Glavni preduslov za uspešnu proizvodnju na jednoj farmi je svakako dobar zdravstveni status svake jedinke, kao i genetički materijal. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. Drugi važan faktor je ishrana stoke, naročito u zimskom periodu. Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Na ovu temu odgovore nam je dala, dipl.inž. stočarstva, LJiljana Nerandžić, savetodavac PSSS
Kraljevo.
Ako govorimo o mlečnim grlima, najbolja proizvodnja mleka u zimskom periodu ishrane postiže se kada se zadovolje potrebe u kabastoj hrani sa 50% silaže i sena, a ostatak kroz koncentrovanu hranu. Ovo podrazumeva da je hrana kvalitetna po hranljivoj vrednosti i ukusu. U nedostatku možemo dodati rezance.
,, Silaža je najvažnije hranivo koje se koristi za ishranu muznih grla u zimskom periodu. Na vreme ubrana, u periodu prelaska iz mlečne u voštanu zrelost i dobro spremljena silaža od cele biljke kukuruza, sa visokim udelom zrna (35-40% ) sadrži 30-35% suve materije. Ovakva silaža je bogata hranljivim materijama i energijom. To je tipično ugljeno hidratno hranivo, ali siromašno proteinima. Nedostatak izvesnih hranljivih materija dopunjuje se korišćenjem koncentrovanih hraniva i kvalitetnog sena. Veoma je bitno da su hraniva kvalitetna, a to znači da su dobro konzervisana bez plesni i buđi. Da se na primer kukuruz ubira za silažu u vreme prelaska iz mlečne u voštanu fazu zrenja, da je seno dobro osušeno, jer gubici kod neadekvatno sušenja mogu biti i 40%, zatim pravovremena kosidba livadskog sena podrazumeva košenje livadskih trava u početku cvetanja.Jedna preporuka za povećanje raznovrsnosti i kvalitet obroka je korišćenje i suvih rezanaca šećerne repe. Ovo hranivo je ugljenohidratno, siromašno proteinima (8%) sa sadržajem sirove celuloze od 18% i sa
zadovoljavajućim procentom kalijuma i kalcijuma, ali niskim sadržajem fosfora. Obroke treba dobro izbalansirati, vodeći pri tom računa da krave dobiju sve što im je potrebno za dobru kondiciju i dobar kvalitet i kvantitet mleka.
Lucerkino seno u našim uslovima služi kao dopuna kabastoj hrani. Pored ova dva kabasta hraniva obavezno se upotrebljava kompletna krmna smeša sa
određenim % proteina. Ipak, u zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. NJu treba obezbediti
na vreme i u pravom trenutku, ističe Nerandžić.

,,U zimskom periodu ishrane krava osnovno kabasto hranivo je silaža od kompletne kukuruzne biljke. Lucerkino seno u našim usovima služi kao dopuna kabastoj hrani. NJegova količina u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika koje mogu biti presudne za spremanje većih količina sena. Ima godina kada nepovoljne vremenske prilike umnogome komplikuju proizvodnju kvalitetne silaže. Sušni period u raznim fazama razvoja kukuruza utiče da bude malo klipa u
odnosu na ukupnu masu biljke. Zatim, stočari su često prinuđeni da ne poštuju stadijum voštanog zrenja zrna kukuruza, što je optimum prilikom
siliranja Struka i nauka insistiraju da se prilikom siliranja kompletne kukuruzne biljke, siliranje obavlja u stadijumu voštanog zrenja. Ako je proces
siliranja tekao normalno pH silaže iznosi 3,7-4,2. Odnos ispoljenih kiselina ukazuje na njen kvalitet.
Mlečna kiselina je bez mirisa. Oštar miris ukazuje na prisustvo veće količine sirćetne seline. Neugodan miris na kiselo otkriva višak buterne kiseline. Dobra silaža sadrži oko 2 % mlečne kiseline, 0,3-0,5 % sirćetne kiseline tragove buterne. U kojoj meri proizvođač mleka može obezbediti kvalitetnu i dobro
izbalansiranu hranu u odnosu na optimalne potrebe krave, zavisiće i uspeh proizvodnje. Neadekvatnom hranom, pogotovu visokomlečnih grla mogu se napraviti takve greške, da se dobije manja proizvodnja po grlu nego kod ekstenzivnih rasa, a uz to vidno se narušava i zdravstveno stanje.
Dobrom ishranom vršimo prevenciju i održavamo jedinke permanentno u dobroj kondiciji. Glavni preduslov za uspešnu proivodnju je dobar zdravstveni status farme i dobro zdravstveno stanje svake jedinke. Nema govora o bilo kakvoj proizvodnji bez zdravih životinja i zdravog zapata. U službi ove priče treba napomenuti i grešku koju naši farmeri uglavnom čine pri ishrani krava u zasušenju, gde treba obroke svesti na najmanju moguću meru, što je pak u praksi retkost.

