Jedna od oblasti u Srbiji koja će najviše profitirati osnivanjem "mini Šengena" je oblast hrane, jer se ruše sve barijere koje se tiču veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata i dobijamo jedan novi prostor na tom tržistu koliko god ono bilo, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Na svečanoj sednici Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a, Nedimović je naveo da pored Srbije, Severne Makedonije, Albanije i prostora koji kontroliše Priština, može lako da se desi da i BiH donese odluku da se pridruži "mini Šengenu".

- Nama je potreban prostor da se širimo - rekao je Nedimović i poručio da Srbija i njene kompanije iz oblasti prehrambene industrije ne mogu da ispadnu iz "lige šampiona" i da o tome govore cifre u oblasti trgovinske razmene sa svim tim prostorima na kojima plediramo da trgujemo i na kojima već trgujemo.

- Sada polako ulazimo u jednu novu zonu gde sa drugim igračima ulazimo u suficit. To samo govori kolika je snaga prehrambene industrije u Srbiji - naveo je ministar.

Kaže da naredna Vlada Srbije mora da ima potpuno novi pristup prehrambenoj industriji kada je reč o privlačenju novih investicija, a svom naslednika na čelu resora koji je do sada vodio predlaže da mu u fokusu budu oblast bezbednosti hrane, "mini Šengen" i eAgrar.

On je rekao da su ministarstva privrede i poljoprivrede zajedno pripremili predlog za novu Vladu da se podsticaji u prehrambenoj industriji ne vezuju za radna mesta, nego iskjučivo za nove tehnologije i za opremu i da fokus bude na privlačenju novih investicija u tom sektoru.

Nedimović je rekao da se danas sastao sa predstavnicima jedne mađarske kompanije koja želi da uloži oko 20 milioane evra u sektor prehrambene industrije, ali će tu raditi deset ljudi. Nedimović je rekao da se prvi rezultati u razvoju eAgrara očekuju se već sledeće godine, i da će implementacija projekta Svetske banke koja obuhvata eAgrar početi čim bude formirana nova Vlada.

- To je jedna široka platforma koja će uvezati sve moguće baze - rekao je Nedimović i objasnio da će eAgrar omogućiti lakšu registraciju poljoprivrednih gazdinastava i podnošenje zahteva za subvencije.
Očekuje da će od 1. januara 2022. već svi moći da se registruju i rade na ovaj način.

Najavio je da će uskoro biti objavljen pravilnik za deklarisanje termina "posno", a da će pitanje regulisanja prodaje proizvoda od industrijske konoplje biti ostavljeno narednoj Vladi.

Članovi Saveza za hranu i poljoprivredu izabrali su novo rukovodsto, a u naredne dve godine to telo NALED-a vodiće direktor kompanije Mlekoprodukt Andrej Beslać, dok će potpredsednici biti Andrea Radonjić iz Koka-kole, Tamara Penjić iz Karneksa i Ljiljana Radosavljević iz kompanije Pepsiko.

Oni su na svečanoj sednici saveza govorili o prioritetima u daljem radu, među kojima su naveli platformu eAgrar, kao i rad na izmeni propisa kako bi se olakšalo doniranje hrane. Naveli su i da nova Vlada treba da reši proces usklađivanja domaćih propisa iz oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane sa evropskim zakonodavstvom, kako bi olakšala trgovinu sa EU.

 

 

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/potreban-nam-je-prostor-da-se-sirimo-nedimovic-o-osnivanju-mini-sengena-2020-09-18

Ne da neće biti problema sa kukuruzom, nego će ovo biti jedna od najboljih godina, sa prinosom većim od sedam do deset odsto nego što je bio prethodne godine, procenjuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Poručuje da nema razloga za zabrinutost i da Srbija ima hrane za naredne dve godine.Branislav Nedimović je gostujući u Jutarnjem dnevniku naveo da će vrednost žetve kukuruza biti milijardu evra i da će ovo biti jedna od najboljih godina za tu žitaricu."Ne da neće biti problema sa kukuruzom, nego će biti jedna od najboljih godina u zadnjih deset godina sa prinosom kukuruza. Mi ćemo imati jednu od najboljih godina, ja sam čak ubeđen i najbolju godinu sa prinosom većim od sedam do deset odstoviše nego što je bio prethodne godine, a prethodna godina je označena kao najbolja u odnosu na sve", naveo je Nedimović.

