"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

Pored visokokvalitenih priplodnih i mlečnih grla, koja se nalaze na našim gazdinstvima, jedan od uslova za ekonomski isplativu proizvodnju u govedarstvu, a naročito u proizvodnji mleka je korišćenje mahunarki u ishrani goveda. Mahunarke su visoko kvalitetno hranivo bogato proteinima, koji su neophodni u ishrani goveda. U plodoredu se koristi najviše kao prethodni usev, pošto utiče na visinu prinosa naredne kulture. Ulaze u sastav travno-leguminoznih smeša povećavajući sadržaj proteina u njima, a takođe i prinos. Veliki značaj imaju i kod ispaša pčela. Mora se reći da većina mahunarki izazivaju naduv kod preživara, i to treba imati na umu. Takođe se i slabo siliraju u odnosu na trave i kukuruz. Prilikom izbora krmne kulture treba izabrati one koje odgovaraju agroekološkim uslovima koji vladaju na vašem gazdinstvu.

Opširnije o važnosti mahunarki možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

Stočna hrana koja se koristi za ishranu živine sastavljena je od žitarica, proizvoda industrije ulja, alkohola i vrenja, mlinske industrije, kao i vitaminsko - mineralnih materija. Potrebe živine u hranljivim materijama zavise od vrste, rsae i kategorije živine. Koju ćete smešu za ishranu pilića koristiti zavisi pre svega od uzrasta živine. Ishrana kokoški nosilja konzumnih jaja u periodu produkcije usmerena je na obezbeđivanje uzdržanih i produktivnih potreba kokoši.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

Intenzivno odgajivanje jagnjadi

Kako je ovčarska proizvodnja u porastu, sve je veće interesovanje proizvođača za inteniyiviranje odgajivanja jagnjadi. Ono se najčešće koristi za ishranu i odgajivanje blizanaca, jagnjadi ovaca male mlečnosti i siročadi, starih svega 2-3 dana. Istraživanja su pokazala da jagnjad moraju sisati majku najmanje jedan dan, ali ne duže od 2 dana. Nakon 2 dana privikavanje na korišćenje veštačke sise ili cucle je znatno teže.

Sa starenjem jagnjadi opada broj sisanja u toku jednog dana, ali se povećava količina unetog mleka po jednom sisanju.

Jagnjad moraju 1-2 dana po rođenju posisati kolostrum svoje majke ili neke druge ovce, a uz to nakon 4-5 sati po odbijanju od majki, trebalo bi ih napajati zamenom ovčijeg mleka. U početku 5-6 puta, sa količinom od 125-150 g po jednom napajanju. Do 15-og dana života, broj dnevnih napajanja bi trebalo smanjiti na 4-5 puta, sa 200-250 g zamene mleka po jednom napajanju. Od 16-40 dana starosti, treba ih napajati 3 puta dnevno sa po 400-500 g mleka po grlu.

Jagnjadima starim 7-10 dana treba davati kvalitetno seno lucerke i smešu koncentrata, sa 150-160 g svarljivih proteina u 1 kg, a kada napune 30 dana i granulirane smeše koncentrata visokog kvaliteta, granula od 6 do 8 mm. Na raspolaganju uvek mora biti sveža voda za piće.

U prvih 15 dana napajanja, jagnjad bi trebalo da se drže u grupi od 10 do 12 životinja, do 35 dana sa po 20-24 grla, a od 36-120 dana po 40-50 grla u grupi. Optimalna temperatura vazduha u objektima za odgajivanje jagnjadi bi trebalo da bude 15-18oC.

Kada su jagnjad starija od 4 meseca prevode se u tov, uz korišćenje granularnih smeša koncentrata, koje sadrže 60-65% granula i 30-40% koncentrovanih hraniva.

Pri veštačkom tovu jagnjadi sa zamenama mleka, smeše koncentrata i kvalitetno seno omogućavaju da se odgaje sva jagnjad, i ostvari znatno veća proizvodnja ovčijeg mesa.

Kako bi se jagnjad lakše privikla na zamenu, preporučuje se da gladuju 12 sati, što omogućava lakši prelaz. Temperatura zamene mleka bi trebalo da odgovara temperaturi tela i to barem u toku prve nedelje ishrane jagnjadi. Posebno je ovo značajno pri niskim spoljašnjim temperaturama.

