Međunarodna komisija eksperata osmislila je "planetarni zdravi način ishrane" koji će da spasi živote, planetu i nahraniće milijardne gladnih, ali koji će zahtevati veliko smanjenje konzumiranja crvenog mesa.

Ovim načinom ishrane biće otklonjena i opasnost od ekološke katastrofe usled rasta svetske populacije.

Takođe, ovim načinom ishrane rešiće se pitanje poljoprivrede, odnosno uzgoja stoke, klimatskih promena, uništenja prirodnog okruženja, kao i zagađenja reka i okeana, piše "Gardijan".

Ovaj način ishrane ne odbacuje u potpunosti meso i mlečne proizvode, ali zahteva značajne izmene i okretanje namirnicima koje ljudi sada jedva da jedu.

Dijeta predviđa drastično smanjenje konzumiranja crvenog mesa i šećera, a udvostručavanje unosa povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova.

Prema ovom načinu ishrane, ljudi u Severnoj Americi treba da smanje unos crvenog mesa za 84 odsto, ali da šest puta povećaju unos mahunarki, odnosno pasulja, i sočiva.

Što se tiče Evropljana, oni moraju da jedu 77 odsto manje crvenog mesa i 15 puta više orašastih plodova i mahunarki. Takođe, istočna Azija moraće da smanji unos ribe, a Afrika skrobnog povrća.

Ovaj način ishrane je dobar za sve jer će spasiti najmanje 11 miliona života godišnje od smrti koja je uzrokovana nezdravom ishranom, sprečiće ekološku katastrofu i uništenje prirode.

Ako se zna da će do 2050. godine na Zemlji živeti 10 milijardi ljudi, sadašnji način ishrane nije održiv i vodiće sve većim zdravstvenim problemima i sve izraženijem globalnom zagrevanju.

Novi način ishrane preporučuje manji unos ribe i piletine, a veći mahunarki, leblebije, voća i povrća. Unos mahunarki se preporučuje svaki dan, kao i voća i povrća.

Naučnici smatraju da je potrebno oporezovati crveno meso kako bi ovaj sistem zaživeo.

Izvor: http://rs.n1info.com/Zdravlje/a452656/Ishrana-koja-ce-spasiti-planetu.html

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva.  Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u:

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?

Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno, Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računa se u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.

Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?

Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodne-seoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.

 

Da li su ovim propisom obuguhvaćeni članovi porodice i familije?

Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu,  nisu obuhvaćeni ovim propisom.  

Detaljnije u narednom izdanju Agrobiznis magazina.

Informacije o pretplati: 0692211049

Konditori i proizvođači dečje hrane i sladoleda uštedeće 700.000 evra u ovoj godini, vest je koju su preneli svi mediji. Proizvođači dečje hrane u Srbiji, kao i proizvođači sladoleda i konditori, zahvaljujući uspešnoj inicijativi Privredne komore Srbije, od 1. januara oslobođeni su dažbine za mleko u prahu, što će im u 2019. godini doneti uštede veće od 700.000 evra.

Međutim nameće se pitanje, da li je ovakva odluka i zaslužena imajući u vidu da su isti ti konditori smanjli gramažu svojih proizvoda. Tako sada umesto nekadašnjih 100 grama, čokolade u Srbiji, u većini slučajeva iznose 80 i 90 grama, a pakovanja od 200 grama sada nisu veća od 160 grama. Nameće se realno pitanje zašto su konditorima odobrene ove pogodnosti sem za potrebe proizvodnje hrane za decu?

Proveravali smo na policama Evropske Unije gramaža čololada ne samo da je 100 grama za čokolade već se sada po istoj ceni može dobiti i dodatnih 20 grama gratis. Mi smo našli primere čokolada od 93 grama pa čak i 75 grama!

U obrazloženju odluke navedeno je da se mera preduzima radi povećanja konkurentnosti domaće industrije. Nameće se konkretno pitanje: hoće li konkurentniji konditori sada sniziti cene proizvoda pošto im je država izašla u susret zahtevu.

