POLJOPRIVREDNA inspekcija tokom prošle godine odradila je 10.622 kontrole, tokom kojih je uzeto 154 uzoraka proizvoda.
Nadležni su podneli 253 prijave. Od toga, 108 krivičnih, 21 za privredni prestup i 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kako navode u inspekciji, očekuje se i da Uprava za agrarna plaćanja obustavi isplatu 383 miliona dinara za ovaj period, zbog nepravilnosti kod korisnika subvencija. Uz to, ovoj upravi je podneto i 27 inicijativa za stavljanje pljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. U budžet Srbije, od januara do novembra 2019. uplaćeno je više od 232 miliona dinara, na ime promene namene poljoprivrednog zemljšta.

Inspekcija je donela i 768 rešenja da se otklone sve nepravilnosti u radu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966579/obustavlja-isplata-383-miliona-dinara-poljoprivredna-inspekcija-naredila-vrate-subvencije

Do kraja jula poljoprivrednici mogu da predaju zahteve za podsticaje za tov u stočarskoj proizvodnji. Iznos subvencija po grlu je isti kao lane, a stočari se najviše žale na isplatu novca, koji, kažu, čekaju oko godinu dana.Osim nesigurne cene, uzgajivačima stoke proizvodnju dodatno otežava kašnjenje državnih subvencija. Slobodan Ilić iz Majura kod Šapca obrađuje 96 hekara i na farmi ima 28 muznih krava."Subvencije nismo dobili za prošlu godinu, verovatno će pustiti ove, i za prošlu, i za ovu godinu. Ne možemo da budemo nezadovoljni, što se tiče premije za mleko, to je sedam dinara po litri. To je najveća premija, možda i u svetu, niko ne daje toliku premiju za mleko, ali gledajući na nešto druge, subvencije na zemlju su veoma niske", objašnjava stočar iz Majura.

Uzgajivači svinja u Mačvi tvrde da subvenciju od 1.000 dinara po grlu čekaju i do godinu dana od prodaje tovljenika. Slično je i sa novcem za tov junadi.

"Cena sa junadima, tovnim bikovima je bila katastrofalna, onda je Ministarstvo izašlo sa jako lepom uredbom za kovid subvenciju od 20.000 dinara, ali je problem što te subvencije nisu isplaćene. Deo subvencija je isplaćen, ali ogroman deo nije isplaćen, a o subvenciji o 15.000 o tome neću da pričam", kaže stočar iz Drenovca Goran Mostić.

U Upravi za agrarna plaćanja kažu da i pored epidemije kovida u prošloj godini nisu prestajali sa radom i isplatom subvencija.

"Morali smo da smanjimo broj ljudi, jer su takve bile epidemiološke mere i nijednog momenta nismo prestajali sa isplatom subvencija. Ono što smo uradili u 2021. godini, bukvalno od prvog radnog dana smo počeli sa obradom zahteva, odnosno sa nastavkom. Tu dobijemo oko 80.000 zahteva godišnje za ovu vrstu podsticaja, tako da dajemo sve od sebe da rešenja budu izrađena i da poljoprivrednici što ranije dobiju subvencije", ističe direktorka Uprava za agrarna plaćanja Biljana Petrović.

U toku prošle godine, Uprava za agrarna plaćanja isplatila je oko 40 milijardi dinara podsticaja, od toga 70 odsto za tov, genetiku i premiju za mleko.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4251534/stocarstvo-subvencije-premijer-isplata.html

Nakon vučjanskog i manojlovačkog kraja, danas i poljoprivredni proizvođači sa područja Grdelice i okoline mogu da očekuju uplatu podsticajnih sredstava grada Leskovca u ukupnoj visini od 3,2 miliona dinara.

Od ukupno 994 korisnika i 34,5 miliona dinara iz budžeta grada, ukupno 106 poljoprivrednih gazdinstava iz ovog dela grada je apliciralo za subvenciju koju će uglavnom koristiti za unapređenje plasteničke proivodnje, meru koja je i inače bila najtraženija ove godine.

“Budućnost poljoprivredne proizvodnje je u plastenicima koji se u leskovačkom kraju prostiru na oko 1700 hektara. Većina poljoprivrednika je krenula sa nekoliko malih plastenika, postepeno su se razvijali i danas mnogi od njih imaju proizvodnju povrća koja se može videti u razvijenim zapadnim zemljama”, navodi se na zvaničnom sajtu grada Leskovca.

