Republički zavod za stitistiku saopštio je da su prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji, u novcu i naturi, u prvom kvartalu ove godine, iznosili 60.065 dinara, dok su prosečni izdaci iznosili 61.370 dinara.

Najveći izdaci u ličnoj potrošnji su za hranu i bezalkoholna pića (34,3 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (17,7 odsto). Slede izdaci za transport (devet odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (6 odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,5 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), za opremu za stan i tekuće održavanje ( 4,4 odsto), za zdravlje (4,4 odsto). Podaci o prosečnim mesečnim primanjima i izdacima dobijeni su na osnovu ankete 1.590 domaćinstva.

Kako smanjiti troškove za hranu i piće?

Planirajte kupovinu, tako što ćete napraviti plan pre nego što krenete. Dobro proučite šta već od potrebnih namirnica imate u kući. Iznenadili biste se, šta sve korisno može da se nađe na dnu zamrzivača ili u pozadini police u špajzu.

Kupujte na sniženju, tako što namirnicu koja vam je potrebna, možete da zamenite sa drugom koja je na sniženju.

Ne kupujte pakovane proizvode, pošto je dosta jeftinije ako se kupuje na komad ili kilogram.

Dobro proverite i uporedite razliku u ceni zapakovanih i nezapakovanih proizvoda, pa izaberite najpovoljnije.

Zaboravite na marke proizvoda koje samo povećavaju cenu, a kvalitet proizvoda ostaje isti. Odvikavanje od „boljih” namirnica je od velikog značaja za smanjenje troškova.

Nakon što obavite kupovinu za celu sedmicu, idite samo u sitnije dodatne kupovine. Najbolje je držati se pravila “pune korpe”. Ono govori da se zaustavite kada vidite da je korpa sa kojom ste krenuli u dodatnu kupovinu puna.

Sakupljajte kupone za popuste i dodatne nagrade. Izvadite kartice za popuste i koristite ih prilikom svake kupovine.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.476 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (826 t), krastavcem (231 t), dinjom (207 t), paprikom (169 t), paradajzom (146 t), breskvom (138 t), tikvicom (135 t), šargarepom (108 t), kupusom (106 t), krompirom (93 t), crnim lukom (91 t), jabukom (49 t), kukuruzom (39 t) i šljivom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (134 t → 169 t), šargarepe (79 t → 108 t), kupusa (95 t → 106 t), crnog luka (85 t → 91 t) i jabuke (39 t → 49 t), dok je promet: lubenice (941 t → 826 t), krastavca (239 t → 231 t), dinje (233 t → 207 t), paradajza (149 t → 146 t), breskve (148 t → 138 t), tikvice (141 t → 135 t), krompira (126 t → 93 t), kukuruza (41 t → 39 t) i šljive (25 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Biljne klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, kako po obimu bioaktivnih materija, tako i po lakoći svarljivosti i brzini kojom hranljive i zaštitne materije ulaze u krv i tako direktno utiču na zdravlje i životni vek čoveka. Životna energija, kojom raspolaže proklijalo seme, stimuliše i prečišćava organizam od toksina.


Belančevine, masti i ugljeni hidrati su osnovne gradivne i hranljive materije u klicama. One su u klicama u takvom obliku da po ulasku u organizam odlaze direktno u krv, uz minimalan utrošak energije za njihovo varenje, jer su „već svarene” i nalaze se u obliku aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina i prostih šećera. Klice imaju visoku biološku vrednost, sadrže ugljene hidrate, proteine, slobodne aminokiseline, slobodne masne kiseline, biljna vlakna, vitamine, mineralne materije i enzime.


Klice su značajne u regulaciji hemijskih reakcija u organizmu čoveka, jer sadrže enzime, koji su čoveku potrebni. U proklijalom semenju emzimi se mogu naći u savršeno čistom prirodnom obliku, kakav odgovara čovečjem organizmu. Zato je korisno da se svakodnevno unose sveže klice, jer će se tako sigurno uneti vitamini u najvećoj mogućoj količini. Sadržaj vitamina u biljci, dostiže svoj maksimum, u trenutku kada seme klija.