Setimo se samo činjenice da je, jedna od glavnih sirovina u ovoj industriji, šećer jeftiniji duplo nego pre 5 godina kada je cena bila preko 100 dinara. Da li ste od tada do danas videli da je i jedan slatkiš pojeftinio? Ako uzmemo za primer krem banana kompanije SOKO ŠTARK pre dve godine u većini radnji bila je 10-11 dinara danas je možete kupiti eventualno na akciji za manje od 15 dinara.

Ako bi smo bili šaljivi možda konditori vode računa o našem zdravlju i vitkom stasu takoda sada snižavaju gramažu ali ne i cene.

Kako ovaj članak samo može da iznervira već revoltirane potrošače ne ostaje nam niša drugo do da čitamo deklaracije i nosimo digitrone tako da znamo ko je povoljniji.

 

Izvor informacija o cenama pojedinih artikala www.cenoteka.rs 

U predstavljanju srpske autohtone sorte prokupac, na scenu je stupila etiketa Breg 2015 iz vinarije Doja. U pitanju je nešto manje od 1.500 proizvedenih boca stopostotnog prokupca, trenutno najskupljeg na tržištu (2.400 rsd), a priliku da ga probaju imaju za sada samo gosti desetak elitnih srpskih restorana. Šta je zapravo Breg i sa kojom je namerom nastao, pitali smo Gorana Todića, vlasnika vinarije Doja.
 
- To je nešto što želimo od prokupca, smer u kojem ćemo ići. Sve kreće iz vinograda, smanjivanje rodnosti i druge mere, najviše jedan grozd po lastaru. Bitno je da biljka bude provetrena, zdrava i da idemo na fenolnu i aromatsku zrelost.
 
Grožđe za Breg dolazi iz najboljeg dela vinograda po imenu Srednji breg, sa nadmorske visine od 480 metara, gde su podloga i uticaj vetrova jasno drugačiji nego u ostatku vinograda. Crvena zemlja sa dosta kamenja oduvek je davala specifičan kvalitet, drugačiji, manji rod.
 
- Znam taj položaj odranije – objašnjava Todić. – Bobice su manje, biljke manje bujne, a vinograd je u desetoj godini. Zato smo grožđe odatle izdvojili između 15. i 20. oktobra i nakon dvadesetak dana maceracije polegli vino u francuski i delom srpski barik, gde je ležalo dve godine, a kasnije još jednu u boci. I još jedna bitna stavka: Breg će se proizvoditi samo u najboljim godinama.
 
Breg 2015 nakon dekantiranja daje blage ali veoma zanimljive asocijacije na duvan, što se prepliće sa višnjom i sitnim bobičastim voćem, čime je apsolutno drugačiji od svakog poznatog predstavnika ove sorte. Na ukusu se javljaju izuzetno visoke ali prijatne kiseline, tanini su zreli, softani i postojani, što ukazuje na veliki potencijal odležavanja. U dugoj završnici ponavlja se senzacija duvana, pa i crne čokolade, čime ovo vino sa 13 % alkohola zaogrće braonkasti plašt elegancije. 
 
Izvor: www.ekapija.co

Poljoprivrednici koji se bave organskom biljnom proizvodnjom dobili su mogućnost besplatnog korišćenja mobilne aplikacije pod nazivom Agrolife, koja će im olakšati administrativne poslove i praćenje aktivnosti u polju. Takođe, Agrolife aplikacija doprineće modernizaciji poslovanja proizvođača.

Samo neke od prednosti korišćenja mobilne aplikacije i vođenje digitalnih zapisa su: evidentiranje svakodnevnih aktivnosti na terenu uz brzu primenu ponuđenih šifarnika, grafički prikaz plodoreda i mapa proizvodnih površina, kao i pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

 

 

pregled realozovanih aktivnosti, upotrebljenih inputa, proizvedenih i prodatih količina proizvoda, sistem alarma koji upozoravaju na određena odstupanja u odnosu na planirane procese itd.

Besplatno korišćenje softvera Agrolife omogućila je Nemačka organizacija za međunarodn saradnju GIZ, a u saradnji sa Direkcijom za nacionalne referentne laboratorije Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede omogućeno je da softver koriste i ovlašćene kontrolne organizacije koje obavljaju kontrolu organske proizvodnje kod proizvođača.

Aplikacija se može besplatno preuzeti sa Google Play prodavnice.

