Otvorena je treća po redu Nedelja italijanske kuhinje u svetu, koja će se održati u Srbiji do 25. novembra, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici. Ove godine tema je “Mediteranska ishrana” koja Italiju čini jednom od najzdravijih zemalja u svetu. Italija će predstaviti ovu manifestaciju sa preko 1300 događaja u 110 zemalja. Prehrambeni sektor je simbol ali i konkretan element ekonomije i identiteta Italije. Ovaj sektor obuhvata preko 220 milijardi evra prometa u Italiji, 44 milijarde evra u izvozu i utiče na 13% bruto domaćeg proizvoda.

Nedelju italijanske kuhinje u Srbiji organizuje Ambasada Italije u Beogradu u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu (IIC), Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE), Komorom italijansko-srpskih privrednika (CCIS), Udruženjem italijanskih privrednika u Srbiji (Confindustria Serbia), Počasnim konzulatom Italije u Subotici i Kulturnim centrom “Piazza Italia”, uz podršku brenda Maxi (koji je glavni sponzor) i AgriSer.

Uvodno dešavanje predstavljeno je u ponedeljak 19. novembra pod nazivom “Ukusi Italije u Srbiji” i obuhvatilo je degustaciju proizvoda karakterističnih za Italijane (u saradnji sa italijanskom zajednicom za kvalitet hrane IFOODQ). Među prvim događajima Treće nedelje italijanske kuhinje u svetu nalaziće se seminar o maslinovom ulju u organizaciji Italijanske agencije za spoljnu trgovinu u utorak 20. novembra u zgradi “Palazzo Italia” u Beogradu, zatim seminar “Teritorija, kvalitet, hrana, zdravlje” u organizaciji ambasade i ministarstava poljoprivrede Italije i Srbije u petak 23. novembra u hotelu Metropol Palace, seminar “Sirevi Italije, umetnost i veština” u organizaciji Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu i Slow Food Serbia 20. novembra u “Palazzo Italia”. Komora italijansko – srpskih privrednika organizovaće dvodnevni sajam italijanskih proizvoda “Made in Italy in Serbia” u petak i subotu, 23. i 24. novembra u hotelu Metropol Palace. Predviđena su i dva posebna događaja za 22. novembar: jedno je veče posvećeno hrani u italijanskim delima (“Hrana u italijanskoj književnosti”) koji u klubu “Fabrika” organizuje Italijanski institut za kulturu, a drugo dešavanje je kuhinja “među oblacima” (“Magnifica” veče) u organizaciji Udruženja italijanskih privrednika u Srbiji i kompanije Alitalia, u restoranu “Credo” u okviru hotela Courtyard by Marriott. U Subotici, zahvaljujući aktivnostima kulturnog centra “Piazza Italia”, biće održane didaktičke radionice o italijanskoj kuhinji.

Program treće Nedelja italijanske kuhinje obogatiće i Maxi supermarketi u Srbiji koji već od 15. novembra predstavljaju posebne promocije posvećene italijanskim proizvodima, pod nazivom “Italija po vašem ukusu”, a ponuda će trajati do 28. novembra. Takođe će biti predstavljena kulinarska umeća kroz “kuvanje uživo”, što je takođe jedna od karakteristika ovogodišnje Nedelje italijanske kuhinje, tako da je glavni kuvar Nenad Veljković već pripremao italijansku hranu 17. novembra, a to će ponoviti u subotu 24. novembra u Maxi supermarketu “Alonso”, dok će italijanski kuvar ovenčan Mišelin zvezdom, Eros Piko, održati “masterklas” u HoReCa centru Metro Cash and Carry u utorak 20. novembra.

Konačno, u skladu sa tradicijom iz prethodnih godina, pod inicijativom “Svi za sto” 26 restorana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici ponudiće, takođe od 19. do 25. novembra, poseban meni za degustaciju, posvećen trećoj Nedelji italijanske kuhinje u svetu.

 

Predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije, trebalo bi da bude usvojen na proleće u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Nedimović je na panelu "Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva" na konferenciji "Lideri transformacije društva" u Beogradu kazao da je Vlada Srbije usvojila na sednici izmene zakona o bezbednosti hrane, te da će rasprava o izmenama u Skupštini biti u martu, jer se sada očekuje i usvajanje budžeta za sledeću godinu.

"Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama zakona o bezbednosti hrane koje je dobilo tokom javne rasprave, a one koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi", rekao je Nedimović u uvodnom obraćanju. On je najavio da će se od 2019. pa na dalje govoriti o bezbednosti hrane i dodao da su neke stvari spremne, ali da što se tiče pregovora sa EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju "čeka pakao".

"Sve što znamo moraćemo da promenimo, to će boleti i koštati, ali ako je na kraju cilj koji će se isplatiti, onda je sve to isplativo", ističe Nedimović.

On se zahvalio organizatorima konferencije na kojoj je govorio o upravljanju otpadom, za šta je naveo da su važne stvari za poljoprivredu, o čemu, kaže, ljudi malo znaju.

"To se doživljava kao da nije bitno, da je višak. Ovde se sve završava na tome da sve što je višak završi u kanti, u najboljem slučaju, jer često završe na kantama ili nekom trećem mestu, u kanalu ili slično, počevši od otpadaka hrane, pa do životinja", naveo je ministar.

Dodao je da se treba naviknuti da je i ono što ostane od poljoprivrede otpad i da na određen način s tim treba postupati.

Ministar Nedimović i državna ministarka Ujedinjenih Arapskih Emirata za prehrambenu sigurnost Mariam Al Maheri dogovorili su danas dalje usaglašavanje sertifikata za međusobnu razmenu poljoprivrednih proizvoda.

Dogovoreno je da se u narednom periodu sa Upravom za standardizaciju i meteorologiju Ujedinjenih Arapskih Emirata (ESMA) usaglase Halal sertifikati.

Do sada je završen postupak usaglašavanja za veterinarske potvrde, što podrazumeva sertifikate za izvoz u UAE, i to izvoz mesa goveda, ovaca, koza i živine i proizvoda od mesa namenjenih za ishranu ljudi, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, proizvoda od jaja, meda i proizvoda od meda.

U prethodnom periodu su usaglašeni i svi dokumenti koji treba da prate pošiljke hrane biljnog i mešovitog porekla iz Srbije ka UAE i obratno.

Na sastanku ministra Nedimovića sa državnom delegacijom UAE razgovaralo se i o organizovanju Agrobiznis foruma u aprilu u Beogradu.

To bi bila odlična prilika da proizvođači iz Srbije predstave svoju robu trgovcima iz Emirata, koje je dobro platežno tržište i dobra platforma za ostale arapske zemlje Golfskog zaliva.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-izmene-zakona-o-bezbednosti-hrane-na-prolece_968189.html

