U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

U većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom, a naročito sa razvijenim stočarstvom, farmeri koriste pregonske pašnjake za napasanje svoga stada tokom vegetacionog perioda biljke (april- novembar). Za ovakve pašnjake koriste se najčešće sejani travnjaci koji su otporni na čupanje i gaženje prilikom paše. Poznato je da prilikom napasanja, životinje kidaju travu do zemlje i tom prilikom mogu iščupati korenov sistem biljke. Zbog toga se koriste one biljne vrste koje su otporne na čupanje i gaženje, kako bi se travnjaci više godina koristili.

Kada smo zasnovali dovoljno zemljišne površine kvalitetnom travom, neophodno je taj prostor ograditi. Ograde koje se koriste za ove prilike mogu biti: stabilne - one koje se ne premeštaju sa jednog mesta na drugo i pokretne, koje se premeštaju sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od visine narasle trave. Kroz ovu, po pravilu žičanu, ogradu propušta se struja niskog napona, tako da životinja koja dođe u kontakt sa žicom pod naponom, oseti strujni udar koji ne ostavlja nikakve posledice po životinju. Ograde mogu biti u vidu žičane mreže od dva ili jednog reda žice, postavljene na različitu visinu, u zavisnosti od toga koja vrsta životinja se napasa na tom pašnjaku. Kao izvor struje za ovu električnu ogradu najčešće se koriste akumulatori.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje.

 

Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica.

Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu.

Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine.

Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera.

FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima.

Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima.

Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe.

Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica.

Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji.

U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine.

Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto.

Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom.

Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO.

Izvor: www.blic.rs

Raste uvoz hrane

jun 29, 2017

Svetska tržišta prehrambene robe su prilično uravnotežen, podržana velikim zalihama pšenice i kukuruza i obnovljenom proizvodnjom uljarica, ali će ukupna novčana vrednost uvoza ove godine porasti zbog viših troškova transporta i većeg obima uvoza, objavila je Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO).Ukupna vrednost uvoza hrane u svetu premašiće ove godine 1,3 hiljade milijardi dolara, što je za 10,6 odsto više u odnosu na prošlu godinu, navodi se u novom izveštaju FAO o prognozama globalnih tržišta hrane, koji objavljuje dva puta godišnje. Prema izveštaju, objavljenom na zvaničnoj internet stranici organizacije sa sedištem u RImu, rast troškova uvoza će biti izraženiji u najnerazvijenijim zemljama, zatim u državama s niskim prihodima koje oskudevaju u hrani i onima u subsaharskoj Africi, i to zbog većeg uvoza mesa, šećera, mleka i mličnih proizvoda i uljarica. Rast troškova uvoza se predviđa za sve kategorije prehrambene robe, osim ribe, kod koje rast domaće tražnje u mnogim zemljama u razvoju uspeva da podmiri snažan razvoj sektora akvakulture, dodaje se u dokumentu. Svetske cene prehrambenih proizvoda porasle su u maju prvi put u tri meseca, pri čemu je FAO-v indeks cena hrane - koji je objavljen danas - iznosio u proseku 172,6 bodova u tom mesecu, što je za 2,2 odsto više nego u aprilu i oko 10 posto više nego u maju 2016. godine. Ovaj indeks prati cene pet glavnih grupa prehrambenih proizvoda na međunarodnim tržištima: žitarice, biljna ulja, mlečne proizvode, meso i šećer. U maju je zabeležen rast cena svih kategorija osim šećera. FAO procenjuje da su globalna tržišta trenutno dobro snabdevena svim osnovnim prehrambenim namirnicama, čak iako u tom pogledu postoje razlike među pojedinim zemljama ili regionima. Predvidaju da bi svetske cene pšenice trebalo da ostanu stabilne, naročito u prvoj polovini poljoprivredne sezone, dok će gotovo rekordna proizvodnja žitarica koje se prvenstveno koriste za prehranu životinja i proizvodnju piva, verovatno očuvati žestoku konkurenciju među vodećim izvoznicima. Procenjuju takođe da će ponuda pirinča i dalje biti obimna, iako može splasnuti budući da pojedine zemlje izvoznice smanjuju svoje državne zalihe. Očekuje se da će proizvodnja uljarica u sezoni 2016/2017. porasti na rekordan nivo zahvaljujući prvenstveno izvanrednim prinosima soje. Prve pokazatelji upućuju na dobru ponudu i u sezoni 2017/2018, što dodatno pritiska cene uljarica. Proizvodnja mesa će, prema predviđanju FAO, stagnirati treću godinu uzastopno, uglavnom zbog očekivanog pada u Kini, dok će proizvodnja mleka porasti za 1,4 odsto, zahvaljujući ubrzanoj ekspanziji u Indiji. U posebnom izveštaju o globalnoj proizvodnji i tražnji žitarica, koji je takođe objavljen danas, FAO predviđa da će ove godine u svetu biti proizvedeno ukupno 2.594 miliona tona žitarica, što je za 0,5 odsto niže nego prethodne godine. Pritom se očekuje da će proizvodnja pšenice biti manja za 2,2 odsto, dok će proizvodnja kukuruza biti veća za 1,4 posto. Ukupna tražnja za žitaricama u 2017/2018. godini će dostići rekordnih 2.584 miliona tona, izračunali su stručnjaci FAO, uz blagi pad potražnje za pšenicom i nešto jači rast tražnje za kukuruzom. Zalihe žitarica trebalo bi na kraju sezone 2018. da iznose 703 miliona tona, što neznatno više od rekordnog nivoa projektovanog za ovu godinu, procenjuju u FAO. Izvor: Tanjug