 

Izvor: http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

Kako je objavljeno na sajtu Direkcije za acinalne referentne laboratorije Evropsko veće je usvojilo novu Uredbu o organskoj proizvodnji i obeležavanju organskih proizvoda: Regulation (EU) 2018/848 of the European Parliament and of the Council of 30 May 2018 on organic production and labelling of organic products and repealing Council Regulation (EC) No 834/2007

Nova uredba će se primenjivati od 1. januara 2021. godine.
Šta će se promeniti novom uredbom?

Pravila o proizvodnji biće pojednostavljena i dalje usklađena putem ukidanja izuzetaka i odstupanja;
kontrolni sistem će se ojačati zahvaljujući strožim merama opreza i širim proverama na osnovu rizika duž celog lanca snabdevanja;
proizvođači u trećim zemljama moraće da se pridržavaju istih pravila kao i proizvođači u EU;
predmet nove regulative biće šira lista proizvoda (npr. so, pčelinji vosak, listovi vinove loze) kao i dodatna pravila proizvodnje (npr. za jelene, zečeve i živinu);
sertifikacija će biti lakša za male poljoprivrednike, zahvaljujući novom sistemu grupnog sertifikovanja;
kako bi se smanjio rizik od slučajne kontaminacije pesticidima koristiće se jedinstven pristup;
odstupanja za proizvodnju u gredicama u staklenicima biće ukinuta.

Koliko se proizvodi organske hrane kod nas?

Organska proizvodnja u Srbiji ima tendenciju rasta. U 2011. godini, ukupna površina pod organskom proizvodnjom bila je 6.335 ha, a u 2017. godini 13.423 ha, što je povećanje za više od dva puta. Najveće površine su u Vojvodini, a najviše se gaje žitarice i industrijsko bilje (region Vojvodine) i voćne vrste (region Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije). Broj proizvođača je porastao sa 213 iz 2011. godine na 434 proizvođača u 2017. godini. U organsku proizvodnju je uključeno i 5719 kooperanata, odnosno malih proizvođača koji imaju zaključen ugovor o saradnji sa nekim od proizvođača i izvoznika organskih proizvoda. Izvoz organskih proizvoda u 2017. godini iznosio je 23.113.073 evra. Najviše se izvozilo u zemlje Evropske unije (najviše u Nemačku) i to smrznuto jagodasto voće, pre svega malina. Takođe, asortiman proizvoda je danas razumljivo širi, ali je i dalje najviše primarnih proizvoda, neprerađenih ili sa najmanjim stepenom prerade (npr. sušeno voće).

 http://www.dnrl.minpolj.gov.rs 

 

Kako javlja RTV PINK u Gračanici su pčelari zabrinuti za svoja pčelinja društva jer zbog taksi Prištine od 100% otežano se snadbevaju potrebnim repromaterijalom za rad. Da li će pčele preživeti na Kosovu i Metohiji govorilo se na skupu Udruženja pčelara “Nukleus” iz Gračanice koji postoji tek godinu dana. Godišnjica rada obeželena je Skupštinom pčelara na kojoj su sumirani ostvareni rezultati i izloženi planovi za budućnost.

Članovi udruženja pčelara ovom prilikom izrazili  zabrinutost zbog mera Prištine o uvođenju taksi od 100% na srpske proizvode jer se već suočavaju sa nemogućnošću nabavke osnovnog materijala za rad.

Milan Đokić, predsednik Udruženja pčelara “Nukleus” kaže da su oni bili i ranije primorani da kupuju, u centralnoj Srbiji, svu neohodnu prateću pčelarsku opremu kao što je i najglavniji - pčelinji vosak, nabavljaju se i razni preparati za tretiranje bolesti pčela. Međutim sada sa novonastalom situacijom nama je veoma otežan rad sa pčelama kaže Đokić. Borimo se za egzistenciju, za opstanak, imamo puno pčelara kojima je pčelarstvo jedini novčani prihod, oni od toga izdržavaju svoje porodice dodaje Milan Đokić.

