Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

Projekat „Inkluzija mladih poljoprivrednika u IPARD“

Svrha projekta je usmeravanje mladih poljoprivrednika i njihovo usavršavanje, kako bi mogli da konkurišu za sredstva iz IPARD fondova. Osnovni cilj je da mladim poljoprivrednicima obezbedi podršku za specijalizovanim znanjima u ranoj fazi pokretanja, ili unapređenja njihovog biznisa putem biznis konsaltinga i administrativne podrške.

Mladi poljoprivrednici će proći obuku o tome šta su IPARD fondovi, zatim kako mogu da konkurišu za sredstva iz IPARD fondova, ali dobiće i sve potrebne informacije u vezi pokretanja sopstvenog biznisa, i steći veštine koje su im potrebne za razvoj njihove biznis ideje.

Ovaj projekat pruža neformalno obrazovanje u oblasti preduzetništva u poljoprivredi, i pokretanja ili unapređenja sopstvenog biznisa, kao i obuku mladih poljoprivrednika za predstojeće aktivnosti u okviru IPARD programa. Plan je da se u obuku mladih poljoprivrednika uključe i sami profesori sa Poljoprivrednih fakulteta u vidu mentora.

Projektne aktivnosti obuhvataju fazu predavanja i fazu radionice.

Faza predavanja će se održati na Poljopivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sredinom novembra meseca, u trajanju od dva dana. Tokom prvog dana mladi poljoprivrednici će kroz predavanja biti informisani o značaju i mogućnostima IPARD fondova. Tokom drugog dana učesnici će razviti praktične veštine kako da realizuju svoju ideju, zatim kako mogu konkurisati za ta sredstva, koji je postupak odobravanja projekta i plaćanja i na kraju kako se vrši kontrola.

Faza radionice obuhvata obuku i radionicu na Poljoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Beogradu, krajem novembra, u trajanju od jednog dana. Kroz radionicu „Obuka o izradi biznis plana“ mladi će naučiti zašto im je potreban biznis plan, kao i kako mogu da ga napišu. Svaki student moći će uz pomoć predavača – mentora svoju biznis ideju da razradi, kao i da dobije preporuku gde na terenu može da vidi istu ili sličnu proizvodnju, kako bi mogao da se konsultuje sa uspešnim poljoprivrednim proizvođačima iz realnog sektora.

Projekat je podržan od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.

 

                                      

 

 

U Podgorici se održao 17-ti Forum poljoprivredne politike zemalja jugoistočne Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3173-u-podgorici-se-odrzaon17-ti-forum-poljoprivredne-politike-zemalja-jugoistocne-evrope

 

 

Bez obzira na to kako će Bregzit uticati na zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije, fondovi za ruralni razvoj zemalja u pretpristupnom periodu ostaju. Do jeseni, zajedno sa pozivom poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva iz Ipard fonda, država će otvoriti i nekoliko kreditnih linija za pretfinansiranje tih projekata. Grejs period, kamatna stopa i procena investicionog rizika za one koji ulažu u razvoj sela biće povoljniji od uslova koji trenutno važe na tržištu novca, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tek kada kupi stado, izgradi farmu ili pogon za preradu, poljoprivrednik može da računa na to da će mu iz evropskog fonda biti vraćeno 50 do 70 odsto uloženog novca. Zbog toga što najteže dolaze do novca za investicije, najmanje zainteresovanih za Ipard kredite su oni kojima je pomoć najpotrebnija - mali i srednji poljoprivrednici.

"Nisam zainteresovan. Mislim da sam ja sa zemljom kojom obrađujem tu negde oko 15-20 hektara da sam ja sitan za te stvari", kaže Goran Kuzmanović, poljoprivrednik iz Šapca.

Poslovne banke i garantni fondovi još nisu izneli uslove za pretfinansiranje Iparda, a stručnjaci kažu da je jedina šansa da u tom poslu učestvuju i porodična gazdinstva kreditna linija koju bi vodila i finansirala država. Iz Nemanjine odgovaraju da rade na tome.

"Za sada je osnovna ideja da se finansira sto odsto projekta, da grejs periodi budu prilagođeni investicionom ciklusu. Bitno je analizu rizika za razliku od komercijalnih banaka prilagoditi našoj situaciji, naravno i kamatnu stopu", objašnjava Dragan Marković iz Ministarstva poljoprivrede.

Banke kažu da imaju interes da kreditiraju Ipard projekte, ali da će uslove ponuditi tek kada država pozove poljoprivrednike da konkurišu. Smatraju i da bi resorno ministarstvo moralo da obezbedi više informacija o mogućnostima tog tipa kreditiranja.