Otkup sirovog mleka pod lupom novog Pravilnika Novim pravilnikom broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Od prvog januara iduće godine stupa na snagu nova odredba Pravilnika o kvalitetu sirovog mleka. Tako ubuduće otkupljivači ovu sirovinu stočarima neće isplaćivati po procentu mlečne masti, kao što je to do sada bilo, već će se vrednovati broj prisutnih somatskih ćelija i mikroorganizama u mleku. Novim Pravilnikom, broj somatskih ćelija, tačnije onih iz tkiva životinja, u mleku je ograničen na 400.000 po mililitru otkupljenog mleka. Broj mikroorganizama za prvu klasu otkupljenog mleka je do 100.000, za drugu do 400.000 i treću preko ovog broja. Ako se utvrdi da u mleku ima više od 400.000 somatskih ćelija, to je znak da neko grlo stoke, koje se muze, boluje od mastitisa, odnosno upale vimena. Ukoliko se u zbirnom uzorku mleka uzetog sa nekog sabirališta nađe od 500.000 do million somatskih ćelija po mililitru, to ukazuje na činjenicu, da je ova bolest rasprostranjena na 30% muznih krava. Higijena sirovog mleka garantuje kvalitet Robert Širtov, savetodavac za stočarstvo u PSSS Vranje, ističe da prisustvo mikroorganizama u mleku pokazuje koliko su stočari vodili računa o higijeni mleka, počevši od same pripreme za mužu, pa do trpeze. - Mikroorganizmi u mleku su bakterije, kvasca i plesni. Neki od njih utiču na loš kvalitet mleka, jer mu menjaju osobine. Ispitivanja su pokazala da je prisutnost visokog broja mikroorganizama u mleku posledica grešaka u ishrani, neodgovarajućeg držanja i smeštaja životinja, zasušenja krava, nepravilne ručne i mašinske muže i manipulacije mlekom. Najveća zagađenja mleka dešavaju se upravo usled neadekvatnog držanja opreme za mužu i hlađenja mleka - smatra Širtov. Neophodna kontrola transporta mleka od proizvođača do prerađivača Donošenje novog Pravilnika o otkupu sirovog mleka pozdravlja i Nenad Jovanović, jedan od proizvođač mleka iz Donjeg Neradovca kod Vranja. On već tri meseca ne predaje mleko otkupljivaču, jer su mu krave steone. - Mleko koje sam do sada predavao uvek je bilo dobrog kvaliteta i na osnovu toga sam ostvarivao najbolju zaradu. Sa kvalitetom mleka nikada nisam imao problema, jer krave redovno pregledaju veterinari. Uz njihovu pomoć rešavam sve zdravstvene probleme koji se tokom godine jave kod stoke. Staju u kojoj držim krave svakodnevno čistim i po potrebi dezinfikujem. Prilikom muže, kravama dobro operem vimena, a potom ih obrišem peškirom. Mleko do predaje otkupljivaču držim na hladnom mestu i to u sudovima koje sam prethodno ispario vrelom vodom. Tokom leta na to pogotovo obraćam pažnju. Kada vrelina pritisne, mleko držim u frižideru i zato mi se nikada nije desilo da predam prokislo mleko - prenosi svoja iskustva Jovanović. On tvrdi da svi proizvođači mleka, koje poznaje, strogo vode računa o higijeni prilikom muže i zdravstvenom stanju stočnog fonda, ali da nadležni koji pišu ovakve i slične pravilnike moraju da kontrolišu i otkupljivače mleka, naročito deo koji se odnosi na transport mleka od proizvođača do prerađivača.

Izvor: www.ekapija.com 

Treće izdanje Nedelje italijanske kuhinje u svetu održaće se u Srbiji - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici od 19. do 25. novembra. Među brojnim dešavanjima, održaće se seminari o tradicionalnim italijanskim proizvodima, predavanja i demonstracije kulinarskih umeća uglednih italijanskih kuvara, radionice italijanske kuhinje, dvodnevni sajam koji predstavlja visoko kvalitetne italijanske proizvode i posebno veče posvećeno italijanskoj kuhinji na avionskim letovima prve klase. Pored toga, u trajanju od dve nedelje, od 15. novembra u Maxi supermarketima u Srbiji, koji je glavni partner dešavanja, promovisaće se italijanski proizvodi. Takođe, sada već tradicionalno, 28 restorana u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Subotici imaće u ponudi italijanske menije posebno namenjene za svoje goste.

 

Otvaranje Nedelje italijanske kuhinje održaće se 19. novembra uveče u hotelu Hyatt Regency, gde se organizuje konferencija za medije na kojoj će biti predstavljen detaljan program.

 

Italija ove godine organizuje III Nedelju italijanske kuhinje u svetu sa preko 1000 događanja u svojih 296 diplomatskih i konzularnih predstavništava. Tema ovogodišnjeg izdanja biće “Mediteranska ishrana” koja Italiju čini jednom od najzdravijih zemalja u svetu. Nedelju italijanske kuhinje u Srbiji organizuje Ambasada Italije u Beogradu u saradnji sa Italijanskim institutom za kulturu (IIC), Italijanskom agencijom za spoljnu trgovinu (ICE), Komorom italijansko-srpskih privrednika (CCIS), Udruženjem italijanskih privrednika u Srbiji (Confindustria Serbia), Počasnim konzulatom Italije u Subotici i Kulturnim centrom Piazza Italia iz Subotice, uz podršku srpskih i italijanskih kompanija.

Ako želite da vidite kako nastaje parmezan pogledajte video: https://www.youtube.com/watch?v=cmHkp6r2iRM 

Na Beogradskom festivalu hrane (Belgrade Food Show) koji se održava 5. i 6. oktobra predstavilo se 80 domaćih izlagača, a manifestaciju su otvorili ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović i američki ambasador Kajl Skat. Nedimović je novinarima, u hotelu „Kraun plaza“ na Novom Beogradu, rekao da festival hrane služi za povezivanje proizvođača i distributera.