Dodaje da je posejano 995.000 hektara, sa prinosom od osam tona po hektaru na čitavom prostoru Srbije.

Ministar je odbacio medijske navode da će sezona za kukuruz propasti, kao i da su vesti da je klimatskim nepogodima ugrožen rod, izveštaji sa "mikrolokacija".

"Isto je bilo i za pšenicu, pa smo imali jednu od najboljih žetvi do sad", naveo je Nedimović.Nedimović navodi da neće biti problema sa hranom, i da Srbija ima hrane za naredne dve godine.

"Em smo dobro prodali, dobro zaradili, naš agrar je dobro prihodovao", ocenjuje Nedimović.

Dodaje da je cena mesa, pre svega svinjskog i goveđeg u trgovinama krenula na dole.

"Govedarstvo je najteža grana poljoprivrede, ljudi više od godinu dana čekaju da uzmu novac . Zato smo sad doneli mere podrške", navodi ministar.

Dodao je i da se suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Evropskom unijom udvostručio u odnosu na period pre tri godine, na ukupno 407 miliona evra lane, a da je samo u prvih šest meseci već zabeležen suficit od 230 miliona.

Govoreći o voću navodi da nas očekuje dobra godina i da su zbog vremenskih prilika u jednom trenutku opali prinosi breskva i kajsija.

"Ali što se tiče malina prošli smo jako dobro, proćićemo i sa jabukama jako dobro. Dobra godina uopšte za srpsku poljoprivredu naročito za ratarstvo. Imaćemo i dobar kvalitetan suncokret, dobru cenu. Soji isto tako", poručio je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3178/ekonomija-i-epidemija/4076577/branislav-nedimovic-kukuruz-prihod.html

Učesnici treće po redu online radionice projekta "Budućnost srpske industrije hrane" upoznali su se sa trendovima visokokvalitetne hrane kako u Srbiji, tako i u svetu, ali i poteškoćama sa kojima se susreću proizvođači specifičnih proizvoda pri njihovom plasmanu na tržište, tipovima investicija i podrške preduzetnicima. Bilo je reči i o tome šta mladi proizvođači treba da urade pre nego što krenu sa proizvodnjom.

Učesnici radionice bili su Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane, Milutin Pantić, vlasnik branda HOFF Aronija, kao i Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a.

- Visokokvalitetna hrana je postala globalni trend, navike potrošača su se promenile i oni se sada poistovećuju sa brendovima sa kojima imaju priliku da komuniciraju i upoznaju priču koja stoji iza ideje. I u Srbiji je sve više mladih ljudi koji se bave upravo proizvodnjom ovakve vrste hrane i koji sa svojim inovativnim idejama mogu da naprave ozbiljan iskorak na tržištu i to je ono što ima potencijala za budućnost - rekao je Miloš Pejčinović, ispred Asocijacije za promociju srpske hrane.

Milutin Pantić, vlasnik brenda HOFF Aronija naveo je da je, ukoliko imate specifičan proizvod izuzetno važno posvetiti se promociji, informisanju i edukovanju ljudi.

- Takođe, neophodno je odabrati pravo ciljno trzište za vaš proizvod, na kojem će njegovo plasiranje i prodaja ići mnogo lakše - rekao je Pantić i predložio da se ulaže u više alternativnih kanala prodaje, kako se u situacijama poput trenutne krize Covid-19 proizvodnja i prodaja ne bi našle u problemu.

- Direktna komunikacija i prodaja sa krajnim potrošačima vodi građenju svesti o brendu kod kupaca - dodaje Pantić.

Kada je reč u investiranju u startap kompanije, kao neko sa priličnim iskustvom iz te oblasti, Darko Mandić, osnivač Foodscale Hub-a je rekao da se do investitora dolazi na različite načine.

