Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.

Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju."Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", kazao je za "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza, prenosi B92.

Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.

Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu volatilnost".Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše "Blumberg".

Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška."Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni", kazao je Torero za "Gardijan".

Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/un-upozorava-svetu-preti-nestasica-hrane-zbog-protekcionistickih-mera/hqf1g08

Za sada ne postoje dokazi da se novi korona virus prenosi preko hrane, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA).

Usled rastuće zabrinutosti zbog širenja zaraze virusom, EFSA je na svom vebsajtu navela da je malo verovatno da se zaraza širi preko hrane, dodajući da pažljivo prati situaciju, prenosi briselski portal Euraktiv.

Glavni naučnik agencije Marta Hugas izjavila je da "prethodne epidemije povezanih korona virusa, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV) i bliskoistočni respiratorni sindorm (MERS-CoV), pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane".

- U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu - rekla je Hugas.

Veruje se da je životinja izvor prve infekcije, koja se pojavila u kineskoj oblasti Vuhan krajem 2019. godine.

Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja.

Nemačka agencija za procenu rizika BfR saglasila se sa tim zaključcima, dodajući da "trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa drugim putem, kao što je konzumacija zaražene hrane ili preko uveženih igračaka."

Upozorava se ipak da je moguć prenos preko površina koje su nedavno zaražene virusom, ali samo tokom kratkog perioda nakon kontaminacije, zbog relativno male stabilnosti korona virusa u spoljnom okruženju.

Uprkos tome, belgijske zdravstvene vlasti su nedavno donele odluku da se u restoranima ne služi nepečeno meso.

U kantini u Berlemonu, sedištu Evropske komisije, istaknuto je obaveštenje da se "za sada preferira da u ponudi nemaju bifteke i nepečeno meso".

Dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije izme]u kuvane i nekuvane hrane, vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane, neke su od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

EFSA, čije je sedište u Parmi na severu Italije, obuhvaćena je merama italijanske vlade u borbi protiv širenja virusa, a koje podrazumevaju i ograničenje u kretanju.

Zaposleni u toj agenciji rade od kuće, a sa stručnjacima i partnerima komuniciraju na telekonferencijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2818894/nema-dokaza-da-se-koronavirus-prenosi-hranom