Takav je slučaj i sa mladom poljoprivrednicom Draganom Stojanović iz Donjeg Bunibroda koja pokazuje da su spoj porodične tradicije, znanja i pametnog ulaganja uvek dobar recept za uspeh. Ova tridesetogodišnja majka dvoje dece se duže od deset godina bavi proizvodnjom paradajza, paprike, krastavca, kupusa i ljutih papričica u 20 plastenika koje održava sa ostalim članovima porodice. A u planu je podizanje još desetak.

Preko Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ostvarila sam pravo na subvenciju za mlade poljoprivrednike zahvaljujući kojoj je nabavila priključne mašine za plastenike vredne 2,4 miliona dinara, od čega je 75% pokrilo ministarstvo. Prijavila sam se za gradsku subvenciju zato što u proizvodnju treba stalno ulagati. Ulaganja su velika tako da nam svaki dinar znači. Sredstva koja sam dobila ću iskoristiti za sistem za navodnjavanje i crni najlon za plastenik“, navodi ona.

U Donjem Bunibrodu se većina domaćinstva bavi proizvodnjom povrća, plastenici su uobičajena pojava. Ovde je poljoprivredno zemljište kvalitetno, a u neposrednoj blizini je i Tulovska reka koja poljoprivrednicima pruža mogućnost navodnjavanja ali je decenijama unazad zbog čestih izlivanja uzrokovala štete. Ovaj problem je i zvanično rešen tekuće godine izgradnjom rasteretnog kanala u koji je grad Leskovav uložio skoro 100 miliona dinara.

Izvor:https://jugmedia.rs/uplata-subvencija-i-za-poljoprivrednike-iz-grdelickog-kraja/