- Za početak to mogu biti kontakti i kontakti vaših kontakata, a investiranje u startape se uglavnom vrši radi sticanja udela. Investitor se idealno isplaćuje ukoliko se startup jednog dana proda ili kada se počne sa ostvarivanjem profita. Svakako je važno izgraditi kvalitetan odnos i poverenje sa investitorima, kako bi se zajedničnim snagama radilo u najboljem interesu startupa - naveo je Mandić.

Ova radionica namenjena opštini Valjevo bila je treća u nizu od osam radionica, koje se zbog epidemiološke situacije održavaju u online formatu. Budućnost srpske industrije hrane je projekat koja pruža podršku, promociju i povezivanje mladima koji su zainteresovani ili već uključeni u sektor proizvodnje hrane. Cilj je motivacija i osnaživanje mladih da pokrenu sopstvenu proizvodnju, okrenu se tržištu visokokvalitetne hrane ili unaprede svoje postojeće proizvode. Projekat sprovodi Asocijacija za promociju srpske hrane, a finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3002297/globalni-trend-visokokvalitetne-hrane-raste-i-u-srbiji-kako-do-investitora

Crvena i ukusna višnja je voće koje se možete jesti u neograničenim količinama. Konzumira se u sirovom stanju, ali i kao dodatak kolačima, od nje se prave marmelade, sokovi, slatko, ali i rakija – višnjevača, pa čak i vino. Višnja je nepravedno  zapostavljena u ishrani, iako po bogatstvu vitamina i minerala spada u najzdravije voće. Odavina se koristila i u lekovite svrhe, a pored jarko crvenog ploda lekovite su koštice, lišće i peteljke od kojih se pravi čaj za brojne bolesti.

Zahvalna za uzgoj

Višnja po izgledu podseća na svoju dalju rođaku trešnju, ali je  plod u zavisnosti od sorte obično nešto sitniji, sočniji i tamno crvene boje. Smatra se da je poreklom iz Male Azije gde su se hiljadama godina u ishrani koristili plodovi divlje višnje. U Evropu je stigla preko antičke Grčke i starog Rima, a kako je vrlo prilagodljiva biljka zahvalna za uzgoj vrlo brzo se odomaćila na starom kontinentu.

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta drvenaste skrivenosemenice i pripada familiji rosaceae kao i badem, breskva, šljiva, kajsija. Ne postoje pisani tragovi kada je počela da se uzgaja u Srbiji, ali je već vekovima pored šljive najzastupljenija voćka u srpskim voćnjacima. Najviše se gaji u nišavskom okrugu u okolini sela Oblačina u opštini Merošina gde se uzgaja čuvena oblačinska višnja. U pitanju je domaća sorta koja se do početka šezdesetih godina prošlog veka gajila u seoskim okućnicama. Meštani Meroševine i danas često umeju da kažu:“ Šta je nafta za arapske zemlje, to je višnja za nas:“

 Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, odgovara joj gotovo bilo kakvo zemljište od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature čak do -40 stepeni, a višestruko vraća za uloženi trud.

Tamno crveni plod višnje čiji sok po gustini i boji podseća na ljudsku krv bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Najvećim delom, tačnije od 80 do 85 procenata višnje je voda, pa ovo voće okrepljuje, osvežava i hidrira organizam.

Osim vode, sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.

Lekovita svojstva

Prema stručnim istraživanjima višnja obiluje supstancama sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima zbog čega je korisna u sprečavanju srčanih oboljenja, artritisa, a preporučuje se i dijabetičarima zbog niskog nivoa šećera. Sadrži kobalt koji utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin kojim je bogato ovo voće ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano- zglobnom sistemu. Lekovita dejstva soka od višnje potvrdili su i naučnici američkog fakulteta u Vermontu. Istraživanjem su ustanovili da sok od višnje pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, pa se preporučuje profesionalnim sportistima, ali i osobama koje se oporavljaju od teških bolesti. Blagotvorno deluje na organe varenja zbog obilja vlakana, pomaže kod bolesti bubrega, oslobađa od stresa, poboljšava san zbog visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Prirodan sok od višnje može da posluži i za obloge za skidanje temperature.