,,U ovoj fazi krave se pripremaju za telenje i narednu laktaciju. Periodom pred telenje se smatra 21 dan pred očekivani partus. U toku ove faze, potrebe krava
u hranljivim materijama rastu zbog intenzivnijeg rasta ploda, obnavljanja vimena i sinteze kolostruma. Iako konzumacija opada kako se telenje približava, potrebe u nutrijentima rastu i neophodno je da se u obroku nalaze kvalitetna hraniva, naročito  u energiji i proteinima. Naravno, potrebno je obezbediti i dovoljno mineralnih materija, vitamina, soli itd. Nivo koncentrata se takođe povećava (3-4 kg) budući da se očekuje da će krava nakon telenja konzumirati
značajne količine koncentrata koje kod visokoproizvodnih često premašuju i 10 kg dnevno. U suštini, krava mora spremno dočekati telenje kako ne bi
došlo do metaboličkih oboljenja koja se najčešće javljaju kao posledica neadekvatne ishrane. Preobilni obroci u kasnoj fazi graviditeta i tokom perioda zasušenja, u velikoj meri povećavaju rizik od pojave “sindroma debelih krava” kakve proizvođači pogrešno žele.Kod pregojenih krava povećana je mogućnost pojave teških telenja, retencije placente, infekcije materice i cističnih jajnika. Nagla mobilizacija telesnih rezervi masti dovodi do povećane akumulacije masti u
jetri. U ovom periodu, u obroke se mogu uključiti kabasta hraniva koja nisu naročito bogata u energiji (travno seno, slama) kao i smanjenje koncentrovanog
dela obroka na minimum.“ - pojašnjava naša sagovornica.
Higijena štale predstavlja polaznu osnovu za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada. Svrha čišćenja i dezinfekcije je uništavanje mikroorganizama u štali da bi se sprečile pojave bolesti i infekcije od kojih životinje oboljevaju, ali mogu i uginuti. Prost primer je višak amonijaka koji je posebno prisutan u zimskim uslovima. Poznato je da ovaj element koji smeta i našim nozdrvama svojim ne tako prijatnim mirisom razdire kopitare
i napada muskulaturu nogu. Nehigijena može izazavati niz problema kaže sagovornica.

,,Neadekvatna higijena na farmama direktno utiče na zdravlje i produktivne sposobnosti životinja. Gomilanje prostirke i neredovna zamena stvara idealne uslove za razvoj bakterija i širenje zaraze među životinjama. Izlučevine životinja su takođe idealna sredina za patogene, pa ove objekte treba održavati čistim i
urednim svakog dana. S druge strane, kontaminacija mleka, mesa i drugih proizvoda znatno je veća u takvim uslovima. Bolesti, pa i uginuća su verovatnija u prostorijama u kojima se ne održava redovna higijena. Ukoliko je bolest već prisutna i postoje uginule životinje, neophodno je odmah izmestiti životinje, ukloniti tela i izvršiti temeljno čišćenje i dezinfekciju objekata. Preventivnu dezinfekciju treba obavljati jednom, a najbolje dva puta godišnje. Proleće
i jesen su najbolji period za dezinfekciju, a obavezna je i ukoliko prelazite sa čuvanja jedne životinjske vrste na drugu“, ističe na kraju naša sagovornica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ishrana goveda, a naročito krava u laktaciji, u savremenoj i intenzivnoj proizvodnji mleka zauzima ključno mesto. Od pravilno izbalansirane ishrane u potpunosti zavisi ispoljavanje genetskog potencijala životinja, pa se zato ovom problemu posvećuje izuzetna pažnja.

Dobro je poznato da troškovi ishrane u proizvodnji mleka mogu da iznose i do 2/3, a ne retko i do 3/4 ukupnih troškova proizvodnje. Većina farmera koji se komercijalno bave proizvodnjom kravljeg mleka posebnu pažnju poklanjaju pravilnoj ishrani svih kategorija goveda, kao i prilagođavanju ishrane životinja njihovom fiziološkom statusu, pri čemu se posebno vodi računa o mlečnosti grla ili njihovom reproduktivnom statusu.

Na osnovu izvedenih anketnih istraživanja, oko 92% farmera sprema sopstvenu stočnu hranu, dok oko 55% farmera koncentrovana hraniva kupuju u fabrikama stočne hrane. Farmeri koji spremaju sopstvenu stočnu hranu, uglavnom, proizvode celokupnu količinu kabaste hrane i jedan deo koncentrovanih hraniva. Od kabastih hraniva farmeri spremaju seno deteline ili lucerke, silažu kukuruza i, sve više, senažu.

Od koncentrovanih hraniva farmeri najčešće proizvode zrnasta hraniva, kao što su kukuruz, soja ili suncokret, dok na tržištu nabavljaju samo aditive ili neophodne premikse. Oko 78% anketiranih farmera kupuje vitaminsko-mineralne dodatke neophodne u ishrani goveda. Ono što se u istraživanjima različitih autora sve više ističe kao mogućnost za dodatnu optimizaciju programa ishrane na farmama muznih krava jeste rešavanje problema usitnjenosti kabastih hraniva, a na prvom mestu silaže cele biljke kukuruza i senaže lucerke, kao i kompletno mešanih obroka (TMR – Total Mixed Ration) za ishranu krava u laktaciji. Na osnovu istraživanja Stojanovića i sar. (2011a, 2011b, i 2011c) i uz primenu “Penn State Particle Separator” sistema od 4 sita, utvrđena su različita odstupanja od optimalno predviđenih vrednosti raspodela pojedinih frakcija čestica kako za kabasta hraniva, tako i za TMR.

Što je usitnjenost kabastih hraniva bila neujednačenija, to je i usitnjenost TMR-a varirala. Autori ovih istraživanja ističu da dobijeni rezultati ukazuju na značaj optimizacije fizičke forme kabastih hraniva prilikom njihove pripreme, a sve u cilju postizanja željene fizičke efektivnosti kompletnog obroka. Optimalna fizička efektivnost kabastih hraniva može se postići primenom različitih metoda i postupka kako prilikom usitnjavanja mase, tako i prilikom spremanja silaže cele biljke kukuruza, odnosno senaže lucerke.

