Kada je došao na funkciju ministra poljoprivrede, Branislav Nedimović iznenadio je mnoge svoje „obožavaoce“ jer zaboga ministar poljoprivrede je diplomirao prava, a ne poljoprivredu. Standardni komentar kao da je to neophodno da bi se vršila pre svega političko pravna funkcija kakvu ima ministar svakog resora pa i poljoprivrede. U resoru gde evropska sredstva nisu još bila na raspolaganju sa budžetom koji nije dovoljan ni za polovinu zemlje i nezadovoljstvom poljoprivrednika suočio se za naše pojmove mlad čovek koji je već iza sebe imao dva mandata gradonačelnika Sremske Mitrovice. Takav hleb većina
ne bi jela, ali on se ipak prihvatio posla.
Nakon tri godine u ovom resoru uz Nedimovića Srbija polako uči da troši evropske novce, kontroliše proizvodnju mleka u nezavisnoj laboratoriji, a budžet prema nekima za malo, a po Vladi Srbije iznosi 5% omiljenog izraza u novijoj srpskoj istoriji BDP.
B. Nedimović: Kada sam počeo da radim već su pričali da nećemo iskoristiti sredstva IPARD-a, da neću sastaviti šest meseci poput mnogih prethodnika, pa su me viđali za ministra privrede i mnoge druge funkcije na kraju ja sam i dalje tu gde sam. IPARD funkcioniše, imamo nacionalnu referentnu laboratoriju, do leta ćemo uspostaviti normalizaciju sistema za plaćanje preko Uprave za agrarna plaćanja gde smo započeli i digitalizaciju prijava. Dakle sve ono što je bilo kamen spoticanja našeg razvoja u sektoru poljoprivrede mi smo polako ali sigurno rešavali. Nismo naravno ni blizu od blagostanja i savršenstva ali mislim da se lakše diše i da imamo značajno više novca na raspolaganju nego ranije. To znači i da će više poljoprivrednika imati podršku države i moći da unapredi svoju proizvodnju.
Da li ste zadovoljni kako teku stvari sa IPARDOM i može li još nešto da se uradi?
B. Nedimović: Do sada je objavljeno i zatvoreno pet javnih poziva u okviru obe IPARD mere. Odziv je bio izuzetan i pristiglo je ukupno 725 zahteva. Kada je reč o individualnim poljoprivrednim proizvođačima, imali smo 629 zahteva, što je odličan odziv i mislim da je sve iznenadio osim nas u Ministarstvu koji smo očigledno imali nešto bolje procene i pripremili se za ovakav ishod.Po mom mišljenju veoma je značajno što imamo i 151 zahtev za investicije, a isto tako imamo 107 zahteva za ulaganja u prerađivačke kapacitete. Skoro polovina zahteva pristigla je iz sektora voća i povrća, veliko je interesovanje
za modernizaciju opreme za preradu i pakovanje proizvoda. Svakako najviše zahteva bilo je za nabavku traktora reč je od 393 predmeta.
Šta treba očekivati do kraja godine?
B. Nedimović: Što se tiče 2019. godine sledi raspisivanje četiri poziva za IPARD za koje je opredeljeno blizu 90 miliona evra. Za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava za preradu i marketing u okviru IPARD programa nakon preraspodele sredstava u okviru budžeta obezbedili smo dodatnih 3,3 miliona evra. Siguran sam da će biti interesantno poljoprivrednicima i prerađivačima da se jave na konkurse za nabavku mašina, traktora, izgradnju objekata i njihovo opremanje neophodnom tehnološkom opremom koji počinju na leto. I za sam kraj godine raspisaćemo Mere 7 - Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja koja je usmerena ka razvoju seoskog turizma. Pored podsticaja proizvodnje treba imati kome prodati robu. Obišli ste
značajan broj zemalja koje možda na prvi pogled nisu tako blizu, ali se ispostavilo da nisu ni daleko ni mala tržišta. Cena junećeg mesa se oporavila, proizvođačima je sve interesantniji tov zbog jače podrške države kroz subvencije. Za tovnu junad ona su uvećana sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu.