Odgajivanje na ovaj način traje do starosti jagnjadi od 6 do 7 nedelja, kada imaju 12-15 kg a potom su najčešće na paši ili u tovilištima sa posebnim smešama koncentrata.

Zamena mleka za jagnjad

Količina od 160 do 200 g zamene mleka u prahu, razmućena u 1 litru vode, obezbeđuje sadržaj suve materije u tečnosti od 16%. Kada se jagnjad hrane sa ograničenom količinom toplog mleka (40-45oC) u toku prve dve nedelje života, dnevna količina zamene po jednom jagnjetu treba da iznosi 1,5-2,0 litra, a od 3 do 5 nedelje 2,2-2,5 litara. Za postizanje 1 kilograma prirasta jagnjad treba da konzumiraju 1,0-1,2 kg zamene mleka u prahu. Međutim, pri uobičajenom načinu ishrane jagnjadi sa prirodnim majčinim mlekom, potrebno je približno 4,0-4,5 kg mleka za 1 kilogram rasta. Zamena se rastvara u toploj vodi jer je takva bliža prirodnim uslovima ishrane, ali može se davati i hladna.

Pri grupnoj ishrani sa toplom zamenom, jagnjad mogu uzeti veće količine od potrebnih. To se može sprečiti hladnom zamenom (+4oC) umesto tople (+38oC).

 

Ishrana jagnjadi sa zamenama mleka

Brz prelaz jagnjadi na zamenu mleka ne dopušta potpuispoljavanje njihovo potencijala za brz porast. Veliki broj uginuća jagnjadi posledica je gladovanja u toku prve nedelje života. Treba voditi računa da se sa zamenama mleka mogu hraniti sledeća jagnjad:

  • Siročad ili ako jedan deo vimena ovaca sa blizancima nije u funkciji;
  • Pri rađanju više jagnjadi, pri čemu je jedno izrazito slabo;
  • Svako jagnje koje pokazuje znake progresivnog slabljenja u toku prve nedelje života, zbog nedovoljnog snabdevanja mlekom;
  • Slaba i mršava jagnjad 1-2 nedelje (zbog nedovoljne količine mleka);

 

Privikavanje jagnjadi na ishranu sa zamenama mleka

Veoma je značajno da jagnjad nakon rođenja što pre posisaju prvo majčino mleko – kolostrum. Nakon što se jagnjad ovoji od majke, potrebna je ručna muža ovaca, kako ne bi došlo do ozbiljnih komplikacija sa vimenom. Pri odvajanju od majki, jagnjad treba staviti u tople i suve bokseve, sa dosta čiste i suve slame, bez promaje i dovoljno udaljene od majki. Zamene mleka se obično daju sa temperaturom od 39oC u toku prve nedelje, pošto mlada jagnjad nerado uzimaju hladnu zamenu. Tek kada se jagnjad priviknu na veštačku sisu, tada se može preći na hladnu zamenu mleka, koja se ne zgrušava tako brzo kao topla zamena. Kada je zamena hladna jagnjad češće sisaju, sa manjim količinama po jednoj porciji, takođe je smanjen porast bakterija.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

Kada se manji broj jagnjadi napaja sa zamenom mleka, ona se mogu hraniti ručno sa kantom i uz upotrebu cucle. Ako je u pitanju veći broj jagnjadi, tada se radi uštede u radnoj snazi, preporučuje upotreba mehaničke opreme za napajanje.

Potrebno je 3-4 vežbe da bi se jagnjad privikla na veštačku sisu. Ako u grupi ima 1 ili 2 jagnjeta koja su ranije naučila da koriste veštačku sisu, to koristi ostalima da se lakše priviknu. Kada su mnogo veća od jagnjadi koja se privikavaju na veštačku sisu, ova mogu preuzeti ulogu majke. Lampa za grejanje ili svetiljka na mestu hranjenja, pomažu bržem prilagođavanju jagnjadi na korišćenje veštačke sise.

Pre prečaska privikavanja jagnjadi na zamene mleka, poželjno je davati jagnjadima inekcije kao što si gvožđe dekstrin, vitamine A, D i E, a u regionima koji su deficitarni u selenu (Se) i ovaj element i kombinaciju antibiotika.

 

U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Njegova količina u velikoj neri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Pored ova dva kabasta hraniva, obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa 18 % proteina. Najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50 % silaže i 50 % sena. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. Nije baš lako obezbediti kvalitetnu silažu od kompletne kukuruzne biljke. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u odnou na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza što je optimum prilikom siliranja. Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja.