- Imamo dobru sirovinu, ali ključ je obezbediti tržište - istakao je Nedimović posle obilaska štandova sa hranom. Ambasador Skat je istakao da može lično da posvedoči da je hrana u Srbiji kvalitetna.

- Važno je raditi sa proizvođačima kako bi naučili kako da plasiraju svoju robu i da se marketinški predstave- objasnio je Skat. On je dodao da se na Beogradskom festivalu hrane nalaze i pojedini izlagači koje je pomogla američka agencija za međunarodni razvoj USAID.

Beogradski festival hrane je organizovalo Udruženje za promociju srpske hrane uz podršku USAID.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/otvoren-beogradski-festival-hrane/

Većina proizvoda u prodavnicama u Srbiji je bezbedna i dobrog kvaliteta, ali nemaju ispravnu deklaraciju i sve potrebne podatke o sastavu, rekao je savetnik za bezbednost hrane u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Nenad Dolovac.
On je na okruglom stolu "Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda" kazao da su proizvođači hrane u Srbiji, kao i oni koji je prodaju na tržištu, u obavezi da poštuju Zakon o bezbednosti hrane.

"Proizvođači treba da naprave dovoljno kvalitetne proizvode, ali i da više vode računa o sadržini deklaracija koju sve veći broj potrošača pažljivo čita", rekao je Dolovac i dodao da je to način da proizvođači opstanu na konkurentnom tržištu.

Dolovac je najavio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uskoro pokrenuti metode kojima će se ispitivati prevare u proizvodnji hrane.

Predsednica Centra potrošača Srbije (CEPS) Vera Vida rekla je da su kupci u Srbiji dosledni jer se opredeljuju za proizvode koji godinama ne menjaju kvalitet i sastav.

"Naša istraživanja pokazuju da nutritivne tablice veliki broj potrošača ne razume, a najviše ih čitaju oni koji imaju zdravstvene probleme", kazala je ona.

Prema njenim rečima, država treba više da kontroliše male proizvođače jer se dešava da oni, za razliku od velikih proizvođača, nekada ne poštuju propise.

Generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantik grupe Andrej Bele rekao je da se bezbednost finalnih proizvoda najbolje postiže praćenjem kvaliteta procesa proizvodnje.

"Godišnje u Srbiju uvezemo više od 13.000 tona gotovog proizvoda, odnosno 100 miliona tona kesica kafe. Od toga se kao neispravno vrati samo 100 kesica i to ne zbog kvaliteta, već zbog problema u transportu", kazao je Bele.

Menadžer za kvalitet i životnu sirovinu kompanije Dijamant Pregrag Nenin rekao je da je važno da se "na svetskom tržištu poveća prepoznatljivost kvaliteta srpskih proizvoda".

Izvor:http://www.novimagazin.rs/vesti/proizvodi-u-srbiji-bezbedni-i-kvalitetni-ali-lose-deklarisani

U Beogradu je danas održan okrugli sto o kvalitetu hrane koji je organzovala agencija za odnose sa javnošću PRISTOP, a pod nazivom  „Bez kvalitetnih sirovina nema kvalitetnih proizvoda“.

Sjajno zamišljena tema  i dobri govornici barem kada je u pitanju prehrambena industrija i zaštita potrošača ipak su bačeni u senku jer na skup nisu pozvani oni koji se bave proizvodnjom sirovina – poljoprivrednici zbog čega su pojedini novinari oštro reagovali, a naročito nakon izjava govornika  da nemaju da kupe dovoljnu količinu kvalitetne robe na domaćem tržištu, a da za uvoznu moraju da plate carine. Skup je trajao puna dva sata tokom kojeg su panelisti  izneli niz  primera dobre prakse, ali i probleme  koje imaju u poslovanju koji su se bez prisustva udruženja poljoprivrednika svela što naš narod rekao na ogovaranje. Kako organizator nije predvideo pitanja za novinare predsednik AGROPRESS-a i urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković reagovao je i protestvovao jer na skup nisu pozvani predstavnici udruženja poljoprivrednika da iznesu svoj stav i nije dozvoljeno novinarima da postavljaju pitanja uprkos činjenici da su oni jedini bili pozvani! On je ovom prilikom podsetio da svako ima mogućnost da sam proizvodi sirovine i pozvao kompanije da zasnuju partnerske odnose sa poljoprivrednicima te da i oni ulažu u proizvodnju pa će svi biti na dobitku. Na momenat svi u prehrabenom sektoru izgleda zaboravljaju da je u Srbiji tržište slobodno, a da se kvalitet mora platiti skuplje.

