Poljoprivreda je grana sa koje se plodovi ne beru momentalno. Potrebno je vreme. Kada zasadite voćku, potrebno je nekoliko godina da, postepeno, dođe do punog roda. Tako je i sa agrarom koji je daleko kompleksniji. Lično sam ipak ,siguran u rast izvoza i to u sektoru voćarstva i stočarstva. Zbog toga smo upravo i svu snagu koncentrisali u pravcu podrške investicijama u prerađivačku industriju kako bi se dao neophodni zamajac i kako bi se takav skok i desio u skorijoj budućnosti. Sve šanse su na našoj strani, na nama je da ih svi zajedno i iskoristimo-istakao je ministar Nedimović, u intervju, koji je dao za Agrobiznis magazin. Pitali smo ga kada će početi finansiranje podrške mladim poljoprivrednicima i pod kojim uslovima? -U naredne dve nedelje očekujem da se raspiše konkurs, prvi ovakve prirode u Ministarstvu. Moći će da se prijave svi mladi ljudi, dakle do 40 godina starosti koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uz redovne uslove koji važe za sve korisnike subvencija, biće potrebno i da popune obrazac koji je vrlo jednostavan i gde će, između ostalog, ukratko opisati svoj plan za koji traže finansijsku podršku. Ukoliko se odobre sredstva, mladi poljoprivrednici će moći unapred da dobiju do 75% predviđenih sredstava za ulaganje ili maksimalno 1.200.000 dinara po korisniku. Opširnije čitajte u martovskom izdanju Agrobiznis magazina

Gradska uprava za poljoprivredu u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj organizovala je edukaciju za poljoprivrednike o mogućnosti korišćenja sredstava iz IPARD programa. Predavač je bila Ružica Gelo ekspert za IPARD program i poljoprivrednu politiku Cilj skupa poljoprivrednika u gradskoj kući u Sremskoj Mitrovici bila je edukacija o mogućnostima koje im se pružaju u okviru korišćenja sredstava iz IPARD programa, odnosno kako treba uspešno poslovati i pod kojim uslovima da bi se došlo do podsticaja koje daje EU.Ružica Gelo je prethodno bila pregovarač Republike Hrvatske sa EU za oblast poljoprivrede i bezbednost hrane. Ona smatra da na ovim prostorima ima dovoljno potencijala koji se mora usmeriti ka pravilnom korišćenju podsticaja i pogodnosti koje nosi IPARD. IPARD programi za Mitrovčane ipak nisu novina. U proteklom periodu se dosta govorilo o toj temi, a gradska uprava u saradnji sa Agencijom za ruralni razvoj redovno obaveštava poljoprivrednike o njihovim pravima i mogućnostima za konkurisanje za određena sredstva u skladu sa uslovima koji se predviđaju. Ovom sastanku prisustvovalo je oko trideset poljoprivrednika. Izvor: RTV

Skupština Srbije usvojila je danas Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju koje će omogućiti poljoprivrednicima u Srbiji pristup sredstvima iz IPARD-a u iznosu od 175 milona evra.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je ranije u skupštinskoj raspravi o predloženim izmenama tog zakona, da će "pun kapacitet tih sredstava biti na raspolaganju Srbiji i da neće biti nikakvih umanjenja". Sredstva iz IPARD-a koja su namenjena za poljoprivrednike nisu im bila na raspolaganju zbog nepostojanja akreditacije Uprave za agrarna plaćanja. Kako je najavio ministar, već u aprilu bi trebalo da sve bude spremno za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja, a u drugoj polovini 2017. bude prvi konkurs za IPARD sredstva namenjena poljoprivrednim proizvođačima i prerađivačima, kako bi od septembra bio raspisan poziv za dobijanje sredstava iz IPARD-a. Ministar Nedimović najavio je da će do polovine januara biti završena kompletna procedura za angažovanje stručnjaka u Upravi za agrarna plaćanja, te da je planirano da se angažuje još 50 stručnjaka. Skupština je usvojila i izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje predviđaju širi obuhvat onih koji će moći da ostvaruju podsticaje, a posebna pažnja biće usmerena na one koji se bave stočarskom proizvodnjom. Budžet za poljoprivredu za 2017. veći je za 3, 32 milijarde dinara, a četiri puta više sredstava opredeljeno za razvoj mera konkurentnosti, odnosno za subvencionisanje investicija. Umesto 526 miliona koliko je bilo predviđeno 2016, u idućoj godini za to će biti namenjeno 2, 2 milijarde dinara. Usvojene su i izmene Zakona o vodama koje predviđaju jasnije procedure o zakupu nekog vodnog prostora i drugačije upravljanje rekama, a naknade za odvodnjavanje više neće obračunavati Poreska uprava, već nadležna javna vodoprivredna preduzeća.