Topla zima bez snega ove godine donela je brojne probleme ratarima, voćarima, ali i pčelarima. Iako deluje nelogično pčele više jedu tokom tople, blage zime nego kad je hladno. U toplijim danima one napuštaju košnicu u potrazi za hranom i troše energiju, jer hrane u prirodi još uvek nema. Sa druge strane, kad je hladno one su zajedno u klasteru, međusobno dele toplotu i sagorevaju manje energije. Ako topli dani još potraju u kontinuitetu, pčele će trošiti sve više energije pa valja redovno proveravati da li imaju dovoljno hrane kako ne bi gladovale.
Februar je izuzetno važan mesec za pčelare, jer tada matica najviše polaže jaja. U jačim pčelinjim društvima ona dnevno polaži u proseku oko 200 jaja. U
centru gnezda, gde je leglo, u ovo doba godine temperatura je oko 35 °C, koju treba i održavati na tom nivou. Iz dana u dan pojavljuje se sve veći broj mladih pčela iz legla koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko nje i intenzivno je hrane matičnim mlečom. Međutim, ne valja ni kada je ima previše pčela, jer takvo društvo zahteva održavanje konstantne temperature i kvalitetnu mikroklimu u gnezdu, što dodatno iznuruje pčele i čini
ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. I dok je do januara potrošnja hrane bila ograničena, od februara postaje intenzivnija i mora da bude kvalitetnija. Neophodna je redovna kontrola pčelara, da li košnice imaju dobru ventilaciju i dovoljno hrane. Ukoliko su pčele izbile na satonoše to je znak da su ostale bez hrane i da je neophodno dodavanje pogača i ramova sa medom. Za ovaj posao treba birati lepše i toplije dane, kad temperatura dostigne 14 stepeni. Pri obavljanju ovog posla košnicu treba što kraće držati otvorenu, da ne izazovemo prehladu legla, što može usporiti razvoj.
Posebno obratite pažnju na količinu mrvica otpalog voska, jer to pčelaru govori o utrošku hrane i koliko je treba dodati. Kad dodati pogaču?
Većina pčelara smatra da je dobro u februaru dodati pogaču kako bi pčele čvršće ostale na okupu u klubetu, povezujući gornje delove ramova sa hranom. Druga polovina februara je najbolje vreme za dodavanje pogače jer stimuliše pčelinje društvo na  intenzivniji rad. Ipak, i dalje važi pravilo da društva treba što manje uznemiravati i otvarati košnicu. Iskusni pčelari kažu da je dovoljno osmotriti kako u lepim danim pčele izleću i tada već znaju kakvo je stanje unutar košnica. Naime, ako pčele hitro izleću u košnici je sve u redu. Ukoliko pak tumaraju po prednjoj strani košnice, i tresu krilima što proizvodi specifičan zvuk to je znak da je pčelinje društvo ili ostalo bez matice ili nemaju dovoljno hrane. U toku februara treba očistiti podnjače košnica. Za pčelare je to mali napor, a pčelama velika pomoć. Ako je podnjača čista sa vrlo malo ili nimalo mrtvih pčela, to ukazuje da se radi o snažnoj i zdravoj pčelinjoj zajednici sa izraženim higijenskim navikama. Ukoliko ima mnogo uginulih pčela na podnjaci (dve i više šaka) treba obavezno poslati uzorak sa pčelama u laboratoriju
na ispitivanje.
Jačina pčelinjeg društva tokom februara direktno zavisi od pripreme za zimu. U jačem pčelinjem društvu u toku avgusta bolje se neguje leglo, pa kasnije mlade zimske pčele dobijene iz takvog legla su kvalitetne, vitalne i spremnije da uspešno prezime. Februar je i pravi trenutak za tretiranje protiv varoe, a često je dovoljan jedan tretman i da se znatno smanji broj varoa u pčelinjem društvu. Treba proveriti i ventilaciju koja je u ovom periodu vrlo bitna u košnici. Naime, ukoliko je u košnici preterana vlažnost, pčele će reagovati većom potrošnjom hrane što dovodi do rasta temperature u klubetu, matica počinje još intenzivnije da polaže jaja, pa pčele troše više energije za negovanje legla. Treba podsetiti i da starije, trogodišnje matice u zimskom periodu češće
uginu nego one mlađe, a troškovi zamene stare matice mladom višestruko su manji  od troškova nastalih gubitkom starih matica.
U toku februara, za vreme relativno lepih zimskih dana, pravo je vreme da se izvrši dezinfekcija košnica i opreme, da se užice ramovi, popravi oprema, da se pripreme sakupljači polena, kao i sunčani topionik voska, postave pojilice za pčele… Podnjače koje su bile otvorene u januaru u februaru treba zatvoriti i, ukoliko je potrebno, dodatno utopliti zbog veće površine legla. Zbog uvećanja legla i mladih pčela veći je i utrošak meda koji u februaru iznosi 2,5 do 3 kg za prosečno pčelinje društvo. Lep dan u februaru pčele koriste za prebacivanje meda sa bočnih ramova i lageruju ga iznad legla kao bi održavale kontrolu visine medne kape. Pčele neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med, po ceni da uginu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Doniranje hrane u Srbiji nije zakonski definisano, zbog čega godišnje oko 247.000 tona hrane završi kao otpad, dok oko pola miliona ljudi nema za osnovne potrebe, te je u okviru "Sive knjige" jedna od preporuka NALED-a Ministarstvu poljoprivrede da donese pravilnik kojim bi se omogućilo doniranje hrane nakon isteka roka sa oznakom "najbolje upotrebiti do", kao i da se ukine PDV na doniranje hrane.

Direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić smatra da bi donošenje pravilnika omogućilo brže doniranje hrane kojoj je istekao rok, ali koja je bezbedna za ishranu, kao što su, slatkiši i grickalice, a ne mleko, meso i riba koji imaju oznaku "upotrebljivo do".

Međutim, dodaje ona, i kada bi se doneo taj pravilnik, problem i dalje predstavlja PDV od 20 odsto koji trgovci plaćaju na doniranje hrane.
- Trgovci ukoliko žele da doniraju hranu, oni na nju moraju da plate PDV kao da su je prodali, tako da se njima više isplati da tu hranu bace, nego da je doniraju - rekla je Jovčić.