Vi ste iz kraja gde se svinjarstvo razvilo odavno i gde je tradicija proizvodnje velika, šta se u tom sektoru planira?
B. Nedimović: Nastavićemo da podstičemo sredstvima i po grlu stoke za kvalitetne priplodne mlečne i tovne krave, kao i za kvalitetne priplodne ovce, koze i krmače. I kod sektora svinjarstva imamo povećanja podsticaja, za kvalitetne priplodne krmače sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu, ali kada je reč o mlečnom govedarstvu treba podsetiti da su sada podsticaji za krave dojilje –30.000 dinara , a bile su 20. 000 po grlu i podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov umesto 10.000 sada su 20.000 dinara po grlu. Mi ćemo nastaviti da vodimo takvu agrarnu politiku da nećemo više računati na jedno već na više tržišta. Dakle trudićemo se da idemo i ka Turskoj, Ruskoj Federaciji, ali i Libanu, Maroku i drugim afričkim državama.

Jedan od interesantnih poduhvata jeste i podrška mladim poljoprivrednicima, čini se da je interesovanje veće nego što se očekivalo?
B. Nedimović: Tako je. Mi smo iz budžeta za 2017. godinu izdvojili nešto više od milion evra a zahvaljujući uštedama odobrili smo po prvi put 10.000 evra bespovratnih sredstava po projektu s tim što je svaki mladi poljoprivrednik morao da obezbedi 25 odsto sam. Interesovanje je bilo veliko, a sredstva je dobilo 667 ljudi u Srbiji. Za 2018. godinu broj zahteva je premašio 1.500, a iznos sa podsticaje je bio do 12.500 evra odnosno 1.500.000 dinara. Ovo su mere koje su napravile pravi zaokret u politici prema mladima na selu. Sve više mladih ljudi nam se javlja i naravno da ćemo ovakvu politiku podrške imati i u 2019. godini. Planiramo da konkurs bude krajem leta, a uslovi se neće bitnije menjati. I dalje će veći broj poena imati mladi inženjeri poljoprivrede i sa završenim srednjim stručnim školama iz ove branše i žene. Međutim, sredstava ima dovoljno za svaki dobar projekat i trudiću se svim silama da izdvojimo maksimalno
sredstava koliko bude na raspolaganju da omogućimo pristojan početak za sve mlade ljude koji žive na selu ili žele da se vrate ili kao što ima primera potpuno
započnu novi život preselivši se iz grada u selo. Svakog dana srećem na terenu te ljude i vidim koliko su zadovoljni sobom i onim što smo zajedno napravili meni je to sasvim dovoljno, a Srbija ima nove generacije poljoprivrednika koji su potpuno spremni za sve prisutniju digitalizaciju i modernizaciju proizvodnje. Da smo nadobrom putu govore i sami pokazatelji proizvodnje jer gde god pogledate imamo značajan rast i takav trend moramo da nastavimo.
Podsetiću vas da su ova sredstva bespovratna, mladi poljoprivrednici na raspolaganju imaju i druge mere koje su povoljnije jer je kamata na primer za subvencionisane kredite 1% i fiksna je kao i rata. Takođe kod IPARD sredstava mladi imaju mogućnost povraćaja novca do 70%, a maksimalan broj bodova dobijaju mlađi od 40 godina i žene.
Šta sa onima koji nemaju oranice?
B. Nedimović: Poljoprivrednicima mladim od 40 godina od sredine juna biće dostupni krediti za kupovinu oranica na 20 godina, uz povoljne kamate koje će iznositi 1,9 do 1,95 odsto. Planira se da maksimalni iznos pozajmice bude između 50.000 i 60.000 evra i u ovom slučaju prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali. Ove pozajmice najverovatnije će biti odobravane bez učešća dok će garancija
biti hipoteka na kupljenu parcelu. Na ovaj način poljoprivrednici će, za sada, moći da kupuju zemljište samo u privatnoj svojini, a nakon izmene Zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih poseda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pred početak nove poljoprivredne sezone, kada je u pitanju biljna proizvodnja, ali i posle jednog, slobodno možemo reći istorijskog događaja, konačnog otvaranja državne referentne laboratorije, razgovaramo sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede о merama agrarne politike i planovima za 2018. godinu. Ne možemo da započnemo priču, a da Vas ne upitam, kakva je realizacija budžeta bila u prethodnoj godini? Koliko novca je utrošeno i koliko poljoprivrednika je subvencionisano?

