Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Industrijska konoplja je sve prisutnija na srpskim poljima, a poljoprivredni proizvođači i stručnjaci veruju da će se trend rasta nastaviti, s obzirom na velike mogućnosti za njenu primenu, kao i konkurentnost na tržištu i izvozni potencijal.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na osnovu izdatih dozvola za gajenje konoplje ovom biljnom kulturom u Srbiji je u 2016. godini bilo zasejano oko 172 hektara, od čega 90% površina u Vojvodini. U prvim mesecima 2017. već je registrovan zasad na više od 100 hektara, a kako su za eKapiju rekli iz Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije (PKS), tokom poslednje četiri godine zabeleženo je povećanje površina pod konopljom, kao i broja registrovanih proizvođača, što ukazuje na to da poljoprivrednici nalaze interes za gajenje ove industrijske biljke.

Najveći izazovi u daljem povećanju zasada, međutim, biće edukacija poljoprivrednika i zakonska regulativa koju je potrebno izmeniti kako bi se povećala mogućnost prerade konoplje i izvoz ovih proizvoda, pa je prema navodima Privredne komore Srbije u pripremi Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, kojim se reguliše uzgoj ove biljke.

Inicijativu za izmenu ovog zakona, odnosno Pravilnika o uslovima za gajenje konoplje, pokrenulo je i Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja, jer se njime, kako kažu, ograničava proizvodnja za industrijske potrebe. Rasprava se uglavnom vodi oko zdravstvenog i bezbednosnog uticaja ove biljke, a trebalo bi da se razmotri i njena tržišna vrednost.

Kako navodi Maja Timotijević, predsednica ovog udruženja, važno je proširiti sortnu listu, jer je u EU dozvoljeno gajenje 46 vrsta konoplje, a u Srbiji samo tri. Inače, dozvole za uzgoj izdaju se na godinu dana.

Trenutno su zakonski izjednačene obe vrste kanabisa, a naši zahtevi se odnose na liberalniji odnos prema biljci uljarici koja ima zakonski dozvoljeni procenat psihoaktivne supstance THC - do 0,3%. Na taj način bi pomogli poljoprivrednim proizvođačima koji i danas imaju predrasude, jer ni zakon nije jasan. Nadamo se da će naše sugestije biti usvojene – ističe Maja Timotijević u razgovoru za eKapiju.

Šansa za mala poljoprivredna gazdinstva

U Udruženju Konoplja, osnovanom pre dve godine, veruju da će za 5 do 10 godina moći da kažu da je ispunjen zadatak - da više od 10.000 ha zemljišta bude pod konopljom, jer je rast zasada očigledan.

Industrijska konoplja je jednogodišnja biljka koja se seje u periodu april-maj, a žetva je već u septembru. Ono što je najvažnije - to je ekološka biljka koja ne zahteva nikakvo prskanje hemijskim preparatima, a po količini zelene mase je izuzetno značajna jer daje više od 10 tona po hektaru. Sa jednog hektara konoplja proizvodi vlakna kao sa četiri hektara šume ili dva hektara pamuka. Značajno je i što se kod konoplje koriste svi delovi biljke: stabljika, cvet, list, plod, pa čak i koren - objašnjava Timotijević i dodaje da gajenje konoplje donosi veliki benefit poljoprivrednim proizvođačima i podiže njihovu konkurentnost na tržištu.

Ona smatra da uzgoj industrijske konoplje predstavlja šansu za mala porodična i srednja poljoprivredna gazdinstva, jer na malim površinama može da se ostvari prihod veći i do četiri puta u odnosu na konvencionalne useve. Navodi i da je sve više potencijalnih investitora koji se javljaju.

Veliki potencijal ove biljke ističe i uzgajivač iz Temerina, Petar Latković. U razgovoru za eKapiju on kaže da se njenom preradom vrednost proizvoda podiže i do deset puta, te da se mogućnosti primene brojne, pa se može koristiti i za proizvodnju peleta za grejanje, ribljeg brašna, izradu vezova za brodove, pa čak i kao građevinski materijal.

- Reč je o proizvodu koji se lako prodaje i ima veliki izvozni potencijal, pa bi korist mogla da ima i država. Nama proizvođačima bi značila podrška sa te strane, prvenstveno za nabavku mehanizacije za žetvu - napominje Latković i dodaje da još nije rešeno pitanje otkupa, kao i da proizvodi moraju redovno da se nose u laboratoriju na pregled.

On ocenjuje da trenutno ne postoji volja države da se više angažuje i podrži proizvođače industrijske konoplje, a smatra da je jedan od razloga i pritisak različitih lobističkih grupa i farmaceutske industrije.

C

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30