1. Koje su ključne izmene nastale u novom pravilniku o deklarisanju hrane koji je objavljen na sajtu Ministarstva?
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je objavljen u ,,Službenom glasniku RS”, broj 19/17 donosi glavne novine koje se pre svega odnose na nadogradnju postojećeg zakonodavnog okvira u ovoj oblasti, odnosno da se odgovori svim zahtevima savremenog potrošača. Te novine se pre svega odnose na tzv. praksu poštenog informisanja, odnosno da se krajnji potrošač ne obmanjuje u pogledu karakterističnih osobina hrane, da se hrani ne pripisuju osobine i svojstava koje ne poseduje, kao i da se ne ukazuje na posebna svojstva hrane ako slična hrana ima ista takva svojstva, a naročito isticanjem prisustva ili odsustva određenih sastojaka i/ili hranljivih materija. Treba napomenuti da se odredbe pravilnika ne odnose samo na obavezne informacije koje se navode na deklaraciji proizvoda, već se one primenjuju i na oglašavanje, reklamiranje, odnosno prezentovanje hrane.
Takođe ovaj pravilnik je uredio oblast prodaje hrane na daljinu, koja postaje sve značajniji vid prodaje. Kada je hrana ponuđena na prodaju sredstvima komunikacije na daljinu, jasno je definisano ko je odgovoran za davanje obaveznih informacija o hrani potrošačima pre same prodaje, bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani.
Pravilnikom su takođe definisani slučajevi kada se pored naziva hrane ili u njegovoj neposrednoj blizini navode određeni podaci, npr. u slučaju hrane koja je zamrznuta pre prodaje, a koja se prodaje u odmrznutom stanju, uz naziv hrane treba navesti: „odmrznuto“ ili npr. navod o dodatim proteinima animalnog porekla za proizvode od mesa i poluproizvode od mesa ako potiču od različite životinje.
I na kraju, jedna velika novina je obavezno navođenje nutritivne deklaracije koja sadrži informacije o pristutnosti energije i određenih hranjivih materija u hrani. Obavezno navođenje podataka o hrannjivoj vrednosti na ambalaži proizvoda daće podršku u području ishrane ljudi u okviru politike zaštite javnog zdravlja.
2. Koji su rokovi za njegovu primenu od strane proizvođača?
Kako bi subjekti u poslovanju sa hranom mogli da prilagode deklaricije na svojim proizvodima sa novim zahtevima definisanim ovim pravilnikom, predviđen je odgovarajući prelazni period za njegovu primenu i to do 15. juna 2018. godine.


3. U javnosti se dosta pričalo o mleku kompanije Dukat koja nije isticala količinu i procenat mlečne masti sa prednje strane boce uz naziv već na poleđini o čemu smo ranije pisali i poslali vam fotografije. Da li su oni sada u obavezi da izmene deklaraciju ili su to bili u obavezi i ranije kao što nam je to rečeno u Ministarstvu trgovine?
Pravilnikom je definisano da se pod vidnim poljem podrazumevaju sve površine koje se mogu videti sa jedne tačke gledanja, što podrazumeva sve površine ambalaže na kojima se tekst može pročitati sa jedne tačke gledanja. Uobičajno je da ambalaža upakovanog proizvoda ima više vidnih polja, te proizvođač, odnosno subjekt u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje hrane, sam određuje najmanje jedno vidno polje na kome se moraju nalaziti podaci o nazivu hrane; neto količini; roku trajanja hrane ili naznaci mesta gde se on nalazi, kao i stvaran sadržaj alkohola kod pića koja sadrže više od 1,2% vol alkohola.
Propis kojim se uređuje kvalitet proizvoda od mleka i starter kultura definiše da procenat mlečne masti mora da bude jasno čitljiv i označen sa jednim decimalnim mestom na deklaraciji proizvoda, ali isti ne propisuje da taj podatak mora da bude u istom vidnom polju sa podacima koji su zahtevani pravilnikom. S tim u vezi, subjekat u poslovanju hranom koji je odgovoran za deklarisanje predmetnih proizvoda može podatak o procentu mlečne masti da navede u bilo kom delu deklaracije proizvoda.

O ovoj temi smo pisali ranije, možete čitati na linku http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/1874-skandalozno-ponasanje-ministra-nedimovica-obecava-investicije-a-stiti-hrvatski-dukat

Međutim odluka nadležnih u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine je takva da je praktično legalizovano ponašanje pojedinih proizvođača na tržištu što će verovatno iskoristiti i ostali.