Kako se ova godina privodi kraju, sumiraju se rezultati, tim povodom razgovarali smo sa Biljanom Petrović, v.d. direktora Uprave za agrarna plaćanja (UAP), i
zatražili da nam kaže kakva je godina za nama što se tiče isplate subvencija, i kakvi su rezultati rada same Uprave za agrarna plaćanja.
Kako teče isplata subvencije za mlade poljoprivrednike i da li je bilo žalbi?
Isplata subvencija mladim poljoprivrednicima je veoma važna za naše ministarstvo, jer smo upravo njih prepoznali kao ključni faktor za dalji opstanak i razvoj srpskog agarara. Iz tih razloga je kreirana i posebna investiciona mera, jedinstvena po tome što se sredstva isplaćuju unapred. Interesovanje za ovu meru je u prethodnom konkursu prevazišlo očekivanja i bila nam je ideja da mladim poljoprivrednicima lično uručujemo rešenja kako bismo ih uputili u detalje realizacije investicije, dali mogućnost da se zbog brže isplate odreknu prava na žalbu, ali i ohrabrili na dalji razvoj i ulaganja. Nažalost, trenutna epidemiološka situacija nam ne ide na ruku, te će zbog potrebe zaštite zdravlja korisnika, ali i zapolenih u UAP, rešenja biti upućivana poštom.Svesni da su greške u obradi zahteva moguće, ostavili smo dovoljno prostora i vremena za prigovore korisnika na samu bodovnu listu. Primili smo određen broj prigovora (oko 340 prigovora), koji je srazmeran broju podnetih zahteva i želji mladih poljoprivrednika da ostvare podsticaj po veoma povoljnim uslovima. Međutim, mali broj, svega 2%, prigovora je osnovan, a samim tim i usvojen. Na primer, nismo mogli da usvojimo prigovor apsolventa Poljoprivrednog fakulteta i odobrimo mu dodatne bodove na visoku stručnu spremu, jer se boduje samo završeni stepen obrazovanja, što je u konkretnom slučaju srednja škola.
Isplata premije za mleko je na kvartalnom nivou, dokle ste stigli u tom poslu?
Sudeći po broju zahteva, proizvodnja mleka u uslovima pandemije se odvija ustaljeno i mlekare preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i podnose zahteve za isplatu premije. Tako su u 2020. godini 123 mlekare predale 368 zahteva za preko 18.000 poljoprivrednih proizvođača koji svoje pravo ostvaruju na posredan način, dok je 1.665 poljoprivrednika predalo zahtev neposredno. Pri kraju je isplata trećeg kvartala i ukupan iznos odobrenih premija za mleko po zahtevima podnetim za 2020. godinu do danas iznosi 3.996.902.638,54 dinara.
Šta je najčešći uzrok kašnjenja isplate subvencije?
Korisnici podsticaja u poljoprivredi su upoznati sa procedurom i dinamikom isplate podsticaja. Naime, u skladu sa ustaljenom procedurom od dana prijema rešenja, do same isplate protekne 22 dana. Korisnici imaju rok od 15 dana da pošalju prigovor, nakon čega se nalog za isplatu unosi u bazu i „pušta“ na plaćanja. Naša obaveza je da svakom korisniku koji smatra da treba da ostvari veća prava od onih utvrđenih rešenjem, omogućimo pravo na žalbu. Ukoliko
korisnik lično preuzme rešenje, može se odreći prava na žalbu i novac mu se isplaćuje u roku od 7 dana. Ovaj vid uručenja rešenja u trenutnoj epidemiološkoj
situaciji predstavlja rizik po zdravlje korisnika podsticaja i zaposlenih UAP, pa rešenja šaljemo na adresu korisnika prijavljenu u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Na sličan način smo upravljali podnošenjem zahteva za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji, kada smo korisnicima omogućili da putem elektronske pošte šalju zahteve, bez odlaska u Upravu za trezor.
Na vaše pitanje o tome kako je moguće da su korisnici podneli zahtev istog dana, i jedan je isplaćen drugi ne, odgovoriću primerom korisnika podsticaja za nabavku nove poljoprivredne mehanizacije. Korisnik je podneo zahtev 1.6.2020. godine, a njegov komšija dva dana kasnije. Komšiji je uplaćen novac na račun, dok naš korisnik nema povratnu informaciju šta se dešava sa njegovim zahtevom. Proverom kroz bazu podataka UAP ustanovila sam da se predmet nalazi u statusu – poslat na dopunu. Korisnik je potvrdio da je u sandučetu imao isečak iz Pošte kojim se obaveštava da treba da preuzme pošiljku, što nije učinio. Iz tog razloga nije znao da treba da dostavi dodatni dokument, konkretno račun, bez koga njegov zahtev nije mogao da bude obrađen. Dok
čeka dopunu obrađivač nastavlja obradu narednih zateva, pa se kompletni zahtevi rešavaju i isplaćuju. Proces obrade zahteva je dvosmeran i podjednako uključuje i korisnike i UAP. Ukoliko je dokumentacija uredna i kompletna, zahtev podnet na početku roka za podnošenje zahteva se vrlo brzo obradi. Na kraju roka se uvek dobija najveći broj zahteva i tada se obrada zahteva usporava. Iz tog razloga stalno apelujemo na korisnike da posebnu pažnju obrate na
kompletnost svojih zahteva i kvalitet dokumentacije, i da za podnošenje ne čekaju sam kraj propisanog roka.

Kako ocenjujete dosadašnji učinak u UAP?
Morate se složiti sa mnom da se rad Uprave značajno poboljšao u prethodnih godinu dana. Efikasnost obrađivača zahteva se udvostručila i trenutno se obrađuju zahtevi iz tekuće godine. Da li bismo mogli biti brži i efikasniji - da sigurno. Da li ćemo i dalje raditi na poboljšanju i unapređenju procesa rada - da sigurno.
Mi smo servis naših korisnika i o radu UAP i ja dobijam povratne informacije sa terena. Uglavnom su komentari na naša unapređenja u radu pozitivni, ali ni u jednoj instituciji nikada ne možete imati sve zadovoljne korisnike. Zamerke naših korisnika ozbiljno razmatramo, jer je upravo to najbolji način da unapredimo svoje poslovanje. Molimo i dalje sve korisnike da kada je to moguće svoja pitanja upućuju putem mejla ili čet aplikacije na sajtu Uprave, jer je to najsigurniji put i način da dobiju konkretan odgovor na postavljeno pitanje. Rezultati rada same Uprave za agrarna plaćanja, tačan presek isplate po merama kao i realizacija predviđenog budžeta biće najbolje vidljivi na kraju kalendarske godine kada će biti predstavljeni podaci o realizciji budžeta. Prema trenutno
dostupnim podacima, očekujemo da naša realizacija bude blizu 100 procenata, što je, složićete se, više nego dobar rezultat.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo nastavio isplatu bagremovog meda pre preuzimanja od pčelara, po ceni i do 6,51 evra po kilogramu. Na dan 12. novembra je prvi šleper šumskog meda šumskog krenuo put kupca u inostranstvu,  a uskoro će i prvi šleper bagrema.