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (levo) i Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe (desno)

Nenad Dolovac, savetnik za bezbednost hrane ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekao je da je obaveza subjekta i inspekcijske službe da kontroliše proizvode, u skladu sa pravilnicima. Pravilnici su doneti na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, a ima oko 25 pravilnika koji  uređuju kvalitet proizvoda koji se plasiraju. Proizvodi su usklađeni sa tim pravilnicima. Za ono što nije usklađeno, daje se nalog za usklađivanje ili, ako je to nemoguće, sledi apsolutno povlačenje  iz proizvodnje. Pravilnici  su usklađeni sa zakonskim propisima koji važe na teritoriji EU. Često se dopunjavaju na godišnjem nivou i često imaju izmene, pa zato i mi obavljamo ta usklađivanja.  Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, svi subjekti u poslovanju su odgovorni za hranu koju iznose na tržište, a država pomoću različitih alata kontroliše  i ispituje zdravstvenu ispravnost, tj. bezbednosti i kvaliteta hrane na tržištu.“ On je ovom prlikom najavio da se uskoro može očekivati da Nacionalna referentna laboratorije za kontrolu mleka dobije akreditaciju za rad.

Nameće se zaključak da pojedinim frimama nije bilo dovoljno to što su od srpskih seljaka godinama kupovali jeftinu robu i da samo njima sirovina ne valja. A treba podsetiti da kada se neki stranac nađe u Srbiji prvo na šta ukazuje jeste da je kvalitet hrane kod nas neverovatan i kao nekada!

„Kada dvadeset godina kontinuirano ulažete u kvalitet, što podrazumeva ulaganja u svaki segment poslovanja, od nabavke, proizvodnje, razvoja, istraživanja tržišta, do komunikacije sa našim potrošačima, mogu slobodno da kažem da je Grand kafa  postala brend koji je danas, sam po sebi, garancija kvaliteta“, izjavio je Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupe. On je govorivši o novom trgovinskom lancu na našem tržištu kompaniji LIDL rekao da su oni zastupljeni kod njih ali da mu deluje neverovatno da se cena kafe drugog proizvođača u pakovanju od 200 grama nalazi na rafu za 119,90 dinara dok je kafa GRAND iznad 200 dinara. On je ovom prilikom izrazio i sumnju u tačnost navedenih podataka na deklaraciji proizvoda uz konstataciju da naravno sve najbolje želi konkurenciji.  

Andrej Bele, generalni direktor Strateškog poslovnog područja kafa Atlantic Grupa, ne slaže se sa ocenom da su svi proizvodi na rafovima u Srbiji bezbedni zbog toga što mnogi proizvođači ne mogu da dokažu poreklo sirovine od koje prave namirnice, pa nije moguće ni tvrditi da je krajnji proizvod bezbedan. On kaže da proizvođači kafe u Srbiji moraju da poštuju 16 različitih pravilnika i da kada je reč o njegovoj kompaniji, kontrola kreće na samoj plantaži kafe, na primer u Brazilu i da se "put kafe" prati do pakovanja i isporuke. 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don 

Miloš Marković, direktor marktinga kompanije Don Don ovom prilikom izneo je  stav da Uredba Vlade Srbije za hleb tipa SAVA nije dobra i da je treba ukinuti, jer se ovoj kompaniji ne isplati da tu vrstu hleba proizvodi. On se ovom prilikom začudio kako taj hleb neke pekare plasiraju po ceni nižoj od 30 dinara. Međutim DON DON-u se sve drugo isplati očigledno jer je u Kragujevcu napravio veliku fabriku hleba sa produženim rokom trajanja – tosta koji izvozi štirom Evrope. On je zatražio od džave podršku i razumevanje za uvoz sirovina za pekarsku industriju tako da bi DON DON izgleda da uvozi bez carine ali bi da ne mora da se proizvodi jeftiniji hleb.

