Marija Stojadinović je nedavno diplomirala na Visokoj poljoprivredno - prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju kod prof. dr. Dragana Orovića, na temu uticaj investicija na razvoj poljoprivredne proizvodnje na području opštine Blace. Pregledali smo njen rad i našli korisne informacije koje mogu biti primenjene i u drugim opštinama u Srbiji.
Blace je manja kopaonička opština koja se prostire na 306 kvadratnih kilometara i obuhvata 40 naselja. Smeštena je u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima
Kopaonika i jugozapadnim delovima Jastrebca, a Jankovom klisurom spojena je sa dolinom Rasine, odnosno Kruševačkim basenom. Blace spada u red nedovoljno razvijenih opština, 65 odsto teritorije odnosno 18.000 hektara je poljoprivredno zemljište, pa se većinski deo stanovništva bavi agrarom. Zbog umerene kontinentalne klime ovo područje je kao stvoreno za voćarstvo. Manji deo poljoprivrednika bavi se stočarstvom i ratarstvom kako propratnom granom neophodnom za uzgoj stoke.
Kako unaprediti voćarstvo?
Blace je poznato po uzgoju Oblačinske višnje, jabuka autohtonih sorti ( Budimka, Kožara, Šumatovka) ali većina zasada su stari po deset i više godina, pa se broj stabala intenzivno smanjuje. Poslednjih godina među voćarima u Blacu primetan je trend podizanja zasada jagodičastog voća, pre svega jagoda konzumnih sorti kao što su Alba, Roksana, Džoli, Arosa…
Stočarstvo u blačkom kraju ima dugu tradiciju, a najviše je zastupljeno mlečno govedarstvo, pa se u mnogim selima pokreću mini-farme sa deset do 50
muznih krava. Prosečna proizvodnja mleka po grlu je oko 4.500 litara po laktaciji, a najzastupljenija je rasa Austrijskog simentalca, koja je pre desetak godina obnovljena, uvozom kvalitetnih steonih junica iz Austrije. Osnovni nedostatak su nedovoljni prerađivački kapaciteti, u okviru mesno-prerađivačke industrije. Osnivanjem ovakvih pogona, stimulisao bi se razvoj i drugih grana stočarstva. Da bi se postigla konkurentna pozicija na tržištu neophodno je kontinuirano
raspolagati dovoljnom količinom proizvoda visokog kvaliteta. Kako su na teritoriji opštine Blace mahom zastupljena manja poljoprivredna gazdinstva od pet
do šest hektara, proizvođači se udružuju u zadruge kako bi lakše i bolje plasirali svoje proizvode na tržištu. Trenutno na području Blaca postoji 13 poljoprivrednih udruženja i zadruga, koja očekuju podršku opštine kroz fiskalne olakšice, stimulisanje rada zadruga, ali i omogućavanje edukacije.
Organska proizvodnja
Geografski položaj opštine Blace ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za razvoj organske proizvodnje. Trenutni broj organskih proizvođača je simboličan kao i površine na kojima se proizvodnja obavlja po metodama organske proizvodnje. Činjenica je da poslednjih godina ima sve više onih koji su zainteresovani za otkup organskih, pre svega voćarskih proizvoda, nude znatno više cene, pa mnogi voćari ozbiljno razmišljaju da se pređu na organski način proizvodnje. Raspoloživi prirodni resursi uz racionalno korišćenje uz stručnu podršku pokazuju da postoji mogućnost za dinamičan razvoj organske proizvodnje i izvoza organskih proizvoda uz adekvatnu podršku iz agrarnog budžeta. Blace ima velike mogućnosti da afirmiše proizvodnju svih vrsta organskog povrća, šljive, maline, višnje, kruške, jabuke, prerađevina od povrća i voća, mesa i prerađevina, sireva, meda, lekovitog i aromatičnog bilja i druge proizvode iz organske poljoprivrede i prerade. Potrebno je povećati ponudu raznovrsnog visokokvalitetnog asortimana iz oblasti prerade povrća i voća, grožđa, mleka i mesa, žita,lekovitog bilja… Da bi se to postiglo potrebno je formirati sektore za proizvodnju i preradu organske hrane i definisati podsticajne mere i sprovesti edukaciju za proizvodnju, preradu, pakovanje, etiketiranje, distribuciju, oglašavanje, kontrolu i sertifikovanje organske hrane do potrošača.
Ulaganje opštine u poljoprivredu
Opština Blace finansira razvoj poljoprivredne proizvodnje iz opštinskog budžeta, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, kao i preko pristupnih EU fondova za razvoj poljoprivrede. Pravo na podsticaj na finansiranje ostvaruju aktivna gazdinstva koja imaju registrovano u opštini oko 50 odsto obradivih površina
zemljišta. Od 2016. do 2018. izdvojena su značajna sredstva iz budžeta lokalne samouprave za potrebe finansiranja investicionih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Ono što je najvažnije primetan je rast izdvojenih sredstava, pa je prošle godine opština izdvojila do tada rekordnih 31.817.328 dinara iz budžeta
za agrar, a poljoprivrednici se nadaju da će se taj trend nastaviti. Da bi mogli da se uhvate u koštac sa konkurencijom poljoprivredni proizvođači iz Blaca moraju da sprovedu korenite promene koje obuhvataju nekoliko tačaka:
* Unapređenje konkurentnosti kroz povećanje investicija u opremu i mehanizaciju
* Unapređenje nivoa znanja u primeni novih tehnologija, uvođenje standarda i dobre poljoprivredne prakse u prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom
* Udruživanja sa komšijama zarad unapređenja proizvodnje na nivou sela zbog jeftinije nabavke materijala, mehanizacije i uspešnije prodaje proizvoda na nivou regije ili države