Pogon "Naš med" nastavlja i sa redovnom isplatom pčelara koji su predali svoj med, a 14. decembra je ukupno isplaćeno 48.625,15478 evra. Inače, zbog korone ima zastoja u radu laboratorije, ali to ne utiče na ukupan posao pogona. 

A, ovo su imena pčelara kojima je 14. decembra isplaćen bagremov med:

1. Stevanović Milosav

2. Bratislav Topličanin

3. Čedomir Đorđević

4. Svetomir Janjić

5. Radenko Žunić

6. Radomir MIlošević

7. Radomir Radovanović

8. Dragan Paunović

9. Radomir Milovanović

10. Milen Blagojević

11. Dragica Đurić

12. Radoslav Stanković

13. Anica Ilić

14. Goran Pavlović

Izvor:https://spos.info/isplaceno-jos-48-600-evra-za-bagremov-med/

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) isplatilo je pčelarima ukupno 58.041 evro za šumski med koji će biti preuzet do kraja ove nedelje. Narednih dana nastaviće se isplata ovog meda. Kako se navodi na sajtu, pčelari su dobili svoj novac pre nego je ekipa Pogona "Naš med" došla da ga preuzme, odnosno pre nego je med napustio njihove magacine. 

Kako ističu zahvaljujući pogonu "Naš med" koji u Rači radi tek nešto više od tri meseca, cena livadskog meda je praktično duplirana, a pčelarima je konačno pružena šansa da svoj rad pošteno naplate. Najmanja otkupna količina meda po osobi je 90 kg, a najveća 2.700 kg.

"Sada se najbolje vidi šta nam je doneo Pogon "Naš med". Ovih dana se nadamo i daljem rastu cene bagremovog meda, ako se tržišni trendovi budu kretali onako kako očekujemo", istaknuto je na sajtu SPOS-a.

Pogon je prvo uzorkovao med Zoranu Krstiću iz Vlasotinca, a prvo isplatio med Nebojši Aksentijeviću, pčelaru iz Kragujevca koji je predao šumski med. On je za svoj med ukupno dobio po kilogramu 5,9 evra, jer je vlasnik dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u, a u tu cifru je uključena i PDV nadoknada.Kako je naglašeno na sajtu SPOS-a med se pčelarima plaća po realnim tržišnim cenama na dan prodaje meda. Oni se nadaju da će nastaviti da raste i cena bagremovog meda koji je zbog kiše ove godine potpuno podbacio, pa ga je manje na tržištu neko prethodnih godina.

Izvor: http://spos.info/tacku-na-pljacku-isplaceno-58-040-evra-za-sumski-med/

 

Ministarstvo poljoprivrede Srbije je od početka ove godine isplatilo subvencije poljoprivrednim proizvodjačima u vrednosti od 28,5 milijardi dinara.Time je, kako se navodi, realizovano 428.787 zahteva, što za ovogodišnje podsticaje, što za one zaostale iz prethodnih godina.

U resornom ministarstvu ističu da su veći deo sredstava i opredeljeni budžet ostvareni u procentu od 93 odsto.

Kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, broj zahteva se godišnje uvećava u proseku za 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Uprava za agrarna plaćanja radi na unapredjenju procesa, kako bi se obrade ubrzale, a ove godine je, samo u okviru Uprave, izdavanje rešenja povećano za oko 60 odsto u odnosu na 2018. godinu.

