Ponuda hrane na tržištu Srbije prilagođena je kupovnoj moći stanovništva. Hrana je bezbedna za upotrebu, a potrošači sve više insistiraju na njenim zdravstvenim aspektima. Srbiji nedostaje referentna laboratorija koja bi nadzirala rad ostalih laboratorija za kontrolu kvaliteta hrane, rečeno je na skupu povodom Svetskog dana zdrave hrane u Privrednoj komori Srbije.

O zdravoj ishrani najviše vode računa tinejdžeri i žene, posebno posle porođaja, one između 20. i 40. godine, i muškarci posle 40. kada počnu da se susreću sa hroničnim bolestima.

Vršilac dužnosti direktora Direkcije za Nacionalne referentne laboratorije Slavoljub Stanojević kaže da takva hrana nosi sa sobom i jednu negativnu stranu, a to je cena.

"Ona je skuplja, što ne znači da će ljudi koji konzumiraju zdravu hranu biti bezbedniji nego ostalo stanovništvo koje koristi konvencionalnu hranu, naravno, ako je ona kupljena u registrovanim i odobrenim prodavnicama hrane", kaže Stanojević.

Kvalitet hrane zavisi od cene.

"Ukoliko tržište traži jeftinije, proizvod će sigurno biti nešto nižeg kvaliteta nego što bi neko možda želeo, ali će u svakom slučaju biti u granicama dozvoljenog u smislu bezbednosti", kaže Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

"Kada je u pitanju ponuda zdravije hrane, odnosno onoga što se može smatrati zdravim izborom, tu zaista imamo zadovoljavajući izbor, ali i kvalitet hrane prema cenovnoj moći naših potrošača", ističe Milica Stevanović iz Saveta stranih investitora.  

Potrošačima u Srbiji možda manjka novca, ali ne i znanja o tome šta je dobro i zdravo.

"Naše istraživanje pokazalo je da 40 odsto ispitanika želi da se hrani zdravije. Svaki četvrti od 10 koji uđe u našu radnju čita deklaracije koje pišu na proizvodima. Ono što smo primetili jeste da je u poslednjih godinu dana došlo do promene trenda i da ljudi žele da se hrane zdravije", kaže Mirjana Jovašević iz kompanije "Delez Srbija".

Ali zdrava hrana ne donosi zdravlje sama po sebi. Najvažnije je kako se uzima.

"Potrebno je da to bude neka raznovrsna ishrana, da bude pravilno izbalansirana, shodno svojim potrebama. Mi nemamo svi iste potrebe, vi, ja i ostali. Isto tako da se obroci ne preskaču", kaže Dragana Šiljegović Filipović, nutricionista.

Izbor hrane u odnosu na kupovnu moć sličan je u Srbiji i zemljama okruženja.

Izvor: www.rts.rs

 

Srpski ministar ne zna šta jede, a u Hrvatskoj zvaničnici uveravaju građane da budu spokojini

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3185-srpski-ministar-ne-zna-sta-jede-a-u-hrvatskoj-zvanicnici-uveravaju-gradane-da-budu-spokojini

 

Dok se u Srbji neretko dešava da se javno iznose paušalne ocene o kvalitetu i bezbednosti hrane, u Hrvatskoj je situacija potpuno suprotna. Podsećamo ministar zaštite životne srednie Goran Trivan, nedavno je izjavio da nije siguran u to šta jede u Srbiji, a pitanja Agrobiznis magazina su i dalje bez odgovora na osnovu čega je ministar to zaključio. Međutim ministar poljoprivrede Republike Hrvatske i drugi zvaničnici svoje građane uveravju da jedu ispravnu i kvalitetnu hranu.

Kako prenosi portal http://rs.seebiz.eu otvarajući drugu hrvatsku konferenciju o proceni rizika hrane ministar Tomislav Tolušić je ocijenio kako je situacija kontrole sigurnosti hrane danas puno bolja, čemu su doprinele i brojne kontrole na terenu, koje se provode u puno većem obimu nego prethodnih godina.