Pojedinačan pristup gde svaka opština na svoj način rešava probleme može u određenoj meri da donese kratkotrajnu korist na lokalnom nivou, ali parcijalnim
pristupom bez jasnog koordinisanog regionalnog nastupa neće se iskoristiti sve mogućnosti. Zato pored aktivnosti lokalne samouprave na izgradnji opštinskih
kapaciteta potrebna je i regionalna saradnja. Osnivanje Centra za razvoj je prvi korak koji bi trebao da doprinese, između ostalog, i razvoju poljoprivrede definišući i zajedno sa opštinama sprovodeći projekte za koje je racionalnije imati regionalni pristup. Ovo se pre svega odnosi na regionalne infrastrukturne objekte akumulacije, vodovodi, deponije) izradu strateških i planskih dokumenata vezanih za region, povezivanje stanovništva juga Srbije kroz različite aktivnosti, unapređenje informisanosti i komunikacije, kao i promocije kroz turističku ponudu i regionalne sajmove na kojima bi bili predstavljeni autentični proizvodi ovog područja. Tu je uloga opštine nezamenljiva jer upravo preko lokalnih organa vlasti može da se sprovodi državna agrarna politika, a prilagođena samom području. Opština bi trebalo da stvori uslove za investiranje u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, da edukuje domaćine za bolje korišćenje sredstava ministarstava i EU fondova i obezbedi direktnu podršku poljoprivrednicima u okviru svojih mogućnosti.
Brže i lakše do dozvola

Opština je nadležna za dodelu različitih dokumenta, a pristupom koji omogućava brzo, efikasno i jeftino dobijanje neophodnih dozvola može u velikoj meri da bude ključno za odluku o investiranju u proizvodni ili prerađivački kapacitet. Opština ima i mogućnosti da pomogne lokalnim poljoprivrednicima da brže i lakše registruju gazdinstava, pripreme strategije, projekte, tehničku dokumentacije koja će omogućiti značajno viši nivo investicija i samim tim razvoj poljoprivrede.
Kako je putna i ostala infrastruktura u ruralnim područjima mahom zapuštena, opštine su te koje treba da pomognu u izgradnji i obnovi putne mreže i ostalih
infrastrukturnih objekata. Nerealno je očekivati bilo kakav ekonomski napredak ili investicije kao ni ostanak ljudi na selu ukoliko ne postoje osnovni uslovi za život kao što su struja, voda, pristojna putna mreža, komunikacije ili rešen problem kanalizacije. Ulaganje u infrastrukturu je veliki izdatak za opštinu i zato je potrebno u što je većoj mogućoj meri naći način za kofinasiranje bilo da su u pitanju nadležna ministarstva ili inostrani donatori.
U poslednjih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični i jedinstveni što se potvrđuje zaštitom geografskog porekla. Zbog toga poljoprivrednici širom sveta pokušavaju da ostvare dodatne vrednosti iz svojih proizvoda bilo uvođenjem dodatnih standarda ili zaštitom geografskog porekla. Očigledno je da takva šansa postoji i za Blace koje može da ponudi proizvode sa oznakom geografskog porekla. Promocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradicijom i proizvodima može se ostvariti značajna korist kako ekonomska (više turista, veća potrošnja proizvoda)
tako i socijalna, odnosno proširenje znanja o regionu. Pored promocije regiona i promocije proizvoda koji nose specifični pečat kraja, u saradnji sa privatnim sektorom, ova aktivnost može dati značajan impuls razvoju poljoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