"Treba informisati i edukovati poljoprivrednike kako bi oni mogli da znaju šta znače pretpristupni fondovi za poljoprivredu, kako do njih da dođu, kako da naprave svoje planove, projekte i na kraju kako da opravdaju to", ističe Vlastimir Vuković iz NLB banke.

Ana Milić iz Prokredit banke navodi da već imaju iskustvo banaka iz okruženja koje su bile u obakvoj vrsti programa.

"Iskustvo je za sada kod njih bilo pozitivno imali su veće interesovanje i ono što su oni negde videli na terenu da je i porast za investicionim kreditima upravo u tom periodu bio i pojačan", napominje Milićeva.

Na povraćaj sredstava iz evropske kase mogu da računaju ne oni koji su uložili mnogo, nego oni koji investiraju mudro. Projekat mora da bude ekonomski i ekološki održiv, a da bi ga napisao poljoprivredniku su na raspolaganju besplatni saveti lokalne savetodavne službe ili može da angažuje i privatnu agenciju. Na evropska sredstva mogu da konkurišu oni koji se bave primarnom proizvodnjom i oni koji bi da ulažu u preradu, oni koji kupuju novu mehanizaciju ili ulažu u seoski turizam.

Izvor: RTS

Do početka jeseni, Ministarstvo poljoprivrede pozvaće poljoprivrednike da konkurišu za 175 miliona evra iz Ipard fonda namenjenom ruralnom razvoju Srbije do 2023. godine. Za to vreme, poljoprivrednici koji bi u svoju proizvodnju da ulože i evropski novac trebalo bi da završavaju projekte na osnovu kojih će dobijati povraćaj od 5.000 do dva miliona evra, odnosno 50 do 70 odsto uloženog. Da bi prošao kroz evropsko birokratsko sito, poljoprivrednik će morati da uloži mnogo vremena i znanja u popunjavanje formulara i pisanje biznis plana, ali i u samu proizvodnju. Ako se ne razume u administraciju, poljoprivrednik može da angažuje agenciju da mu napiše projekat. U dokazivanju znanja o samoj proizvodnji niko neće moći da ga zameni. Ako nije završio poljoprivrednu školu, ako protekle tri godine nije imao registrovano gazdinstvo ili nije radio u agrosektoru, proizvođač će morati da potpiše da će do isplate sredstava pohađati obuku. Broj časova zavisiće od toga da li je konkurisao za proizvodnju voća, povrća, mesa, mleka ili za njihovu preradu. "Ako neko ko daje sredstva određuje pravila i ako ja treba ponovo da sednem ponovo u klupu i da odslušam neke kurseve iz poljoprivrede, zašto ne bih", prokomentarisao je Živoslav Karaklajić, voćar iz Brestovika. S druge strane, Mihajlo Vujović, stočar iz Sečnja, smatra da mu škola za stočarstvo ne treba. "Završio sam ekonomsku školu, od malih nogu se bavim stočarstvom, moji roditelji su se bavili stočarstvom i ja mislim da škola ne treba. Imam praksu, škola mi nije potrebna za ovaj posao kojim se bavim", kaže Vujović. Ipak, ratar iz Sečnja Predrag Kuka, koji je završio srednju poljoprivrednu školu, ističe da mu je to znanje koristilo tokom 30 godina koliko se bavi ratarstvom. U Evropskoj uniji su kursevi za poljoprivrednike obavezni. Zakon kaže da su i u Srbiji. Ipak, zbog manjka novca, u praksi su sporadični i dobrovoljni. Na nivou projekata organizuju ih neki državni naučni instituti. "Poljoprivrednik voli kada dođe na tu edukaciju da bude saslušan i kada ga mi saslušamo onda su dolasci češći i masovniji. U svakom slučaju, mi se trudimo da teme prilagodimo njihovim zahtevima, a onda uz njihove zahteve da nametnemo i ono što nauka i struka nameću da bi oni bolje radili i da bi njihova proizvodnja bila profitabilnija", rekao je Jonel Subić sa Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Nova znanja treba da budu korisna i za državu sa ograničenim agrarnim budžetom. Kada bismo sabrali taj broj časova, naši poljoprivrednici sigurno provedu veći broj sati u razgovoru sa vlasnicima poljoprivrednih apoteka, kompanijama koje im prodaju razne impute za poljoprivredu. Tako da je ovo prilika da unesemo znanje kao prvi postulat bavljenja svakim poslom, pa i poljoprivredom", kaže pomoćnik ministra privrede Dragan Mirković. Poljoprivrednici ne čuvaju samo prehrambenu sigurnost, u njihovim rukama su prirodni resursi, ekologija, pa i demografija. Ključ opstanka na selu su znanje i novac koji u modernoj poljoprivredi ne idu jedno bez drugog.