Ishrana bogata proklijalim semenjem ojačava imunološki sistem organizma, a samim tim mu daje dovoljno „oružja” za borbu protiv bolesti. Proklijalo semenje stimuliše izbacivanje toksina iz organizma, s obzirom da sadrži veće količine biljnih vlakana, što uzrokuje stvaranje gasova, naročito kod onih ljudi, koji nisu navikli. Zbog toga, preporučuje se da se u jelovnik unose postepeno. Semenje i njihove klice, prilikom jela, treba dobro žvakati i kombinovati ih sa povrćem ili voćem. Ne treba ih mešati sa biljnom hranom, koja sadrži dosta skroba.


Klice mogu uticati na sprečavanje, zaustavljanje ili pak izlečenje pojedinih bolesti. Neke klice imaju vrlo izražen ukus, dok su druge blage i neutralne. Zato je za početak bolje, dok se na te ukuse ne navikne, klice mešati sa drugim salatama. Klice od sitnog semenja je bolje jesti presne, dok su one od mahunarki dobre i presne i prokuvane. Bilo koju vrstu klica, možemo dodati, bilo kojoj vrsti povrća i na taj način smo doprineli i ukusu i hranljivoj vrednosti obe biljne namirnice. Priprema hrane sa klicama je jednostavna i jeftina.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

 

 

Veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji poljoprivredni proizvod u izvozu, od koga smo prošle godine prihodovali 346 miliona dolara

Pinosi kukuruza u Srbiji su do sada smanjeni 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, kada je rod bio rekordan i iznosio je više od sedam tona po hektaru, rekao je Željko Kaitović, saradnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje”.

Prema onome što se juče moglo čuti na skupštinskom Odboru za poljoprivredu, velike su šanse da kukuruza neće biti za izvoz. To bi bio veliki udarac za budžet jer je kukuruz najznačajniji izvozni poljoprivredni proizvod Srbije i prošle godine od njega smo prihodovali 346 miliona dolara.

Kaitović je, kako prenosi Beta, rekao da je vrućina oštetila kukuruz u vreme oprašivanja. Najugroženije su njive u Banatu i u delovima Srema i Bačke, a nešto bolje je na njivama pored Morave, Drine i drugih reka.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević rekao je da „prinosi kukuruza neće biti rekordni kao prošle godine, ali neće biti ni katastrofalni”, dodajući da će kukuruza biti dovoljno za domaće potrebe jer su prošlogodišnje zalihe milion tona, ali pitanje je da li će ga biti za izvoz.

„Mislim da ne postoji opasnost da kukuruza nema dovoljno za domaće potrebe, ali je Srbija veliki izvoznik i do sada je izvezla 2,3 miliona tona, a suša će to onemogućiti”, rekao je Radošević. Srbija je, podsetio je, 2000. i 2001. godine uvozila kukuruz jer je prinos bio ukupno 2,9 miliona tona. 

stakao je da je i soja „prilično ugrožena”, a zasejana je na 200.000 hektara što je više od uobičajenog, te će je biti za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, „što je veliki hendikep”, rekao je Radošević. On je istakao da je žetva pšenice pri kraju i da je rod 2,3 miliona tona. „Prelazne zalihe pšenice su 500.000 tona i zbog toga raspolažemo sa 2,8 miliona tona pa će moći da se izveze 1,3 miliona tona”, rekao je Radošević.

Dodao je da „poljoprivreda daje deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a 20 odsto izvoza, pa će suša negativno uticati na ekonomiju naše zemlje”. Predsednik odbora Marijan Rističević rekao je da „voli optimiste”, ali je nezadovoljan zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još ništa nije predložilo da olakša finansijsku situaciju proizvođača.