Rezultati ranijih istraživanja ukazuju na to da mogućnost da formulisani obrok podmiri hranidbene potrebe visokoproizvodnih mlečnih krava zavisi ne samo od njegovih hemijskih, već isto tako i od fizičkih karakteristika. Poznavanje stepena usitnjenosti kompletno mešanog obroka, kao i pojedinih kabastih hraniva, značajan je pokazatelj pri formulisanju obroka za mlečne krave, naročito u prvoj fazi laktacije. Ovo iz razloga enormno visokih potreba u energiji sa jedne strane, i istovremeno, ograničenog kapaciteta konzumiranja suve materije (SM) obroka, sa druge strane. Koncept fizički efektivnih vlakana (peNDF) je istovremeno pokazatelj i obuhvata kako prosečnu usitnjenost kompletnog obroka, tako i sadržaj NDF u obroku, ali takođe definiše i fizičku efektivnost obroka.

Optimalnim sadržajem fizički efektivnih vlakana u obroku, i adekvatnom fizičkom formom kompletnog obroka stimuliše se povećanje ukupne aktivnosti Poglavlje 1. Stanje i mogućnosti optimizacije primarne proizvodnje mleka 12 žvakanja (pri konzumiranju i preživanju), obezbeđuje se normalna funkcija rumena i iskorišćavanje konzumirane hrane, a eliminišu se pojave smanjenja procenta mlečne masti, ruminalna acidoza, ruminalna parakeratoza i laminitis. Međutim, još uvek nije nedvosmisleno utvrđen i preporučen metod merenja fizičke efektivnosti kompletno mešanog obroka i kabastih hraniva. Postoje značajne razlike u utvrđenim vrednostima za faktor fizičke efektivnosti (pef) i sadržaj peNDF, korišćenjem originalne verzije PSPS-sistema sa 2 sita i modifikovane verzije PSPS-sistema sa 3 sita. Egzaktne preporuke za optimalni sadržaj peNDF u obroku visokoproizvodnih mlečnih krava na početku laktacije praktično ne postoje, a opšte vrednosti koje su u opticaju se dosta razlikuju, pre svega zbog protivurečnosti podataka o efektu peNDF na svarljivost i proizvodnju mleka za različita kabasta hraniva i obroke sa različitim udelom koncentrata i kabaste hrane.

Važna napomena:

Preuzeto iz monografije OPTIMIZACIJA TEHNOLOŠKIH POSTUPAKA I ZOOTEHNIČKIH RESURSA NA FARMAMA U CILJU UNAPREĐENJA ODRŽIVOSTI PROIZVODNJE MLEKA koju je uredio Prof. dr Vladan Bogdanović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pri prelasku sa konvencionalnog ka organskom načinu pčelarske proizvodnje, kao i u drugim granama poljoprivrede, proizvođač treba da bude upoznat sa osnovnim načelima koja treba da se primenjuju pri organizovanju ovakve vrste proizvodnje, pri izboru lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.
Izbor lokacije na kojoj je smešten pčelinjak i okolina u kojoj se napasaju pčele je od suštinske važnosti pri organskoj pčelarskoj proizvodnji.Odgovarajuća je
ona lokacija u čijoj su okolini izvori nektara i polena od prirodne medonosne flore ili organski sertifikovanih proizvoda površine u radijusu od 3 kilometra. Na
površini pčelinje paše mogu da budu zastupljene kultivisane poljoprivredne biljke, ali pod uslovom da se na njima ne praktikuje konvencionalna proizvodnja koja podrazumeva upotrebu nedozvoljenih veštačkih đubriva i pesticida. Lokacija treba da je dovoljno udaljena od bilo kakvih mogućih izvora zagađenja, kao što su autoputevi, urbani centri, deponije i industrijski objekti. Ukoliko se u blizini pčelinjaka nalaze površine pod industrijskim kulturama koje se uzgajaju na ekstenzivan način (bez upotrebe hemikalija), potrebno je da pčelar od proizvođača obezbedi dokaz (sertifikat, deklaraciju) o poreklu semenskog materijala koji ne treba da je genetički modifikovan. Na teritoriji na kojoj se napasaju pčele nije dozvoljeno da bude lociran konvencionalni pčelinjak.
Razlog za ovo je što pčele kao vrsta mogu da se napadaju i da kradu med iz košnica, pa ako organska porodica unese med iz konvencionalne, znači unosi kontaminirani med koji meša sa svojim. Menjanje lokacije pčelinjaka je dozvoljeno, pod uslovom da nova lokacija zadovoljava spomenute kriterijume za organsku proizvodnju. Oplemenjivanje pčelinje paše preko zasađivanja ili zasejavanja medonosnih biljaka je mera koja nije navedena u propisima za organsku proizvodnju. Ipak, ovu meru pčelari treba kontinuirano da praktikuju da bi povećali medeni bilans pčelne paše, a sa time i rentabilnost pčelarske farme. Beli bagrem, japanska sofora, evodija i dr. drvenaste biljke za nekoliko godina od njihovog zasađivanja počinju sa nektarenjem i proizvodnjom polena.
Od travnatih vrsta na prvom mestu je facelija, koja je po svojoj produkciji od 1.000 kg nektara na 1 ha nenadmašna medonosna biljka. Biljke, kao pelin, melisa, kantarion, hajdučka trava i dr, poželjno je da se zasade oko pčelinjaka, iz razloga što one ulaze u sastav raznih čajeva koji se dodaju preventivno i terapeutski pri lečenju određenih bolesti pčela(vapneno leglo, upala creva kod pčela, varoza i sl.). Postojeća pčelarska praksa da pčelari zamenjuju stari vosak sa oblikovanim satnim osnovama iz trgovine nije dozvoljena u organskoj proizvodnji. To je zato što takve satne osnove u sebi sadrže materije koje nisu dozvoljene u organskoj proizvodnji (parafin, boje, aditivi i sl.).
Pri organskom načinu proizvodnje potrebna je zamena saća kupljenih satnih osnova sa satnim osnovama oblikovanim od voska iz sopstvene proizvodnje. U te svrhe najbolje je da se iskoristi vosak koji se dobija od voštanih poklopčića pri ceđenju meda, pre svega zbog dovoljnih količina voska koje se dobijaju na ovaj način. Dozvoljena je upotreba i voska koji se dobija sa bočnih nadgradnji nosača ramova, kao i vosak sa ramova gradionika koji ujedno služe i za mehaničku borbu protiv pčelinjeg krpelja. Sav vosak iz pčelinjaka treba da bude zamenjen u periodu od 4 godine sa ciljem da se ispune uslovi za organsku proizvodnju meda.Odbacivanje veštačkih boja koje se koriste za bojenje pčelinjih sanduka je važan uslov u organskoj proizvodnji. Za zaštitu sanduka treba da se koriste prirodne boje na bazi lanenog semena . Uklanjanje stare boje sa sanduka vrši se struganjem, brušenjem, zagrevanjem i slično. Ukoliko ekonomska logika opravdava, dozvoljeno je da novi sanduci uopšte i ne budu obojeni. Postoji više recepata za pripremanje prirodnih boja, koji obezbeđuju kvalitetnu i jeftinu zaštitu sanduka.
Na primer: 1 l lanenog ulja, 1 l 30% propolis ekstrakta i 1 kg pčelinjeg voska se zagrevaju do topljenja. Dok je rastvor još uvek topao, premazuju se sanduci. Ova kombinacija se suši sporo (24 časa), pa se zato drugo premazivanje vrši sledećeg dana. Premazivanje se završava kada se uoči da se smesa više ne upija u drvetu. Kvalitetnim premazivanjem sanduka zaštićeni su za period od tri do četiri godine, posle kojih se postupak ponavlja. U ishrani pčela nije dozvoljena upotreba običnog šećera (beli šećer – saharoza). Za zimsku prehranu i za prolećnu stimulaciju pčela, potrebno je u sanduke ostaviti dovoljne količine meda i polenovog praha. Uobičajeno potrebna količina iznosi od 15 do 20 kg po pčelinjoj porodici. U slučaju da jesenja paša nije obezbedila dovoljne količine hrane, pčelar može da interveniše dodavanjem organskog meda, organskog šećera ili kombinovano kao šećerno medno testo zime, ili šećerno-medni sirup u periodu posle meseca marta. Ovaj zahtev je jedan od najtežih za ispunjavanje, posebno u sušnim godinama. Za mere prehrane je potrebno da se izvesti kontrolno i sertifikaciono telo, kao i da se dostave informacije o tome koliki je nedostatak hrane i sa kolikom količinom hrane će se intervenisati. Organska proizvodnja je od posebnog značaja za zdravlje i blagostanje životinja, pa je u skladu sa tim, sečenje krila maticama pri njihovom obeležavanju zabranjeno. Uklanjanje starih i „istrošenih“ matica vrše pčele-radilice kao deo njihovog prirodnog instinkta za opstanak, pri čemu i pčelari mogu da intervenišu posebnim tehnikama.
Mlade matice mogu da se obeležavaju i zamenjuju po potrebi. Kao obavezna aktivnost u organskom pčelarstvu je numerisanje pčelinjih sanduka i vođenje pčelarskog dnevnika. Najbolje je da pčelar ažurira dnevnik o tehničkim merama pri uzgajanju i dnevnik o ulazu i izlazu materijala i proizivoda. Prvi je važan za potrebe pčelara koji na osnovu proizvodnih svojstava pčelinjih porodica može da organizuje selekciju i borbu protiv bolesti. U dnevniku pak za ulaz i izlaz materijala i proizvoda evidentiraju se svi proizvodi koji su ušli na pčelarsku farmu (zaštitna sredstva, boje, ramovi, žica i sl.) i proizvodi koji izlaze iz farme (med, polen, propolis, matični mleč).Ovakva evidencija, zajedno sa dobijenim ili izdatim dokumentima (fakture, otpremnice, fiskalni računi i sl.) daje se na uvid na zahtev kontrolnog i sertifikacionog tela.
Organska pčelarska proizvodnja ima posebne uslove u pogledu perioda prelaza. Sa ulaskom u proces sertifikacije sam proces proizvodnje ulazi u prelazni period. Period prelaza u pčelarstvu traje različito, zavisno od toga da li ispunjava zahteve naložene od kontrolnog i sertifikacionog tela. U najboljem slučaju, sertifikat za organsku proizvodnju meda, polenovog praha, matičnog mleča i propolisa dobija se posle jedne godine od prve kontrole. Za ovaj period ne dobija se sertifikat za organski vosak, zato što su za promenu konvencionalnog sa organskim voskom potrebne najmanje tri godine. Posle zamene voska cela proizvodnja dobija status organske proizivodnje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prema pisanju medija, Novak Đoković je u svoj jelovnik uvrstio i cveće, što su odmah prihvatili svi oni koje privlače gastronomski eksperimenti, a sveži cvetovi za jelo su se pojavili i u pojedinim prodavnicama. Međutim, važno je znati da nije svako cveće jestivo.Cveće u ishrani svakako nije novina, već se ponovo „vraća u modu“. Još pre nekoliko hiljada godina jelo se u Starom Rimu, a takođe je karakteristično i za kulturu Kine, Bliskog Istoka i Indije.Cveće kao poslastica na trpezi je naročito bilo popularno u vreme kraljice Viktorije u Evropi, ali i Severnoj Americi, naglašava gost Jutarnjeg programa, profesor Peđa Janaćković sa Biološkog fakulteta.