 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača 

Vera Vida, predsednica Centra za zaštitu potrošača se posebno osvrnula na ulogu udruženja potrošača i istakla da »zakon o bezbednosti proizvoda ima sve elemente za sledljivost proizvoda, a potrošači imaju zahtev za doslednošću kvaliteta. Potrošači ne menjaju proizvod koji imaju kontinuirani kvalitet. Proizvod koji ima deklaraciju jeste kvalitetan proizvod. Na žalost, u Srbiji nisu rađene analize o tome kakvog su kvaliteta proizvodi na tržištu, već samo da su bezbedni za upotrebu. Takođe, ne postoji dobar ili loš kvalitet, već postoje kvalitetni i nekvalitetni proizvodi. Najveći problem u deklarisanju hrane udruženje vidi u nutritivnim tablicama. Potrošači ih retko čitaju ili ih ne razumeju. Jedino im posebnu pažnju posvećuju osobe sa nekim vidom zdravstvenog problema.«

 

Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant

„Kompanija Dijamant, kao lider u proizvodnji jestivih ulja, margarina, majoneza i preliva, posebnu pažnju posvećuje kvalitetu i bezbednosti svojih proizvoda. Tradicija duga 80 godina, kao i liderska pozicija na tržištu potvrđuje našu posvećenost i istrajnost po tom pitanju. Razvoj asortimana i inovativna rešenja doprinose poziciji naših brendova, ali ključ je u kvalitetu sirovina. Dijamant ima prednost u odnosu na konkurenciju, ne samo zbog svog znanja i iskustva, već i zbog toga što se naša proizvodnja nalazi u Banatu gde se proizvodi 70% suncekreta koju koristimo u proizvodnji“,  izjavio je Predrag Nenin, spec. mikrobiolog, menadžer upravljanja kvalitetom i zaštite životne sredine kompanije Dijamant.

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku

 

Miodrag Jelić,  generalni direktor kompanije Lesaffre za za Srbiju, Rumuniju, Moldaviju i Bugarsku, koja je jedan od lidera u oblasti pekarstva, ovom prilikom istakao je da je cilj udovoljiti lokalnom tržištu i da je upravo to uz poštovanje standarda kvaliteta najbolje merilo uspeha. “Ulaganje u kvalitet nije samo obaveza, već i potreba. Mi smo kao vodeći dobavljač svežeg pekarskog kvasca u Srbiji, od 2013. pa naredne 3 godine uložili u evoluciju hladnog lanca i snabdeli naše distributere vozilima sa rashladnim uređajima, što se pokazalo kao potez koji je umnogome doprineo da se kvalitet našeg proizvoda održi do krajnjih korisnika.” On se ovom prilikom osvrnuo i na to da svaku kompaniju čine ljudi i da odnosi sa poslovnim partnerima, kvalitet usluge i podrške prema korisnicima mogu biti faktor koji će  napraviti razliku.

Novinari su pratili dvočasovnu konferenciju na kojoj se diskutovalo o sirovinama

Opširnije u Agrobiznis magazinu za novembar 2018.

(15. novembra na kioscima i on line)

BEOGRAD – Pored brojnih teškoća sa kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano više od 300 novih zadruga.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga te da će iskustva naše zemlje u ovoj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija-Srbija“.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara danas su na panelu „Poljoprivredne zadruge

Potrudili smo se da vam ukratko sumiramo šta smo dobili, a šta izbugili dolaskom LIDL-a.

Prvu nedelju nakon otvaranja diskontnog lanca LIDL počela su i  istraživanja šta je to novo što smo dobili otvaranjem ovog lanca i šta čeka sve one koji zavise od trgovine. Za sada su na dobitku, kakvom-takvom, potrošači koji su dobili jeftinije pileće meso, ne samo ono koje je bilo na akciji povodom otvaranja diskontnog lanca, već i kao odgovor na novog igrača na tržištu. Kako je primetila koleginica Mirela Belošević, dugogodišnji novinar RTS-a koja prati tržište, šest proizvoda je jeftinije u diskontnoj prodaji nego u drugim prodavnicama tako da su i ostali trgovci takođe snizili pojedine cene. Limun, umesto 99 košta 69 dinara, pileće meso je sa 299 sniženo na 219, jaja sa 14,5 na 10 dinara. Trgovci koji su već dugo na našem tržištu snižavaju cene upravo onih proizvoda koji su jeftiniji u diskontu. To se u struci zove “anti Lidl kampanja” odnosno odgovor na konkurenciju.