Izvor: Tanjug

Za IPARD u Srbiji je raspoređeno 175 miliona evra za period od 2014. do 2020. i to u godišnjim tranšama u vidu bespovratne pomoći (grantova). Prva alokacija za Srbiju u okviru IPARD programa je za 2015. godinu. Ova sredstva će biti na raspolaganju Srbiji do kraja 2018.

Srpske vlasti trenutno rade na pripremi sistema upravljanja i kontrole za sprovođenje IPARD programa. Ovaj sistem mora da ispunjava standarde dobrog upravljanja savremene javne administracije koji su prihvaćeni u zemljama članicama EU.

Nadležni organi se u svom radu rukovode konkretnim preporukama koje je Evropska komisija dala nakon revizije sistema upravljanja i kontrole IPARD programa sprovedene u maju i junu ove godine. Po završetku ovog posla, nadležni organi će ponovo podneti zahtev za akreditaciju. Komisija će potom ponovo oceniti poboljšanja i preporučiti dodatne mere ili izdati akreditaciju i poveriti upravljanje IPARD-om Srbiji.

Kada se donese odluka o poveravanju upravljanja, uslediće objava pojedinačnih konkursa u oblastima koje odabere Vlada Srbije (u nastavku).

Glavni ciljevi su povećanje bezbednosti hrane u Srbiji i unapređenje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, kao i pomoć Srbiji da se postepeno uskladi sa standardima EU do samog pristupanja Uniji.

Grantovi iz IPARD programa će doneti direktnu korist srpskim poljoprivrednicima, privrednim društvima i ruralnim zajednicama. Kandidati za dobijanje bespovratnih sredstava će moći da iskoriste ta sredstva za do 70% opravdanih troškova. Procenjuje se da će 175 miliona evra vredne bespovratne pomoći iz IPARD-a dovesti do ukupne investicije u poljoprivredu od oko 400 miliona evra (oko 50 milijardi dinara).

Vlasti u Srbiji su odabrale šest glavnih mera koje će se podržavati grantovima EU:

  1. Investicije u poljoprivredna gazdinstva proizvođača mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva;
  2. Investicije u preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom mleka, mesa, voća i povrća;
  3. Organska poljoprivreda;
  4. Lokalni razvoj u ruralnim sredinama od strane lokalnih akcionih grupa (naročito javno-privatnih partnerstava);
  5. Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i poslovni razvoj za privatne objekte seoskog turizma;
  6. Tehnička pomoć

Podećamo nedavno je ministar Branislav Nedimović kroz saopštenje ministarstva koje vodi optužio medije za tendencionalno i zlonamerno izveštavanje, međutim ostaje da vidimo kako će reagovati na ono što kažu iz EU institucija.

Izvor:

http://europa.rs/napredak-u-podrsci-eu-za-program-ruralnog-razvoja-za-srbiju-ipard/ 

Umesto da hitno smeni sve koji su doprineli da ne dođe do akreditacije Uprave za agrarna plaćanja i raspisivanja konkusrsa za korišćenje sredstava iz IPARD-a Branislav Nedimović novopečeni ministar poljoprivrede se drznuo da okrivi medije za izveštavanje i tako uradi isto što i njegova prethodnica Snezana Bogosavljević Bošković koja je optužila medije da su krivi za situaciju u sektoru bezbednosti hrane!

Izgleda da se ministar Nedimović nije naučio na greškama svoje prethodnica i nastavio je njenim stopama nižući obećanja koja niko od njegovih prethodnika nije uspeo da ispuni poput onog da će otovriti Nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka o kojoj se priča već 12 godina i zbog koje su se brojni ministri i država obrukali pred institucijama EU koje su finansirale deo ovog projekta.