U narednom periodu očekujemo modernizaciju oblasti maloprodaje kroz akvizicije i nove investicije, kaže Milan Ždrale šef agrosektora EBRD za Jugoistočnu Evropu. Za današnju "Politiku", Ždrale naglašava da se očekuju značajne investicije i konsolicadije.

"To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama Evropske unije, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje, preko logistike i prehrambene industrije", rekao je Ždrale.

On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja, ali da je "još rano da se o tome govori".

"Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju Dele i Lidl", rekao je Ždrale i ocenio da će zbog toga rešavanje pitanja "Agrokora" na zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za investitore.

Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u u konditorskoj i mesnoj industriji i uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, Evropske banke za obnovu i razvoj tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državnom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da im ponude malim i srednjim preduzećima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=12&dd=12&nav_id=1481050

U protekle dve do tri godine primetan je trend rasta broja fabrika koje se bave preradom poljoprivrednih proizvoda u finalne, ili polugotove. Prošlo je tek godinu dana, od kada je kompanija WAY WAY otvorila svoju fabriku nudli u Rumi. Nije teško zaključiti, da se više od 90 odsto sirovina koje se koriste u proizvodnji, kupuje upravo na domaćem tržištu. Ne tako davno podignuta je i fabrika DON DON u Kragujevcu, u kojoj se odvija proizvodnja hleba za tržište EU, i reč je o najvećoj fabrici ovog tipa u jugoistočnoj Evropi. Ovom nizu treba dodati i MITROS, koji se podigao iz pepela i sada sarađuje sa 400 kooperanata u Sremu i okolini, a naše meso ponovo ide kao prerađevina na evropske trpeze. Sve ovo je dobar signal da se srpska prehrambena industrija uzdiže, i da počinje da koristi domaće sirovine.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović, sastao se sa ambasadorom Holandije u Beogradu Henkom Van Den Dolom, sa kojim je razgovarao o saradnji dve zemlje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja.

Popović je poručio da Srbija želi da se osloni na iskustva Holandije u digitalizaciji i izgradnji inovacionog ekosistema, jer je ona jedan od lidera EU u tom polju, posebno kada je digitalizacija poljoprivrede u pitanju. 

"Holandija je drugi izvoznik poljoprivrednik proizvoda u svetu, odmah posle SAD, a pre svega zahvaljujući stalnom razvoju i primeni inovacija u poljoprivredi. Tu vidim veliki potencijal za saradnju dve zemlje, jer u toj oblasti i Srbija ostvaruje zapažene rezultate", rekao je Popović. 

Takođe, dodao je da je naša zemlja upoznata sa iskustvima Holandije u razvoju inovacione infrastrukture, istakavši da Naučno-tehnološki park u Amsterdamu predstavlja izvanredan primer spoja industrije, nauke i inovacija. 

On je podsetio da se u ovom trenutku u Srbiji grade dva naučno-tehnološka parka, u Novom Sadu i Nišu, a da ukupna vrednost investicije prelazi 30 miliona evra. 

"Želimo da stvorimo najbolji ambijent za saradnju nauke i privrede, za razvoj srpske industrije i ostanak mladih u Srbiji", poručio je Popović. 

Kako je saopšteno, ambasador Van Den Dol saglasio se sa srpskim ministrom inovacija da postoji veliki potencijal za saradnju Srbije i Holandije u razvoju inovacija u poljoprivredi. 

"Holandija je mala zemlja koja hrani ceo svet i koja je postala generator poljoprivrednog napretka u Evropi", istakao je ambasador. 

Za to je, prema njegovim rečima, zadužen "zlatni trougao" - država, privatni sektor i akademska zajednica. 