Nisu samo potrošači dobili, značajno su profitirali i TV mediji. Na državnoj televiziji, od početka ovog meseca, emitovano je 29 sati reklama trgovinskih kuća, a u istom periodu prošle godine 18 sati. Prvi put se dešava da ne mogu istog dana da se emituju poruke svih trgovinskih lanaca pa čekaju sledeći termin. Na komercijalnim televizijama, recimo u prvoj nedelji poslovanja LIDL-a, učešće trgovačkih reklama bilo je veće za 15%.

Međutim, kao i obično najranjiviji i nespremni su poljoprivredni proizvođači, ponajviše jer su slabo organizovani, a zadružni sistem se tek blago oporavlja od višedecenijskog propadanja. Mada oni koji nisu relani kažu kriva je država jer nije dala subvencije i u lošijem su položaju nego oni koji rade u EU. Donekle je i to istina, ali da  su subvencije  veće to ne bi bilo dovoljno da se oni udruže. Za to je potrebna volja, a ne novac.

Na skupu koji je organizovala Ambasada Španije govorilo se upravo o onome što se sada dešava na našem tržištu. Došao je veliki diskontni lanac za koji naši proizvođači nisu spremni pre svega jer ne mogu da ponude adekvatne količine kvalitenih proizvoda. Kada kažemo kvalitenih mislimo na to da mogu da kvalitet potvrde određenim sertifikatima. Što se toga tiče naš izvor kaže da u LIDL-u nema kompromisa. Njima su potrebne velike količine, dobro i redovno plaćaju nešto nižu cenu ali vam kupe sve, naravno ukoliko imate količinu koju oni traže. Tu se ne radi o dva kamiona ili pola kamiona robe već o svakodnevnim isporukama šleperima velikih gabarita. Za tako nešto retko koji srpski poljoprivrednik može da bude konkurentan. Kako smo saznali u LIDL-u, svega 25 poljoprivrednika je ušlo na listu dobavljača i 50 kompanija. Javnost u Srbiji smatra da je to malo i da se očigledno favorizuju strani proizvodi. Izgleda da je neko dobro primetio da je srpski potrošač prosečno neobrazovan po pitanju trgovine i zaštite domaće proizvodnje pa se radije odlučuje da kupi stranu robu, naročito ako je jeftinija od domaće, bez obzira na kvalitet. Da je to kojim slučajem švajcarski ili nemački potrošač, on će prvo pogledati šta ima domaće da kupi i tek onda kupovati strano, kada nema domaće robe. Dok se to Srbi ne budu naučili, našu robu ćemo davati u bescenje trgovcima, oni će je izvoziti i ješće je neko drugi dok ćemo mi jesti ono što nam serviraju kroz razne akcije i trgovačke fore. Poput kupiš dve, uzmi treću gratis, CD poznatog pevača uz loš deterdžent ili dva proizvoda po jednoj ceni koja je neretko veća nego da ste ih kupili odvojeno i slično. Kako naš narod davno reče: “Ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji”.

 

Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik AGROBIZN MAGAZN-a

www.agrobiznis.rs 

NOVI SAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje 1.000 hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću Stari Tamiš, delu Sistema Almeks (Almex) koje je - kršeći zakon - gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sistem Almeks je u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, kako navodi VOICE (www.voice.org.rs), obradjuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava medju četiri najveća zemljoposednika u Srbiji. Prema navodima VOICE, prijavljujući netačne površine, Stari Tamiš je oštetio i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet, jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. "Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takodje prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog Almeksa nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju", kazali su za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvodjača "Pančevac", koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Ocenili su da su Stari Tamiš i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obradjuju te firme i poljoprivrednici. "Namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima", kazali su u "Pančevcu". VOICE navodi da se u mnogim vojvodjanskim mestima primećuje da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već u papirima, jer je lanjska izmena pravilnika omogućila poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. "Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika, jer od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini", piše VOICE. U članku se dodaje da je i Ministarstvo poljoprivrede uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo. VOICE piše da Almeks obradjuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara, Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle "Matijevića", navodi se u članku. VOICE navodi i da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30