4. Šta potrošači dobijaju novim pravilnikom?
Osnovni razlozi donošenja novog propisa kojim se uređuje oblast deklarisanja, označavanja i reklamiranja hrane su, da se obezbedi visok nivo zaštite potrošača preko obezbeđivanja prava potrošaču da dobije ispravnu i jasnu (neobmanjujuću) informaciju o hrani koju konzumira, dok je drugi razlog usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa relevantnim propisima EU, a u cilju osiguranja nesmetanog funkcionisanja tržišta, odnosno osiguranju nesmetanog kretanja robe, tj. hrane.
5. Da li ovaj pravilnik iziskuje dodatne troškove kod proizvođača i da li to može imati uticaja na cene proizvoda?
Primena odredbi pravilnika imaće za posledicu dopunjavanja postojećih deklaracija sa obaveznim navodima poput npr. navođenja nutritivne deklaracije.U cilju da ove novine ne uzrokuju značajna opterećenja subjekata u poslovanju hranom, dat je prelazni period od skoro godinu i po dana, kako bi subjekti u poslovanju hranom mogli da utroše svu proizvedenu ambalažu, pri čemu hrana upakovana u takvu ambalažu može da se nalazi u prometu do isteka roka trajanja, te smo mišljenja da se ovo neće odraziti na cenu koštanja proizvoda.
6. Koliko artikala će biti obuhvaćeno izmenama (navedite nam neke ključne primere u smislu proizvodi koji su najviše u upotrebi i šta se kod njih menja).
Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane primenjuje se na svu hranu koja je namenjena krajnjem potrošaču bilo da se radi o upakovanoj ili neupakovanoj hrani, kao i na hranu namenjenu za snadbevanje objekata javne ishrane.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Poslednju deceniju je i na našem potrošačko tržiste uplivao trend zdrav hrane, ligt proizvoda, low carb proizvoda. Pritom je sve više industrijski procesuiranih namirnica. Neretko se dešava da su ljudi u zabludi kada se opredeljuju da prihvate određene koncepte pravilne ishrane. Oni uglavnom biraju proizvode sa što nižim procentima masnoće sa uverenjem da su oni zdraviji. Pritim ne znaju da su punomasni proizvodi bogati rastorljivim vitamiima kao sto su A, D,E , K. Kiselomlečni proizvodi sa nižim procentima masnoće osim što ne sadrže napomenute vitamine, lakše su kvarljivi i dodaju im se razni zgusnjivači uglavnom na bazi skroba sto je u velikoj meri stetnije po zdravlje u odnosu na koji procenat mlečne masti više. Voćni jogurt bez dodatog šećera – jedno vreme dugo prodavani proizvod sa sledećim sastavom: niskomasni jogurt, naravno zgusnjivač, vestački zaslađivač i plus dodati sećer. Sastav koji se ni po kom osnovu ne uklapa u koncept pravilne ishrane i ne može se svrstati u red hranljivih namirnica. Pandam, ali zdraviji, hranljiviji i korisniji po naše zdravlje bio bi polumasni jogurt sa probiotskim kulturama, sveže voće ili sada u sezoni kad ga je manje npr, smrznute visnje ili šumsko voće i inulin ili stevia kao idealni prirodni zasladjivaci… Najveća zabluda potrošača na našem tržištu je nažalost vezana za najkonzumiraniju namirnicu hleb. Javna tajna je da je većina onih “zdravijih”prebojeno veštackim bojama i da je u njima pregrst aditiva ne bi li što duže održali svežinu. Vrlo je važno da se u potrošacku kuturu uvreži navika da citaju deklaracije proizvoda. Ukoliko hleb koji prelepo izgleda, prepun je semenki raznih vrsta na deklaraciji sadrži puno E oznaka to znaci da je prepun aditiva, ječmeni slad je često prisutan i on povećava kalorijsku vrednost i glikemijski indeks hlaba, kao i šećer…Vestačke boje su uglavnom na bazi kakaoa i u tom smislu nisu u velikoj meri stetne po zdravlje, ali sa druge strane to svakako predstavlja zabludu da je hleb načinjen od brašna tipa 800 koje je jako retko kod nas u proizvodnji i da je uglavnom reč o prebojenom hlebu. Mada s obzirom da sve više ljudi vodi računa o zdravom načinu ishrane i da naspram visoke cene odabere ipak zdraviji hleb ili ga napravi u kučnoj reziji veliki potrosački lanci i kod nas su se pobrinuli da u svoj proizvodni i prodajni asortiman uvrste i “zdravije” hlebove. Na rafovima radnji često možemo da zateknemo i hleb od heljdinog i ovsenog i razanog brasna, a da smo i sigurni da to u njihovom sastavu zaista jeste. Povrće i voće, koje birati? Ono izgleda kao iz kulinarskih časopisa ili ono malo skromnijeg izgleda. Nažalost ove dve grupe namirnica su na vrhu liste najznačajnijih o naše zdravlje često tretiraju pesticidima i sl. zbog što boljeg prinosa. Najbolje je pri izboru rukovoditi se time da je najbezbednije sezonsko voće i povrće, kao i ono sa podneblja kome pripadamo…