„Cveće se koristi bilo za dekoraciju ili da popravi ukus hrane, ali može da bude i hrana. Đurđevak sigurno nećete staviti na trpezu iako lepo izgleda, jer je to otrovna biljka, kao i cvetovi narcisa“, naglašava profesor.

Poznato je da oleander ili lijander nikako ne treba konzumirati jer je bogat kardičnim glikozidima i alkaloidima koji su jako otrovni.Takođe, vrlo je važno znati koji delovi cveta su jestivi, jer nekada mogu da se jedu čitavi cvetovi i čitave cvasti, kao na primer kod brokolija, ali ima biljaka kod kojih su jestive samo cvasti.

„Ukoliko niste alergični, poznato je da polen obiluje hranljivim materijama. U njemu možete naći neke proteine, aminokiseline i neke druge materije koje su vrlo hranljive. Takođe, u cvetu se nalazi i nektar, koji je veoma ukusan i ima izbalansirane ugljenehidrate. A jedu se i latice, kao na primer od nevena koji je bogat vitaminima, kao i ruža koja je bogata vitaminom Ce“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Kako stoji na etiketama pakovanja cvetova koji se mogu naći u našim prodavnicama, cvetovi se mogu dodavati u razna jela ili mešati sa salatama, bilo sveži, sušeni ili kandirani, ali mogu biti i deo recepta za kolače, umake, sirupe, čajeve i aromatizovana pića.„Cveće se može konzumirati sveže, ali treba obratiti pažnju iz kog izvora dolazi. Nikako iz cvećare i nikako iz saksije, osim ako nije gajeno u nekim uslovima koji su biološki prihvatljivi, odnosno ako nije tretirano pesticidima, insekticidima i slično. Važno je dobro oprati cveće jer neki cvetovi na sebi mogu imati i salmonelu, bakteriju koja izaziva ozbiljne probleme“, napominje profesor.

Takođe, važno je pravilno čuvati cvetove. Preporuka je da budu u frižideru na temperaturi od dva do četiri stepena Celzijusa, ali najviše dva do tri dana kako bi sačuvalo svoje hranljive gradivne elemente. Može se jesti i suvo, kao u čaju, ali je najbolje jesti sveže.

Prilikom branja birati najlepše cvetove koji nisu oštećeni i na kojima nema insekata ili drugih živih organizama. Cveće se bere tokom hladnijih dana jer tada sadrže najbolju kombinaciju hranljivih materija.Žalfiju, menta, ruzmarin, neven ili različak većina već koristi kao začin.

Postoje podaci u etno-botanici da je maslačak bio redovno zastupljen u ishrani i na ovim prostorima, a kamilicu, koja ima ukus jabuke, slobodno možemo jesti i svežu, a ne samo kao čaj. Begonije imaju citrusni ukus, dok je kalendula ljutkasta.

Minđušica ili fuksija, saksijska biljka koja ne raste na našim prostorima, veoma je bogata cinkom i vitaminima, a uz to je i veoma ukusna, naglašava profesor Janićijević.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4121548/jestivo-cvece-otrovno-nacin-cuvanja.html

Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Kao i kod ljudi, i kod životinja je potrebno obratiti pažnju na izvesne detalje kako bi se tek rođeni organizam razvijao i formirao u tehnološki željenom pravcu, i kako bi se obezbedili optimalni uslovi za maksimalni rast i razviće. Često zanemarivanje ovih tehnoloških operacija može dovesti do velikih problema u rastu i razvoju , a neretko i do letalnog ishoda.
Već nakon prvih nekoliko sati života, telad se moraju napojiti kolostrumom (prvim mlekom) kako bi im se sa sigurnošću obezbedio imunitet, unošenjem imunoglobulina koji taj kolostrum sadrži. Ispitivanja na globalnom nivou, pokazala su da, telad koja u prvih 6 sati života popiju minimum 4 litre kolostruma, imaju tokom produktivnog života predispoziciju da budu otpornija na bolesti i budu produktivnija i za nekoliko hiljada litara po laktaciji.
Kolostrum mora biti odgovarajućeg kvaliteta, bez bilo kakvih drugih primesa u sebi. Ukoliko to nije slučaj, teletu se može dati i kolostrum druge majke (a koji
je čuvan u zamrzivaču), i koji se odmrzava i servira na 39-40 °C. Telad se bukvalno nasilno nalivaju pod izvesnim uglom iz cucli, kako bi konzumirala ovu količinu. Primetiće se takođe da su ta telad dosta viša i krupnija u odnosu na telad koja nisu dobila ovu količinu kolostruma. To je samo dokaz koliko je imuni odgovor organizma u kom je uvećan sadržaj imunoglobulina, superiorniji u odnosu na jedinke kojima je to uskraćeno. Ta razlika se ogleda kroz čitav produktivni život jedinke.
Već nakon 36 sati količina imunoglobulina naglo kreće da opada, i tečnost koju luči mlečna žlezda majke, poprima izgled mleka. Nažalost, neadekvatnom ishranom majki koje doje, kvalitet kolostruma i mleka je na veoma nezadovoljavajućem nivou. Iz tog razloga, mnogi tehnolozi širom sveta se dovijaju da patentiraju zamenu za majčino mleko koja će biti superiornija u odnosu na čisto mleko, i koja će nadomestiti u prvih nekoliko meseci života sve
ono što teletu nedostaje da bi se normalno formiralo i razvilo. Zamena za mleko se po pravilu uvodi od trećeg dana života u količini propisanoj od strane proizvođača.
Na tržištu se danas mogu naći velebrojne kombinacije mleka u prahu sa enzimima i zakiseljivačima, a koje su potpomognute proteinom i energijom biljnog porekla, te se takva mleka često nalaze u štali kod proizvođača koji ostavljaju žensku telad sebi za priplod. Jedna od zamena se izdvojila na tržištu, a to je DeHeusov – KALIBER MILK. Pomislio bi čovek da je u pitanju zamena na biljnoj bazi kao i mnoge druge na tržištu, međutim, Holanđani su se svojski potrudili da za najmlađe kategorije pripreme lakotopivi prah koji se ustvari sastoji od čak 85% majčinog mleka, a ostalih 15% čine kokosovo ulje i plamine
masti uz dodatak enzima i zakiseljivača.
Ovim se osigurava to da se otopina leti ne može pokvariti ukoliko ostane u kanti na visokim temperaturama, a takođe da neće izazvati dijareju ukoliko se ohladi ispod 39° C. Zamena za mleko, otapa se na temperaturama od 50 do 55° C, a servira teletu sa 39 do 41 stepen toplote. Uvtrđeno je da toplije mleko (41 stepen) izaziva ezofagijalno grčenje koje se reflektuje na samo sirište, te se i sirište grči, puštajući mnogo više enzima za zgrušavanje mleka.
To mleko brže prelazi u lako svarljivi sir. Osnovne greške koje proizvođači prave jeste napajanje hladnim mlekom, i napajanje iz kofe sa zemlje. Cucla iz koje tele sisa, mora uvek biti u visini očiju teleta, kako bi ono izduživalo grkljan dok pije i ispravljalo ezofagijalnu krivinu, a mleko prolazilo kroz sirište
umesto da odlazi direktno u burag. U suprotnom, mleko koje odlazi direktno u burag, ne biva tretirano enzimom za zgrušavanje, i vrlo brzo dolazi do njegovog kvarenja u buragu. Takva telad su osuđena na strahovito brzu pojavu dijareje, sa čestim letalnim ishodima. Apropo toga, ta ista telad bivaju tretirana antibioticima, što još više oštećuje i dezintegriše već dobro oštećenu mikrofloru buraga. Otuda mali procenat preživele teladi u ovakvim situacijama. Telad se moraju pojiti u celodnevnom obroku ove kategorije, mora znositi 18% proteina i preko 950 OHJ (ovsenih hranljivih jedinica). Peletirano pa drobljeno takav proizvod trenutno nudi samo DeHeus, i on se zove „Kaliber Start“. Zamena za mleko se obično daje u količini od 10% TM životinje. Poželjno je da jedan napoj ne bude količinski viši od 2,5 litara po hranjenju. Optimalno je da tele u toku dana popije maksimalno oko 7 litara otopine, preko toga nema svrhe ni
tehnološki a ni finansijski.

Kada se ukida zamena za mleko?
Zamena za mleko (ili mleko) se ukidaju onog trenutka kada životinja može u toku dana da pojede 2,5kg koncentrata za telad. To nam je jasan pokazatelj da se organi za varenje veoma dobro razvijaju i da je njihova funkcija spremna na sledeću fazufazu zalučenja. Kao i sve ostalo u životu jednog preživara i promena hrane izaziva neverovatno visok nivo stresa. Kako se ukida zanemana za mleko ?
Ukidanje ili zamena hrane kod preživara, izaziva neverovatno veliku pometnju među stanovnicima buraga – buražnih bakterija, i smatra se najvećim i najozbiljnijim stres faktorom kada su ova bića u pitanju. Jednom izazvan stres kod njih, ostavlja trajne posledice na životinju, iako to nama zvuči smešno. Dakle, ukidanje mleka se mora izvršiti u roku od 10 dana!!! Za vreme tog perioda , ukinućemo mleko, ali ćemo i promeniti hranu koju tele jede.
Šta zapravo radimo? Na jedan kulturan nančin ubeđujemo životinju da je sve po starom, a ustvari je varamo veoma surovo. Potrebno je pripremiti drugu hranu za starije kategorije. Ako smo u početku davali starter sa 19% proteina (Kaliber Start) i mleko, sada ćemo spremiti smešu sa 18% proteina (Kaliber Junior). Proces zalučenja bi izgledao ovako: prvog dana tele pije 7 litara Kaliber Milka, jede 2,5 kilograma koncentrata od čega 90% Starta i 10 % Juniora. Pored toga po volji seckanu slamu, ili lucerku. Drugog dana je to 6 litara Kaliber Milka, 80% Starta i 20 % Juniora……i tako sve dok ne dođemo do toga da tele više ne pije Kaliber Milk-a jede 2,5kg Kaliber Juniora sa 18% proteina.