To pokazuje da se uz preventivne, a ponekad i represivne aktivnosti, neke stvari mogu popraviti i unaprijediti. Kada je reč o inspekcijama i onome što radi Ministarstvo poljoprivrede, tu nema povlastica, popusta i "gledanja kroz prste", niti će biti u budućnosti, poručio je ministar Tolušić

Ocijenio je kako Hrvatska agencija za hranu (HAH), sa sedištem u Osijeku, u saradnji s drugim institucijama omogućava hrvatskim potrošačima kvalitetnu procenu rizika i sprečavanje problema, koje može izazvati nekvalitetna i zdravstveno neispravna hrana.

S obzirom da je ovogodišnja tema Svetskog dana hrane ulaganje u prehrambenu sigurnost i ruralni razvoj, Tolušić je ocijenio kako su program ruralnog razvoja i EU fondovi neka od rešenja za ruralna područja Hrvatske, kako u budućnosti ne bi opustela zbog ekonomskih migracija.

Direktorka Hrvatske agencije za hranu (HAH) Andrea Gross-Bošković ističe da slučajevi u kojima se otkriju određeni rizici a javnost obavesti o povlačenju određenih proizvoda s tržišta pokazuju "da institucije funkciošu i rade svoj posao",

"Iako u životu nema apsolutne sigurnosti, pa tako i u segmentu sigurnosti hrane, ulažemo sve moguće napore kako bi naši građani bili što sigurniji", poručila je Gross-Bošković.

http://rs.seebiz.eu/tolusic-dostatna-proizvodnja-hrane-i-njezina-sigurnost-najveci-izazov/ar-164166/

Intervju ministra Trivana možete pročitati ovde: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:685039-GORAN-TRIVAN-I-otrovi-iz-hrane-krivci-za-belu-kugu 

Ruski ministar poljoprivrede Aleksandar Tkačev u petak je imao sastanak s najvišim političarima među kojima je bio i predsednik Vladimir Putin. Snimak sa tog sastanka postao je hit na društvenim mrežama zbog reakcije predsednika Rusije na glupu izjavu ministra.

Sastanak je održan u Voronežu, a Tkačev je prisutnima govorio o uspešnom iskustvu Nemačke u izvozu proizvoda životinjskog porekla.

"Nemačka godišnje prodaje više od tri miliona tona svinjskog mesa u Kini, Indoneziji, Japanu...", rekao je minister i izazvao reakciju Putina.

"Indonezija je muslimanska zemlja, svinjetina nije dozvoljena", ispravio ga je Putin.

"Južna Koreja ... U čemu je razlika", odgovorio je Tkačev i nastavio govor.

Izjava ministra poljoprivrede izazvala je smeh u sali, a Vladimir Putin je pokrio lice rukama.

Izvor:

https://noizz.rs

Video: https://youtu.be/ENtLG5rnO68 

Premijeri zemalja Višegradske grupe upozorili su 13. oktobra u Bratislavi, na samitu o dvostrukim aršinima za namirnice i robu na zapadnim i istočnim, postkomunističkim tržištima u Evropi, da je u igri poverenje u EU i njene institucije, zato što u njoj ne sme da postoji prostor za evropske potrošače višeg i nižeg reda. Nove analize u Češkoj pokazale su da pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema a da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka.

"Da počnem tvrdnjom da u EU jednakih nema prostora za potrošače nižeg reda. Nije to samo moje mišljenje. Čulo se i u govoru šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera o stanju Unije. Radi se o problemu cele Evrope. Tema samita su proizvodi jednakog kvaliteta za sve građane. Tvrdnje proizvođača da mi imamo drugačiji kvalitet vode ili drugačiji ukus su neprihvatljive i neosnovane", kazao je otvarajući samit slovački premijer Robert Fico.

Fico je podsetio je da se taj problem proizvoda istog imena u istom pakovanju ali goreg kvaliteta i to ne samo kada su u pitanju namirnice, već i druga roba, kozmetika, čak i automobili vuče još od dvedesetih godina.

"Sve više je zemalja koje traže zajednički evropski pristup. Da nadnacionalne kompanije poštuju standarde i da ne isporučuju na njihova tržišta proizvode goreg kvaliteta. Raduje nas da neke kompanije reaguju i ujednačile su kvalitet. Ne raduju nas novi rezultati poređenja proizvoda u Slovačkoj i Austriji. Jednostavno nije moguće da ta ista šunka osam kilometara od Slovačke ima 10% više mesa dok u Slovačkoj ima tri puta više soli", kazao je Fico.