Uljara Vital iz Vrbasa i petu godinu zaredom završila je sa negativnim rezultatom, pokazuju nerevidirani podaci poslovanja za 2016. koje je kompanija objavila putem Beogradske berze.
 
Ova uljara, kojom upravlja zemunski Invej, zabeležila je lani rast prihoda od 8,1%, na 3,6 milijardi dinara. Poslovni dobitak kompanije porastao je 8,4% na 52,8 miliona dinara, dok je neto gubitak umanjen za skoro 30% u odnosu na prošlu godinu, na nepunih 96 miliona dinara.
 
Glavni razlog negativnog krajnjeg rezultata je i dalje visoka zaduženost kompanije, koja je kao posledicu donela gubitak iz finansiranja od 138,6 miliona dinara. Neto dug Vitala na kraju prošle godine iznosio je 2,8 milijardi dinara i neznatno je povećan u odnosu na kraj 2015.
 
Akcijama ove kompanije na Beogradskoj berzi trgovalo se u utorak (7. marta 2017. godine) na nivou od 900 dinara, što daje tržišnu kapitalizaciju Vitala od 687,5 miliona dinara (5,6 mil EUR), prenosi Wisebroker.

Ruske vlasti su zabranile uvoz hrane iz Hrvatske, a embargo se ne odnosi samo na dva prehrambena preduzeća.
Ruske su vlasti još početkom godine uskratile izvozne dozvole za dobar deo hrvatskih prehrambenih preduzeća, pa slobodan prolaz na ogromno rusko tržište s gotovo 145 miliona potencijalnih potrošača sada imaju samo Podravka i Sardina.
Na listi sankcionisanih firmi su one koje u razdoblju dužem od 18 meseci nisu izvozile u Rusiju, potvrđeno je u Hrvatskoj privrednoj komori. Hrvatska se, naime, kao članica EU pridružila sankcijama koje je taj savez uveo protiv Rusije.
Međutim, hrvatski medji podsećaju na nedavnu posetu premijera Hrvatske Andreja Plenkvića Ukrajini, gde je on nudio tamošnjim vlastima "dobre usluge" u "reintegraciji odmetnuih (proruskih) područja".
"Geopolitika je važna u odlukama ruskih vlasti. U Moskvi gledaju kako se ko ponašao tokom krize: oni koji su tamo ostali", objašnjava neimenovani hrvatski biznismen.
Dodatni šamar Hrvatskoj je i najnovija odluka ruskih vlasti od 10. februara da privremeno zabrani uvoz piletine i jaja iz Hrvatske zbog ptičjeg gripa.

www.kurir.rs 

Već 28 godina je “Biofach” vodeći međunarodni sajam organskih proizvoda, prehrambenih, tekstilnih  i kozmetike, ali se na ovom sajmu možete upoznate i sa najnovijim tehnologijama proizvodnje, preradnim linijama i raznim novim načinima pakovanja, pa je od izuzetne važnosti za preduzeća i pojedince čija se delatnost oslanja na organske inpute, proizvodnju i proizvode.

Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia Organika“  i Privredna komora Srbije koja je obezbedila 15.000 EUR za podršku ove godine zajedno organizuju učešće srpskih preduzeća koja se bave organskom proizvodnjom i preradom na  ovom najznačajnijem sajmu za organsku proizvodnju

Očekuje se da broj izlagača ispuni očekivanja iz prošle godine kada je oko 2.400 izlagača posetilo skoro 48.000 ljudi iz celog sveta. U sklopu sajma se sada već tradicionalno održava i Biofah Vivanes, međunarodni sajam prirodne kozmetike, a izlagači takođe imaju priliku da prijave svoj proizvod za najbolju inovaciju godine. U kokurenciji se mogu naći dobre ideje, najbolje sirovine, dizajn i materijal pakovanja proizvoda raznovrsnih namena.Ove godine će na ovom takmičenju učestvovati i naša kompanija “All Natural foods“ iz Nove Pazove sa svojim su[enim kolutovima jabuke proizvedenim po originalnoj tehnologiji.