Rešenje je, ističe Jovčić, usvajanje Zakona o upravljanju viškovima hrane kojim bi se, pre svega, ukinuo PDV na doniranje hrane, a zatim, regulisalo na koji način bi proizvođači, distributeri, trgovinski lanci i ugostiteljski objekti donirali višak hrane.

Jovčić navodi da je pre pet godina formirana Radna grupa koja radi na pripremi Nacrta zakona o upravljanju viškovima hrane, ali Nacrt još nije donet.

Prošle godine je i Savet za filantropiju osnovao Radnu grupu za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane.

Prema rečima Jovčić, najviše se pregovara oko ukidanja PDV-a, jer postoji bojazan da bi ukidanje PDV-a na doniranje hrane dovelo do zloupotrebe u smislu preprodavanja te hrane.Jovčić kaže da u Srbiji u proseku jedno domaćinstvo godišnje baci oko 35 kilograma hrane, a ukupno u našoj zemlji se za godinu dana baci oko 247.000 tona.

Pretpostavlja se da još toliko hrane bacaju trgovinski lanci, ugostiteljski objekti i proizvođači.

Prema podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, oko pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji minimalne egzistencijalne potrebe i mesečno troši manje od 12.045 dinara.

Međutim, ni u Evopi još ne postoje sistemska rešenja za donaciju hrane, ali je EU izdala preporuke kako bi zemlje mogle da smanje bacanje hrane, međutim, te preporuke nisu obavezujuće.- Francuska je prva zemlja u svetu koja je pre nekoliko godina usvojila Zakon o upravljanju viškovima hrane, tako da su oni počeli sistemski time da se bave - ukazuje Jovčić.

Ciljevima održivog razvoja UN planirano da se do 2030. bacanje hrane u svetu smanji za 50 odsto.

Na svetskom nivou, dodaje Jovčić, jedna trećina ukupne količine hrane bude bačena, a osim velikog socijalnog, predstavlja i ekološki problem.

Za proizvodnju, preradu, pakovanje i distribuciju te hrane utroši se ogromna količina vode i energije, a ona završi na deponiji gde postaje otpad i ispušta metan - gas koji je štetan i utiče na klimatske promene.

- Ako bismo tu bačenu hranu posmatrali kao državu na globalnom nivou, ona bi bila treća u svetu po emisiji gasova sa efektom staklene bašte, odmah iza Kine i Amerike - ukazala je Jovčić.
U Srbiji hranu mogu da doniraju proizvođači, distributeri i trgovinski lanci, ali ne i ugostiteljski objekti i građani, jer ta hrana nema deklaraciju i niko ne može da garantuje da je ona bakteriološki ispravna i bezbedna za ishranu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/pola-miliona-ljudi-u-srbiji-nema-dovoljno-hrane-mi-jos-uvek-nemamo-usvojen-pravilnik-koji-bi-ubrzao-2020-02-12