U stadijumu mlečnog zrenja biljka sadrži manje šećera, a više skroba i daje suviše kiselu silažu koju stoka nerado jede, pogotovu ako se silira pre mlečnog zrenja. Drugi parametar za optimum stadijuma zrenja kukuruza za siliranje je kada odnos klipa i stabljike bude 50 % : 50 %. Ako je proces siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet. Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne.

U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i ukusnu hranu, dobro izbalansiranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Uvek težimo da postignemo što pozitivniji hranidbeni bilans sa što manje inputa, ali taj pozitivni bilans treba da ide u što veću produkciju mleka a nikako za kompenzovanje nedostataka u drugim tehnološkim segmentima proizvodnje. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata.

 

SAVETI: Ishrana teladi kolostrumom

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/3388-saveti-ishrana-teladi-kolostrumom

 

 

 

Od odgajivača kvalitetnih priplodnih grla ovaca, često imamo priliku da čujemo da je ovan pola stada. To je tačno, zato što u toku godine, ovan daje veliki broj potomaka, za razliku od ovce koja u toku godine može da ojagnji dva do tri jagnjeta. Cilj svakog odgajivača je da ostvari brži napredak stada, i u tu svrhu koristi se ovan koji je dobar po genetskim osobinama i spoljašnjem izgledu.

Ishrani ovnova treba posvetiti veliku pažnju, jer visoka plodnost u stadu ne zavisi samo od ženskih jedinki, već u velikoj meri zavisi i od muških grla. U periodu mirovanja kada se ovnovi ne koriste za priplod, ishrana ima zadatak da grla održi u dobroj kondiciji.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Od čega zavisi kvalitet vune?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/3344-od-cega-zavisi-kvalitet-vune

 

U ishrani goveda koristi se veliki broj različitih hraniva. Za razliku od industrijski proizvedenih hraniva, za koja se uglavnom zna hemijski sastav, za većinu drugih hraniva ne zna se tačno hemijski sastav, odnosno sadržaj pojedinih hranljivih materija. To u praksi znači da se grla hrane obrocima za koje se uglavnom ne zna tačan hemijski sastav i samim tim i njihova hranljiva vrednost. Ne postoji navika kod naših proizvođača da vrše hemijsku analize hraniva, pa se ishrana goveda obavlja na tradicionalan način, na osnovu stečenog znanja i iskustva naučenog od starijih generacija.

Ono što treba znati i obavezno poštovati je da se bilo koje hranivo, koje se uvodi u obrok, mora uvoditi postepeno. Šta to znači? Od momenta kada se prvi dan uvodi u obrok, u manjoj količini, do momenta kada se određenoj vrsti i kategoriji životinja daje u punoj količini u obroku, treba da prođe oko 15 dana.

Zašto? Goveda ovce i koze spadaju u grupu preživara. Po građi želuca razlikuju se od ostalih životinja. Preživari za razliku od drugih životinja imaju četvorokomorni želudac. Ispred sirišta ( pravog želuca ) kod ovih životinja nalaze se još tri dela: burag, mrežavac i listavac. Varenje hrane počinje još u buragu i to pre svega zahvaljujući mikroflori buraga. Ne vari hranu burag sam po sebi već to čine mikroorganizmi koji se nalaze u buražnom soku a to su pre svega određene vrste bakterija. Koliko su mikroorganizmi buraga bitni za varenje hrane pokazuje podatak da ih u samo 1 ml buražnog soka ima 10 do 100 milijardi. Treba još znati da različite vrste mikroorganizama razlažu različite vrste hraniva tj. da ne mogu jedni isti mikroorganizmi da razlažu sva hraniva koja životinja konzumira.

Koja vrsta mikroorganizama će biti najzastupljenija u buražnom soku zavisi upravo od toga koje je hranivo najzastupljenije u obroku ( livadsko seno, seno lucerke, kukuruzovina, silaža cele biljke kukuruza, silaža leguminoza itd ). Kada dođe do nagle promene sastava obroka ( uvođenje zelene hrane ili nagli prelazak na ispašu, promena zelenog hraniva, naglo uvođenje većih količina silaže itd. ) dolazi do različitih problema u varenju hrane kao što su prolivi, naduni, poremećaji u radu organa za varenje i slično.