Mađarski premijer Viktor Orban podsetio je na istorijsku nepravdu da su Mađarska i druge zemlje Višegradske četvorke, poznate kao proizvođači kvalitetne hrane, u pristupnom procesu u EU morale da otvore svoja tržišta i da uđu u globalnu borbu za tržišta sa nadnacionalnim kompanijama. "Morali smo da se takmičimo sa velikim globalnim kompanijama i mnogo naših tradicionalnih proizvođača propalo je a preuzele su ih nadnacionalne kompanije. Iako umemo da proizvodimo dobre namirnice, sada imamo lošije i to je istorijska nepravda", kazao je Orban.

Mađarski premijer naglasio je da iza takvog pristupa da se na istočnoevropska tržišta izvoze proizvodi lošijeg kvaliteta nego za Zapad za Mađare, Čehe, Slovake i Poljake krije pretnja da to znači i generalno goru budućnost "Mi smo ljudi podozrivi. Uvek kad su neki sitni signali imamo osećaj da je iza toga nešto veće. Da dupli aršin u robi znači EU u više brzina, znači kvalitet života u više brzina. Razlike u hrani ukazuju i na razlike u životnom standardu", kazao je Orban.

Mađarski premijer upozorio je da je takav, kako je kazao, gramzivi način varanja i laganja ljudi u malim zemljama neprihvatljiv, posebno što to rade nadnacionalne kompanije koje spadaju među neka od najbogatijih preduzeća u svetu. Ubrzavanje približavanja životnog standarda "novih Evropljana" sa Zapadom kao jednu od efikasnih mera da nestanu sami dvostruki aršini sa zapadnih i istočnih tržišta uz izmene konkretnih propisa zatražio je češki premijer Bohuslav Sobotka.

"Problem lošije hrane ima širi kontekst. Razlog je nedovršena i suviše spora konvergencija zemalja EU. Nas cilj je da se ekonomski i socijalni uslovi života građana EU približe toliko da ta praksa nestane. Ne mogu same države članice da obezbede konvergenciju. Očekujem da će Evropska komisija predložiti rešenja da se ubrza ekonomsko i socijalno priblizavanje standarda u članicama EU", kazao je Sobotka. Češki premijer zatražio je od EK hitnu reviziju evropske smernice o nepoštenoj trgovinskoj praksi i varanju potrošača, jer sadašnja ne omogućava dovoljno efikasne sankcije za preduzeća koja tako varaju potrošače. Premijeri Višegradske četvorke očekuju da evropska komesarka pravde i za zaštitu potrošača, Čehinja Vjera Jourova, na skupu predstavi nove zajedničke, evropske mere da se ujednači kvalitet namirnica i proizvoda na celoj teritoriji EU.

"Očekujem da će evrokomesarka Jourova koja ima razumevanja za ovaj problem saopštiti da postoje nova tumačenja postojećih propisa koja će omogućiti da oštrije intervenišemo protiv preduzeća koja se tako ponašaju. Kao drugo, očekujem da će biti dogovorena zajednička metodologija za poređenje proizvoda", kazao je uoči samita slovački premijer.

Testove i poređenje istih proizvoda za zapadna i istočna tržišta prva je počela Češka, usledili su testovi slovačke prehrambene i veterinarske inspekcije, a zatim i drugih zemalja nove Evrope. Pre svega premijeri Slovačke i Češke, uz podršku premijera Mađarske i poljske premijerke Beate Šidlo uspeli su da nateraju ovog leta Evropsku komisiju da problem prizna. EU je još pre samita u Bratislavi obećala da će izdvojiti dva miliona evra za dalje testove.

Najnoviji češki test, dva dana pred samit, pokazao je da ista pica sa sirom u Nemačkoj sadrži sir, dok sira u pici sa sirom za Čehe nema, da je u Nemačkoj sok od narandži zaista od narandži dok Česi kao sok od narandži piju jeftiniji sok od jabuka, kečap za Čehe istog imena, pakovanja i proizvođača ima za 40% manje paradajza nego za Nemce.