Ambasador Holandije poručio je i da je ta zemlja spremna da podrži srpske institute u istraživanjima koja mogu da donesu obostranu korist za dve zemlje.

 

Izvor:B92

Republika Srbija po broju direktnih stranih investicija u top 15 zemalja u Evropi

 

  • Republika Srbija privukla rekordni broj stranih direktnih investicija u 2017. godini – rast od 157% u odnosu na 2016. godinu
  • Srbija je popravila svoju poziciju na rang listi Evrope po broju direktnih stranih investicija, za 8 mesta i sada je 14. rangirana zemlja za 2017. godinu
  • Iz direktnih stranih investicija u Republici Srbiji u 2017. godini stvoreno više od 20,000 novih radnih mesta

 

Beograd, 12. jun 2018. godine -  Prema  rezultatima istraživanja o atraktivnosti evropskog tržišta („European Attractiveness Survey 2018“) koje je sprovela revizorsko – konsultantska kompanija EY, direktne strane investicije (SDI) upućene ka Evropi dostigle su rekord 2017. godine sa 6,653 zabeleženih SDI projekata (godišnji porast od 10 odsto). U Republici Srbiji za 2017. godinu zabeležen je rast u broju direktnih stranih investicija, pa se tako Srbija po prvi put nalazi na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI. U protekloj godini, iz SDI u Evropi otvoreno je 353,469 novih radnih mesta (19 odsto više u odnosu na prethodnu godinu), od čega je 20,103 u Republici Srbiji, što čini 6 odsto od ukupno novostvorenih radnih mesta u Evropi za 2017. godinu.

 

„Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY ukazuju na to da je region Centralne i Istočne Evrope drugi najpoželjniji region po broju direktnih stranih investicija u Evropi. Rast od 157 odsto u odnosu na prethodnu godinu predstavlja najveći rast od svih zemalja koje su bile predmet analize. Uz navedeni rast Republika Srbija se po prvi put našla na listi top 15 zemalja u Evropi po broju SDI“, izjavio je Ivan Rakić, rukovodeći Partner kompanije EY za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

Velika Britanija (1,205), Nemačka (1,124) i Francuska (1,019) su tri najpopularnije evropske zemlje kojima je tokom 2017. godine upućena polovina (50 odsto) priliva evropskih SDI, što gotovo u potpunosti preslikava sliku od prethodne godine.  Francuska je napredovala i zabeležila spektakularan rast od 31 odsto u odnosu na prošlu godinu sa 1.019 projekata SDI u 2017. godini, zatvarajući jaz između Nemačke i Velike Britanije, jer su investitori odgovorili na reformski program Francuske vlade.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope i dalje privlače više direktnih stranih investicija od svojih partnera iz Zapadne Evrope članica Evropske Unije. Tako je na primer, Rusija napredovala i sada se nalazi na petom mestu, beležeći solidnu stopu rasta direktnih stranih investicija od 16 odsto. Među svim evropskim zemljama, Srbija, koja se prvi put pridružuje ovoj rang listi, zabeležila je rast od preko 150 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

U zemljama Zapadne Evrope, nakon veoma pozitivnog učinka u 2016. godini, Španija je za  jednu poziciju niže i na šestom mestu, beležeći negativan rast SDI od -23% u odnosu na isti period prošle godine. Holandija (-17%), Irska (-4%) i Rumunija (-5%) takođe su se pridružile grupi zemalja koje su zabeležile negativan rast među prvih 15 zemalja po SDI.

Američki investitori i dalje predstavljaju najveće investiture u Evropi

Sa izvedenih 1,381 investicionih projekata (21 odsto ukupnih investicija), kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država potvrdile su svoje mesto kao najveći investitori u Evropu u 2017. godini. Projekti direktnih stranih investicija iz SAD-a u 2017. godini porastao je za 8 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Ipak, najveći deo direktnih stranih investicija upućenih Evropi je domaćeg karaktera (unutar evropski), a Evropske zemlje čine 56 odsto projekata SDI u 2017. godini. Rezultati istraživanja koje je sprovela kompanija EY, pokazali su da su nemačke kompanije vodeće, naročito u proizvodnji  gde su projekti SDI porasli za 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, strana ulaganja britanskih kompanija porasla su za 35 odsto prošle godine, posebno u Nemačkoj (110 projekata, 83%) i Francuskoj (79 projekata, 46%). Strane investicije u finansijski sektor od strane britanskih kompanija porasle su za 93 odsto, uz 54 projekta.