U narodnoj medicini višnja se već vekovima koristi kao lek, a osim ploda lekovite su koštice, list i peteljke od kojih se priprema čaj. Koštice od višnje mogu da posluže za punjenje jastuka ili za obloge u slučaju sportskih povreda, nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, kod lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku i slično. Koštice se dobro operu i osuše na promaji bez direktnog izlaganja suncu. U zavisnosti od bolesti zagreju se ili ohlade, uviju u pamučnu tkaninu i drže na obolelom mestu.

Čaj od lista višnje preporučuje se kod ubrzanog oporavka nakon operativnog zahvata, kod smanjenja upala, štiti nervni sistem, pomaže kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze, ali i kao lek hepatitisa A.  Lišće su suši na promaji, a prilikom pripreme čaja može se kombinovati sa peteljkama.

U čast ovog voća čak se i ime Višnja odomaćilo u Srbiji koja danas slovi za najvećeg proizvođača ovog voća u svetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Med je bolji u lečenju upaljenog grla, zapušenog nosa, kašlja i otežanog disanja od konvencionalnih lekova, uključujući tu i antibiotike, zaključak je nove studije stručnjaka sa Univerziteta u Oksfordu.Hiljadama godina med se koristi u tradicionalnoj medicini, a dugo je već i hemijski utvrđeno da poseduje antimikrobna svojstva. Osim toga, med pomaže i u lečenju rana, jer njegove visoka gustina stvara zaštitnu barijeru i sprečava infekcije. Povrh svega, jeftin je, lako se nabavlja i skoro i da nema negativne sporedne efekte.Njegova efikasnost u lečenju infekcije gornjeg respiratornog trakta, međutim, do sada nije naučno potvrđena.

Stručnjaci sa Univerziteta u Oksfordu zbog toga su analizirali i uporedili relevantne studije u poređenju efikasnosti meda i preparata na njegovoj bazi sa uobičajenim medikamentima, poput antihistamina, lekova za izbacivanje šlajma i sekreta, lekova za suzbijanje kašlja i analgeticima.

Iz 14 kliničkih studija, koje su obuhvatile 1.761 učesnika različitih starosnih dobi, podaci su pokazali da je med bio efikasniji od uobičajene terapije lekovima u olakšavanju brojnih simptoma, posebno ublažavanju jakog kašlja.

Prethodna istraživanja pokazala su da su simptomi trajali i do dva dana kraće kod pacijenata kojima je davan med.

„Infekcije gornjih respiratornih puteva su najčešći razlog za davanje antiobiotika. Pošto je većina tih infekcija virusnog porekla, antibiotske terapije su neefikasne i neadekvatne“, naveli su stručnjaci sa Oksforda u studiji objavljenoj u časopisu Britiš medikal džornala (BMJ Evidence Based Medicine).Britanski stručnjaci objašnjavaju da bi med mogao da bude odlična alternativa doktorima u bezbednom tretiranju simptoma infekcija gornjih respiratornih puteva.

Oni navode da je med često korišćen i dobro poznat pacijentima, jeftin je, lako dostupan i u veoma retkim slučajevima ima negativne sporedne efekte.

„Med je efikasniji i manje štetan od uobičajenih terapija. Zbog toga preporučujemo da se prepisuje kao alternativa antibioticima“, ističu britanski stručnjaci.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4053504/med-antibiotici-upale-lecenje.html

Bubamare (lat. Coccinellidae) su porodica insekata koja pripada redu tvrdokrilaca. Verovali ili ne postoji više od 5.000 vrsta bubamara, iako su najpoznatije jarko crvene sa crnim tačkicama koja se smatraju za sreću kad slete na čoveka. Međutim, uprkos svom izgledu i to što su često motiv na dečjim igračkama, malo je poznato da su ove male, slatke bubice surovi grabljivci koje tamane biljne vaši u ogromnim količinama. Zato se bubamare sve više gaje, jer su prirodna zaštita kod organskog uzgoja voća i povrća.

 Tajna crvene boje i tačkica

Bubamara žive širom sveta osim na Antarktiku i severnim delovima Severne Amerike, Evrope i Azije. Njihova prirodna staništa su oblasti guste vegetacije, kao što su šume, livade i bašte. Tokom hladnih zimskih dana zavlače se u skrovita mesta kao što je osušena kora drveta i na jednom mestu se zbije nekoliko hiljada bubamara koje se tako štite od hladnoće. Bubamare se neće smrznuti jer se u njihovom telu nalazi dovoljno glicerina. Zanimljivo je da se novi naraštaji ovih insekata vraćaju na isto mesto da prezime kao i njihovi roditelji.

