Veterinarska inspekcija izvršila je pojačani nadzor u Zlatiborskom upravnom okrugu. Konstatovan je veći broj nepravilnosti kod subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla. U dva objekta registrovana za preradu mesa uočene su nepravilnosti pretežno strukturalne prirode a koje su u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS“, broj: 73/10), kao i nepravilnosti vezane za posebne uslove higijene hrane uključujući i neimplementiran HACCP koji su u suprotnosti sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla , kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla („Službeni glasnik RS“, broj: 25/11 i 27 /14).

Kod jednog subjekta zatečena je hrana životinjskog porekla koja nije označena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost u ukupnoj količini od 405 kg hrane koja je proglašena nebezbednom za ishranu ljudi, stavljena van prometa i poslata na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora a dodatnih 600 kg hrane koja je bila propisno obeležena ali čuvana u neadekvatnim temperaturnim uslovima je službeno uzorkovano i stavljeno van prometa do stizanja rezultata analiza. Pored navedenog, kod istog subjekta stavljeno je van prometa 2000 kg dimljenih proizvoda i blokirano od strane veterinarskih inspektora do stizanja analiza službenog uzorkovanja jer isti subjekt u tekućoj godini nije radio analize gotovih proizvoda.

U objektu koji se bavi preradom mleka i proizvodnjom kajmaka zatečene su strukturalne neusaglašenosti, loš nivo higijene, plesnivost prostorija što u velikoj meri utiče na opšte uslove higijene hrane a što je u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane („Službeni glasnik RS, broj: 73/10) . Pomenutom subjektu zabranjen je rad do otklanjanja nedostataka.

Za sva tri subjekta u poslovanju hranom izrečena je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Subjekti kojima je zabranjeno korišćenje opreme i prostorija do otklanjanja neusaglašenosti su:
Objekat za preradu mleka Zlatibor K , selo Šljivovica , opština Čajetina
Objekat za preradu mesa SZR Rupić, selo Mačkat , opština Čajetina
Objekat za preradu mesa SZR Radojičić, selo Mačkat , opština Čajetina

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/pojacan-nadzor-veterinarske-inspekcije-u-zlatiborskom-upravnom-okrugu/?script=lat

Cene hrane i bezakoholnih pića u Srbiji bile su prošle godine 22 procenta niže od proseka u Evropskoj uniji, navodi evropska statistička služba - Evrostat.Naime, nivo cena uporedive korpe proizvoda, u kojoj su hleb i cerealije, meso, mleko, sir i jaja, iznosio je 2018. godine u Srbiji 78 odsto od proseka EU, pri čemu je 100 uzet kao bazni indeks, pokazuju rezultati istraživanja objavljeni na zvaničnoj internet-stranici Evrostata.

U poređenju sa zemljama u regionu, hranu i bezalkoholna pića smo plaćali jeftinije od građana Hrvatske i Slovenije, gde je nivo cena tih prozvoda iznosio po 97 odsto od proseka u EU, kao i od žitelja Albanije (79%), Mađarske (85%) i Grčke (106%).Međutim, ove namirnice su u Srbiji bile skuplje nego u Bosni i Hercegovini (76% od proseka EU), Severnoj Makedoniji (62), Bugarskoj (76) i Rumuniji (66 odsto), dok su u Crnoj Gori bile na istom nivou kao kod nas (78%).

Posmatrano po pojedinačnim proizvodima, lani smo jeli jeftiniji hleb i žitarice (indeks 70% u odnosu na EU) nego komšije u Crnoj Gori (74), BiH (71), Sloveniji (104), Hrvatskoj (103), Grčkoj (114) i Madjarskoj (77).

Još niže cene tih artikala nego kod nas imali su Makedonci (57%), Bugari (62) i Rumuni (54%).

U Srbiji je prošle godine meso, sa indeksom cena 67 odsto od EU-proseka, bilo povoljnije kupovati nego u Hrvatskoj (85%), BiH (69), Albaniji (71), Sloveniji (97), Madjarskoj (75) ili Grčkoj (91%), a najpovoljnije cene su imali Crnogorci i Makedonci (62%).

Cene mleka, sira i jaja u Srbiji su, prema rezultatima komparativnog istraživanja Evrostata kojim je bilo obuhvaćeno 37 evropskih zemlja, takođe bile niže u odnosu na evropski prosek (indeks 87%).

Ove namirnice smo plaćali jeftinije nego Bugari (98%), Hrvati (96), Grci (134), Mađari (93), Slovenci (102) i Albanci (94), a skuplje nego Crnogorci (83), Makedonci (71) i građani BiH (81).