Kada se uvodi konzervisana kabasta hrana?
Konzervisana kabasta hrana, ima osobinu da je pH kisela, i da je potrebno puno vremena da se stvori kolonija bakterija u buragu koje će variti u izvesnom
procentu takvu hranu. Velika je greška ponuditi teletu, čiji organi za varenje nisu još naučeni na takvu hranu, konzervisanu kabastu stočnu hranu pre navršenih 4 meseca života. Time će se rast i razvoj ove životinje dosta usporiti. Svetska praksa je postala veoma određena po tom pitanju jer dosadašnja istraživanja idu u prilog tome, da tele koje se zaluči sa mleka, ostvaruje dosta bolji prirast ukoliko nastavi da konzumira starter i seckanu slamu narednih mesec dana a to je period od trećeg do četvrtog meseca života. Tek pred kraj četvrtog meseca života, životinji se daje po malo konzervisane kabaste
stočne hrane kako bi se na nju naviklo u periodu od minimum 15 dana. Nakon perioda privikavanja, buražna mikroflora je spremna da u potpunosti vari kiselu kabastu hranu i tele se može polako uobročiti takvom hranom.
Naravno, nije potrebno napominjati da prvi jutarnji obrok mora biti suva kabasta hrana (livadsko seno, seno lucerke ili slama) a da se nakon toga tek serviraju silaže, senaže i koncentrovani deo obroka. U protivnom, životinja je u konstantnoj acidozi što dovodi do teških reproduktivnih poremećaja, i bolesti digestivnog trakta. Životni vek tih životinja se rapidno smanjuje usled dejstva kiselina na endokrini sistem. Tek nakon uvođenja kiselih konzervisanih kabastih hraniva, životinjama se nudi po volji kozumacija pufera (soda bikarbona, zeoliti, bentoniti), čime će ona regulisati puferske kapacitete u organizmu i inaktivisati dejstvo kiselina na žlezde i druge organe.
Ovako pripremljene životinje, superiornije su u odnosu na životinje koje su konvencionalno hranjene i odgajane, i vrlo često u pubertetu pokazuju svoju superiornost, što u visini, što u veličini okvira. Tada odgajivači počinju da uviđaju prvu pravu sliku onoga što su uložili u telad. Ova superiornost se kasnije veoma vidno odražava kroz proizvodnju.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Insekti, posebno larve crnih vojničkih muva, mogu da budu alternativa soji i to zbog njihove velike hranjive vrednosti i jer je potreban veoma mali prostor za njihov uzgoj.

Ove larve su odličan izvor energije i proteina (37% do 65% proteina), a utvrđeno je da je njihov profil aminokiselina pogodniji za živinu (Barragan-Fonseca i sur., 2017; Schiavone i sur., 2017). Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da te larve sadrže hitin, koji može negativno da utiče na varenje proteina i, samim tim, u određenim količinama može biti štetan za performanse životinja, piše holandski sajt Allaboutfeed, a prenosi Agromedia.

Dabbou i njegove kolege sproveli su istraživanje 2018. godine, kako bi utvrdili na koji način ove larve utiču na rast brojlera, a merili su krvne parametre i gledali crevnu morfologiju. Rezultati ovog istraživanja sugerisali su da uključivanje dijetalnog obroka larvi do 10% povećava težinu brojlera i povećava unos hrane, međutim, samo u početnom periodu (prvi dan do 10. dan). Pretpostavljeno je da sadržaj hitina u obrocima sa 15% larvi negativno utiče na varenje proteina kod živine (Dabbou i sur., 2018).

Altmann i njegove kolege analizirali su 2018. godine promenu kvaliteta i ukusa mesa pilećeg filea pakovanog u skladu sa trenutnim industrijskim pravilima. Pileći file pilića koji su dobijali odmašćene larve za obrok kao zamenu za 50% soje (ukupno uključivanje larvi u obrok pilića u početnom periodu je bio 19,5%, a tokom perioda uzgoja 16%) činilo se da ima intenzivniji ukus od pilića koji nisu bili hranjeni larvama. Međutim, intenzitet ukusa smanjio se tri dana nakon pakovanja, a zatim sedam dana nakon pakovanja još malo i došao gotovo do nivoa ukusa filea od pilića koji nisu hranjeni larvama.

Sa druge strane, intenzitet ukusa filea grudi kontrolne grupe (koja nije hranjena larvama) se takođe smanjio za tri dana nakon pakovanja, ali, otkriveno je da se ponovo povećao nakon sedam dana.

Daljom analizom utvrđene su stabilniji nivoi pH u pilećim fileima iz grupe koja je hranjenja obrocima sa larvama, na osnovu čega se zaključilo da uključivanje larvi u ishranu brojlera može da produži svežinu pilećeg mesa dok stoji u prodavnicama.

Uključivanje larvi u ishranu takođe ima uticaj na proizvodnju jaja. Rezultati su pokazali da je 7,5% larvi u obrocima dalo sličnu proizvodnju jaja, prosečnu masu jaja i prosečan kvalitet u poređenju sa jajima kontrolne grupe koja nije hranjena larvama. Međutim, 5% larvi u obroku je imalo kao rezultat nižu proizvodnju jaja. Masa i kvalitet jaja su takođe bili znatno niži nego kod jaja kokošaka koje nisu konzumirale larve.