Kod većine vrsta telo je ovalnog oblika, pokrilca su tvrda i štite dva nežna krila. Iako imaju dva oka bubamare ne vide dobro i zapažaju samo razliku između tamnog i svetlog. Antena je ono što pomaže bubamari da oseti miris i ukus. Šest kratkih nožica pomaže joj da hoda, ali i da miriše. Kao i većina tvrdokrilaca nije spretan letač. Najpoznatije su crvene bubamare sa crnim tačkicama, mada ima i narandžastih, crnih, sivih ili braon koje liče na ostale buba. Po broju tačkica na očvrslim zaštitnim krilima može se zaključiti čime se hrane. Tako bubamare koje na krilima imaju 24 tačke hrane se biljkama, dok one sa manjim brojem tačkica jedu biljne vaši koje su i omiljena hrana baštenskih bubamara.

Jarko crvena boja štiti ih od grabljivica, najčešće od guštera, paukova, žaba ili ptica. Osim jarke boje kao zaštitu koriste i otrov. Naime, odrasle bubamare luče hemolimfu iz svojih zglobova na nogama zajedno sa otrovom žućkaste boje. Otrov je uljast i neprijatnog mirisa, a buba će ga izlučiti ako je napadnuta, ali njihov otrov nije štetan za ljude.

Malo je poznato da su ovi insekti veoma promiskuitetni. Genetska studija bubamara s dve tačke na krilima pokazala je da su jaja ženki često bila oplođena od tri različita mužjaka, a nekada i više njih. Sklone su polno prenosivim bolestima, a napadaju ih paraziti koji se prenose s jedinke na jedinku tokom parenja. Jedan mužjak tako u procesu parenja može da se zarazi sa čak 80 parazita. Obolele ženke izlegnu manje jaja, koja su znatno osetljivija od jajašca zdrave jedinke.

 Proždrljive larve

Većina bubamara se pari u rano proleće ili leto, a ženke polažu leglo koje broji od tri do 300 komada jaja u zavisnosti od vrste. Zeleno- žuta jaja postavlja sa donje strane lišća i što je moguće bliže koloniji biljnih vaši. Larve se izlegnu već za nedelju dana i vrlo su proždrljive. Za deset do petnaest dana, koliko traje ovaj stadijum u razvoju bubamare, samo jedna larva je u stanju da pojede 400 lisnih vaši. Potom larva prelazi u fazu lutke. Ima izgled smežurane larve zakačene za list sa nekoliko par svilenkastih niti. Iz lutke izlazi mlada bubamara koja na krilima najčešće nema tačkice koje se pojavljuju kasnije. Čitav razvojni ciklus bubamare traje od četiri do sedam nedelja.

Mnoge vrste bubamara su i kanibali, pa u leglu pored oplođenih jaja ima i neoplođenih koje služe kao dodatni izvor hrane za izlegle larve. U zavisnosti od vrste bubamare najčešće imaju jedan ciklus rađanja godišnje, retko dva naraštaja potomaka. Mogu da osete više od 40 različitih mirisnih komponenti, uglavnom one koje larve ostavljaju u svojim tragovima. Ako ženka bubamare oseti ovaj miris, izleći će jaja na drugom mestu, kako bi rizik da njeno potomstvo bude pojedeno svela na minimum. Naučna istraživanja su pokazala da se jedinke sklone kanibalizmu razvijaju znatno brže i imaju znatno veće šanse da prežive u odraslom stadijumu od onih vrsta koje ne ispoljavaju ovu osobinu.

 Gospina buba

Tokom života odrasle jedinke samo jedna bubamara može da pojede i više od 5.000 biljnih vaši. Jedu i kupusne sovice, voćne muve, tripse, grinje i druge insekte koji oštećuju biljke. Zbog apetita su korisne u bašti i voćnjaku gde deluju kao prirodni pesticidi.