Tokom sajma se  tradicionalno održavaju i predavanja o temama iz domena organske proizvodnje, koja imaju stručni, profesionalni ili informativni  karakter.

Na nacionalnom štandu Srbije naći će se proizvodi šest preduzeća sa širokim asortimanom proizvoda, od svežeg i zamrznutog voća i povrća do sušenih i prerađenih proizvoda.

Učesnici sajma koji će se  predstaviti na zajedničkom štandu u hali 4, br. štanda 331  su :

”ALL NATURAL FOODS“ d.o.o. www.allnaturalfoods-organic.com iz Nove Pazove, se bavi bavi se sušenjem voća i proizvodnjom vosoko kvalitetnih sušenih kolutova od jabuke.

”ECO MELE“ d.o.o. www.ecomele.com iz Beograda, se bavi otkupom i preradom gajenog i samoniklog voća, preradom malina, kupina, borovnica, šljiva, jabuka i drugog voća u sušene, zamrznute proizvode, kao i u voćne piree i koncentrate.

„ECOAGRI  Serbia“ d.o.o. www.ecoagrri.rs iz Bele Crkve, se bavi proizvodnjom žitarica i industrijskog bilja na vlastitim poljoprivrednim površinama, skladištenjem i sušenjem žita i industrijskog bilja, kao i doradom semena strnih žita.

”JOVANjICA“ d.o.o. www.jovanjica.com sa sedištem u Beogradu, se bavi distribucijom i veleprodajom organske hrane, i jedan je od vodećih snabdevača domaćeg tržišta, pre svega organskog povrća (preko trideset vrsta), kao i proizvoda od njega – ajvara i soka od paradajza i začinskog bilja. Organska hrana se većim delom distribuira sa PG Predraga Koluvije iz Stare Pazove kao i sa drugih organskih gazdinstava koja su kooperanti.

”MONDI LAMEX” d.o.o. www.mondiserbia.rs iz Kraljeva je već  više od 15 godina, kada je počeo sa poslovanjem kao Mondi Serbia, vodeći proizvođač i prerađivač organskog jagodičastog voća i voćnih pirea (maline, kupine, borovnice) iz tog dela Srbije.

”ZADRUGAR“ d.o.o. www.fruit.rs iz Ljubovije, se bavi otkupom, zamrzavanjem i preradom jagodičastog voća.Zadrugar je dugi niz godina jedan od vodećih izvoznika zamrznutog voća iz Srbije, pre svega maline, kupine, višnje i šljive.

Priredna komora Srbije je u julu prošle godine, prepoznajući vrtoglav rast površina pod organskom proizvodnjom, osnovala Centar za organsku proizvodnju kao dodatni vid podrške organskom pokretu u Srbiji. Podrška sajmu je samo jedan vid podrške proizvođačima iz Srbije, a Centar u narednim mesecima planira i održavanje velike konferencije o organskoj proizvodnji na kojoj će biti predstavljene inicijative za izmene zakona i propisa koji bi pomogli razvoju ovog sektora.Nacionalna asocijacija koja okuplja sve učesnike u lancu organske proizvodnje godinama radi na unapređenju ovog sektora sa Privrednom komorom Srbije i drugim relevantnim institucijama.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U procesu usvajanja standarda EU, Crna Gora uvodi sistem biljnih pasoša, čime će se unaprediti zdravstvena zaštita bilja i obezbediti sigurniji promet i trgovina u toj oblasti. Projekat biljnih pasoša realizuje se u okviru šireg projekta "Razvoj bezbednosti hrane i fitosanitarnih službi u Crnoj Gori", koji finansira EU sa 800.000 EUR. Cilj je poboljšanje bezbednosti hrane i fitosanitarnih standarda za dobrobit potrošača i olakšavanje međunarodne trgovine poljoprivrednim proizvodima u Crnoj Gori, pojasnila je za Radio Jadran načelnica Odeljenja za zdravlje bilja u Upravi za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove, Tamara Popović.

- Biljni pasoši biće obavezni za određeno bilje kako prilikom uvoza na teritoriju Crne Gore, tako i u proizvodnji. On je garancija da je bilje zdravstveno kontrolisano i bez štetnih organizama. Pasoš je takođe i uslov za premeštanje bilja na teritoriji Crne Gore, a kasnije i na teritoriji EU - navela je Popović. Istovremeno, ovaj dokument omogućava sledljivost biljnih pošiljki u prometu, unazad sve do mesta proizvodnje. Pasoš je obavezan za sve kategorije bilja za koje je propisan, ali najvažnije kategorije su semenski i sadni materijal.