Digitalna ekonomija se javlja kao ključni pokretač budućeg rasta

Više od jedne trećine (34 odsto) investitora veruje da će  digitalna ekonomija u narednim godinama biti najznačajniji pokretač ekonomskog rasta u Evropi. Sa 1,172 projekta SDI, digitalni sektor je već u vođstvu kao najviše rangiran između 10 najboljih evropskih sektora za projekte SDI, čineći 18 odsto udela tržišta. Ovaj rezultat predstavlja godišnji rast od 33 odsto i drugi je najbrže rastući sektor, odmah iza farmaceutskog, koji ostvaruje 78 odsto godišnjeg rasta. Digitalni sektor takođe je drugi po rangu u odnosu na broj radnih mesta nastalih usled SDI sa više od 37,000 kreiranih poslova.

Top 15 zemalja prema SDI projektima

2016

2017

Promena u rangu vs. 2016

Udeo (2017)

% Promena

Broj radnih mesta

% Poslova/
zemlja

 

Ujedinjeno Kraljevstvo

1,138

1,205

-

18%

6

50,196

14%

 

Nemačka

1,063

1,124

-

17%

6

31,037

9%

 

Francuska

779

1,019

-

15%

31

25,126

7%

 

Holandija

409

339

-

5%

-17

8,541

2%

 

Rusija

205

238

+2

4%

16

25,788

7%

 

Španija

308

237

-1

4%

-23

13,685

4%

 

Turska

138

229

+3

3%

66

13,078

4%

 

Belgija

200

215

 

3%

8

5,838

2%

 

Poljska

256

197*

 

3%

-

24,000

7%

 

Finska

133

191

+1

3%

44

4,300

1%

 

Irska

141

135

-2

2%

-4

8,961

3%

 

Republika Češka

110

134

+1

2%

22

14,490

4%

 

Rumunija

132

126

-1

2%

-5

16,490

5%

 

Srbija

46

118

+8

2%

157

20,103

6%

 

Mađarska

107

116

-1

2%

8

17,017

5%

 

Ostale zemlje Evrope

876

1,030

-

15%

18

74,819

21%

 

Ukupno

6,041

6,653

-

100%

10

353,469

100%

Napomena: ovi rezultati odražavaju viđenje onih koji su intervjuisani, a ne odražavaju nužno stavove kompanije EY.

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.


I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zahuska.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m2 armirano betonskih ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.


Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m2 i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

Beograd, 30. mart 2018 - NLB Banka Beograd je isplatila prvi kredit za poljoprivrednike iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Prvi isplaćeni kredit odobren je poljoprivrednom gazdinstvu iz Sombora, za unapređenje biljne proizvodnje. S obzirom na to da je nosilac gazdinstva žena poljoprivrednica, kamatna stopa koju će klijentkinja plaćati iznosi svega 1 posto na godišnjem nivou.

Podsećamo da se krediti iz ovog programa odobravaju za razvoj stočarstva, ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva, investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu i nabavku hrane za životinje. Odobravaju se u dinarima, bez valutne klauzule, sa rokom otplate do 12 meseci za kratkoročne kredite, a za dugoročne do 36 meseci, uz mogućnost dobijanja grejs perioda od godinu dana. Kod određenih vrsta mehanizacije i opreme, postoji mogućnost zaduživanja na rok i do 60 meseci. Država subvencioniše kamatnu stopu, pa ona za korisnike iznosi 3 odsto, dok mladi poljoprivrednici, žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici iz nerazvijenih područja mogu da dobiju sredstva iz ovog programa sa kamatnom stopom od svega 1 odsto.

Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agrobiznisu je povodom odobravanja prvog subvencionisanog kredita izjavila: “Programi subvencionisanih kredita su izuzetno značajni jer poljoprivrednicima omogućavaju da pod izuzetno povoljnim uslovima dođu do sredstava koja su im potrebna za održavanje i unapređenje proizvodnje na njihovim gazdinstvima. S obzirom na to da je među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava samo 17 posto žena, dobro je da postoje dodatne olakšice za žene, kao i mlade poljoprivrednike i stanovnike nerazvijenih područja.