U Ministarstvu poljoprivrede navode da je rezultat toga i obrada svih ispravnih zahteva iz 2017. i 2018. godine.-S obzirom na to da podnošenje zahteva za odredjeni broj podsticaja još traje, precizne podatke o iznosu koji će biti prenet u narednu budžetsku godinu imaćemo krajem ove godine, dodaju u ministarstvu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/poljoprivrednicima-do-sada-isplaceno-285-milijardi-dinara-realizovano-preko-90-odsto-agrarnog-2020-07-16

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici.Počela isplata novčane pomoći poljoprivrednicima

Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Vlada Srbije je, da podsetimo, za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.
Zvaničan naziv prve je: Uredba o novčanoj pomoći poljoprivrednim gazdinstvima u cilju ublažavanja posledica nastalih usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, za šta je obezbeđeno 1.150.000.000 dinara, i Uredba o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled bolesti KOVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kroz subvencionisanje dela kamate, i za to je spremljeno 1.450.000.000 dinara.

Po prvoj uredbi, jednokratna pomoć se određuje po jedinici upisane površine u zaštićenom prostoru, odnosno po grlu stoke ili broju košnica, pa tako povrtari za gajenje povrća u zaštićenom prostoru mogu dobiti najviše 90.000 dinara, stočari 3.000 dinara po kravi, a najviše 30.000 dinara, 500 dinara po ovci i kozi, a najviše 20.000 dinara, a toliko mogu najviše dobiti i pčelari, odnosno 800 dinara po košnici. 
Kredit pod povoljnim uslovima može se dobiti za razvoj stočarstva – kupovinu životinja i premiju osiguranja, zatim za razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, nabavku hrane za životinje, investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji, naposletku najznačajnije – za likvidnost. Povoljne kredite mogu dobiti poljoprivrednici kao fizička lica i poljoprivredni preduzetnici, s tim što postoji razlika u visini kreditiranja .Fizičkim licima biće odobren kredit do 6.000.000 dinara, a preduzetnici se mogu zadužiti 18.000.000, dok se za likvidnost može podići kredit od 3.000.000 dinara.

Poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš kazao je da je nedavno dobio 30.000 dinara, i da je uz njega na severu Bačke još dosta poljprivrednika dobilo istu sumu novca.– Novac nam je legao na račun i istvremeno nam je sugerisano za šta da ga potrošimo – kazao je Kiš. – Ja sam, recimo, novac uložio u stočnu hranu, a neki su kupovali gorivo.Ni ovčari i kozari, kako je rekao predsednik najvećeg udruženja u Srbiji „Bikara” u Vrbasu Vladimir Kankaraš, još nisu primili državnu potporu, ali on dodaje da je, iako im novac treba, pođednako je važno to što se država setila i njih.

– Očekujemo da dobijemo šta nam sleduje – 500 dinara po ovci ili kozi – naveo je Kankaraš, dodajući da im je novac potreban jer nemaju masovnu organizovanu prodaju, već životinje prodaju za potrebe proslava.Povrtari koji rade u plastenicima dobili su novčanu pomoć.Tihomor Njaradi iz Kule prijavio je dva plastenika i dobio novac pre pet-šest dana.– Da sam prijavio sve plastenike, dobio bih sigurno 90.000 dinara, što je maksimalan iznos koji država daje – kazao je Njaradi.Po njegovim rečima, ostale plastenike drži u tuđim dvorištima pa je to razlog zašto nije dobio veću pomoć.

– Stari ljudi izdaju bašte, ali neće da sklapaju ugovor o zakupu i potpisuju, što je potrebo radi prijavljivanja, i zato sam ostao kratkih rukava – naveo je Njaradi, i dodao da će ubuduće morati da o tome da povede računa.Povrtar iz Gospođinaca Dušan Petrović nije dobio novčanu pomoć, a verovatni ni neće. On se bavi proizvodnjom povrća na otvorenom, ali je vremenom proširio gazdinstvo i na plasteničku proizvodnju površine oko 2.000 kvadratnih metara.

– Nisam plastenike dodao gazdinstvu – naveo je Petrović, rekavši da će videti s knjigovođom da li ih može sada upisati da bi dobio novac.

Po rečima predsednice Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanje Bugarski, novac po kravi trebalo bi stočarima da krene od utorka ili srede.

– Nastao je zastoj zbog ažuriranja spiskova jer ima dosta farmera koji imaju do deset krava, koji će dobiti novac, naravno, uz ostale veće farme – navela je Sanja Bugarski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-isplata-novcane-pomoci-poloprivrednicima-11-05-2020

Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31