Do toga dolazi upravo iz razloga što postojeća vrsta mikroflore buraga nije u mogućnosti da u potpunosti pripremi za dalje varenje novo hranivo koje je naglo uvedeno u obrok. Zato još jednom napominjemo da se svako novo hranivo, koje će se davati u većoj kojičini, mora postepeno uvoditi u obrok kako bi se za 10 do 15 dana udovoljnoj meri namnožila odgovarajuća vrsta mikroorganizama koja će uspešno pripremiti novo hranivo za dalje varenje. Ovo posebno važi pri prelasku sa zimskog na letnji obrok. O aktivnosti i značaju mikroflore buraga navodimo samo još jedan podatak. Mikroorganizmi buraga prerađuju oko 75 % energije i oko 60 do 70 % proteina koji su kravi potrebni.

S druge strane, nijedno grlo u staji nije isto sa drugim grlima. Razlikuju se po telesnoj masi, po starosti, po fazi laktacije, po količini proizvedenog mleka. Neka grla mogu da daju 3.000 litara mleka u laktaciji, neka mogu da daju i 6.000 litara. Razlika je više nego očigledna i značajna. Takve krave ne mogu da se hrane istovetnim obrokom. Sledi zaključak da svako grlo ima različite potrebe za hranljivim materijama i da se za svako grlo mora posebno da prilagodi obrok. I dok je lako nahraniti grlo sa manjom proizvodnjom mleka, visokoproizvodna grla nije lako nahraniti. I pored velike zapremine organa za varenje, visokoproizvodna grla često ne mogu dnevno da pojedu količinu hrane koja treba da podmiri njihove potrebe za tako visokom proizvodnjom. To znači da treba dobro izbalansirati obrok.

Da bi se to uradilo, moraju se pre svega poznavati neke osnovne informacije o ishrani, pre svega kolika je to količina hrane koju krava može u toku dana da pojede. Obično sa ta količina izražava u procentima suve materije u obroku. Krave mogu da pojedu dnevno 1,5 do 3 % suve materije u odnosu na svoju težinu. Što je veća proizvodnja mleka, to se ta količina više približava gornjoj granici. Tako na primer, krava telesne mase 600 kg može dnevno da pojede i do 18 kg suve materije hrane.

Znanje i veština onoga koji sastavlja obrok za grla u proizvodnji upravo se ogleda u tome da u tih 18 kg suve materije, u konkretnom primeru, ( u praksi ima i grla sa većom proizvodnjom ) smesti dovoljnu količinu raznih hraniva koja će podmiriti sve potrebe navedenog grla. Pri tome ne smemo zaboraviti ni ekonomsku stranu proizvodnje koja je izuzetno važna. To znači da najpre moramo iskoristiti jeftinija kabasta hraniva sa gazdinstva.

Kupovina velike količine hraniva sa strane može da ugrozi rentabilnost proizvodnje. Nema dobre i rentabilne proizvodnje bez silaže, senaže, kvalitetnog sena, bilo livadskog ili sena leguminoza, proizvedenog na sopstvenim parcelama a po mogućstvu i najveću količinu zrnastih hraniva treba obezbediti iz sopstvene proizvodnje. 

Kod leguminoza je slična situacija. Navika je da se lucerka ili crvena detelina, gde je još ima, kose kada procvetaju. Njih po pravilu treba kositi u fazi pupoljaka tj. pred početak cvetanja ili ako se tu i tamo vidi po neki cvet. Takvom kosidbom dobija se hranivo koje može da sadrži i do 20 % proteina. Kasnijom kosidbom dolazimo u situaciju da se dobije hranivo sa oko 12 % proteina. Očigledno je velika razlika u kvalitetu. 

Zoran Nikolić, PSSS Pirot

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

Troškovi ishrane životinja i obezbeđivanja prasadi (sopstvene proizvodnje ili kupovine sa strane), čine najmanje 80 % svih troškova u proizvodnji svinjskog mesa. Od cene ishrane u najvećoj meri zavisi ekonomičnost držanja svinja. Ovi troškovi zavise od više faktora. Pre svega kako se obezbeđuju hraniva i, naročito, kako se ona iskorišćavaju. U najpovoljnijim slučajevima, na ishranu životinja ide oko trećine ukupnih troškova, ali nekada i više od 50 odsto!