Legenda kaže da je bubamara vesnik radosnog događaja i skoro na svim jezicima njeno ime se dovodi u vezu sa Bogorodicom. Naime, tokom srednjeg veka u Evropi su rojevi biljnih vaši uništavali useve. Farmeri su se molili Bogorodici za pomoć koja je došla u obliku bubamara koje su proždirale štetočine biljaka. Zahvalni farmeri nazvali su ove insekte gospinom bubom (eng. Ladybug) imenom koje traje do današnjih dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji se od aprila ove godine onlajn kupovina hrane povećala za 200 odsto, odeće za 100 odsto, a tehničkih uređaja i računarske opreme za 50 odsto, kažu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Istovremeno, za oko 30 odsto porastao je i broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava.

Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić rekla je za Tanjug da su tokom vanrednog stanja zbog pandemije kovid-19 poštanski operatori zabeležili rast broja pošiljki, odnosno dostava robe kupljene putem e-trgovine za 40 odsto, dok su trgovci beležili rast e-trgovine od 50 odsto do čak 300 odsto.

"I nakon ukidanja vanrednog stanja poštanski operatori beleže još veći rast od 50 odsto do 100 odsto, dok većina trgovaca beleži rast u proseku oko 100 odsto, prema podacima e-Komerc Asocijacije Srbije“, rekla je Matić.

Izrazila je očekivanje da će rast e-trgovine biti nastavljen kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje.

Tehnički uređaji i računarska oprema su oduvek najtraženija roba u elektronskoj trgovini, ali u vreme epidemije virusa korona, navodi Matić, ta situacija se promenila, pa su građani onlajn najviše kupovali hranu i odeću.

U aprilu se, kaže Matić, desio ekstremni porast elektronske trgovine, veliki broj ljudi je prvi put probao da kupuje onlajn i otkrio sve benefite kupovine bez odlaska u prodavnicu, ali i navodi da rast elektronske trgovine prati i povećan broj prigovora potrošača o načinu ostvarivanja njihovih prava, i to oko 30 odsto.

Matić je rekla da se građani najčešće žale po osnovu nesaobraznosti robe, izdatih garancija, roka isporuke, povraćaja novca i slično.

Navela je da novi Zakon o zaštiti potrošača jasno definiše prava potrošača iz ugovora na daljinu, odnosno u okviru onlajn kupovine, kao i obaveze trgovca o predugovornom informisanju, izvršenju i roku isporuke, i pravu potrošača na odustanak od ugovora u roku od 14 dana bez navođenja razloga, te obaveze trgovca u tim slučajevima.

"Međutim, važno je napomenuti da se ova prava mogu ostvariti samo ukoliko potrošači kupuju kod registrovanih trgovaca, što je i glavni uslov za bezbednu i sigurnu onlajn kupovinu“, naglašava Matić.

Matić je rekla da je jedna od brojnih aktivnosti Ministarstva koja se odnosi na jačanje poverenja građana u e-trgovinu i objavljivanje vodiča za e-trgovinu.

Navela je da su ti vodiči u saradnji sa USAID-om objavljeni na onlajn platformi „Pametno i bezbedno“, na adresi <https://pametnoibezbedno.gov.rs/vodic-navigator> i da oni pružaju sve neophodne informacije i savete koji otklanjaju sumnje i bezbednosne zamke onlajn trgovine.

"Između ostalog, upućuju građane na neophodne korake prilikom ovog vida kupovine, kao što su provera prodavaca, uslova kupovine, zaštita digitalnih uređaja, čuvanje podataka“, rekla je Matić.

Vodiči, kako je objasnila, pružaju i praktična uputstva o načinima onlajn plaćanja, ali i konkretna objašnjenja o pravima potrošača, odnosno obavezama trgovaca, koji su regulisani novim Zakonom o trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini. Vodiči podsećaju i na mogućnost da se građani u roku od 14 dana predomisle i vrate robu uz povraćaj novca, kaže Matić i navodi da Ministarstvo trenutno radi na donošenju vodiča za e-trgovce i njihovo objavljivanje se može očekivati u trećem kvartalu ove godine.