Izvor: www.rts.rs

Firma iz Bjelovara (Republika Hrvatska) uspela je da se domogne novca iz IPARDA. Zahvaljujući uspešnom konkursu i prolaskom istog, ova firma je uložila u sledeći projekat:

a) Ulaganje u opremanje objekata za držanje kokoši nosilja, uključujući opremu za sprečavanje širenja ptičjih bolesti;

b) Ulaganje u posebnu opremu za rukovanje i korištenje stajskog đubriva poput tankova za gnoj;

c) Ulaganje u specijaliziranu opremu za transport gnoja;

Ukupan iznos investicije bio je oko 1.900.000 evra, a preko fonda mu je vraćeno 50% odnosno oko 950.000 evra.

 

Gazdinstvo iz Velike Kopanice uložilo je novac u sledeći projekat:

a) Ulaganje u izgradnju i/ili u rekonstrukciju objekata za držanje svinja unutar prostora farme;

b) Ulaganje u izgradnju i/ili u rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo;

a) Ulaganje u opremanje objekata za držanje svinja unutar prostora farme;

Ukupna vrednost investicije iznosila je 420.000 evra, a posredstvom IPARD-a vraćeno je oko 210.000 evra.

 

Poljoprivredno gazdinstvo iz Nove Bukovice uložilo je novac u sledeći projekat:

a) Ulaganje u izgradnju i/ili u rekonstrukciju  objekata za držanje muznih krava unutar prostora farme;

b) Ulaganje u izgradnju i/ili u rekonstrukciju skladišnih kapaciteta  za stajsko đubrivo;

a) Ulaganje u opremanje objekata za  držanje muznih krava unutar prostora farme;

b) Ulaganje u opremanje objekata za proizvodnju mleka poput strojeva za mužnju unutar prostora farme;

c) Ulaganje u postrojenja za hlađenje i skladištenje mleka unutar prostora farme;

d) Ulaganje u posebnu opremu za rukovanje i korišćenje  stajskog đubriva poput tankova za đubrivo;

 

Ukupna vrednost investicije iznosila je oko 280.000 evra, a IPARD je učestvovao sa 50%, odnosno sa oko 140.000 evra.

Naoružati se strpljenjem i znanjem

U ovoj priči može se videti kako još jedan uspešan slučaj korišćenja novca iz IPARD fonda.

Ovo je priča o vinogradaru Hrvoju Bošnjakoviću iz Bapske kod Iloka koji je dobio oko 130.000 evra iz EU fondova.

Hrvoje je preko IPARD fonda kupio kultivator, rezač, predrezač, prskalice, električne makaze i kombajn za berbu grožđa.

Hrvoje se vinogradarstvom bavi duži niz godina, a na novac iz IPARDA je kako kaže čekao oko tri godine. Prema njegovim rečima, u aprilu 2013. godine prijavio se na IPARD konkurs. Na isplatu novca čekao je više od dve godine.

On navodi da je sam proces aplikacije komplikovan i da mu je pomogla jedna konsultantska kuća. Savetuje svim poljoprivrednicima da se prijavljuju za sredstva iz EU fondova, ali da moraju da budu spremni na čekanje i ‘’naoružani’’ strpljenjem i znanjem. On je takođe rekao da, ukoliko potencijalni korisnik nema iskustava sa ovakvim stvarima da se nikako ne upušta sam u to. Bolje je nekoga unajmiti i to neku kompaniju koja će im rešiti tri aspekta, struku, finansije i pravnu struku.

Mehanizacija kod nas je zastarela, a poljoprivrednici iz EU imaju mnogo više znanja.

Hrvoje kaže da se nikada u ovakvu investiciju ne bi mogao upustiti da nije bilo sredstava EU, ali da je to kod njih standard. Vinogradari u Hrvatskoj (a i u Srbiji) koriste zastarelu mehanizaciju koja se tamo (u EU) već odavno ne koristi

 

 

 

 

U ovom tekstu možemo videti da se u okviru IPARD programa ne ulaže samo u poljoprivredu već se može ulagati i u infrastrukturu, tačnije u izgradnju kanalizacione mreže.

Vranja je dobila spajanje domaćinstva na sistem odvoda sanitarnih voda. Nakon izgradnje kanalizacije sa uređajem za prečišćavanje otpadnih voda u naselju Boljum koji je iznosio oko 120.000 evra i Vranja je dobila sistem za kanalizaciju.

Ovaj sistem obuhvata 1.700 metara kanalizacione mreže sa uređajem za prečišćavanje otpadnih voda. Nakon sprovedene javne nabavke, radove je sprovela Buzetski Vodoprivreda, a započeli su u maju 2014.