Takođe, istraživanja su pokazala da su se boja žumanceta, čvrstoća i debljina ljuske značajno povećali kod grupa koje su hranjene larvama.

Iako su rezultati delimično nedosledni, moglo bi se reći da uključivanje odmašćenih larvi u obroke u količini od 10% do 16% kao zamena soje ne utiče negativno na živu težinu i dnevni unos hrane muških brojlera barem tokom početnog perioda razvoja. Tokom perioda rasta i završetka preporučuju se niže količine. Zdravstveno stanje živine, utvrđeno analizom krvnih markera, ne zaključuje štetno delovanje larvi na njihovo zdravlje.

Za proizvodnju jaja, 7,5% brašna od odmašćenih larvi, kao zamena za soju može biti razumna odluka, koja će za rezultat imati ujednačena jaja sa taminijim žumancetom i jaja koja su otpornija na fizička oštećenja, što kao rezultat ima manje gubitke tokom lanca proizvodnje i snadbevanja krajnjih potrošača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2714752/larve-crnih-vojnickih-muva-mogu-da-budu-alternativa-soji-u-ishrani-zivine

"Jedna jabuka na dan, lekar iz kuće van", dobro je poznata misao u kojoj i te kako ima istine. Znamo da je jabuka dobra za naše zdravlje, ali šta je sa dve i više jabuka?Tačnije, koliko voća treba da se unese u organizam od propisane količine koja je potrebna našem organizmu na dnevnom nivou?

Postavlja se pitanje da li previše voća može da bude nezdravo i da šteti organizmu. Definitivno može. Voće sadrži fruktozu, zato i jeste tako ukusno i slatko, ali previše fruktoze može da napravi probleme organizmu.

Jedna jabuka doprinosi zdravlju, dok na primer tri jabuke često rezultiraju masnom jetrom.

Kada jetra postane masna, većina pretpostavlja da je to zbog alkohola. Lekari kažu da u 20 do 30 posto slučajeva to nema veze sa alkoholom, nego je posledica previše fruktoze.

Da li to znači da bi trebalo da jedemo samo povrće? Ne, rekao je nemački lekar Karsten Lekutat. "Bio bih srećan kada bi moji pacijenti jeli više voća" jer ga ljudi jedu premalo.Ali treba razmisliti koju vrstu voća jedemo i koju količinu jer ne sadrži sve voće istu količinu šećera.

Banane, jabuke, šljive imaju mnogo više šećera u odnosu na narandže ili šumsko voće. Preporuka nutricionista je pet porcija voća i povrća na dan. Povrće pritom ima prioritet. Primera radi, dva komada nekog voća, i tri povrća.

Nije nevažno ni kako se voće jede. "Sveže voće je bolje od fabrički obrađenog voća", napominje doktor Lekutat i dodaje da je u voćnom soku šećer dosta prisutan i brže dospeva u krvotok, zbog čega nije pobornik soka od narandže ujutro.

Mnogi stručnjaci nisu oduševljeni ni popularnim smutijima - mešavinama od sveže ceđenog voća.

Kada pogledate sve sastojke, verovatno ne biste pojeli toliku količinu voća u jednom obroku. Ali u obliku tečnosti to se dogodi veoma brzo.

Da li to znači da treba odustati od soka od narandže ili smutija za doručak? Odgovor je opet - ne.Drugim rečima, treba prilagoditi životnom stilu količinu voća koje jedete. Ko želi da započne dan sokom od narandže, trebalo bi i da vežba kako bi potrošio šećer koji je uneo u organizam.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=08&dd=05&nav_id=1574090

Pored visokokvalitenih priplodnih i mlečnih grla, koja se nalaze na našim gazdinstvima, jedan od uslova za ekonomski isplativu proizvodnju u govedarstvu, a naročito u proizvodnji mleka je korišćenje mahunarki u ishrani goveda. Mahunarke su visoko kvalitetno hranivo bogato proteinima, koji su neophodni u ishrani goveda. U plodoredu se koristi najviše kao prethodni usev, pošto utiče na visinu prinosa naredne kulture. Ulaze u sastav travno-leguminoznih smeša povećavajući sadržaj proteina u njima, a takođe i prinos. Veliki značaj imaju i kod ispaša pčela. Mora se reći da većina mahunarki izazivaju naduv kod preživara, i to treba imati na umu. Takođe se i slabo siliraju u odnosu na trave i kukuruz. Prilikom izbora krmne kulture treba izabrati one koje odgovaraju agroekološkim uslovima koji vladaju na vašem gazdinstvu.

Opširnije o važnosti mahunarki možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Koza je preživar i hrani se isključivo grubom voluminoznom hranom. Pravilnom i dovoljnom ishranom može se značajno istaći genetski potencijal životinje, kao i nivo njihove proizvodnje. U odnosu na krave i ovce, koze u u svojoj iskrani koriste više različitih biljaka, tako goveda koriste svega 17 biljaka, ovce 20 a koze čak 90. Najveći deo obroka je paša, seno, senaža, silaža i različite drvenaste vrste koje koze brste. Koze najviše vole lišće, pupoljke, cvetove i ukoliko ih pustite u voćnjak može se desiti da ga celog obrste, pa čak i da pojedu koru s drveta. Iako tako ne izgleda na prvi pogled koze su u stvari vrlo probirljive, vole netaknutu hranu i itekako umeju da procene koja je biljka jestiva.

Sve o ishrani koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31