„Zbog smanjenog roda, prerađivačka industrija neće imati sirovina, a ako se (izvoz) zabrani, biće problema”, rekao je Rističević, koji je predsednik Narodne seljačke stranke, ističući da će šteta na rodu kukuruza biti i veća od 40 odsto. Član odbora iz Srpske radikalne stranke (SRS) Milorad Mirčić rekao je da od predstavnika Ministarstva poljoprivrede zahteva konkretne mere za otklanjanje posledica suše i pomoć poljoprivrednicima.

„Vi ste (vladajuća koalicija) došli na greškama prethodne vlasti, a šta ste uradili na izgradnji mreže za navodnjavanje i čišćenju kanala?”, upitao je Mirčić. Goran Ješić (Demokratska stranka) rekao je da Srbija plaća milionske kamate na ugovorene, a nepovučene kredite jer nema spremnih projekata za navodnjavanje. „Plaćamo kamatu na kamatu jer pet godina nismo sposobni da napravimo projekte za navodnjavanje”, rekao je Ješić.

 

Izvor POLITIKA/BETA

 

Povodom teksta, objavljenog dana 24. jula 2017. godine, u Večernjim novostima a koji smo preneli na portalu pod nazivom „Oprez pri kupovini hrane!“ Gradske pijace ne samo da pozdravljaju i podržavaju akciju pojačane kontrole zdravstvene ispravnosti namirnica, koju nadležne inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede sprovode, već su i jedina maloprodajna institucija u državi koja sama sprovodi interni monitoring zdravstvene i kvalitativne ispravnosti namirnica, koje se na pijacama prodaju. Na godišnjem nivou programom monitoringa ispita se preko 160 različitih proizvoda i obavi preko 650 laboratorijskih analiza. Interni monitoring pijace sprovode pune tri godine i do sada se samo jedan put desilo odstupanje od pravilnika, kod jednog proizvoda životinjskog porekla, svinjske pečenice, na jednoj rashladnoj vitrini pijace Blok 44, gde je u tom proizvodu ustanovljen povećan procenat vlage. Namirnica je istog momenta povučena iz upotrebe. Iznosimo Vam kakva je situacija na zvaničnim i zakonitim pijacama Beograda, onoj tridesetijednoj od preko stotinu koliko ih u Beogradu ima.
Međutim želimo da Vam ukažemo da podaci, koje ste i sami izneli jednostavno moraju dovesti do potpuno drugačijeg zaključka od onog koji ste Vi zaključili:


• u samom tekstu pominjete da je u 448 kontrola na pijacama širom zemlje, dakle u veoma „reprezentativnom uzorku“ jer prema podacima Udruženja pijaca Srbije na teritoriji Republike postoji 410 registrovanih pijaca, sa preko 70.000 tezgi, odnosno prodajnih mesta, u svega 22 slučaja, ili 4,9% (ako se gleda broj kontrola pijaca) odnosno 0,03% (ako se gleda broj tezgi/lokala) slučajeva utvrđena je nepravilnost proizvoda. TAJ PODATAK PIJACE ČINI NAJSVETLIJOM TAČKOM PRODAJE HRANE U SRBIJI
• dalje navodite da je kod 183 kontrole kiosaka brze hrane, u čak 287 slučajeva utvrđena nepravilnost, odnosno izraženo u procentima 156%, što čini incidencu da je doslovce u svakom kiosku pronađena, ne jedna, nego jedna i po nepravilnost.

Iz sve navedene statistike zaključak koji mi donosimo je dijametralno različit od Vašeg, a iz statistike se jasno vidi odakle treba bežati. Onako koncipiran tekst, kako ste Vi naveli, logično je narušava poverenje kupaca u ono najvrednije što Srbija ima, poljoprivredne proizvođače i prodavce namirnica koje proizvodi srpski seljak.