U tom najnovijem testu češkog ministarstva poljoprivrede upoređivan je 21 proizvod za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske i pokazalo se da je sedam proizvoda bilo istog kvaliteta, dok su kod 11 primećene velike razlike.

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

http://www.euractiv.rs 

Prema podacima Ujedinjenih nacija, u svetu je gladno 815 miliona ljudi, nemaju ni jedan obrok dnevno. Broj gladnih brzo može premašiti i milijardu ljudi, jer su smanjene donacije i investicije u poljoprivredu. Sukobi, suša, klimatske promene i sukobi, razlozi su što neki ljudi dnevno nemaju ni jedan obrok. U svetu se 16. oktobar, obeležava kao Svetski dan hrane. Na taj dan 1945. godine, osnovana je Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija kaže da su humanitarne potrebe povećane u proteklih devet meseci naročito u Somaliji, Jemenu, Južnom Sudanu i Nigeriji. Zato međunarodna zajednica mora da poveća humanitarnu pomoć i hitno obezbedi sredstva.

"Oko 60 procenata od 815 miliona ljudi koji su gladni, živi u zemljama zahvaćenim sukobima", kaže Antonio Guteres, generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Zbog suše i slabije žetve u celom svetu raste cene hrane. Subsaharska Afrika je i dalje najteže pogođena glađu. Svetski dan hrane je dan kada se ukazuje na siromaštvo, glad i značaj proizvodnje hrane.

U Etiopiji, svaki deseti stanovnik je napustio zemlju zbog gladi i nezaposlenosti, najviše mladih.

Svetska organizacija pokrenula akcije pomoći, zapošljavanja i obuke za gajenje povrća, za ovčarstvo ili pčelarstvo.

"Moji roditelji su srećni jer rade. Uzgajaju ovce, a od toga imamo i direktnu korist", kaže Dar Husein.

"Bavimo se proizvodnjom povrća. Dobro nam ide. Očekujemo da ćemo zaraditi od berbe i prodaje. Otišli smo od kuće. Ovde smo srećni. Bolje živimo", kaže Aishasuf Sied.

I klimatske promena uzrok su da milioni ljudi, odlaze iz ruralnih područja.

"Povezali smo se sa lokalnim tržištem. Ono što proizvedemo ponudićemo školama i fakultetima", kaže Javar Seida.

Malo je onih koji se i pored svega vraćaju.

"Uzgajam piliće. Kada porastu, tada ih prodajemo. Sarađujemo s lokalnim organizacijama", kaže Amaid Ahmeda.

Pomoć Svetske organizacije i finansiranje poljoprivrede u ruralnim područjima smanjilo je migracije - ali samo u nekim zemljama. I dalje zabrinjava da raste broj gladnih i siromašnih i to u vreme, kada se širom sveta - baca trećina proizvedene hrane. Samo u SAD godišnje se baci oko 220 miliona tona hrane, vredne oko 50 milijardi dolara.

Izvor: www.rts.rs

 

Očekuju nas nova poskupljenja!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3122-ocekuju-nas-nova-poskupljenja

 

 

 

Agrokor je u 2016. godini zabeležio gubitak od 440 mil EUR, od čega se 300 mil EUR odnosi na maloprodaju, a 250 mil EUR samo na Konzum. Ovo pokazuju rezultati vanredne revizije poslovanja celog holdinga kojim je obuhvaćeno 27 preduzeća, od čega tri iz Srbije i tri iz BiH. Nažalost, još uvek nisu objavljeni rezultati revizije naših kompanija, već samo najvećih hrvatskih članova Agrokor grupe. Revizija poslovanja je utvrdila i da je kapital Agrokora manji nego što se prvobitno mislilo za čak 1,7 mlrd EUR. Opet je najviše ispravljen kapital maloprodajnih preduzeća za 1,4 mlrd EUR. Prema rečima privremenog upravnika Agrokora, revizija je rađena pod pretpostavkom nastavka poslovanja, a da Agrokor nije zaštićen od poverilaca Lex Agrokorom bio bi zreo za stečaj.
 