Paralelno sa ovim aktivnostima, dodaje Matić, sprovodi se javna edukativna kampanju u oblasti e-trgovine. Rast elektronske trgovine u Srbiji beleži se od početka godine, i pre uvođenja vanrednog stanja, a prema podacima Narodne banke Srbije u prvom kvartalu ove godine broj dinarskih e-transakcija karticama i e-novcem beleži rast za 82,19 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/899979/Onlajn-kupovina-hrane-od-aprila-povecana-za-200-odsto/

U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Sok od borovnice je među prvim voćnim sokićima koje piju bebe, nosi se bolesnicima koji su u postelji jer se veruje da borovnica okrepljuje, popravlja krvnu sliku, pojačava imunitet i ubrzava oporavak bolesnih. Poslednjih godina na svetskom tržištu vlada jagma za ovim modro – plavim bobicama, pa zasadi ovo voća niču širom sveta. Srbija se već ustoličila kao jedan od najpriznatijih uzgajivača borovnice, koju zbog isplativosti zovu i srpsko plavo zlato.

Berba u jutarnjim satima
Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova koja raste od 50 santimetara do 1 metar visine sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelenim, sočnim, jajolikim listovima. Cvetovi su viseći na kratkim drškama i pojedinačni. Raste obično u kolonijama, jedna pored druge, na obroncima planina ili brda. Voli sunce ali je i vrlo otporna biljka pa uspeva da odoli suši, mrazu i vetru. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (PH 4 - 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha.
Plod je sjajna bobica koja je na početku zelena, kasnije crvena, a pred samo branje tamno teget ili crne boje. Sazreva od jula do početka septembra, a plod je vrlo privlačan po svom ukusu i izgledu. S obzirom na to da je u pitanju žbun borovnice su prilično nepristupačne za branje. Beru se ručno uz pomoć specijalnih „češljeva“ kako bi se bobice lakše svukle sa stabljike. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, a obično se bere u ranim jutarnjim satima.

Preporučuje se šećerašima
Borovnica je jedan od najvećih prirodnih antioksidanata i u svom sastavu sadrži veliku količinu vitamina, minerala i oligoelemenata. Kao voće bogato tioksidantima, borovnica usporava starenje celog tela. Razna medicinska istraživanja pokazala su da je zbog obilja blagodeti na ljudski organizam može da se svrsta i u lekovite biljke. Bogata je vitaminima C, A, E, K, B6, B3, B1, sadrži pantenolsku kiselinu, gvožđe u većim količinama, kalijum, folnu kiselinu, cink, selen… Kada su u pitanju hranjiva svojstva borovnica ima vrlo nisku kalorijsku vrednost pa se preporučuje osobama na dijeti. Osim toga, naučno je dokazano da snižava povišen šećer u krvi, zbog čega je zovu i biljni insulin pa je prava blagodet za dijabetičare. Borovnica se može koristiti kao terapija kod velikog broja oboljenja i poremećaja. Kao sok ili čaj, sveža ili sušena ima efikasnu terapijsku osnovu i pomaže u borbi protiv različitih patoloških stanja. Borovnica se pokazala kao vrlo uspešna u jačanju imuniteta i sprečavanja stanja koja nastaju kao posledica narušene prirodne otpornosti organizma. Poslednjih godina vrše
se brojna istraživanja koja su pokazala da ova malena tamno plava bobica ima antikancerogeno dejstvo, pa se preporučuju kao dodatak ishrani osobama obolelima od malignih bolesti. Za to je zaslužan anticijan koji se nalazi u borovnicama i koji se aktivno bori protiv ćelija raka, napada ih i uništava. Ovo dragoceno voće pomaže i u borbi protiv karidovaskularnih bolesti, snižava loš holesterol, sprečava zakrečavanje krvnih sudova i pojavu tromba, reguliše pritisak i sprečava moždani i srčani udar. Borovnica blagotvorno deluje na crevnu floru i ceo digestivni sistem uključujući želudac, jetru i pankreas. Bogata je vlaknima kojima se hrane dobre bakterije u crevima pa se pokazala i kao odličan probiotik. Uz to je poznata i kao diuretik pa pomaže u čišćenju mokraćne bešike, kanala i bubrega. Borovnica jača kosti, poboljšava vid, održava koncentraciju, jača mozak, regeneriše kožu pa je s pravom zovu eliksirom zdravlja i mladosti.