Tako se ministar Nedimović usudio da komentariše kakve naslove mediji daju što svaki ozbiljan čovek sebi na takvoj funkciji ne bi smeo da dozvoli. Iskreno se nadamo da će ovo biti poslednji put da se bilo koji ministar pa i gospodin Nedimović usude da drže lekcije novinarima i da će zasukati rukave pa završiti posao koji je očigledno loše urađen. U sapštenju nije naznačeno zbog čega javnost nije obaveštena o tome da akreditacija nije dobijena onda kada je stigao zvaničan odgovor iz EU.

Kako bi sami mogli da vidite o čemu se radi objavljujemo saopštenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u celosti a ministra Nedimovića pozivamo da odgovori na naš dopis upućen pre tri nedelje povodom sporne etikete svežeg mleka kompanije DUKAT. 

IPARD program 2014-2020 odobren je Srbiji od strane Evropske komisije u ukupnom iznosu od 175 miliona evra. Cilj akreditacije strukture za sprovođenje programa je dobijanje odobrenja da se sredstva namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju iz fonda pristupne pomoći koriste na programom propisani način.

S obzirim da je jedan od ključnih ciljeva Ministarstva i akreditovana, aktivna i funkcionalna Uprava za agrarna plaćanja (UAP), koja će biti stub poljoprivrednog razvoja u Srbiji, aktivnost usmerena ka ovoj liniji finansiranja bila je i jedan od prvih poteza Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, formiranog pre 35 dana. Privremeno odbijena akreditacija, o čemu je Ministarstvo obavešteno 8. avgusta 2016. godine u dokumentu o zapažanjima i preporukama revizije Evropske Komisije, koja je obavljena u periodu od 23. maja do 1. juna 2016. godine, tretirana je kao prioritet, što je podrazumevalo najbržu moguću pripremu odgovora na date preporuke i rad na otklanjanju konstatovanih nedostataka.

Po prijemu preporuka Ministarstvo je odmah formiralo tim koji se bavi analizom blokirajućih faktora, konstatovanih prilikom procesa revizije. Tim je sačinjen od IT stručnjaka, građevinskih inženjera, kadrova CIP-a i Građevinske direkcije Srbije i za zadatak ima eliminisanje problematičnih aspekata, IT konfigurisanje i bezbednost sistema kao i selekciju neophodnoh kadrova koja je u toku.

U međuvremenu, Ministarstvo je obezbedilo i novac za kompletno finansiranje svih ovih aktivnosti, koje imaju za cilj da obezbede odobrenje akreditacije prilikom naredne revizije Evropske komisije.

Ministarstvo je odlučno da istraje u nameri da postigne evropski nivo standarda u poljoprivredi i omogući servis poljoprivrednicima i svim relevantnim činiocima sa kojima sarađuje, a koji se ogleda pre svega u pristupu potrebnim resursima - znanju, kadrovima i finansijskim sredstvima.

Srbija je poljoprivredna zemlja i Ministarstvo će učiniti sve što je potrebno kako bi kvalifikovalo ovu temu kao centralnu društvenu temu.

Pisanje medija povodom svega navedenog je, verujemo, rezultat nedostatka tačnih, potpunih i aktuelnih informacija, a ne zlonamernosti i potrage za još jednim udarnim naslovom. Poljoprivreda je logično opredeljenje i glavni posao Srbije prema kome bi svi, pre svega, trebali da se postavimo odgovorno.

Ministarstvo se neće baviti krivicama i senzacijama i neće trošiti vreme na prošlost, već konstatovanjem činjeničnog stanja, rešavanjem problema i pripremom novih projekata koji su u službi aktivnog razvoja. Jedan od prioriteta jeste i budžet od 175 miliona evra iz IPARD programa, koji je i te kako dostižan. Znamo sve šta treba da se uradi i uveliko radimo na tome, a o preciznim rokovima izjasnićemo se kada oni budu izvesni.

Pozivamo medije, kao i sve aktivne činioce u poljoprivredi, da u Ministarstvu prepoznaju konstruktivnog partnera koji je spreman da sluša, razume, razmišlja i deluje u skladu sa strategijom i jasnim ciljevima za modernu i uspešnu Srbiju na evropskom putu.