Ovom revizijom su pročešljani i bilansi za 2015. godinu pa se došlo do zaključka da je u stvari u 2015. zabeležen gubitak od 140 mil EUR iako je prvobitno iskazana dobit od 110 mil EUR. Zanimljivo je da je dominantan razlog za ovako loš rezultat tretman međukompanijskih pozajmica i obaveza. Naime, revizori iz Ernst&Young su ocenili da treba rezervisati polovinu međusobnih potraživanja Agrokorovih kompanija. Na primer, samo Jamnici su ispravljena potraživanja od drugih preduzeća u okviru Agrokora u visini celih 82 mil EUR.
 
U zamršenom klupku međusobnih dugovanja i potraživanja, na osnovu objavljenih podataka može se videti da su zrenjaninska fabrika ulja Dijamant i fabrika sladoleda i smrznute hrane Frikom pozajmljivali sredstva preduzećima iz Agrokor grupe. Tako je Dijamant pozajmio 2,5 miliona evra Ledu, 2,8 miliona evra Jamnici (koja je vlasnik Mivele u Srbiji) i 130.000 evra Konzumu. Takođe, Frikom je pozajmio 3,65 miliona evra Jamnici. Ne može se utvrditi da li su revizori i za koliko obezvredili ove pozajmice srpskih kompanija. Takođe, deluje da Agrokorove srpske kompanije iz prehrambenog sektora nisu dobijale pozajmice od hrvatskih kompanija. U finansijskom izveštaju Leda koja je vlasnik Frikoma navodi se da je srpska kompanija tokom 2017. godine smanjila dug prema bankama za 9,5 mil EUR, kao i da je za produženje roka otplate ostatka duga položila zaloge nad objektima u Čačku, Gornjem Milanovcu i Nišu u vrednosti 13 mil EUR. Inače ukupne potencijalne obaveze najvećih Agrokorovih kompanija u Hrvatskoj, Konzuma, Leda i Jamnice po osnovu jemstava za kredite i ostale dužničke instrumente Agrokora iznose neverovatnih 9,25 mlrd EUR.
 
Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koji je sada pod vanrednom upravom države, kratko se obratio preko internet portala koji mu je do sada jedini način komunikacije sa javnosti rečima da izveštaji "potvrđuju veliku vrednost koju smo izgradili tokom 30 godina neprestanih ulaganja", najavivši detaljniji komentar nakon što prouči izveštaje. On poslednjih nedelja optužuje hrvatsku vladu i njene pojedine članove da su zarad privatnih interesa uništili njegovu kompaniju.
 

Svečanom otvaranju fabrike nudli, kompanije CG CORP GLOBAL iz Nepala, prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je ovom prilikom izjavio da je ovo peta fabrika u Rumi, koja je u poslednje četiri godine otvorena. 

Kako je za Agrobiznis magazin istakao predsednik, zadovoljan je kvalitetom hrane koja se može naći na policama marketa u našoj zemlji. Dodaje i to, da novootvorena fabrika nudli, koristi pretežno sirovine iz naše zemlje, preko 90%, počevši od soje, kukuruza i pšenice, uglavnom sa teritorije opštine Ruma, ali i ostalih opština u Sremu i Mačvi. 

 

Nudle iz Srbije ulaze na tržište Evrope

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3124-nudle-iz-srbije-ulaze-na-trziste-evrope

                    

                    detalj sa otvaranje fabrike nudli

 

Reč je o aršinima nadnacionalnih kompanija koje, tvrdi se, za Zapad proizvode kvalitetniju robu nego za siromašniju postkomunističku Evropu.

"Budući da se sada pripremaju izmene legislative o zaštiti potrošača, tražimo da se u njih uvrsti jedna jednostavna rečenica koja kaže: Ako je proizvođač isti, marketinški proizvod izgleda isto, potrošač ima razloge da misli da je to isti proizvod, onda proizvod mora da ima isti sastav i isti kvalitet", kazao je ministar Jurečka. 

Češki ministar poljoprivrede veruje da bi ta mala jednostavna izmena koji bi zauvek rešila problem duplih aršina mogla da stupi na snagu najdalje za godinu i po dana, pošto će u prvom kvartalu naredne godine Evropska komisija ionako usvajati druge izmene u zakonima koji štite potrošače. 

