mala, zbog dobre cene i sigurnog plasmana, sve više ljudi odlučuje se da zasadi ovo voće.

Veselin kaže da ima velikog interesovanja.

"Mislim da će se to u budućnosti još više od Srbije zahtevati, pošto mi nismo prepoznati kao zemlja koja ima borovnicu. Tako da treba raditi na toj promociji da Srbija bude sinonim za dobru borovnicu", priča on.

Sada već iskusni proizvođač borovnice poručuje da je u ovom poslu imperativ vrhunski kvalitet, za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju, plasman je zagarantovan. A o ukusu da ne govorimo.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=18&nav_id=1556159

Dok se domaći proizvođači jagoda tek pripremaju za berbu, na pijacama i u marketima se već nekoliko nedelja prodaju uvozne jagode iz Grčke, a cena zavisi od toga gde se kupuju. Na pijacama kilogram jagoda košta 300 dinara, dok u marketima za tu količinu treba više novca.- U našoj zemlji godišnje se proizvede oko 35.000 tona jagoda - kaže prof. dr Nenad Magazin s Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - Svega 15 odsto ukupno proizvedenih količina je iz Vojvodine pošto ovo voće nije dominantno uzgoju na našem području.

Ipak, proizvodnja se povećava, ukazuje Magazin, a iz godine u godinu jagode se sve više sade.

- Pre deset godina proizvodnja jagoda nije bila registrovana u statistici, a još uvek nema preciznih podatka na koliko hektara se uzgajaju jagode. Ipak, danas se od zna da Srbija godišnje od jagoda zaradi oko pet miliona evra i da 40 se odsto ubranih jagoda preradi ili bude zamrznuto - kaže Magazin.

Ukazujući da gajenje jagoda može biti isplativo, Magazin poručuje da je, pre nego što krenu u posao, neophodno da se proizvođači dobro upoznaju sa svim aspektima ovog posla i, što je najvažnije, obezbede tržište jer zrela jagoda ne može dugo da stojiDakle, veoma brzo domaće jagode zameniće one iz uvoza, a to pre svega, kako proizvođači kažu, zavisi od toga koliko će biti sunca. Za sada se ne može reći kakav će biti kvalitet domaćih jagoda, a razlog je to što je u martu i aprilu bilo mraza, a zbog niskih noćnih temperature pretpostavlja se da će prinos biti umanjen za pet do 20 odsto. - Sad je teško precizno reći koliko će jagode koštati jer će se više znati kad krene branje, ali verujem da će kilogram jagoda koštati oko 300 dinara - kaže jedan od većih proizvođača jagoda iz Rumenke Milan Marinković. - Cena, naravno zavisi od više faktora, a sigurno je da će veliki uticaj imati ponuda i potražnja, odnosno to koliko će domaći proizvođači ponuditi tržištu i koliko će domaći izvoznici biti spremni da otkupe jagoda za rusko tržište potrošače.

Prošla godina bila je loša po proizvođače, a oni koji se dugo bave ovom proizvodnjom kažu da ne pamte lošiju godinu pošto su zbog velikih vrućina u aprilu domaća jagoda dospela istovremeno kada i turske i grčke. Tržište je bilo prepuno ovog voća i kupci su za kilogram jagoda plaćali oko stotinu dinara, a za to vreme proizvođači su gomilali gubitke i mnogi zbog toga ove godine nisu obnovili zasade.

–Jagoda će biti dovoljno za pijace, ali onih najkvalitetnijih ne previše jer će se ta klasa jagoda uglavnom izvoziti, najviše na rusko tržište – kaže Marinković, ukazujući da domaći proizvođači jagoda treba da se okrenu i ka tržištima drugih zemalja.
Nenad Magazin podseća da je lane kvalitet jagoda bio loš, a izvoz podbacio zbog uredbe. Naime, bilo je propisano da se izvozom voća mogu baviti samo preduzetnici koji imaju hladnjače zapremine iznad 500 tona.

– Za jagode nisu potrebne hladnjače tolike zapremine, pa se očekuje da ove godine uredba biti povučena, mada, bar za sada, o tome nema nikakvih informacija – ističe Magazin. - Verovatno zato što tek sledi branje pa će plasman ka inotržištu biti aktuelan kada voće bude trebalo prodati.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/gajene-jagoda-isplativo-ako-se-na-vreme-obezbedi-trziste-20-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31