Suncokret (lat. Helianthus annuus), potiče od grčke reči helios (sunce) i anthos (cvet). Pripada porodici glavočika. Na području današnjeg Perua i Meksika
suncokret se uzgajao još pre 5.000 godina, a hiljadama godina ga koriste i Kinezi kako u ishrani, tako i u akupunkturi. Maje su poštovale suncokret kao simbol svetlosti i plodnosti. Semenke su mlele i od brašna pravili hleb. Kada je u pitanju nutritivna vrednost suncokret je pravi eliksir mladosti, lepote i zdravlja.
Suncokret su u Evropu doneli misionari početkom 16. veka, a sto godina kasnije njegovo uzgajanje proširilo na čitavom starom kontinentu. Procvat uzgoja u
Nemačkoj dogodio se tokom Drugog svetskog rata, a danas se najviše gaji u Rusiji, Francuskoj i Južnoj Evropi. Suncokret ima čupav i vlaknast koren sastavljen od mnoštva malih korenčića i može prodreti do tri metra u zemlju. Ima veliku sposobnost upijanja vode, ali i štetnih materija iz zemlje, pa se koristi za isušivanje močvarnog i čišćenje zagađenog zemljišta. Stablo najčešće doseže visinu od 50 do 250 santimetara. Cvetovi su vrlo krupni na dugim drškama od više redova žuto obojenih listića, a cvetno dno je najčešće ravno sa manjim ispupčenjem u sredini.
Suncokret cveta od jula do septembra i spada u medonosne biljke, pa pčelarima pruža stabilnu i dobru ispašu pčelinjih društava. Godišnje u Srbiji se proizvede
oko 2.000 tona suncokretovog meda. Berba suncokreta se najčešće obavlja u prvoj polovini septembra. Seme suncokreta je prava riznica vitamina i minerala, ima kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, cinka, vitaminima E i B grupe, beta karoten. Sadrži polinezasićene masne kiseline najviše linoleinsku, omega 6 masne kiseline i omega 9 mononezasićene. Prva asocijacija na suncokret je ulje i semenke koje se grickaju, ali se mogu dodavati salatama ili kao osnova za izradu biljnih pašteta u kombinaciji sa lanom, susamom i maslinovim uljem. Kada su u pitanju lekovita svojstva suncokreta spisak bolesti na koje ima pozitivan
učinak je poduži. U tradicionalnoj medicini odavna se koristi za lečenje artritisa, reume, jačanje vida ali i u borbi protiv starenja. Poslednja istraživanja su pokazala da konzumiranje semenki suncokreta deluje na funkcionisanje nervnog sistema i da pomaže kod pacijenta obolelih od multiplaskleroze. Tajna je u selenu, vitaminu E i snažnim antioksidanti kojima je suncokret bogat.
U suncokretu su prisutni fitoseroli koji utiču na snižavanje nivoa holesterola u krvi. Vitamin E, zajedno sa selenom čini snažan antioksidans, koji sprečava
oštećenje krvnih sudova. Suncokret je poželjan u prevenciji i lečenju kardio - vaskularnih i malignih oboljenja, pa ga nazivaju i super hranom.
Seme je bogato kalcijumom koji deluje na zdravlje kostiju, magnezijum sprečava grčenje mišića, dok bakar obezbeđuje fleksibilnost kostiju i zglobova. Redovna upotreba semenki može da spreči pojavu artritisa.
Suncokret je bogat i vitaminom B koji obezbeđuje obnovu oštećenih ćelija i izgradnju novih, pospešuje metabolizam i energiju tela, jača imunitet i preporučuje se trudnicama. Ovaj vitamin direktno utiče i na zdravlje kože, kose i noktiju. U kombinaciji sa vitamin E, koga ima u izobilju u suncokretu najbolji je lek protiv
starenja i sredstvo za obnovu kože. Zbog sadržaja esencijalne linolne masne kiseline, vitamina E i proteina, redovni unos semenki vlaži dehidriranu kožu i može da pomogne kod ekcema. Telo koristi bakar za proizvodnju melanina koji koži daje lepu i zdravu boju. Suncokret je bogat i dijetalnim vlaknima pa poboljšava i probavu. Ali treba napomenuti da je seme suncokreta izuzetno kalorično i dovoljno 25 grama semenki da se zadovolje dnevne
potrebe organizma za vitaminom E.
Suncokret nije samo ukusna i zdrava hrana ili lep cvet, on je i pravo matematičko čudo. Semena unutar suncokreta striktno slede Fibonačijev niz odnosno 1, 2, 3, 5, 8, 13, 21, 34, 55, 89, 144. U ovom nizu svaki broj predstavlja zbir prethodna dva broja. Spirale koje se vide u središtu cveta suncokreta su generisane od ovog niza, a dve serije krivulja se odmotavaju u suprotnim smerovima počinju u centru i završavaju kod latica. Svako seme mora biti pod tačno određenim uglom u odnosu na susedno seme da bi svi zajedno uspešno stvorili savršenu spiralu. Odgovarajući ugao ili zlatni ugao u suncokretu je 137.508 stepeni. Ako bi se ovaj ugao promenio čak i za jednu desetinu stepena, savršena struktura semenki bi se potpuno poremetila. Čudesan je način kako je priroda sve to udesila i pružila čoveku biljku kao hranu i lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Srbija će izvoziti žitarice i mehanizaciju na tržište Angole, što će označiti tešnju saradnju sa afričkim tržištem, što u prethodnih 30 godina nije bio slučaj.