Ukupna vrednost ovog projekta iznosi oko 620.000 evra, međutim, s obzirom da se odustalo od nekih delova projekta, izvedeni su radovi u vrednosti od 520.000 evra. Svi radovi su izvedeni u sklopu IPARD programa, odnosno pete mere. Za izgradnju kanalizacione mreže bilo je neophodno dobiti sve potrebne dozvole. Nakon izgradnje celokupne mreže, završeno je i priključivanje svih domaćinstava na mrežu.

Na ovu kanalizacionu mrežu je priključeno oko 30 porodica, odnosno oko 70 stanovnika.

 

 

Primeri iz Republike Hrvatske

Mladenu Kancelaru i OPG-u Isabelle Miločani Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju isplatila je gotovo 120.000 evra za izgradnju i opremanje kuća za odmor. Isplata se zasniva na IPARD programu, odnosno šestoj meri - Diversifikacija i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti.

Konkretno, Kancelaru je za izgradnju vile u Frkečima na Barbanštini isplaćeno 60.000 evra. Ipak, u novoizgrađeni objekat od 400 kvadrata uloženo je znatno više. Kako on kaže, novac je dobio nakon dve i po godine od završene gradnje kuće za odmor. Pred jednospratnice koja ima pet zvezdica, nalaze se i bazen i pomoćna zgrada sa igraonicom. Celokupan kompleks je otvoren 2014. godine.

Kako navodi Kancelar, imaju dosta noćenja, kapacitet je popunjen oko 100 dana godišnje. Gosti u najvećem broju dolaze iz Skandinavije i Engleske i oni dolaze u predsezoni. Stižu rezervacije i iz Nemačke, završava Mladen.

OPG-u Isabelle Miločani za izgradnju vile Annabelle u Farina kod Višnjana isplaćeno je 56.000 evra. Objekat vode supružnici Izabela i Gianfranco Miločani. Reč je o novoj kući sa bazenom.

- Digli smo kredit od 147.000 evra i nakon dve godine  smo dobili povraćaj dela novca. Naime, prema programu IPARD, može se dobiti nazad najviše polovina uloženog. Imali smo uslove, građevinsku parcelu na kojoj smo izgradili jednospratnicu od 120 kvadrata, sa šest ležajeva i bazenom. Objekat ima četiri zvezdice i okućnicu od hiljadu kvadrata, kaže Gianfranco Miločani. Objekat su počeli iznajmljivati, a bili su popunjeni tri meseca u toku godine.

Navode da je izgradnja malo kasnila dok se rešila dokumentacija, ali da je na kraju bilo sve u najboljem redu. Kapaciteti su puni, radi se punom parom, a prihod raste iz godine u godinu. Planiraju i da produže sezonu jer kako kažu imaju mogućnosti za to.

U svakom slučaju, ovo su dva lepa primera kako se uz pomoć IPARD fonda može pokrenuti posao i lepo zarađivati od istog. Naravno, treba sve to i voleti jer ako radite ono što ne volite nećete sigruno dobiti maksimum.

 

 

Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju isplatila je Mini mlekari Veronika 160.000 evra za ulaganje u specijalna vozila za transport mleka, izvestili su u petak iz Agencije.

 

Reč je o isplati na osnovu odobrenih sredstava iz IPARD programa, za završeno ulaganje u sklopu sklopu druge mere "Ulaganja u preradu i marketing poljoprivrednih  proizvoda u svrhu restrukturiranja tih aktivnosti i dostizanja standarda Zajednice".

Mini mlekari Veronika iz Krapinsko-zagorske županije isplaćeno je 160.000 evra za ulaganje u nabavku specijalnog vozila za transport sirovog mleka sa cisternom za mleko (5.000 litara) i opremom (2 komada) i specijalnog vozila za transport sirovog mleka sa cisternom za mleko (2.000 litara) i pumpom (2 komada).

Firmi Trgoimport 200.000 evra za mobilnu sušaru i poljoprivrednu mehanizaciju

Agencija za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju isplatila je firmi Trgoimport 200.000 evra za mobilnu sušaru i poljoprivrednu mehanizaciju, izvestili su u utorak iz Agencije.

Reč je o isplati na osnovu odobrenih sredstava iz IPARD programa, za završeno ulaganje u sklopu prve mere "Ulaganja u poljoprivredna gazdinstva u svrhu restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice".

Firmi Trgoimport d.o.o. iz Koprivničko-križevačke županije isplaćeno je 200.000 evra za opremanje objekta za skladištenje i sušenje žitarica i uljarica, zatim u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. IPARD sredstvima je firma nabavila mobilnu sušaru, teleskopski utovarivač, plug prekretač, tanjirače, kultivator, uređaj za đubrivo, rasipač veštačkog đubriva, pneumatsku sejalicu za kukuruz, setvospremač, žitnu sejalicu, traktorsku prskalicu, kukuruzni adapter i traktorsku prikolicu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31