Slobodan Maljević je veoma ozbiljan proizvođač. Ima kapacitet u trenutku prijave na IPARD konkurs od 400 krmača i 2500 tovljenika. Kada pogledamo koliko je maksimalno moguće imati krmača i tovljenika na kraju ulaganja vidimo da ovaj korisnik ne može ulagati ni u proširenje proizvodnje (kupovinu krmača i tovljenika), a ni u kupovinu traktora što možete videti u narednoj tabeli.

Vrsta proizvodnje

Kapacitet na kraju ulaganja

Maksimalna prihvatljiva snaga traktora (kW)

 

Svinjarstvo

20-99 krmača

80

 

 

100-300 krmača

100

 

 

400-999 tovljenika

80

 

 

1.000-2.000 tovljenika

100

 

 

Tabela 1. Maksimalni kapacitet za krmače i tovljenike i maksimalna snaga traktora.

S obizitorom na gore naveedemo, Slobodan je mogao da ulaže isključivo u izgradnju i rekosntrukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo i opremanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi. Takođe, moguće je i ulaganje koje je neophodna za usklađivanje sa IPPC Direktivom (2008/1/EZ), ali bez proširenja postojećih kapaciteta.

Sledeći primer se odnosi takođe na svinjarstvo. Ulaganje se odnosu  u izgradnju i opremanje objekata za držanje krmača i tovljenika, ulaganje u izgradnju i opremanje bioplinskog postrojenja, nabavka poljoprivredne mehanizacije i opreme, zatim cisterne za transport osoke.

Dragomir Perasović

Podnosilac je odlučio da se bavi svinjarstvom i nema postojeći kapacitet. Plan je bio ulaganje u izgradnju i opremanje savremenog objekta za držnje krmača i proizvodnju tovljenika zatim ulaganje u izgradnju bioplinskog postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz stajnjaka i drugih organskih ostataka na farmi. Planirani kapacitet objekta za držanje 210 krmača i 1000 tovljenika. Ako uzmemo u obzir gore navedene kriterijume možemo primetiti da korisnik ne prelazi maksimalni dozvoljeni kapacitet ni u jednoj kategoriji pa u tom slučaju je mogao podneti prijavu za IPARD konkurs za planirana ulaganja u izgradnju i opremanje objekta za držanje krmača i tovljenika, izgradnju i opremanje bioplinskog postrojenja na farmi, nabavku traktora maksimalne prihvatljive snage 100 kw i cisterne za transport osoke.

Što se tiče ulaganja u izgradnju i opremanje bioplinskog postrojenja (postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi) važno je naglasiti da je Dragomir morao proizvedenu energiju da koristi za sopstvene potrebe.

Pored toga, ukoliko mu ukupna proizvodnja električne ili toplotne enerije pređe  prosečne godišnje procenjene potrošnje električne i (ili) toplotne energije objekata na poljoprivrednom gazdinstvu koje se planira snabdevati proizvedenom energijom (uključujući i domaćinstvo, skladište…), podnosilac može ostvariti podršku za srazmerni udeo iznosa ukupno prihvatljivih izdataka ulaganja, a koji odgovara udelu potrošnje na poljoprivrednom gazdinstvu u odnosu na ukupno proizvedenu energiju u postrojenju koje je predmet ulaganja.+

 

 

Sve više ljudi beži iz grada u selo. Ovo je primer Petra Šimunića koji je, čuvši da će u njegovu zemlju stići novac iz IPARD fonda, odlučio da se vrati na očevo imanje. Želeo je da uloži novac u stočarstvo, tačnije, u tov junadi. Ima štalu kapaciteta za držanje 120 grla tovne junadi. Planirao je da, pored te štale, sagradi još jedan objekat za držanje još 150 grla tovne junadi i još jedan deo za skladištenje stajskog đubriva.

Pored štale, od očeve imovine mu je ostalo oko 32 ha obradivog poljoprivrednog zemljišta. Na tom zemljištu je odlučio da gaji krmne vrste koje će moći da koristi za ishranu junadi. Pored svega toga, Petar je planirao da kupi i traktor snage 110 kW kojim će obrađivati tu zemlju.

Kada se pogleda pravilnik, može se uočiti da je Petar ispunjavao skoro sve uslove. Minimalni kapacitet za gajenje tovne junadi je 40 grla, a Petar je u planu imao da drži 120 grla u staroj očevoj štali i još 150 u novoizgrađenom objektu. Međutim, treba imati u vidu da je Petar mogao  preko IPARD fonda da uzme samo još 30 grla tovne junadi jer je maksimum koji može da se sufinansira iz IPARD-a 300 grla.