To je zaključak današnjeg sastanka u Institutu Biosens delegacije Angole, ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i predstavnika Biosensa."Poslednjih 20, 30 godina sradnja sa afričkim zemljama bila je, neopravdano, zanemarena, a prostora saradnju je mnogo. Pre svega, kada je reč o izvozu naših žitarica i mehanizacije, jer konkretno Angola je zemlja bogata naftom, ali im nedostaje kvalitetna hrana. Tu vidimo mogućnost za saradnju", rekao je Nedimović.

Predstavnici delegacije Angole kažu da su više nego zadovoljni onim što je danas dogovoreno, te da "iz Novog Sada kreću sigurni da će biti realizovana bliska saradnja sa Srbijom u oblasti poljoprivrede"."Poljoprivreda je razvijena, pogotovo kada je u pitanju mehanizacija, koja je u Srbiji izuzetno kvalitetna. Siguran sam da ćemo u tim smislu ostvariti saradnju", rekao je predsednik Skupštine Angole Fernand da Piedade Diaš duš Santuš.

Profesor i osnivač Instituta Biosens Vladimir Crnojević upoznao je delegaciju Angole sa onim šta radi Biosens u oblasti digitalne transformacije poljoprivrede.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/saradnja-s-africkim-trzistem-srbija-ce-izvoziti-zitarice-i-mehanizaciju-u-angolu/82t3e5l