Gligorije Stojanović, njegov kolega iz Udruženja “Nukleus”  kaže da ako se ovako nastavi nećemo moći da nabavimo ni pogače za zimsku prihranu pčela, ni satne osnove kao i drugi repromaterijal, košnice, ramove za društva i mislim da ove mere ne vode ničemu i verovatno će se sve cene podići i poskupeće repromaterijal tako da će na jednoj strani biti naša nemogućnost da nabavimo i ako dođemo do potrebih sredstav platićemo i duplo skuplje nego što je to bilo do sada objašnjava situaciju Stojanović.

Ovom prilikom uprkos problemima i nevolji koja ih snalazi na Skupštini udruženja “Nukleus” koja broji 15 članova, uručena su priznanja zaslužnim pčelarima.

Agrobiznis magazin već nekoliko nedelja radi istraživanja o tome kakve sokove pijemo,od čega se oni prave i kako se deklarišu. Manje ili više nailazimo na otpor kod velikih proizvođača sa prilično nekorektnim zahtevima. Tako smo pre nekoliko dana kontaktirali i jednu od najvećih kompanija na svetu koja proizvodi i u Srbiji. Zanimalo nas je od čega se prave NEXT sokovi i  gde se nabavljaju sirovine. Umesto odgovora dobili smo pitanja. Kako ne bismo prepričavali najbolje pogledajte sami ilustraciju.

Naravno da smo odbili da se na takav način odnose prema medijima i umesto da odgovaraju na naša pitanja oni zapravo postavljaju pitanja. Zbog toga smo rešili da sa ovom pričom idemo dalje i uputili zahteve za vanredni inspekcijski nadzor nad proizvođačem NEXT sokova. Kada budemo dobili odgovore i informacije mi ćemo vas o tome obavestiti.

Redakcija Agrobiznis magazina 

 

 

 

 

Redakcija Agrobiznis magazina 

Ukus fest predstavio nove i poznate proizvode Srbije: Pored brojnih događaja koje smo za vas posetili bili smo i u Kombank dvorani gde se održavala manifestacija UKUS FEST, koju su podržali Ministarstvo poljoprivrede Srbije, Sekretarijat za privredu Grada Beograda i Privredna komora Srbije. Član Gradskog veća Dragomir Petronijević podsetio je da se mnogo puta do sada čulo da Srbija ima kvalitetnu hranu, ali da nema gotove proizvode. "Danas ih ovde ima hiljadu, što je pokazatelj da ne izvozimo više samo sirovine. Ovo je primer da je to moguće. Grad će nastaviti da subvencioniše poljoprivrednike, pa je tako za narednu godinu planirano 200 miliona dinara", rekao je Petronijević. On je, kako prenosi Beoinfo, izlagačima poručio da je sva suština u njima i u njihovom radu, i pozvao proizvođače da koriste subvencije,  da se udružuju, ali i da se bore za tržište i veću proizvodnju.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević posebno je istakao da Srbija ima mnogo vrednih domaćina koji čuvaju tradiciju. UKUS FEST promoviše najbolje iz naše zemlje", dodao je Bogićević i najavio da će se naredne godine poljoprivrednicima kroz mere Ministarstva poljoprivrede omogućiti da se što lakše bave preradom jer je ona budućnost, a i proizvodi koji se dobijaju su znatno skuplji. U ime izlagača, obratila se Jelisaveta Joksimović iz Vinarije "Ohrid", a u ime organizatora, autorka festivala Kristina Trmanović, koja je izrazila zahvalnost svima što su "prepoznali i podržali ovu energiju i inicijativu". Među izlagačima videli smo i domaći kajmak iz Valjeva, sireve iz tog kraja, jaja od prepelice od kojih se prave i sapuni, posetioci su degustirali i vina “Romansa”, rakije “Gružanska nit”, a posebnu pažnju posetila privukli su sokovi iz Šumadije pod imenom GREENY.

Ovi sokovi su karakteristični po tome što se prave isključivo od domaćih sirovina koje se proizvode u voćanjacima u okolini Aranađelovca, a dostupni su u malim pakovanjima ali i onim većim od 3 litra. Mi smo probali jabuku i mešavinu jabuke i cvekle što će predstavljati prave “vitaminske bombe” za vaš organizam, naročito u zimskom period kada unosimo manje voća i povrća.

Autor: Nemanja Popović

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31