Prema podacima Centra za praćenje korona virusa na čuvenom Univerzitetu Džon Hopkins (Baltimor, SAD), dana 15. aprila, broj potvrđenih slučajeva COVID-19 u svetu premašio je dva miliona. Nekoliko lekara istraživača iz Kine (Wei Yang, Fu-liang Hu, Xiao-feng Xu) pokušalo je da odgovori na pitanje iz naslova, te da ispita potencijalnu preventivnu i terapijsku primenu pčelinjeg otrova kod infekcija izazvanih novim korona virusom SARS-CoV-2.

 Naime, ovi lekari su sa nama podelili jedno otkriće. U Hubei provinciji, epicentru COVID-19 u Kini, lokalno udruženje pčelara sprovelo je specifično istraživanje među pčelarima. Od 23. februara do 8. marta anketirano je ukupno 5115 pčelara, uključujući 723 u Vuhanu, gradu koji je bio epicentar epidemije u provinciji Hubei. Nijedan anketirani pčelar nije razvio simptome povezane sa COVID-19, niti je bili ko od njih imao neki zdravstveni problem u tom periodu. Nakon toga, anketirano je petoro apiterapeuta u Vuhanu, i praćen je 121 pacijent njihove Klinike za apiterapiju u Vuhanu. Ovi pacijenti su bili na apitoksinoterapiji (terapija pčelinjim otrovom – ubodi pčela) od oktobra 2019. godine do decembra 2019. godine, ali i sami apiterapeuti su na sebi primenjivali istu terapiju, jer im je to godinama sastavni deo sopstvene zdravstvene nege.

Bez ikakve zaštitne opreme, dvoje od petoro apiterapeuta bilo je izloženo sumnjivim slučajevima COVID-19, a drugi su bili izloženi potvrđenim slučajevima COVID-19 (u kontaktu sa obolelim pacijentima), i niko od njih na kraju nije bio zaražen niti je pokazao simptome bolesti. Nijedan od 121 pacijenta nije bio zaražen virusom SARS-CoV-2, a troje od njih su imali bliski i neposredni kontakt sa članovima najbliže porodice kojima je potvrđena infekcija novim korona virusom SARS-CoV-2.

Moglo bi se se pretpostaviti da su pčelari manje izloženi novom korona virusu, jer mnogi žive u manje naseljenim ruralnim područjima, ali pet pomenutih apiterapeuta i njihovi pacijenti žive u Vuhanu, gusto naseljenom gradu sa više miliona stanovnika.

 Kao što je poznato, ubod pčele može izazvati alergijske reakcije, čak i one ozbiljne koje mogu dovesti do smrtnog ishoda zbog prekomernog odgovora imunološkog sistema čoveka. Pčelinji otrov može uticati na taj isti imunološki sistem čoveka na više načina (Cherniack, Govorushko, 2018), između ostalog i tako što pojačava diferencijaciju regulatornih T ćelija (Caramalho, 2015), koje igraju važnu ulogu u kontroli SARS-CoV-2 infekcije (Chen, 2010).

 Da li stimulacija imunološkog sistema uzrokovana pčelinjim otrovom smanjuje osetljivost organizma na SARS-CoV-2? Da bi se došlo do odgovora, potrebni su eksperimenti na životinjama. Majmuni bi mogli biti pogodni za ovo istraživanje. Majmuni se mogu podeliti u dve eksperimentalne grupe, i to majmuni iste vrste i istog uzrasta. Jedna grupa bi mogla biti tretirana pčelinjim otrovom svakodnevnim ubodima pčela, dok druga grupa ne bi bila podvrgnuta takvom tretmanu. Zatim bi majmuni i iz jedne i iz druge grupe mogli da se odgajaju u istom okruženju, kontaminiranom novim korona virusom SARS-CoV-2, a onda bi bila vršena testiranja na infekciju pomenutim virusom.

 Ideja lekara koji su došli do nekih saznanja i podelili ih s nama jeste da ovim motiviše naučnike istraživače da u odgovarajućim uslovima testiraju ovu pretpostavku. U nedostatku vakcine protiv novog korona virusa, pčelinji otrov bi mogao da pruži nadu da će se čovečanstvo uspešno izboriti sa novom bolešću nazvanom COVID-19.