Kukuruz (lat. Zea mays) je jedna od prvih žitarica koje je čovek počeo da uzgaja. Od zrelog zrna melje se brašno, dok se u ishrani najčešće koristi šećerac. Bere se kad nije sasvim dozreo, odnosno zrna nisu suva i tvrda što znači da proces transformacije šećera u skrob nije završen. Može se jesti kuvan, pečen, kako dodatak brojnim salatama ili prilog uz glavno jelo. Nekada, u Srbiji se najviše jela proja, odnosno hleb od kukuruznog brašna, dok je za doručak
bio obavezna kačamak ili cicvara, takođe napravljeni od ovog brašna.
Primitivni ratari su još pre 10. 000 godina odvajali najkvalitetnije seme kako bi poboljšali osobine teosinte, divljeg predaka kukuruza. Poreklo vodi iz Severne i
Južne Amerike, a posebno je bio cenjen među Majama koja je imala čak i boga posvećenog kukuruzu s kojim se i trgovalo. U Evropu su ga doneli Španci 1493. dok je na Balkanu počeo da se gaji u 17. veku. Kukuruz je i danas osnovna hrana u mnogim delovima sveta i po proizvodnji prevazilazi pšenicu i pirinač.
Ali valja napomenuti da nije svaki kukuruz namenjen za ljudsku ishranu. Deo kukuruzne proizvodnje koristi se kao stočna hrana, a deo za preradu u raznim
granama industrije. Postoji šest glavnih tipova kukuruza: zuban, tvrdunac, plevičar, kokičar, mekunac i šećerac.
U ljudskoj ishrani najviše se koristi kukuruz šećerac čijim kuvanjem se oslobađa ferulinska kiselina koja je lekovita. Ima 86 kalorija u 100 grama, bogat je vlaknima, prirodnim skrobom i vitaminom B1 koji je neophodan u pravilnom funkcionisanju mozga. Zato se preporučuje da kukuruz redovno jedu starije osobe kako bi sprečile pojavu senilnost. Štiti organizam od kardio - vaskularnih bolesti, čuva vid, sprečava anemiju, pomaže kod bolova u mišićima pa je redovno na meniju sportista. Osim toga poboljšava koncentraciju, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik, pa ga naučnici svrstavaju u super - namirnicu.
Zanimljivo je da smrznut kukuruz šećerac ne gubi svojstva dubokim zamrzavanjem pa se može pripremati na isti način kao i kad je svež ili konzerviran. Za razliku od drugog povrća koje termičkom obradom gubi deo nutritijenata, kuvanjem ili pečenjem kukuruza delimično se uništava samo vitamin C, ali se oslobađaju molekuli sa antioksidativnim dejstvom, što povećava njegova lekovita svojstva. Inače, iskusne domaćice savetuju da, ukoliko sami
kiselite kupus, dodajte jednu šaku suvog, prošlogodišnjeg kukuruza. Raso će ostati bistar, lepe žute boje i neće biti sluzav.
Lekovita svojstva
Međutim, koliko god ovo povrće bilo zdravo, ono što ga čini lekovitim je kukuruzna svila. U narodnoj medicini, čaj od kukuruzne svile se koristi kao blagi diuretik, za izbacivanje kamena i peska iz bubrega i mokraćne bešike, protiv cistitisa, gihta, reumatizma, reumatoidnog artritisa…Konzumiranjem ovog čaja u toku 24 časa može se nekoliko puta povećati količina izlučene mokraće, i to bez štetnih posledica. Ovo je važno za one bolesnike koji imaju problem sa zadržavanjem vode u organizmu. Naučna istraživanja su dokazala da sveža kukuruzna svila u sebi sadrži masno i eterično ulje, smolu, gumu,
alkaloid koji ima osobinu da steže krvne sudove, hlorofil, fosfornu kiselinu i dosta kalijuma i mangana.
Da bi se koristila kao lek, kukuruzna svila se uzima sa klipova kukuruza pre oprašivanja i suši se na promaju. Priprema čaja je jednostavna: jedna kašičica dobro osušene kukuruzne svile prelije se šoljom vrele vode, ostavi da odstoji pet do deset minuta i onda se popije. Samo, kao i kada je bilo koji drugi lek u pitanju, ni sa ovim čajem ne treba preterivati.
Osim šećerca u ljudskoj ishrani koristi se i kukuruz kokičar od koga se prave kokice. Ova vrsta kukuruza u sebi sadrži malu količinu vode, koja, kada se zagreje pretvori se u paru i natera zrno na eksploziju koje nalikuje belim cvetovima. Kokice sadrže malo kalorija, a brzo zasite pa se preporučuju kod dijeta, naravno bez previše soli ili preliva poput putera i čokolade.
I za kraj za sve one koji žele da se oprobaju u pravljenju prave, domaće seljačke proje poklanjamo i recept. Proju služiti umesto hleba uz sarmu, podvarak, prebranac ili punjene paprike.
PROJA
Potrebno:
*400 gr kukuruznog brašna
* 200 ml mlake vode
* 1 prašak za pecivo
Priprema: U 400 grama kukuruznog brašna sipati oko 200 ml mlake vode sa razmućenim praškom za pecivo i jednom kašičicom soli. Sve dobro izmešati varjačom i sipati
u tepsiju podmazanu mašću. Peći u zagrejanoj rerni na 230 stepeni C oko 15 do 20
minuta. Kada je proja pečena ovlaš je poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Med je odavnina poznat kao hrana i lek. U starom Vavilonu koristio se u verskim obrednim. O medu postoje zapisi i na klinastom pismu, dok se u Egiptu koristio prilikom balsamovanja. Proizvode ga pčele što svi znaju, ali malo ko zna kako nastaje med.
Od nektara do meda