NLB Banka se uključuje u sve programe Vlade Srbije namenjene podršci agro segmentu jer verujemo da je ovo segment tržišta koji značajno doprinosi ekonomiji Srbije. Uz ove kredite, kao banka sa preko 10 posto učešća na tržištu kredita za poljoprivrednike, koja je prošle godine udvostručila svoj portfolio u tom segmentu, u svojoj ponudi imamo širok spektar proizvoda i usluga prilagođenih potrebama poljoprivrednika. Pored toga, poljoprivrednicima je na raspolaganju sve veći tim naših agro savetnika koji su tu za sve konsultacije i podršku”.

Ministar zaštite životne sredine, Goran Trivan, započinje višednevnu posetu Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). U Vašingtonu i državi Merilend vodiće niz razgovora o mogućnostima za ulaganja američkih kompanija u oblast životne sredine u Srbiji.

Na poziv države Merilend i Srpsko-američkog poslovnog saveta, ministar Trivan govoriće sutra i na konferenciji posvećenoj Srbiji, gde će brojnim kompanijama predstaviti potencijale za investicije u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine i prirode, prerade voda i otpada, i slično.

„U fokusu ovih razgovora, kao i skupa u Merilendu, biće investiranje pre svega u preradu otpadnih voda, preradu komunalnog otpada, u remedijaciju zemljišta. To su važne teme za Srbiju, kako zbog transfera modernih i čistih tehnologija, tako i zbog potrebe da Srbija najpre rešava ova pitanja“, izjavio je ministar Trivan pred početak posete SAD-u.

On je naglasio da je država Merilend jedna od najnaprednijih država u SAD-u, ne samo u pogledu zaštite životne sredine, nego i zaštite prirode, te da od nje možemo preuzeti i dobra iskustva u upravljanju zaštićenim prirodnim područjima.

Ova poseta ministra Trivana rezultat je razgovora koje je vodio pre nekoliko meseci tokom prethodnog boravaka u SAD-u, kada su brojne američke kompanije, posebno one u Merilendu, iskazale ozbiljno interesovanje za ulaganja u Srbiju.

Inače, država Merilend je jedna od najrazvijenijih i nabogatijih država u SAD-u, i poznata je po brojnim kompanijama, koje posluju u sektoru zaštite životne sredine, koristeći nove i čiste tehnologije.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će između 8. i 12. avgusta početi radovi na četiri gradilišta sistema za navodnjavanje u Vojvodini.

On je dodao i da će do kraja avgusta biti otvoreno još sedam takvih gradilišta na području Srbije.

On je, gostujući na televiziji Pink, rekao da su na području Vojvodine tri projekta na prostoru srednjeg Banata, a jedan je na prostoru opštine Vrbas - u Bačkoj. 

"U pripremi su još tri projekta na prostoru centralne Srbije. Ideja je da na ovaj način skoro 30.000 hektara zemljišta stavimo pod sisteme za navodnjavanje", naveo je Nedimović. 

Ugovori će, prema njegovim rečima, biti zaključeni u drugoj polovini avgusta, a početkom septembra počeće realizacija pri čemu će radovi na sistemu između Save i Drine početi do kraja godine, dok će u 2018. početi druga faza projekta, koja će obuhvatiti prostor oko Čačka, dok će treći sistem biti oko Smederava i Aleksinca. 

Kako je objasnio, radi se o kanalima koji su ranije služili isključivo za odvodnjavanje, a sada se stavljaju velike pume koje će prepumpavati vodu ili iz kanala Dunav-Tisa-Dunav, ili iz okolnih reka kada je suša i nema vode, pa će poljoprivredni proizvođači moći da crpe vodu iz tih kanala i da navodnjavanju njive. 

"Povećaćemo tako kvalitet i vlažnost zemljišta, a samim tim i prinose", istakao je ministar. 

On je podsetio da Srbija ima odobren budžet od 100 miliona dolara iz kreditne linije koja se popularno naziva "Abu-Dabi fond", koji je Srbija pre dve i po godine uzela po veoma povoljnoj kamatnoj stopi od jedan odsto na godišnjem nivou. 

Paralelno, kako je Nedimović rekao, u Ministarstvu su otvorena posebna podsticajna sredstva za mikrosisteme za navodnjavanje - za bušenje bunara, gde dotira do 50 odsto sredstava za nabavku pumpi. 