Izvor:http://spos.info/pcelinji-otrov-protiv-korone/

Oprezan je Dragan Marković kada nas prima u kuću, odnosno ne u kuću, nego samo u dvorište. Otvara kapiju, da ne dodirujemo kvaku, i seda za sto na metar i po-dva razdaljine. Sad, u ovoj situaciju, oslonio se na osamdesetak vrsti lekovitog bilja u svojoj bašti. Inače, lekovito bilje bere po celoj Srbiji, a poneko nalazi i u inostranstvu, na primer u mestu Žvinje poviše Igala u Crnoj Gori. Branjem bilja bavi se već 40 godina. Svaku travčicu poznaje u dušu, pa za ovo vreme – bolje reći nevreme – preporučuje sijerušu, srčenjak, belu imelu i nadasve pečurku reiši.

Ove biljke i pečurka reiši imaju širok spektar dejstva. Od sijeruše se koristi koren biljke koja raste na svim zapuštenim livadama. Za obične ljude, to je običan korov, a za mene lekovita travka. Znaju to i seljaci. Sijeruša je dobra naročito za žene, protiv cista, mioma, uspostavlja hormonsku ravnotežu, reguliše ciklus i rad štitaste žlezde, a muškarci treba da je koriste zbog prostate. Srčenjak je odličan za infekciju grla, a zaustavlja i krvarenja i proliv. Bela imela reguliše krvni pritisak, pojačava cirkulaciju, sagoreva loše masti u organizmu i sprečava srčani udar. Ipak, ništa ne može da se poredi sa pečurkom reiši, latinski naziv ganoderma lucidum. Berem je ovde, u okolini Kragujevca, putem od Šumarica sve do Gornjeg Milanovca, a ima je i na Goliji. Sušena i seckana, pa kad odleži u alkoholu, nema ništa bolje od te tinkture. Ne leče ove biljke koronu, da me ljudi pogrešno ne shvate, ali snaže imunitet, a kad neko ima jak imunitet, lakše će da prebrodi sve muke – objašnjava naš sagovornik, koga teško možemo da prekinemo kad počne da priča o svim svojstvima lekovitog bilja.

Prvu knjigu o lekovitom bilju, Dragan Marković (1952) kupio je 1973. godine – Gostruški, Tucakov, Mijatović. Sada u svojoj kući u Šumaricama ima pravu biblioteku: više od 150 knjiga o lekovitom bilju, dvadesetak knjiga o farmakologiji i fiziologiji, desetak enciklopedija i nebrojeno časopisa i novinskih članaka o poljoprivredi.

Ima dobrih travara koji se više oslanjaju na iskustvo, a ja volim da učim. Za tri godine sam upoznao sve lekovito bilje koje raste kod nas, koje je opisano u literaturi, više do 350 vrsta. Poznajem svojstva i oko pedesetak biljaka koje ne rastu na ovom podneblju. Obučio sam petnaestak učenika, ali niko ne može da da bere brzo kao ja. U početku mi je travarstvo bilo hobi, a više od 20 godina se bavim komercijalnom prodajom. Iz svih republika bivše Jugoslavije dolaze kod mene, šaljem mnogo paketa po celoj Srbiji, a imam i tezgu na glavnoj kragujevačkoj pijaci. Desi se ponekad da za dan zaradim pola penzije – kaže Dragan.

Srbija je veliki rasadnik lekovitog bilja, navodi naš sagovornik. Na Pešteri bere sitnu crvenu mlečiku, meduniku, valerijanu, kantarion i pelin, na Staroj planini srčenjak i miloduh, na Kopaoniku virak, list borovnice, podubicu i kičicu, na Goliji jagorčevinu, majčinu dušicu koje ima u izobilju, pa vranilovu travu i lincuru koju je teško naći.

Teško mi je, ovako na brzaka, svega da se setim, ali da vam kažem šta je još dobro. Šipurak je odličan, u plodu te biljke ima najviše vitamina „c“, cvet zove pun je vitamina „b“, a vitamina „a“ ima dosta u šargarepi. Pečurka čaga i propolis su dobra kombinacija. Da ne zaboravim koren maslačka i prečicu koji su izvrsni za jetru. Treba uzimati sve što jača jetru, jer jetra je laboratoriji života – objašnjava Dragan, koji od lekovitog bilja pravi sve, čajeve, tinkture, kreme...