Kad brati list borovnice?
Borovnica svoje mesto ima i u narodnoj medici, a osim ploda u lekovite svrhe se koristi i list. Listovi se beru pred sazrevanje plodova, jer kasnije gube svoja lekovita svojstva, a suše se na suvom mestu ili promaji. Čaj od listova borovnice pomaže u suzbijanju mučnine i stomačne kiseline, povraćanja, proliva, grčeva u stomaku i kašlja. Međutim, posebno treba istaći da čaj od listova borovnice ne sme da se pije bez nadzora, pa je najbolje konsultovati lekara ili apotekara pre upotrebe ovog čaja. Bobice mogu da se jedu sveže, sušene ili natopljene u rakiji. Za ispiranje grla koristi se neobrađen sok od borovnice, dok marmelada od ovog voća rashlađuje bolne upale usta i grla. Sušene bobice se koriste i za lečenje hemoroida, jer zaustavlja krvarenje, a utiče i na poboljšanje lošeg varenja i slab apetit. Osim marmelade, soka i džemova, od borovnice se verovali ili ne pravi i vino. Dobija se fermentacijom plodova borovnice, ima nizak sadržaj alkohola, a pravi se još od antičkih vremena kada se ovo vino upotrebljavalo kao lek.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Skoro svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Kako bi se skrenula pažnja na ovaj problem i sve veće izazove jačanja sistema bezbednosti hrane, u svetu je po drugi put obeležen Svetski dan bezbednosti hrane.

Obeležavanje je ustanovljeno 7. juna prošle godine, na inicijativu Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije. Tim povodom u Srbiji NALED u saradnji sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj želi da doprinese jačanju svesti javnosti o kontroli i bezbednosti hrane i usaglašavanju regulatornog okvira u ovoj oblasti sa visokim standardima Evropske Unije, kako bi se očuvali i interesi potrošača i proizvođača.

Svetski dan bezbednosti hrane pod motom Bezbedna hrana, zadatak svakog od nas podseća nas još jednom da je bezbednost hrane lanac koji uključuju proizvođača, prerađivača, distributera i potrošača koji prepoznaje i vrednuje poudan proizvod i proizvođača ili prodavca.U procesu očuvanja zdravlja stanovništva, važnu ulogu imaju i sami potrošači i njihova sposobnost da razlikuju rokove upotrebe naznačene na pakovanju i kvalitet i bezbednost proizvoda.

- Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u 10% do 15% slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do“. Ova roba nije nužno pokvarena kao što je slučaj sa onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do“, već samo počinje da gubi na kvalitetu. Za razliku od mesa i mlečnih proizvoda koji se ne smeju konzumirati nakon označenog datuma, hranu poput pirinča, testenina i keksa moguće je, uz određene uslove i dalje koristiti u ishrani i nakon određenog roka. Zbog toga NALED duže vreme predlaže da se zakonski uredi doniranje hrane kako bi ona otišla u humanitarne svrhe umesto na otpad. Ono što bi dodatno olakšalo proces donacija hrane jeste i oslobađanje kompanija od plaćanja PDV-a na ovu robu, koje zbog visokih troškova često odustaju od akcije – kaže Tisa Čaušević, koordinatorka Saveza za hranu i poljoprivredu u NALED-u.

Važan uslov za stvaranje boljeg okruženja za plasman bezbedne hrane ostaje proces digitalizacije, u kome nove tehnologije treba da doprinesu prepoznavanju opasnosti u svakoj od faza proizvodnje hrane i proceni njihove štetnosti po zdravlje.

Do sad su novi alati obezbedili transparentniji i efikasniji nadzor, putem platforme eInspektor, a u planu je i razvoj eAgrara. Ovaj softver za poljoprivredne proizvođače doprineće efikasnijoj obradi zahteva za podsticaje u oblasti poljoprivrede, kao i kontroli usklađenosti sa veterinarskim, fitosanitarnim i standardima zaštite životne sredine.

Izvor:https://www.plusonline.rs/naled-danas-je-svetski-dan-bezbednosti-hrane-da-li-gledamo-kakvu-hranu-jedemo-

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30