Što se traktora tiče, morao je da kupi slabiji traktor da bi mu se sredstva vratila jer je maksimalna dozvoljena snaga traktorora za ovu vrstu stočarske proizvodnje 100 kW.

Petar je napravio plan, konsultovao konsultantske kuće, angažovao arhitektu koji je napravio idejni projekat, spremio svu potrebnu dokumentaciju. Za sve to mu je trebalo oko godinu i po dana, odnosno toliko mu je trebalo od prvog papira koji je sakupio do potpipisivanja IPARD ugovora. Nakon predaje dokumentacije, čekao je još oko dva meseca da mu odgovore in a kraju je saznao da mu je projekat odobren.

Na kraju ulaganja vraćeno mu je 50% ukupnog novca što je dalje uložio u proširenje sopstvene proizvodnje.

Petar kaže da se dobro oseća, da se nije pokajao i da će opet konkurisati kada bude bio u mogućnosti. Preporučuje svima koji misle da mogu da se snađu i koji vide sebe u poljoprivredi da slobodno, bez oklevanja postupe kao i on.

On je takođe naveo kao najbitniju stvar da poreklo robe i usluga mora biti iz onih zemalja koje su naznačene i da svako tu mora biti jako oprezan jer se ne misli samo na robu, već i na usluge. Znači, ne može amerikanac da vam crta projekat ili da vam proda traktor.  

Firma koja se bavi proizvodnjom povrća, Duga staklenici, uspela je uz pomoć sufinansiranja IPARD programom da kupi nov staklnik i proširi proizvodnju paradajza. Ovo finansiranje se odnosni na prvu meru u okviru ovog fonda, odnosno ulaganja u poljoprivredna gazdinstva u svrhu restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice.

 

Što se konkretno tiče staklenika, radilo se o investiciji vrednoj oko 100.000 evra. Od te sume, iz IPARD-a je sufinansirano 50% novca, odnosno oko 50.000 evra. Celokupan projekat je trajao dve godine, a završen je početkom 2015. godine. Te godine su staklenici počeli da obavljaju svoju funkciju, odnosno počeli su da se prozvode prvi paradajzi.

Pomenuta firma je počela da se bavi ovim poslom 2013. godine sa zanemarljivim prihodom, a nakon proširenja proizvodnje sredstvima iz IPARD fonda prihod se povećao za nekoliko puta i iznosio je 170.000 evra i očekuje se dalji rast prihoda.

Sam staklenik se sastoji od 4000 kvadratnih metara prozvodnog prostora, a proizvodnja iznosi 55-60 kg po metru kvadratnom staklenika. Prema tome, sa pomenute površine bi trebalo da se iznese oko 250 tona paradajza, a ovo povće ide u najveće trgovačke supermarkete. Takođe, u stakleniku radu 10-ak ljudi.

 

Ono što je zanimljivo je to što se ovde radi o zatvorenom, odnosno hidroponskom sistemu proizvodnje gde se biljke gaje na supstratu organskog ili neorganskog porekla, a ne na zemlji. Spoljašnji uslovi nemaju prevelikog uticaja na proizvodnju sem svetlosti s obzirom da je paradajz biljka koja traži dosta svetlosti. Staklenik se zagreva vlastitom kotlarnivom snage 2 MW. Višak energije se plasira na tržište. Berba paradajza počinje aprila meseca i traje do decembra, a početkom godine se obavlja zamena supstrata, remont i dezinfekcija staklenika.

Sektor govedarstva

Da bi korisnik ostvario pravo na napred navedena ulaganja, mora imati na kraju ulaganja sledeće kapacitete:

 

-kapacitet za držanje najmanje 40, a najviše 300 goveda

-najmanje 40 goveda one kategorije koja je predmet ulaganja

 

Podnosiocu koji u trenutku prijave ima kapacitet za držanje veći od 300 goveda dozvoljena su ulaganja isključivo u izgradnju i (ili) rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo uključujući opremu za rukovanje i ulaganja u korišćenje stajskog đubriva i ulaganja u izgradnju i (ili) opremanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi.