Dragan Marković je po struci ekonomista, završio je višu školu u Kragujevcu, a ima i dve godine Mašinskog fakulteta. Penzionisao se 2014. godine. Radio je u fabrici lanaca „Filip Kljajić“, gde je, kaže, konstruisao najduži lanac za termoelektranu u Obrenovcu. Voli da slika, izmišlja viceve, a ume i da imitira glasove životinja. Srođen je sa prirodom, od koje uzima samo ono što čoveku treba i pomaže, ne više.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/450751/Travke-ne-lece-koronu-ali-snaze-imunitet

Naučnici su istraživali imunološke mehanizme biljaka protiv lipopolisaharida sa modelnom biljkom Arabidopsis thaliana. Slično ljudima i životinjama, biljke imaju urođeni imuni sistem koji ih štiti od napada patogena. Molekularne strukture koje se ne javljaju kod ljudi, životinja ili biljaka omogućavaju prepoznavanje ovih patogena i aktiviraju imuni odgovor. Lipopolisaharid (endotoksin) je jedna takva supstanca koja se javlja u spoljnoj membrani određenih bakterija. Tim naučnika iz Technische Universitat Munchen (TUM), Leibnizovog Instituta za biohemiju bilja (IPB) u Halleu i Leibniz-ovog Centra za medicinu i biolgiju u Borstelu sada je opisao prvi endotoksinski imunosenzor u biljkama. Bakterije ne napadaju samo ljude i životinje, već i kultivisane biljke kao što su paradajz, kupus i pirinač - uzrokujući gubitke useva sa značajnim ekonomskim uticajem širom sveta.
Međutim, biljke nisu bespomoćne. Oni poseduju urođeni imuni sistem opremljen različitim imunosenzorima koji detektuju supstance koje se javljaju samo u mikroorganizmima i izazivaju odbrambenu reakciju. Kod sisara, na primer, receptor detektuje lipopolisaharid, koji se takođe naziva endotoksin i koji je glavna komponenta spoljašnje membrane mnogih bakterijskih patogena. Pošto biljke takođe imaju imuni odgovor na lipopolisaharide, pretpostavka je da i oni poseduju imunosenzor za ovu supstancu. Priroda ovog senzora je ranije bila nepoznata. Međutim, multidisciplinarni tim naučnika uspeo je da dekodira mehanizam detekcije bakterijskog lipopolisaharida u modelnoj biljci Arabidopsis thaliana. Potraga za senzorom lipopolisaharida biljke je komplikovana zbog činjenice da se endotoksin ne sastoji od jednog određenog molekula, već od složene mešavine sličnih molekula lipopolisaharida. Iz tog razloga, još uvek nije bilo moguće sintetizovati ga za testiranje. Analiza, prečišćavanje i hemijsko razdvajnje komponenti lipopolisaharida u istraživačkom centru Borstel bila je ključni preduslov za genetička i biohemijska ispitivanja stručnjaka.Ovi testovi su omogućili naučnicima da odrede koji senzori Arabidopsis koriste za detekciju lipopolisaharide. Njihovi eksperimenti su pokazali da se ova funkcija izvodi sa LipoOligosaccharide specifičnim Reduced Elicitation (LORE) proteinom koji su otkrili, što takođe inicira naknadni imuni odgovor.

Međutim, LORE se po svom sastavu razlikuje od senzora endotoksina kod životinja. Evolucija je proizvela dva odvojena slučaja ovog principa detekcije, koji se javljaju nezavisno kod životinja i biljaka. Tim je takođe bio u stanju da pokaže da, uprkos različitim senzorima, i životinje i biljke otkrivaju istu komponentu lipopolisaharida: lipida A. Kod ljudi i drugih sisara, lipid A može izazvati prekomerni imuni odgovor sa sepsom i septičkim šokom kao i velike komplikacije opasne po žovot. Zanimljivo je da nisu sve biljke izložene LORE imunosenzoru - samo krstašima. Pored Arabidopsisa, ova porodica obuhvata i važne biljne kulture kao što su kapusnjače, slačice i uljana repica. Međutim, naučnici su takođe otkrili da senzor zadržava svoju funkciju ako se prenese u druge biljke.
Prema tome, naučnici mogu da posluže kao sredstvo za istraživanje i proizvodnju biljaka sa poboljšanom otpornošću na bakterijske patogene.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31