B. Nedimović: U 2017. godini, korisnicima subvencija isplaćeno je više od 26 milijardi dinara (26.174.731.201). Uprava za agrarna plaćanja izdala je 113.202 rešenja o odobravanju plaćanja. Ukoliko uračunamo i broj isplaćenih zahteva, koji se podnose preko Uprave za trezor, taj broj iznosi preko 560.000 rešenja. Najviše sredstava se utrošilo za meru podrške kvalitetnim priplodnim grlima, za koju je isplaćeno ukupno 5,9 milijardi dinara. Nakon ove mere, sledi mera premije za mleko, za koje je isplaćeno oko 4,78 milijardi dinara. Na trećem mestu su osnovni podsticaji u biljnoj proizvodnji, za koje je isplaćeno 2,9 milijardi dinara, a važno je pomenuti i mere regresa đubriva, za koje je isplaćeno 2,3 milijardi dinara i mera tova 2,2 milijardi dinara.

Kako teče isplata subvencija za 2017. godinu i kada očekujete da će sve mere biti isplaćene?

B. Nedimović: Preostala dugovanja se odnose na direktna plaćanja za podnete zahteve, koji su podneti do kraja januara, dok je manji deo za zahteve, koji su podneti u prethodnoj godini, a za koje je postupak bio u toku (dopune). Što se tiče obaveza za mere ruralnog razvoja, za iste je obezbeđen budžet i one će biti realizovane po usvajanju Uredbe o raspodeli podsticaja za 2018. godinu, koja se uskoro očekuje. Izuzetno dobar odziv i mera koja je naišla na odobravanje u javnosti su podsticaji za mlade poljoprivrednike.

Da li će i u 2018. godinu biti konkursa sa ovom namenom?

B. Nedimović: Ministarstvo poljoprivrede je planiralo podršku za mlade poljoprivrednike, i u 2018. godini i to po više osnova. Poljoprivrednici mlađi od 40 godina živo-ta se dodatno boduju pri obradi zahteva u okviru mere za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u IPARD II programu. Takođe, i u okviru nacionalnih mera ruralnog razvoja, poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, će imati ili veći procenat povraćaja, za one mere gde se ne vrši rangiranje, ili će biti dodatno bodovani, za one mere gde se vrši rangiranje. Konkretna mera za mlade poljoprivrednike će biti neznatno izmenjena i pažnju u okviru ove mere ćemo usmeriti samo na novoosnovana poljoprivredna gazdinstva, čiji su nosioci poljoprivrednici mlađi od 40 godina života, i tako će ta mera više biti usmerena na pomoć za započinjanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na novoosnovanim gazdinstvima.

Kako će država u 2018. godini podsticati stočarstvo? Da li se mogu očekivati promene u politici subvencija ove proizvodnje i na koji način?

B. Nedimović: Stočarstvo ćemo nastaviti da podstičemo na više načina: kroz mere direktnih plaćanja za kvalitetna priplodna grla i za utovljenje životinje, biće na raspolaganju i nacionalne mere ruralnog razvoja za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, kroz nabavku mašina i opreme, kao i kroz regresiranje dela premije za osiguranje domaćih životinja, a tu su i mere iz IPARD programa za proizvođače koji ispunjavaju uslove za korišćenje ovih sredstava.


Kada se očekuju prvi rezultati investicija u navodnjavanje i šta će se raditi po tom pitanju ove godine?