Evropska komisija i njen šef Žan-Klod Junker, posle žestokog višemesečnog pritiska Višegradske grupe, konačno su letos priznali ;da nadnacionalne kompanije zaista gledaju na istočnu Evropu drugačije nego na zapadne, razvijene članice EU, kao na nekakvu kantu za đubre. 

Međutim i Junker i evrokomesarka pravde i zaštite potrošača, Čehinja Vjera Jourova, odabrali su da se u suzbijanju duplih aršina iskoristi postojeća evropska legislativa o zabrani varanja potrošača i nepoštenoj trgovinskoj praksi a ne da se donose novi zakoni. 

"Taj pristup može da se iskoristi ali nije idealno rešenje. Morate da se oslonite da ćete na drugoj strani, bilo u Nemačkoj ili Belgiji imati partnera koji će biti dobrovoljno spreman da sa vama sarađuje. Danas ne postoji nikakav pravni instrument koji može da naredi da taj nadzorni organ sa nama sarađuje", kazao je Jurečka. 

EU je izdvojila dva miliona evra za zemlje članice da obave što više uporednih testova namirnica i drugih proizvoda, a Slovačka je proširila svoj prethodni test 33 namirnice kupljene u Slovačkoj i Austriji. 

Prošireni test pokazao je da je skoro polovina, 16 namirnica, po sastavu i osobinama daleko goreg kvaliteta za Slovake u odnosu na Austrijance, kod 11 proizvoda nađene su manje razlike na štetu postkomunističke verzije, dok su Slovaci mogli jedino da se raduju da jedu indijske orahe kvalitetnije nego Austrijanci.

Izvor: http://www.b92.net 

Evropska unija je rešila da stavi tačku na dvostruke standarde u proizvodnji hrane za istočno i zapadno tržište. Do kraja godine biće utvrđeni jedinstveni standardi za ispitivanje prehrambenih proizvoda i za ta istraživanja na raspolaganju je milion evra, izjavila je Vera Jurova, evropska komesarka za pravosuđe i potrošače. 

Jurova je, u izjavi za Dojče vele rekla da prodaja dva različita proizvoda u istom pakovanju jedne za "bogate" druge za "siromašne" članice EU dovodi potrošače u zabludu.

Predsednik Evropske komisije je sredinom septembra saopštio da se ovakva praksa više neće tolerisati na tržištu EU. Odlučeno je da komisija neće predlagati novo zakonodavstvo kojim bi se ovaj problem rešio, ali da će se iskoristiti svi postojeći propisi kako bi diskriminacija potrošača bila prekinuta.

U Srbiji se ovim povodom još nije oglasio niko od nadležnih, iako je poznato da su ovakvi proizvodi i na našem tržištu. Goran Popović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da potrošačke organizacije nemaju novac za uporedna istraživanja.

- Poslednje istraživanje dvadesetak proizvoda iz potrošačke korpe 2011. godine pokazalo je da postoje razlike u kvalitetu. I tada smo ukazivali na ovaj probblem. Država bi trebalo ozbiljnije da se uključi, kako bismo i mi profitirali na ovom talasu koji su pokrenule članice EU. 

Pitanje diskriminacije potrošača prva je pokrenula Slovačka, a jedno od najsveobuhvatnijih istraživanja uradila je Hrvatska, kada je ustanovljeno da su oko 60% ispitanih proizvoda Hrvati plaćali skuplje nego potrošači u Nemačkoj, a samo kod 4 od 26 ispitanih artikala nije nađena razilka ni u kvalitetu ni u ceni.

Izvor: www.ekapija.com 

U mnogim domovina, papagaji su omiljene životinje. Najviše naseljavaju subtropski i tropske predele a najbrojniji su u australijskoj faunističkoj oblasti, koja se smatra centrom širenja reda papagaja. Pored toga rasprostranjeni su u jugo-istočnoj Aziji, Indiji, Zapadnoj Africi, Južnoj i Centralnoj Americi. U ishrani papagaja i kanarinaca, trebalo bi da bude belančevina, ugljenih hidrata, masti, vitamina i mineralnih materija, koje su važne za zdravlje ptica.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31