O aktivnostima JP Gradske pijace Beograd pisali smo i ranije te predlažemo nekoliko zanimljivih tekstova kao i članke u vezi sa trgovinom na pijacama: 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/2491-veliko-spremanje-na-beogradskim-pijacama-se-nastavlja 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2422-hocemo-li-moci-da-kupimo-dzem-na-pijaci 

http://agropress.org.rs/lat/projekti/nacionalna-konferencija/item/2415-pijace-i-zadruge-u-fokusu-agrobiznis-magazina 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/2172-gradske-pijace-dobijaju-izgled-kakav-zasluzuju 

 

Lekari i inspektori upozoravaju da tokom letnjih vrelih dana treba otvoriti četvore oči, pri kupovini namirnica koje mogu lako da se pokvare.

Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ili pri kupovini sladoleda na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama nikako ne kupuju meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine, van rashladnih vitrina.
 
Zato su inspekcijske službe Ministarstva poljoprivrede, pojačale kontrole tokom letnjih meseci. Tom prilikom iz upotrebe je izbačeno oko 4,5 tona neispravne hrane. Izdato je 293 naređenja da se propusti isprave, napisano 270 rešenja i podneto 76 prijava.
 
"Leto kao godišnje doba zbog visokih temperatura povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla. Naša veterinarska inspekcija je na teritoriji svih 25 okruga Republike Srbije, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane. Naročita pažnja je usmerena na objekte brze hrane, u kojima se proizvode sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe", kažu u ovom ministarstvu. 
 
Kako kažu, u veoma kvarljivu vrstu hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, kao i proizvodi od jaja, a naročito majonez, mlečni proizvodi, kolači sa kremovima i sladoled.
 
"Zdravstvenu ispravnost sladoleda uzorkovanjem, veterinarska inspekcija kontroliše tokom čitave godine, a u toku letnje sezone, od maja do septembra, pojačano. U prometu, odnosno u maloprodaji, kao što su recimo poslastičanice, kontrolišu se uslovi čuvanja sladoleda, higijena rukovanja, deklaracije i dokumentacija, poreklo, atesti, analize", objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede.
 
"U drugom kvartalu 2017. godine inspektori su na teritoriji Srbije obavili 1.977 službenih kontrola. Prekontrolisano je i 183 kioska brze hrane, u kojima je utvrđeno 287 nepravilnosti. Povučeno je iz prometa i neškodljivo uništeno 630,92 kilograma mleka i proizvoda od mleka, 1.851 kilogram mesa i proizvoda od mesa, od čega je 46 kilograma iz kioska brze hrane. Iz upotrebe su izbacili i 1.694,78 kilograma pokvarenih jaja i proizvoda od jaja, 157,5 kilograma ribe, 6,5 kilograma meda", kažu u Ministarstvu poljoprivrede. 
 
Na tapetu je i roba biljnog porekla. Trenutno su u toku i intezivne kontrole koje prate otkup i skladištenje sezonskog voća, pre svega malina. Dežurne ekipe poljoprivrednih inspektora obilaze otkupna mesta i hladnjače i sankcionišu neuslovan prijem i skladištenje. U toku su kontrole proizvođača osvežavajućih bezalkoholnih pića i piva.
 
U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose - kažu sagovornici NovostiHranu bi trebalo obavezno dobro termički obraditi pre jela, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.
 
Izvor: www.naslovi.net

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Izgleda kao nutela, miriše kao nutela, ali nema ukus poznatog italijanskog čokoladnog krema. Lideri Istočne Evrope naljutili su se nakon što su testovi pokazali da veliki zapadni brend koristi jeftinije sastojke za proizvode koji se izvoze u bivše komunističke zemlje. Ceo problem nazvan je  "aperthejdom u hrani", a češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka izjavio je da više neće da budu "evropska kanta za smeće".

Nedavno istraživanje koje su podržale vlade Mađarske, Slovačke i Češke ukazalo je na to da su mnogi proizvodi u istom pakovanju znatno kvalitetniji u bogatim susednim zemljama Evropske unije.