 

Novo istraživanje sa univerziteta Vanderbilt tvrdi da imamo potpuno pogrešnu percepciju o zdravoj hrani.
 
Nedavno objavljena studija u "Journal of Consumer Research" zaključuje da je među potrošačima zaista ustaljeno mišljenje  "zdravo je skupo" koja utiče na kupovinu, ali i na našu percepciju zdrave hrane.
 
Kako bi proverili svoje teorije, Keli Hovs i kolege sa univerziteta Vanderbilt sproveli su nekoliko ispitivanja, a u svakom je učestvovalo između 100 i 200 ispitanika. U prvom eksperimentu su jednoj grupi ispitanika rekli da im daju grickalice od granole koje su dobile ocenu A- na testu zdravlja, a drugoj grupi su dali identičan proizvod i rekli da je dobio ocenu C. Učesnici u prvoj grupi su izrazili uverenje da je proizvod skuplji, a oni u drugoj da je nešto jeftiniji.
 
U narednom eksperimentu su grupi ispitanika dali keks za doručak i rekli im da koštaju 25 centi, a drugoj da košta dva dolara. Ispostavilo se da ispitanici koji su mislili da jedu skuplji proizvod misle da je i zdraviji.
 
Zanimljivo je bilo i kad su istraživači proveravali kakav uticaj ima poznavanje određenih proizvoda. U tu svrhu su dve grupe ispitanika dobile vitamin A i rečeno im je da je bitan za zdravlje očiju, ali i da je različite cene. Te dve grupe su posle morale da odgovore šta misle koja mešavina vitamina je bolja za njihovo zdravlje, ali nije bilo razlike među grupama.
 
Kad su pod istim uslovima davali DHA, esencijalnu masnu kiselinu, ispostavilo se da grupa koja misli da dobijaju skuplji DHA misle da je on istovremeno i važniji za zdravlje. Drugim rečima, kad se potrošači prvi put susretnu s nekim nepoznatim sastojkom, zaključiće da je onaj skuplji zaista i zdraviji.
 
Naravno, istraživači su svesni da potrošači koriste cenu kao pomoć pri odlučivanju između relativno sličnih proizvoda. Svi znaju da je salata zdravija od sladoleda i cena tu nema nikakav uticaj. S druge strane, kad se nađu suočeni s odlukom koju moraju brzo da donesu posegnuće za skupljim proizvodom i živeti u uverenju da je zdraviji.
 

Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

Mlekara Poslovnog sistema Mihajlović iz Paraćina posle izvoza mlečnih proizvoda u Makedoniju, Crnu Goru i BiH počela je i izvoz u Rusku Federaciju, izjavio je vlasnik ove kompanije Dejan Mihajlović.

- U Crnu Goru i Makedoniju izvozimo već dve godine, a sada je prvi kamion proizvoda otišao u Rusiju - rekao je on novinarima, dodavši da su prvi rezultati dobri i da se nada da će Rusi ubuduće biti značajni kupci.

Mlekara Mihajlović proizvodnju je počela 2001. godine u obnovljenom pogonu u Krivom Viru u opštini Boljevac, a 2003. sagradila je nov i moderno opremljen pogon u Paraćinu, kapaciteta 30.000 litara mleka dnevno.

Radi po standardima ISO i HACCP a izvozni broj za zemlje van EU dobila je 2009. godine od Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Mlekara u Srbiji ima deset maloprodajnih objekata, a trenutno se vode pregovori sa kompanijom Delhaize kako bi se njeni proizvodi našli i na rafovima Maxi marketa.