U savremenom svinjarstvu, veoma važan zahtev u ishrani je najveći stepen higijene: hrana mora da bude apsolutno čista i zdrava. O tome se mora voditi računa već od žetve (ubiranja), zatim tokom lagerovanja i konzervisanja, sve do pripreme i podele hrane

Svinje troše mnogo hrane. Kod nekih kategorija, hrana se daje po volji, dok se kod nekih mora ograničavati i racionalno davati. Cilj je da se svakom grlu daje tačno onoliko hrane koliko mu u tom trenutku treba. Kod krmača se ta strogo kontrolisana pojedinačna ishrana u velikoj meri već postiže, jer su kod njih razlike u dnevnim potrebama za hranom najveće: od samo 1 kg dnevno do 8 kg/dan  (npr. kada doje 12 prasadi).

Prasad još u toku dojenja dobijaju odgovarajuću hranu. U odgoju, na primer, počev od četvrte nedelje života, prasad brzo poveća masu (težinu) čak za četiri puta: od oko 7 kg na oko 28 kg. U tom periodu, prase dnevno dobija u težini od 250 g (u početku) do 500 g (na kraju odgoja). Prasad troši bar 15%  ukupne količine hrane na farmi zatvorenog tipa.

Najveće količine hrane, ipak, troše svinje u tovu. U slučaju najboljeg iskorišćavanja hrane i rezultata prirasta, tovljenici dnevno pojedu oko 1,5 do 2,8 kg. Na zatvorenim farmama oni koriste bar 2/3 ukupne hrane koja se potroši na farmi.

Uspeh u ishrani svinja u najvećoj meri zavisi od tehnologije, odnosno tehničkih rešenja za ishranu. Svinje su, po pravilu, najraspoloženije za ishranu dva puta dnevno: obično od 6 do 9 i od 15 do 18 časova. Kada je toplo, to vreme se pomera: ujutro na ranije, a po podne na kasnije (tada čak i noću više jedu).

Na količinu hrane, koju svinje uzimaju, utiče više faktora:

- konzistencija hrane na prvom mestu (suvo – tečno),

- starost svinja,

- veličina grupe,

- temperatura okoline itd.

U proseku, svinje na ishranu troše vrlo malo vremena. Najmanje kada dobijaju tečnu hranu. Tada samo 10-15 minuta dnevno. Ali, za uzimanje suve hrane, pre svega brašnaste, troše čak tri puta više.

Uz suvu hranu svinje troše i više vode, čak i za 25 % više nego kada jedu vlažnu ili tečnu hranu.

Sa bržim uzimanjem hrane, svinjama ostaje više „slobodnog“ vremena i tada im treba pružiti što više „zanimacija“ (da čupkaju slamu, ili nešto za igru – kraći balvani). U svakom slučaju treba nastojati da što manje grizu repove!

Veoma je važno da se hrane na miru, bez međusobnog uznemiravanja. Kod tzv. obročne ishrane treba obezbediti odnos 1:1, tj. da svaka svinja ima svoje mesto za ishranu. Ako je „ishrana po volji“, onda ovaj odnos može biti i 1 : 4.

 

Ima li stočarstvo perspektivu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3044-ima-li-stocarstvo-perspektivu

 

Prvo pravilo ishrane kod hroničnog gastritisa, ne razlikuje se od pravila zdrave ishrane uopšte, a to je raznovrsna ishrana! To daje želucu (i dugim delovima digestivnog sistema), veće mogućnosti da iz raznih sastojaka hrane, ipak uzme ono što je organizmu potrebno. Dakle, sve osnovne grupe namirnica moraju biti prisutne. Sledeće pravilo takođe, ne odstupa od opštih pravila, a to je - česti mali obroci. Preporučuje se čak da se hrana podeli u 6 - 7 obroka. Treba se navići na lagano i nešto duže žvakanje hrane, da se svaki zalogaj temeljno sažvaće. To je dobro iz više razloga.

Kod gastritisa se često preporučuje konzumiranje mleka, zbog njegovog neutralisućeg dejstva. Ni tu ne treba preterivati. Većom količinom mleka, će se pokrenuti proces varenja i sekreciju želudačne kiseline. Obrano mleko sa malim procentom mlečne masti je najbolji izbor, a naročito ako se ukombinuje sa pahuljicama npr. ovsenim, koje su jedan minut kuvane u vreloj vodi.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31