Nivo cena alkohola u našoj zemlji iznosio je lani 84 odsto od proseka u EU, a duvana 42 procenta. U regionu su alkoholna pića najskuplja bila u Grčkoj (133%), a najjeftinija u Severnoj Makedoniji i BiH (72), dok su cene duvana u regionu najviše bile u Sloveniji (68), a najniže u Severnoj Makedoniji - 29 odsto od proseka u EU.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=27&nav_id=1559474

Procedure u velikim sistemima su dobro razvijene i oni mogu da povuku proizvod sa tržišta za nekoliko sati, dok kod malih proizvođača nije tako lako povući proizvode, kazala je Tamara Bošković, načelnik odeljenja za veterinarsko javno zdravlje u Upravi za veterinu.

"Kod malih proizvođača, kao što su proizvodi od mleka, nije tako povući proizvode", rekla je Bošković na skupu povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji su u beogradskom Hajatu organizovali USAID i Ministarstvo poljoprivrede.Ona je ocenila da su proizvođači u Srbiji takođe prošli "dečje bolesti" da ne shvataju da je njihova odgovornost da povlače proizvode sa rafova.

Kako je rekla, nekad nije transparentno šta je povučeno sa rafova, i kad mediji saznaju tu informaciju, nastaje šteta za proizvođača.

Iako je nedavnim izmenama zakona o inspekcijskom nadzoru, precizirana podela nadležnosti inspekcija što se tiče maloprodaje, Bošković je istakla da su maloprodajni objekti i do sada bili kontrolisani, a nekada su se kontrole i preklapale.Ona je naročito istakla da je Uprava za veterinu prethodne dve godine radila sa malim proizvođačima mesa, a napravljeni su i vodiči i generičke "ček liste” tj. kontrole liste koje mogu da koriste u svojoj proizvodnji mesa kako bi zadovoljili neophodne standarde bezbednosti u proizvodnji.

U decembru 2018.godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je Svetski dan bezbednosti hrane kako bi skrenula pažnju celog sveta na zdravstvene posledice kontaminirane hrane i vode. Ovo je tema od izuzetno velikog značaja jer procene kažu da jedna od deset osoba na svetu pati od zdravstvenih tegoba izazvanih neispravnom hranom i vodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/velike-kompanije-brzo-povlace-sumnjiv-proizvod-sa-polica-male-kaskaju/zydsm90

Srbija istovremeno sa unapređenjem primarne proizvodnje hrane povećava njenu bezbednost, rekao je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević.

On je, povodom Svetskog dana bezbednosti hrane koji je obeležilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa USAID-ovim Projektom saradnje za ekonomski razvoj, rekao da je Srbija krajem prošle godine izmenila Zakon o bezbednosti hrane, što je krupan korak ka integraciji sa EU jer je prihvaćena njena regulativa.

- Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane unapređen je ceo sistem, a iz njega izmeštena regulativa o genetski modifikovanim organizmima, što će biti uređeno posebnim zakonom - rekao je Radošević.

Dodao je da se zakonom povećava odgovornost svih učesnika u lancu proizvodnje i prometa hrane, a jasnije je definisana nadležnost Nacionalne referentne laboratorije.

Laboratorija za ispitivanje kvaliteta mleka omogućila je, prema njegovim rečima, da se prati kvalitet i obezbedi fer cena za proizvođače. Istakao je da je taj Zakon omogućio i da se donese niz pravilnika kojima se reguliše neophodna higijena i način deklarisanja robe.

Zamenica direktora USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj Dragana Stanojević rekla je da o bezbednosti hrane, osim države treba da brinu i stručnjaci.

- Za unapređenje bezbednosti hrane pored stručnosti inspektori moraju da imaju kapacitet pa me raduje da je dozvoljeno zapošljavanje još inspektora - rekla je Stanojević.

Direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije Nenad Dolovac kazao je da je "imperativ ne samo proizvodnja nego i bezbednost hrane".

On je najavio da će biti proširena akreditacija Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka na ispitivanje pesticida, teških metala i veterinarskih lekova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2532016/u-srbiji-povecan-nivo-bezbednosti-hrane-laboratorija-za-ispitivanje-kvaliteta-mleka-vrsice

Svetske cene hrane porasle su u maju, peti mesec zaredom, pošto su loše vremenske prilike pogurale cene sira i kukuruza naviše, saopštila je danas Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).

Iz FAO, takođe, upozoravaju da je drastičan pad očekivanog roda kukuruza u poplavljenim područjima SAD umanjio prethodnu projekciju te organizacije o globalnoj proizvodnji žitarica u 2019. godini, prenosi agencija Rojters.

Cenovni indeks, koji izračunava FAO i koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je u proseku 172,4 poena u maju u odnosu na 170,3 poena u aprilu.Indeks cena mleka skočio je za 5,2 odsto u odnosu na aprilsku vrednost, približivši se tako petogodišnjem maksimumu, a sir je doprineo skoku tog indeksa zbog snažne globalne potraznji za tim proizvodom izazvane sušom u Okeaniji, koja je ograničila izvozne perspektive tog regiona.