U mlekari Mihajlović se proizvodi kiselo mleko, pavlaka, kačkavalj, razne vrste sireva...

- Iako je Poslovni sistem Mihajlović prepoznatljiv po trgovini, benzinskim pumpama, televiziji Kanal M, smatram da je budućnost u proizvodnji bez koje nema zdravog sistema u državi - zaključio je Mihajlović.

Izvor: http://www.ekapija.com 

Oznaku „Srpski kvalitet“

Konferencija za novinare, povodom promocije nacionalne oznake „Srpski kvalitet“, održana je danas, 22. maja 2017. godine, u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, na kojoj je istaknuto da su proizvodi koji nose ovaj logo, potpuno srpski proizvod od sirovina koje su poreklom iz Srbije.

Oznaku „Srpski kvalitet“ dobilo je danas osam srpskih proizvoda iz mesne i prerađivačke industrije, a u narednih nekoliko nedelja ovi proizvodi će se naći na rafovima svih trgovačkih lanaca i malih prodavnica u Srbiji, rekao je ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović.

„Naš osnovni cilj je bio pre svega konkurentnost i kvalitet proizvoda. Upravo ova oznaka srpskog kvaliteta treba da doprinese tome, da se i država uključi i da da konačnu potvrdu da je nešto, što je napisano na deklaraciji baš tako. Da je ono što je proizvedeno u Srbiji, baš iz Srbije“, naglasio je ministar Nedimović.

Oznaku „Srpski kvalitet“ od danas nosi osam proizvoda tri kompanije: Industrija mesa Carnex sa „Domaćom mesnatom slaninom“, „Selection pašteta sa komadićima mesa“, „Selection pašteta sa dimljenom slaninom“ i „Domaća sarma“, zatim, Industrija mesa Topola sa „Ljutim kulenom“ i „Izletničkom salamom“, kao i kompanija Zlatiborac sa „Kraljevskom salamom“ i „Pilećom delikates salamom“.

Emanuel Hidier iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja je zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) pomogla uvođenje oznake kvaliteta, istakao je da Srbija želi da bude konkurentna, a na ovaj način će se, kako je rekao, obezbediti sigurnost da potrošači dobijaju premijum kvalitet.

 

„Potrošači su zainteresovani da kupe proizvod koji ima jasnu oznaku kvaliteta i geografskog porekla. U Francuskoj je, na primer, ceo proces označavanja proizvoda sa posebnim logoom i uspostavljanje sistema, trajao 20 godina“, kazao je Hidier.

Od momenta podnošenja zahteva za dobijanje oznake „Srpski kvalitet“, prođe maksimalno 3 meseca, a država iz budžeta refundira oko 50 odsto sredstava za kontrolu kvaliteta.

Miljan Ždrale ispred EBRD-a, rekao je da sa aspekta ove banke veoma važno da se investira i unapredi kvalitet poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, te da će kompanije koje ulaze u proces označavanja sigurno imati, kako je istakao, novi talas investicija.

Ministar Nedimović je rekao i da je ova akcija, „savršen primer javno-privatnog partnerstva između proizvođača i države, gde imamo potpuno nezavisnu kontrolu kvaliteta. „Nadam se da su prvih osam proizvoda koji su ušli u sistem, samo inicijalna kapisla. Ovaj sistem će se i dalje razvijati, a za početak reč je o tri kompanije koje su jedni od lidera u preradi mesa u Srbiji“, izjavio je ministar Nedimović.

Kako je ministar rekao, pored toga što su proizvodi iz Srbije, na ovaj način, označavanjem robe, dovešće se do jasne razlike, kako među srpskim proizvođačima u zemlji, tako i među inostranim proizvodima u svetu.

„Dogovorili smo još nekoliko važnih stvari za naredni period. Sad smo koncentrisani na proizvode od mesa, ali smo otvorili ceo proces za sve vrste poljoprivrednih proizvoda“, rekao je ministar i dodao da su i proizvođači meda zainteresovani da uđu u proceduru i dobiju oznaku „Srpski kvalitet“.

 



Ministar je objasnio da ovi proizvodi neće biti skuplji, te da će se u narednim nedeljama naći na rafovima svih prodavnica u zemlji.

Istaknuto je i da iza garancije kvaliteta stoji Ministarstvo poljoprivrede, kao i brojne sertifikacione kuće za proveru kvaliteta, te udrženja potrošača i privredne asocijacije.