 

Sektor mlekarstva

Da bi korisnik mogao da ostvari pravo na navedena ulaganja u sektoru mlekarstva neophodno je da na kraju ulaganja ima sledeći kapacitet:

a) kapacitet za držanje:

- najmanje 20, a najviše 150 muznih krava, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje muznih krava ili

- najmanje 50, a najviše 350 mlečnih ovaca, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje mlečnih ovaca ili 

- najmanje 50, a najviše 350 mlečnih koza, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje mlečnih koza.

 

b) najmanji broj po vrsti životinja koje su predmet ulaganja i to:

- 20 muznih krava, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje muznih krava, ili

- 50 mlečnih ovaca, ukoliko se ulagaje odnosi na držanje mliječnih ovaca, ili

- 50 mlečnih koza, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje mliječnih koza.

 

Podnosiocu koji u trenutku podnošenja prijave ima kapacitet za držanje više od 150 muznih krava ili 350 mlečnih ovaca ili 350 mlečnih koza dozvoljena su isključivo ulaganja u izgradnju i (ili ) rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo uključujući opremu za korišćenje stajskog đubriva i ulaganja u izgradnju i (ili) opremanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi.

 

 

Sektor svinjarsva

Da bi ostvario pravo na ulaganja, korisnik mora na kraju ulaganja imati sledeće:

a)      kapacitet za držanje:

- najmanje 20, a najviše 300 krmača, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje krmača, ili

- najmanje 400, a najviše 2000 tovljenika, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje tovljenika, ili

- najmanje 20, a najviše 300 krmača i najmanje 400, a najviše 2000 tovljenika, ukoliko se ulaganje odnosi na  kompletnu proizvodnju.

 

b) najmanji broj životinja katerogija koja je predmet ulaganja, i to:

- 20 krmača, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje krmača ili

- 400 tovljenika, ukoliko se ulaganje odnosi na  držanje tovljenika ili

- 20 krmača ili 400 tovljenika, ukoliko se ulaganje odnosi na  kompletnu proizvodnju

Podnosiocu koji u trenutku prijave ima kapacitet za držanje više od 300 krmača ili 2000 tovljenika dozvoljena su isključivo ulaganja u izgradnju i (ili) rekonstrukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo uključujući opremu za rukovanje i korištenje stajskog đubriva i ulaganja u izgradnju i (ili) opremanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi. Takođe, moguće je i ulaganje koje je neophodna za usklađivanje sa IPPC Direktivom (2008/1/EZ), ali bez proširenja postojećih kapaciteta.

Sektor živinarstva

Da bi ostvario pravo na napried navedena ulaganja korisnik mora imati na kraju ulaganja:

 

a) kapacitet za držanje:

-najmanje 5.000, a najviše 40.000 pilića završne težine, koji se uzgajaju za proizvodnju mesa, ukoliko se ulaganje odnosi na  držanje pilića, ili

-najmanje 5.000, a najviše 15.000 nosilja teških linija, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje nosilja teških linija, ili

-najmanje 5.000, a najviše 40.000 pilića koji se uzgajaju za proizvodnju mesa i najmanje 5.000, a najviše 15.000 nosilja, ukoliko ulaže u obe kategorije proizvodnje

 

b) najmanji broj životinja kategorije koja je predmet ulaganja, i to:

-5.000, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje pilića koji se uzgajaju za proizvodnju mesa ili

-5.000, ukoliko se ulaganje odnosi na držanje nosilja teških linija, ili

-5.000 pilića koji se uzgajaju za proizvodnju mesa ili 5.000 nosilja teških linija, ukoliko ulaže u obe kategorije proizvodnje

Podnosiocu koji u trenutku prijave ima kapacitet za držanje veći od 40.000 pilića koji se uzgajaju za proizvodnju mesa ili 15.000 nosilja dozvoljena su ulaganja isključivo u izgradnju i (ili) rekonsrtukciju skladišnih kapaciteta za stajsko đubrivo ukuljučujući opremu za rukovanje i korišćenje stajskim đubrivom i ulaganja u izgradnju i (ili) opremanje postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na farmi. Pored toga moguća su ulaganja koja su neophodna za usklađivanje sa IPPC Direktivom (2008/1/EC), ali bez povećanja postojećih kapaciteta.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31