Indeks cena žitarica porastao je za 1,4 odsto, dok je, s druge strane, indeks cena šećera pao za 3,2 odsto u maju.FAO sada predviđa da će svetska proizvodnja žitarica iznositi 2,68 milijardi tona, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 2,72 milijarde tona, ali još uvek za 1,2 odsto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hrana-sve-skuplja-u-svetu-razlog-vremenske-nepogode/01k0e7g

Svetske cene hrane porasle su za 1,5 odsto u aprilu, jer je poskupljenje mlečnih proizvoda i mesa neutralisalo pad cena žitarica, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) takođe je objavila svoju prvu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica u ovoj godini, predviđajući rekordnu proizvodnju nakon pada zabeleženog u 2018. godini.

Indeks cena hrane ove svetske organizacije, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je 170,1 poen prošlog meseca u odnosu na naviše revidiran podatak za mart od 167,5 poena.

Prethodna cifra za mart je bila 167 poena.

Taj indeks je u aprilu bio na svom najvišem nivou od juna prošle godine, ali još uvek za oko 2,3 odsto ispod nivoa od pre godinu dana.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 5,2 posto u odnosu na martovsku vrednost, što je četvrti uzastopni mesečni rast, podstaknut snažnom tražnjom za uvozom maslaca, punomasnog mleka u prahu i sira.

Indeks cena mesa porastao je za 3,0 odsto na mesečnom nivou. Indeksi šecćera i biljnog ulja takođe su porasli, ali je indeks žitarica prošlog meseca pao za 2,8 odsto.

U svojoj prvoj prognozi za 2019. godinu, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica ove godine iznositi rekordnih 2,72 milijarde tona, što je 2,7 posto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Među glavnim žitaricama, pšenica, kukuruz i ječam bi trebalo da najviše doprinesu povećanju proizvodnje žitarica, sa projektovanim godišnjim rastom proizvodnje od 5,0 posto, odnosno 2,3 posto i 5,4 posto, respektivno, poručuju iz FAO.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/skok-svetskih-cena-hrane-u-aprilu-09-05-2019

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno - proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

"Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara", kaže jedan od najvećih proizvođača krompira.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke...U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

"Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena."

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objašnjavaju proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krompir-skuplji-od-banana-uvoz-iz-rusije-obara-srpske-cene/vjzhzwy

Dok cene zeleniša vrtoglavo rastu, voće je jeftinije 12 odsto u odnosu na 2018, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina vrsta povrća, u odnosu na isti period prošle godine, skuplja je od 20 do 30 odsto dok su cene nekih poljoprivrednih proizvoda i udvostručene, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Među rekorderima su krompir koji je pre tačno godinu dana koštao 35 dinara, a sada ga na Kvantaškoj pijaci u Beogradu prodaju za 60 dinara po kilogramu, kao i krastavac koji je tada bio 110, a sada košta 160 dinara. Verovatno je najveće iznenađenje praziluk koji je prošle godine mogao da se pazari za 55 dinara dok mu je trenutna cena čak 160 dinara. Interesantno je da su cene mladog povrća koje je u ovo doba godine najtraženije (luk, zelena salata, rotkvice) gotovo jednake kao početkom proleća 2018. Na ove veleprodajne cene treba dodati još najmanje 20 do 30 odsto, koliko je povrće skuplje na pijacama i u radnjama.Informacije s najveće gradske tržnice potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji daju širu sliku o kretanjima potrošačkih cena. Prema poslednjoj statistici, za februar, povrće u Srbiji bilo je 33,7 odsto skuplje nego u istom periodu 2018. U isto vreme voće je pojeftinilo 12 procenata.

Šta je tačno uzrok ovolikog rasta cena na pijacama, koji iznenađuje i istraživače? Stručnjaci ističu da cena semena u samoj proizvodnji nikako nije mogla da utiče na povećanje cena povrća. Gledajući na količinu semena u prometa, može se zaključiti da se domaća proizvodnja smanjuje i to može biti deo razloga za rast cena. Takođe, sagovornici „Politike” kažu da je i sve teže naći proizvođače koji su spremni da uđu u semensku proizvodnju. Uticaj na rast cena povrća sigurno ima i problem s nedostatkom radne snage. Značajni broj poljoprivrednika ima probleme da nađe radnike posebno u Vojvodini, mada je slično i u centralnoj Srbiji. Iako je sve ovo na kraju moglo dovesti do poskupljenja povrća, većina naših sagovornika prst upire i u uvoznički lobi koji diktira visoke cene, ali i to što su značajne količine poljoprivrednih proizvoda izvezene dok je potražnja ostala na istom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425847/Ekonomija/Povrce-i-do-30-odsto-skuplje-nego-prosle-godine

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31