B. Nedimović: Prošla godina bila je izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu po tom pitanju, jer smo posle 30 godina počeli sa izgradnjom 14 velikih sistema za navodnjavanje, a realizacija projekta „Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza” nastaviće se i u 2018. godini. Započeta je priprema za izgradnju još 19 sistema za navodnjavanje, tako da će
se raditi sistemi na ukupno 33 lokacije u Srbiji.

B. Nedimović: U 2018. godini biće realizovani ugovoreni radovi, ali i ugovoren nastavak izvođenja radova na podsistemu Mali Iđoš, čija realizacija se planira za 2018. i 2019. godinu, a koja će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 ha površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema. Procenjena vrednost ovih radova je oko 4,7 miliona evra. Ratarstvo je godinama bilo najviše posticano međutim, novca treba i za druge sektore.

Šta planirate u tom smislu da radite odnosno da li će biti promena?

B. Nedimović: Pravni okvir za kompletnu politiku podsticaja nalazi se u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju. U skladu sa finansijskim sredstvima, koja su Ministarstvu dodeljena Zakonom o budžetu za 2018. godinu, Ministarstvo realizuje veliki broj mera kroz odgovarajuće mehanizme. Trenutno je u toku planiranje raspodele raspoloživih sredstava na odgovarajuće mere. Najveći broj mera koji je realizovan tokom prošle godine će se nastaviti i ove. Poljoprivredni proizvođači ne treba da brinu od krupnih zaokreta u agrarnoj politici, koja ostaje stabilna i konzistentna. IPARD fond je dostupan poljoprivrednicima u Srbiji.

Kakva su vaša očekivanja i šta ćete preduzeti tokom godine u smislu edukacija, i ko će u ime države pomoći poljoprivrednicima da se što bolje odazovu odnosno ostvare pravo na ovaj vid podsticaja? Kakvo je interesovanje i da li je neko već predao zahtev? Kada bi realno mogli da očekujemo prve povraćanje sredstva?

B. Nedimović: Republika Srbija je već uložila značajne napore i finansijska sredstva, kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje IPARD mera i ovaj vid podrške namenjen krajnjim korisnicima učinila dostupnim našim poljoprivrednim proizvođačima. Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna dokumentacija i detaljne pripreme, kako bi se odgovorilo strogim i jasno definisanim zahtevima. Sada sve izgleda komplikovano, ali to je samo administrativna procedura koju će naši farmeri, ubeđen sam, kada sredstva počnu da dolaze, brzo savladati. Neka se dobro informišu o uslovima, pametno odaberu formu podrške i do detalja, dugoročno isplaniraju svoju investiciju. Mi im stojimo na raspolaganju. Sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu Ministarstva i Uprave, a uskoro će im biti dostupni i detaljni vodiči za korisnike za obe mere. Takođe, za podršku se mogu obratiti Poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, koje su sve prošle obuku Ministarstva poljoprivrede i spremne su da pomognu u pripremi konkursne dokumentacije. Što je najbitnije, lako su dostupne korisnicima i imaju dobro razvijenu mrežu poslovnica širom Srbije. U toku je ciklus obuka u sprovođenju IPARD programa koji sprovodimo u saradnji sa PSSS, Stalnom konferencijom gradova i opštna i regionalnim razvojnim agencijama. Obuke su namenjene jedinicama lokalne samouprave, udruženjima poljoprivrednih proizvođača, poljoprivrednim zadrugama, poljoprivrednim proizvođačima i konsultantskim kućama koje će pomagati korisnicima u pripremi i vođenju zahteva, kao i info dani namenjeni direktnim korisnicima i njihovim Udruženjima. Svaki podnosilac, ukoliko poseduje potrebna znanja i veštine, može samostalno da pripremi zahtev za odobravanje projekta, koji podnosi na IPARD II javni poziv. U slučaju da se podnosilac odluči na angažovanje konsultanta, važno je da ima u vidu da je trošak konsultanta (konsultantske usluge za pripremu zahteva za odobravanje projekta i zahteva za odobravanje isplate) prihvatljiv opšti trošak IPARD programa, odnosno za isti se može ostvariti podsticaj. U opšte troškove spada i izrada poslovnog (biznis) plana. Takođe, u pregovorima smo sa bankama koje će kreditirati korisnike IPARD programa, kako bi postigli da poljoprivrednici, pod povoljnim uslovima, obezbeđuju sredstva za finansiranje investicija. Iskustva svih zemalja pokazuju da je apsorpcija sredstava u početku mala, dok sistem ne profunkcioniše na pravi način. Prve godine će ljudi sigurno biti malo rezervisani i više će korisnika biti iz gazdinstava koja imaju jasne investicione planove, razvijenu tehniku, tehnologiju, svu potrebnu dokumentaciju i znaju svoj biznis plan za narednih pet godina. To je za njih izuzetna prilika. Posećenost obuka koje organizujemo širom Srbije, broj mejlova i poziva pristiglih na adrese korisničke podrške Ministarstva i UAP, ukazuju na veliko interesovanje za IPARD podsticaje. Prvi konkursi u okviru sprovođenja IPARD -a već su raspisani. Kad se sprovede sva neophodna procedura, krenuće i prve isplate na namenske račune poljoprivrednika. Dakle, pristigle prijave se obrađuju, potom se rangiraju i nakon sprovođenja kontrole odobravaju se podsticaji. Nakon toga, korisnik treba da realizuje investiciju, preda zahtev za plaćanje i nakon ponovne kontrole pristupa se plaćanju.