Najavio je i da će tokom jeseni Ministarstvo imati i poseban sektor koji će se baviti klimatskim promenama u poljoprivredi. 

Ministar je govorio i o malinarima, podsetivši da je dogovor sa njima postignut i da je država garant obezbeđivanja tržišnih uslova u Srbiji. 

"Postigli smo dogovor, to funkcioniše, mi kao država ćemo uraditi ono što smo obećali, ne vidim tu nikakav veliki problem", istakao je on, pozvavši na očuvanje proizvodnje malina za koju, kaže, postoje velike prednosti. 

Osvrnuo se i na pitanje protivgradne zaštite, ukazavši da je to zajednički posao Hidrometeorološkog zavoda i Ministarstva. 

"Želimo da u narednih nekoliko godina digitalizujemo taj sistem i da naši raketni sistemi budu tako podešeni da putem praćenja oblaka kompjuterski možemo da gađamo svaki oblak i znamo šta smo pogodili", rekao je ministar, dodavši da će naše kompanije proizvoditi te sisteme za protivgradnu zaštitu. 

Takođe je rekao da Ministarstvo radi sa udruženjem osuguravača na pripremi za jesen velike kampanje promovisanja osiguranja u poljoprivredi koje se tiče voćarstva i ranog mraza, zaključivši da u osiguravanje budžeta od štete usled mrazeva, grada i suša treba da se uključe i lokalne samouprave jer su to sistemi koji funkcionisu.

Izvor: www.b92.net

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je danas 16 ugovora predsednicima 13 lokalnih samouprava, koje su ostvarile pravo na bespovratna sredstva putem konkursa za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukciju vodnih objekata u javnoj svojini.

Radojević je istakao da je osnovni interes resornog sekretarijata, kada je u pitanju realizacija ovog konkursa, bio da se utiče na poboljšanje kvaliteta životnih uslova na teritoriji AP Vojvodine, saopšteno je iz Pokrajinske vlade.

Stoga će, kako je naveo, današnjim ugovorima biti omogućena rekonstrukcija i izgradnja vodovodne mreže u seoskim naseljima: Bođani, Vajska, Kovačica, Novo Orahovo, Adorjan, Bačko Petrovo Selo, Šajkaš i Pivnice.

Na ovaj način, kroz podršku ruralnog razvoja, doprineće se poboljšanju snabdevanja kvalitetnom vodom za piće na teritoriji Vojvodine, a za koju se zna da nije zadovoljavajućeg kvaliteta zbog nedovoljnog ulaganja u ovu oblast u prethodnom periodu.

"Ukupna vrednost projekata, koji će biti realizovani u okviru ovog konkursa je oko 280 miliona dinara. Učešće Sekretarijata je oko 190 miliona dinara, što je 68 odsto od ukupne vrednosti investicije. Lokalne samouprave će izdvojiti za ove namene oko 90 miliona dinara, što zapravo čini 32 odsto učešća", izjavio je Vuk Radojević predstavnicima medija pred početak dodele ugovora.

Radojević je rekao da je nova Pokrajinska vlada prepoznala izuzetan značaj ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju vodnih objekata time što je najpre rebalansom budžeta za 2016. godinu izdvojila blizu 300 miliona dinara za ovaj konkurs.

Ukoliko se tome doda ovogodišnjih 350 miliona dinara za vodovodnu i kanalizacionu mrežu, evidentno je da se radi o prioritetu u kontekstu programa ruralnog razvoja.

Resorni sekretar je sumirao da se očekuje, kad se uzmu u obzir potpisani ugovori iz 2016. i 2017. godine, između resornog sekretarijata i lokalnih samouprava, da vrednost investicije u izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže na teritoriji AP Vojvodine iznosi oko jednu milijardu dinara.

Kako je još Radojević istakao, ova ulaganja će i dalje biti značajna. Podsetio je i na činjenicu da, pored resornog sekretarijata i Uprava za kapitalna ulaganja takođe izdvaja određena finansijska sredstva za ove namene.

Pokrajinska vlada je nedavnim rebalansom opredelila novih 150 miliona dinara za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u okviru kapitalnih ulaganja.

Vuk Radojević je rekao da lokalne samouprave imaju tako dodatnu priliku da konkurišu i ostvare pravo na bespovratna sredstva za realizaciju projekata po ovom osnovu, navodi se u saopštenju.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30