Podstaknuta tim rezultatom, Bugarska je odlučila da obavi slično testiranje  - bez navođenja brendova - tako što je tim hemičara iz Sofije nekoliko nedelja pažljivo merio, filtrirao i analizirao uzorke popularnih proizvoda kao što su maslac, sir, kobasice, čokolade, pire i bezalkoholna pića. Nacionalna organizacija za kontrolu hrane potvrdila je da ima nepodudaranja sa najmanje sedam od 31 proizvoda testiranog iz istog lanca prodavnica hrane u Bugarskoj, Nemačkoj i Austriji.

Čokoladni dezerti imaju manje mleka i kakaa nego "rođaci" u Nemačkoj, na primer, iako to nije imalo veliki uticaj na ukus, saopštila je nacionalana agencija za bezbednost hrane. Drugi primer su bezalkohlna pića koja u bugarskim supermarketima sadrže veštačke zaslađivače, dok se u Austriji upotrebljava šećer. Direktor bugarske agencije Damijan Iliev rekao je za lokalne medije da je, smatraju u EU, broj odstupanja od propisa EU mali. "Ali, bugarski potrošači su dovedeni u zabludu jer veruju da kupuju iste proizvode koji to zapravo nisu," dodao je Iliev.

Stručnjaci su primetili i da se 16 testiranih proizvoda prodaju po višim cenama u najsiromašnijim članicama EU nego u Nemačkoj i Austriji, a šampion je dečija hrana koja je i dvostruko skuplja. Ta kontroverza je žestoko ođeknula u regionu u kojem je zapadna hrana bila luksuz dostupan jedino za stranu valutu i u posebnim prodavnicama. Tema se savršeno uklapa u tekst bugarskog političkog analitičara Ivana Krasteva u Njujork tajmsu prošlog meseca u kojem je pomenuo "istočnoevropsku nervozu zbog osećaja da postaju građani drugog reda". Takođe to pothranjuje strah od "Evrope u dva reda, u kojoj bi nacije kao Nemačka zagovarale EU integracije dok bi članice bišeg Istočnog bloka tražile više suvereniteta", napisao je Krastev. Kompanije, međutim, kažu da se recepti razlikuju samo kako bi se prilagodili ukusu lokalnog stanovništva i ističu da ta praksa ne krši nijednu regulativu. Direktive EU dozvoljavaju kompanijama da menjaju sastojke po članicama sve dok je to jasno naznačeno na pakovanju, što je premalo da bi spustilo tenzije.

"Ne razumem kako će zamena dobre čokolade jeftinijom lokalnom bolje prijati mom ukusu?", ljutito se zapitala Jana Mihailova iz Bugarske, dodajući da uvek napuni prtljag čokoladnim kremovima kad god putuje u inostranstvo. "Skuplje je, ali vredi svaku paru - definitivno ima više kakaa," rekla je ona. U Mađarskoj su istraživači imenovali brendove za koje tvrde da nisu istog kvaliteta na istoku i zapadu. Početkom godine, "kao krivce su prozvali i gigante kao što su ferero i koka kola. A za varijantu nutele koja se prodaje u Budimpešti utvrdili su da je "manje kremasta" od one u austrijskim prodavnicama. Za aromu koka kole su rekli da je očito "manje bogata, manje kompleksna" u Mađarskoj, dok je ukus neskvik kakao praška "znatno harmoničniji i intenzivniji" u Austriji. Populistička vlada premijera Viktora Orbana, žestokog kritičara Brisela, optužila je, na osnovu pomenutih testiranja, EU za dvostruke standarde. Ta bitka je "ratno oružje" za populističke režime koji žele "da dokažu da Evropska unija nije sposobna da garantuje jednaki tretman svim svojim građanima", smatra analitičar sa Novog bugarskog univerziteta Anatolij Galabov. Neki potrošači, zato, na testove gledaju kao na važan korak ka emancipaciji Istoka.  "Za Bugare je dobro da se konačno otresu svog mentaliteta građana drugog reda koji trpe hranu lošijeg kvaliteta," rekla je za AFP Ljudimila Pavlova u jednom supermarketu.