Nektar je osnovna sirovina koje skupljaju pčele prilikom proizvodnje meda. Nektar je slatka tečnost koju izlučuju biljke. U pitanju je rastvor šećera i vode sa manjim količinama minerala, enzima, vitamina, prirodnih boja i mirišljavih supstanci koje medu daju specifičan miris, ukus i boju. Količina nektara zavisi od vrste biljke, ali i spoljašnjih uticaja kao što je temperatura, padavine … Količina šećera u nektaru varira od 20 do 55 procenata. Što je biljka slađa to je privlačnija za pčele koje nektar prikupljaju jezikom i uvlače ga u usni otvor, a potom prolazi u medni želudac, koji je odvojen od ostalih organa za varenje
specijalnim ventilom. Najveći deo nektara pčele donose u košnicu za mlađe članove pčelinje zajednice koje nektar smeštaju u ćelije gde biva oslobođen viška vode i saharoze. Pod uticajem enzima saharoza se pretvara u proste šećere - glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Tako prerađeni nektar pčele pokrivaju finim, tankim poklopčićima od voska. Da bi proizvele fini, zreo med koji mi poznajemo potrebno je oko 200.000 izleta pčela iz košnice. Da bi prikupila dovoljnu količinu nektara svaka pčela obiđe i po 150 cvetova. U savremenim košnicama med je smešten u okvire sa satovima od voska koji se vade kada su ćelije sa medom najvećim delom poklopljene što je znak med zreo i stabilizovan 
Okviri sa medom bez pčelinjih legla prenose se u čistu i toplu sobu u spravu za istresanje meda u kojoj se skidaju poklopci od voska. U centrifugu ili mašini za
istresanje med izlazi pod uticajem centrifugalne sile, sliva se niz zidove mašine, a potom odlazi preko slavine kroz sito i skuplja se u posebnu posudu. Dobijeni med se prekriva retkom, prozračnom tkaninom i čuva u sobi gde je temperatura oko 21 stepen i ne sme biti vlažna.
Postoje razne vrste klasifikacije, a med se najčešće razlikuje u zavisnosti od biljke s koje su pčele skupljale nektar. Tako imamo bagremov, lipov, livadski, med od suncokreta… Poreklo se utvrđuje na osnovu polena biljke koji se zadržava u medu, ali i na osnovu boje i ukusa. Čist bagremov med ima belozelenkastu boju, blag i prijatan ukus, sporo se kristalizuje i najviše ga vole deca. Lipov med je žućkast, sa promesama crvenkaste boje i miriše na lipov cvet.
Med od suncokreta je žute boje, oštrijeg ukusa i brzo se kristalizuje, dok je livadski žućkastocrvene boje i najčešće je mešavina mirisa i ukusa brojnih
livadskih trava s kojih su pčele skupljale nektar. Jedan od osnovnih fizičkih osobina meda je hidroskopnost. Naime, med na vazduhu prima
ili otpušta vlagu, što znači da ako se nalazi u vlažnoj prostoriji povećava se i količina vode u medu i obrnuto. Kada je u pitanju gustoća, što je med gušći i lepljiviji to je kvalitetniji. Kada je u pitanju hemijski sastav stručnjaci su ustanovili da med sadrži vitamine B2, B6, C, K, folnu i pantotensku kiselinu, kao i enzim invertaza uz pomoć koga pčele pretvaraju složenu saharozu u proste šećere fruktozu i glukozu koje čine osnovu svakog meda. Zreo cvetni med
sadrži vrlo malo saharoze ne više od pet procenata.
Šta kad se med ušećeri?
Prirodni cvetni med će se pre ili kasnije kristalizovati ili narodski rečeno ušećeriti. To je potpuno prirodna osobina meda koji prilikom kristalizacije ne gubi ništa
od svojih nutritivnih svojstava. I dok će bagremov med duže ostati u tečnom stanju, postoje vrste meda koje mogu da se kristališu dok su u saću. Med se lako vraća u prvobitno stanje zagrevanjem na temperaturi do 70 stepeni, ali ga nikako ne treba direktno izlagati izvoru toplote. Da biste to izbegli jednostavno stavite teglu sa kristalisanim medom u vruću vodu i on će vrlo brzo ponovo postati tečan. I dok potrošači kod nas izbegavaju kristalisani
med, on je vrlo cenjen i tražen u Americi, na Novom Zelandu i mnogim drugim zemljama.
U cilju zaštite potrošača, posebno nakon pojave „lažnog meda“ propisano je da na deklaraciji mora da piše poreklo meda, od koje medonosne biljke je dobijen, da li i u kojoj količini sadrži polen ili mleč. Srpski med je izuzetno cenjen i tražen van granica naše zemlje zbog svog kvaliteta. Med je oduvek poznat i kao lek za mnoge bolesti, a stručnjaci ističu da ima gotovo sve elemente neophodne za naš metabolizam. Kao hrana med ima ogromne prednosti u odnosu na
šećer dobijen od repe ili trske. Naime, upotrebom ovakve vrste šećera naš organizam mora da ga razlaže na proste šećere, dok su kod meda pčele to već
učinile umesto nas. Med daje energiju, zdravlje i vitalnost. Dokaz su stogodišnjaci sa Kavkaza koji ceo život redovno jedu med i tvrde da baš ovoj namirnici duguju dugovečnost.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović i gradski sekretar za privredu Milinko Veličković prisustvovali su otvaranju 14. Međunarodnog sajma etno hrane i pića, koji se održava pod pokroviteljstvom Grada Beograda i Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.