„Komisija koju čine brojni stručnjaci iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane daje predlog ministru poljoprivrede da li neki proizvod treba da dobije oznaku. Sertifikat traje jednu godinu, a kontrole obavljaju ovlašćene službe države, esnafska udruženja i nadležne inspekcijske službe. Nema ograničenja u tome koji će se proizvodi moći naći na spisku, a prvi na listi nakon mesnih prerađevina će verovatno biti medari kao i proizvođači mlevene paprike“, rekao je Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet proizvoda u Ministarstvu poljoprivrede.

Oznaka je namenjena za poljoprivredne i prehrambene proizvode u sektoru proizvodnje i prerade mleka, mesa, voća, povrća, žitarica, uljarica, grožđa i meda, (osim jakih alkoholnih pića, vina i aromatizovanih proizvoda od vina).

Ova oznaka je dobrovoljni standard kvaliteta, regulisan Uredbom o označavanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta „Srpski kvalitet“. Podršku u razvoju Oznake „Srpski kvalitet“ Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine pružila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), u okviru višegodišnjeg projekta koji se realizuje u Srbiji “Unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane u sektoru proizvodnje mesa”.

Ambasada Japana je juče organizovala kraću promociju japanske kuhinje na štandu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Ovu kratku prezentaciju je vodio Haruki Morito, lični kuvar japanskog ambasadora u Republici Srbiji, koji je posetiocima štanda otkrio neke od tajni pripremanja čuvenih japanskih specijaliteta.

Cilj ovog događaja bio je promovisanje bogate i raznolike japanske kuhinje poznate kao vašoku.

Vašoku (washoku) je reč koja označava tradicionalnu japansku kuhinju, koja se nalazi na UNESCO listi nematerijalne kulturne baštine.

Promociju je organizovala Ambasada Japana u Republici Srbiji i Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Izvor: www.naslovi.net

Za samo tri meseca u Srbiji je iz prodaje povučeno 86.749 kilograma prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54.016 litara pića. Najčešći razlozi stavljanja tih proizvoda van prometa bili su nepropisna deklaracija i istekao rok, kao i kvalitet, rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Zbog neodgovarajuće deklaracije, kako su naglasili, iz prometa se najviše povlačilo brašno, voćni sokovi, kukuruz kokičar, šećer, kao i duvan i duvanski proizvodi. Hrana životinjskog porekla iz prometa se najčešće povlačila jer joj je istekao rok trajanja, ili je bila bez deklaracije, neobeležena žigom, kao i zbog neadekvatnog skladištenja, promenjenih organoleptičkih osobina i mikrobiološke neispravnosti. Van prometa, zbog neodgovarajuće deklaracije ili isteklog roka, od početka ove godine stavljena su i 7.992 litra alkohola i alkoholnog pića, kao i 5.825 litara bezalkoholnog pića. - Poljoprivredni inspektori od početka ove godine obavili su ukupno 7.197 kontrola. Poljoprivredna inspekcija je donela 67 rešenja o zabrani proizvodnje, 159 rešenja o zabrani prometa, dok je zbog konstatovanih nepravilnosti po pitanju uslova za proizvodnju, uslova higijene i kvaliteta i bezbednosti proizvoda podnela ukupno 288 kaznenih mera - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Oni podsećaju da je prošle godine u Srbiji uništeno više od 325 tona hrane životinjskog porekla, od čega 304.871 kilogram mesa i proizvoda od mesa, 1.674 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 6.386 kilograma ribe i proizvoda od ribe, 11.602 kilograma jaja i proizvoda od jaja, 716,2 kilograma meda, a ostale hrane životinjskog porekla u količini od 196,6 kilograma. Veterinarska inspekcija 25 upravnih okruga, kako su precizirali u Ministarstvu poljoprivrede Srbije, u periodu od 1. januara 2016. godine do decembra 2016, kroz 6.200 vanrednih službenih kontrola u mesarama, samoposlugama, prodavnicama delikatesa, prodavnicama ribe, zatim ugostiteljskim objektima, objektima brze hrane, pijacama i drugim objektima, utvrdila je ukupno 1.523 nepravilnosti. Tom prilikom, kako su rekli u Ministarstvu poljoprivrede, inspekcija je naložila 1.334 korektivne mere, izdala 1.277 rešenja i podnela 365 prijava. - Sprovodeći redovne kontrole u 6.473 objekta obuhvaćena kontrolama, veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine je, u istom tom periodu, kroz 20.234 rešenja naložila mere za otklanjanje nedostataka i podnela 990 prijava. Izvršeno je i 57 službenih kontrola neregistrovanih objekata - kazali su i apelovali na potrošače da hranu kupuju u registrovanim objektima i proveravaju deklaracije kako bi se izbegle posledice kupovine nekontrolisanih proizvoda. Izvor: iKragujevac

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30