Izvor: EurActiv.com

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

Teška hrana nakon koje osećamo težinu u želucu, pojačano znojenje i dehidraciju, u vreme letnjih vružina ne dolazi u obzir. Vrući letnji dani zahtevaju posebnu ishranu koja organizmu daje energiju i dovoljnu količinu vode. Zato birajte namirnice bogate vodom i vlaknima koje će organizam mnogo brže moži da probavi i nakon kojih ćete se osećati lakše, a pozitivno će delovati i na vašu liniju.

Sezonsko povrće i voće bi trebalo da sačinjava najveći deo svakodnevne ishrane. Lubenice, dinje, breskve, bobičasto voće, šljive i grožđe najbolji su saveznici tokom letnjih dana jer sadrže veliku količinu vode, pomažu u regulisanju probave i sadrže vrlo malo kalorija.

Voće možete da jedete u neograničenim količinama, kao i povrće koje se može jesti sirovo ili kuvano, a možete da ga dodate i u jutarnji šejk koji će organizmu dati energiju i potrebne vitamine i minerale. Ne zaboravite u obrok uključiti i zelenu salatu koja ima svega 14 kalorija, a podstiče probavu i bolji rad creva, obiluje C vitaminom te vrednim mikroelementima.

Salatu možete da pripremite i kao kompletan obrok. Lagane salate sa povrćem, posnim sirom, kozicama ili tunjevinom odlično su rešenje za letnji ručak ili večeru.

Ako ste ljubitelj obroka "na kašiku", i tokom letnjih dana bez griže savesti možete da jedete i čorbe od sezonskog povrća koje ubrzavaju metabolizam i podstiču mršavljenje. Na vašem letnjem meniju mogu da budu tople ili hladne čorbe po želji, a naša preporuka je osvežavajuća čorba od tikvica, šargarepe i krompira.

Ako ne možete da odolite slatkišima, tokom letnjih vrućina možete da uživati u voćnom jogurtu ili sladoledu koje možete i sami da napravite. U običan jogurt dodajte iseckano voće i malo meda, pa promešajte ili izmiksujte po želji. Kada je reč o sladoledima, birajte one voćne jer su manje zasitni i imaju manje kalorija.

Tri namirnice koje štite kožu od UV zračenja i popravljaju oštećenja kože


Pravilna ishrana tokom letnjih vrućina važna je i za kožu, koju treba pripremiti za izlaganje jakom suncu i UV zracima.

1. Plava riba, riba hladnih mora i riblje ulje

Ove su namirnice bogate vitaminom A, D i omega 3-masnim kiselinama, što su sve snažni nutrijenti koji štite kožu od slobodnih radikala, podstiču oporavak i epitelizaciju kože i smanjuju upalne procese na koži.

2. Crvena paprika

Crvena paprika koja podstiče topljenje masnoća u organizmu, bogata je vitaminom C, antioksidansom koji ima važnu ulogu u sintezi kolagena, a samim tim i u regeneraciji kože.

3. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi sadrže čak 63 odsto nezasićenih masnoća koje su važne za zdravlje srca, a pomažu i u mršavljenju. Te namirnice su važne za kožu tokom letnjih meseci jer obiluju vitaminom E, također snažnim antioksidansom. Blagotvorno deluju na sve tipove kože i stoga je unos oraha, semenki, kao i kvalitetnih biljnih ulja leti veoma važan.

Tri namirnice za taman ten


Da biste bili sigurni da ćete ovoga leta imati prelanulu boju kože, hranite se namirnicama koje sadrže betakaroten.

Iako je šargarepa najpoznatija namirnica koja potpomaže u tamnjenje kože, lubenica, dinja i zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, također su namirnice bogate biljnim pigmentima i betakarotenom, koji dokazano podstiče ravnomernu pigmentaciju kože.

IZVOR: TPORTAL.HR

 

http://www.b92.net 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31