Najveći broj poljoprivrednika su mala gazdinstva. Šta može da se učini da se što više njih unapredi i tržišno orijentiše?

B. Nedimović: Veliki broj srednjih i većih poljoprivrednih gazdinstava će moći da koriste sredstva IPARD programa, i samim tim će sredstva opredeljenja nacionalnim budžetom biti na raspolaganju za mala gazdinstava, te će znatno veći broj njih moći da ostvari podsticaje, i samim tim unapredi svoju konkurentnost, a samim tim i tržišnu poziciju.

Da li će ove godine biti urađeno nešto po pitanju regionalizacije proizvodnje, i da li će to imati uticaja na politiku subvencija?

B. Nedimović: Cilj Projekta o rejonizaciji voćarske proizvodnje u Srbiji je definisanje voćarskih rejona u Srbiji, sa detaljnim opisom klimatskih, zemljišnih, topografskih i biotičkih karakteristika. Projekat podrazumeva i kreiranje liste voćnih vrsta i sorti, kao i preporuka, i rizika za njihovo gajenje na određenom području. Na osnovu izvršene rejonizacije, smanjiće se gubici prinosa usled lošeg odabira lokaliteta i nepovoljnih uslova sredine, i stvoriće se uslovi za povećanje prosečnog godišnjeg roda voća, povećanje rentabilnost i produktivnost proizvodnje voća, kao i intenziviranje i uvođenje novih tehnologija u proizvodnji i inoviranju sortimenta. Rejonizacijom voćarske proizvodnje, subvencijska sredstva Ministarstva poljoprivrede biće direktno, ciljano i namenski usmerena na onu proizvodnju voća, koje u određenom rejonu daje najbolje rezultate, odnosno postiže visoke i redovne prinose i visok kvalitet ploda kako bi srpsko voće bilo konkurentno na inostranom tržištu. To ne znači, da proizvođači neće moći da proizvode i druge voćne vrste koje u tom regionu nisu rejonirane, već da neće moći da ostvare subvencijska sredstva za njih. Implementacija ovog projekta se očekuje u
2020. godini.


Da li imate novih informacija u vezi saradnje sa Indijom, naročito u smislu izvoza našeg voća i oporavka IMT-a. Da li je potpisan fitosanitarni sporazum?