Otvaranju su prisustvovali i predsednik Saveta Sajma Gavrilo Veselinović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović.

Mladenović je istakao da je Grad Beograd do sada najviše zastupljen na ovom sajmu sa velikim štandom, prostorom i brojem izlagača, preneo je Beoinfo.

–Grad je prezentovao preduzetnike sa svoje teritorije, koji uživaju podsticaje i subvencije preko Sekretarijata za privredu. Poljoprivredni preduzetnici su to vratili sa odličnim proizvodima i vrhunskim kvalitetom i sa ponosom predstavljaju naš grad na ovom sajmu – rekao je pomoćnik gradonačelnika.

On je naglasio da se sajam iz godine u godinu razvija, te da je sve veći broj izlagača i proizvoda.

–Pratimo gazdinstva i preduzeća koji iz godine u godinu napreduju i vidimo ozbiljan pomak u prezentovanju i kvalitetu. To nam uliva nadu da će srpska poljoprivredna porozvodnja i u budućnosti biti na višem nivou i da će nastaviti sa dobrim poslovanjem – naveo je Mladenović.

Pomoćnik gradonačelnika je pozvao sve sugrađane da u nerednim danima, do utorka 26. novembra dođu na sajam u Halu 3 i uživaju u odličnim proizvodima.

Milinko Veličković je naglasio da Grad Beograd po peti put učetvuje kao pokrovitelj na Sajmu etno hrane i pića, zajedno sa Ministarstvom.

–Grad Beograd povećava subvencije za poljoprivredne proizvođače, te su tako te subvencije 2013. godine iznosile 20 miliona dinara, a ove godine su one 10 puta veće, odnosno opredeljeno je 200 miliona dinara. Sa ponosom mogu da najavim da će subvencije za 2020. godinu iznositi 240 miliona dinara – rekao je Veličković i dodao da to govori da se poljoprivreda visoko kotira na ukupnoj lestvici privrednog razvoja Beograda.

Gradski sekretar za privredu je podsetio da se Grad prostire na ukupno 327 hiljada hektara zemljišta, od čega je 277 hiljada hektara poljoprivredno zemljište.

– To nam je reper da Grad Beograd mora da vodi računa o poljoprivredi, jer je ona jako važna za naš grad – istakao je on.

Veličković je rekao da su na sajmu zastupljene sve gradske opštine koje izlažu svoje proizvode kao što su organsko povrće, voće, rakije, vina, sirevi, suhomesnati proizvodi, medovi, čajevi, zimnice i slatkiši.

–Pored poljoprivrednih proizvođača predstavili su se i Poljoprivredno-hemijska škola iz Obrenovca, Turističko-ugostiteljska škola sa Savskog venca, JKP Gradske pijace, zatim kulturno-umetnička društva i mnogi etno restorani.

Novina od ove godine je i prezentacija Sajma "Znanjem do cilja" u okviru kog se predstavljaju privrednici iz Beograda koji su koristili subvencije Grada za nabavku osnovnih sredstava, proširenje proizvodnje, inovacije i usluge – poručio je gradski sekretar.

Prema njegovim rečima ove godine biće dodeljena specijalna priznanja za postignute rezultate iz oblasti uluga, proizvodnje i inovacija, kao i priznanja za poljoprivrednike u oblastima organska proizvodnja, voćarstvo i pčelarstvo. Takođe, Grad Beograd dodeliće i priznanje za najlepši štand na sajmu.

Sajam etno hrane i pića traje do 26. novembra na Beogradskom sajmu u Hali 3.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2700366/otvoren-14-medjunarodni-sajam-etno-hrane-i-pica-u-beogradu

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme je regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje. Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.

Pokrovitelji sajma Etno hrane i pića su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grad Beograd i Beogradski sajam.

Izvor:https://studiob.rs/medjunarodni-sajam-hrane-pica-i-opreme/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30