B. Nedimović: U 2017. godini je intezivirana institucionalna saradnja sa Republikom Indijom na osnovu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije, o saradnji u oblasti poljoprivrede i srodnih sektora, potpisanog 2009. godine u Beogradu. Sporazumom je predviđeno uspostavljanje Zajedničke komisije, čije Prvo zasedanje je održano 15. novembra 2016. godine,
putem video konferencije. Dogovoreni su novi pravci saradnje između dve zemlje u oblasti poljoprivrede (intenzivnija saradnja veterinarskih i fitosanitarnih službi dve zemlje radi olakšavanja uslova za međusobnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima; saradnja u oblasti proizvodnje semena sorti i hibrida ratarskih i povrtarskih kultura, kao i u oblasti proizvodnje i prometa sadnog materijala voćaka i vinove loze; razmena iskustava i know-how u oblasti semenarstva i ispitivanja biljnih sorti). Na upit indijske strane, Uprava za zaštitu bilja informisala je Ministarstvo poljoprivrede
i dobrobiti farmera Republike Indije o fitosanitarnim uslovima za uvoz plodova tropskog voća iz Indije u Srbiju, dok je na upit srpske strane, Republika Indija informisala Ministarstvo poljoprivrede o fitosanitarnim uslovima za uvoz svežeg, sušenog i smrznutog voća iz Republike Srbije u Republiku Indiju. U 2017. godini ostvaren je izvoz zamrznutog i sušenog voća (višnja, malina, kupina, jagoda, borovnica, ribizla, šljiva).


B. Nedimović: S obzirom da Republika Indija za određene vrste bilja i biljnih proizvoda ima sistem uvoznih dozvola, tj. odobravanja izvoza, u skladu sa interesovanjem domaćih izvoznika Uprava za zaštitu bilja je pripremila odgovor na Upitnik nadležne službe Republike Indije za sveže plodove jabuke, koji je prosleđen prošle godine. Sada se čeka odgovor indijske strane. Radi unapređenja bilateralne saradnje u fitosanitarnoj oblasti Uprava za zaštitu bilja je pripremila nacrt Sporazuma između Vlade Indije i Vlade Republike Srbije o saradnji u oblasti zdravlja bilja i biljnog karantina, koji je ušao u proceduru usaglašavanja i potpisivanja. Bezbednost hrane je svakodnevno prisutna tema u novinama, a stiče se utisak da ima dosta i spekulacija na tržištu i širenja netačnih i tendencioznih informacija.


Da li će Ministarstvo poljoprivrede raditi nešto u smislu zakona i podzakonskih akata, iz ove oblasti i šta?

B. Nedimović: Trenutno smo u finalnoj fazi izmena i dopuna Zakona o bezbednosti hrane, i očekujemo uskoro njegovo usvajanje. Novim izmenama Zakona, unaprediće se sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji, posebno u delu službenih kontrola koje će se vršiti planski i na osnovu analize rizika. U cilju daljeg unapređenja celokupnog sistema bezbednosti hrane, počela je sa radom i Nacionalna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka, a nakon završetka opremanja hemijske laboratorije u okviru kompleksa Direkcije za nacionalne laboratorije, očekujemo i početak rada laboratorije za bezbednost hrane u celosti. Takođe, u postupku je sprovođenje postupka javne nabavke radova na izgradnji i rekonstrukciji sistema za navodnjavanje Mačva, kao i priprema tehničke dokumentacije za nove predloge projekata, koji će biti realizovani kroz ovaj projekat. Ideja nam je da, pored 50.000 hektara koje ćemo obezbediti za navodnjavanje u 2017. i 2018. godine, procenat navodnjavanog zemljišta u Srbiji dramatično poraste i da stignemo do šest ili sedam odsto. Podsetio bih da se saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE, realizuje kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine. Cilj je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu, bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i obezbedi značajno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu. Takođe, kroz nacionalne mere ruralnog razvoja i kroz korišćenje IPARD fonda će se podsticati nabavka opreme i mehanizacije za navodnjavanje useva, u svim sektorima biljne proizvodnje.

 

AgroBiznis Februar 2018.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30