- Upravo smo krenuli sa primenom biljnih pasoša na semenskom krompiru. Proces sertifikacije semenskog krompira je dopunjen i unapređen sa izdavanjem biljnog pasoša, što znači da je krompir kontrolisan i bezbedan od štetnih organizama. Sledeća karika na kojoj ćemo raditi implementaciju biljnih pasoša jeste lozni sadni materijal, nakon toga voćni sadni materijal i ukrasno bilje - zaključila je Popović.

Kampanju o biljnim pasošima sprovodiće Uprava za bezbednost hrane – Sektor za fitosanitarne poslove. U okviru kampanje izrađeni su informativni štampani i video materijali o biljnim pasošima, zatim o novom štetnom organizmu na teritoriji Crne Gore – azijskoj strižibubi, riziku od unošenja na teritoriju Crne Gore fitopatogene bakterije Xylella fastidioza, i ostalim štetnim organizmima koji predstavljaju najveći rizik za zdravlje bilja. Informativni materijali biće dostavljeni proizvođačima, distributerima bilja i drugim zainteresovaniim subjektima, a biće dostupni i na sajtu uprave.

Skoro 1.000 tona nebezbedne hrane i pića povučeno je sa tržišta odlukom veterinarske, poljoprivredne i fitosanitarne inspekcije u poslednjih godinu dana, a to je nezapamćeni alarm zbog kojeg bi svi odgovorni konačno morali da budu sankcionisani.Ove tri inspekcije Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavile su od 1. januara 2016. godine do danas više od 100.000 što redovnih što vanrednih kontrola tokom kojih su uklonile iz prometa čak 721,9 tona hrane i 54 tone pića zbog nepoštovanja procedura ispitivanja kvaliteta, isteka roka trajanja, nepropisnog deklarisanja, neispunjavanja uslova za proizvodnju ili nepoštovanja zakonskih propisa.Najopasnija je bila hrana životinjskog porekla, pa je veterinarska inspekcija morala da uništi skoro 305 tona mesa i proizvoda od mesa, 1,6 tona mleka i proizvoda od mleka, 6,3 tone ribe i ribljih proizvoda, odnosno 11,6 tona jaja i proizvoda od jaja.S druge strane, i poljoprivredna inspekcija je imala pune ruke posla pošto je van prometa stavila čak 86,7 tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla i 54 tona pića.Gotovo podjednako rizične po zdravlje bile su namirnice iz uvoza, pa je tako fitosanitarna inspekcija u poslednjih godinu dana sa tržišta povukla čak 310 tona hrane i hrane za životinje. Na osnovu indirektnih saznanja iz razgovora sa potrošačima i laboratorijskih istraživanja, znao sam da je došlo do pada kvaliteta i bezbednosti hrane, ali ovde se radi o drastičnom pogoršanju. Pohvalno je što su preduzete mere povlačenja hrane i pića iz prometa, ali to nije dovoljno. To samo treba da bude uzbuna za sve nadležne, od onih koji uređuju regulativu preko brojnih ministarstava do inspekcija da uđu u suštinu problema i kazne kako firme tako i odgovorna lica - naglašava Petar Bogosavljević iz tog udruženja.- Recimo, kod nas sanitarna inspekcija i dalje nema istu nadležnost kao veterinarska ili poljoprivredna inspekcija. Zato potrošači od čijih se para finansira rad svih inspekcija i nadležnih službi treba da nametnu dijalog sa ministarstvima poljoprivrede, trgovine, privrede, finansija i zdravlja, i zahtevaju informacije o merama koje su preduzete protiv odgovornih - objašnjava Bogosavljević.Sudeći po stotinama tona uklonjene hrane iz prometa, trgovci su se prošle godine naplaćali novčanih kazni. - Kazna za uklonjenu nebezbednu hranu kreće se od 300.000 do tri miliona dinara za pravno, odnosno od 30.000 do 50.000 za odgovorno lice, a uz to, predviđeno je i zatvaranje objekta na određen period. Kolika će kazna biti za svaki konkretan slučaj, zavisi od upravnog postupka - kažu u Udruženju za zaštitu potrošača. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/ovo-je-moglo-da-zavrsi-i-na-nasem-stolu-inspekcije-povukle-sa-trzista-skoro-1000-tona/bq4f366

Srbija mora da sprovede odgovarajuće mere da bi mogla da na tržištu Evropske unije (EU) trguje proizvodima od mesa i mleka, hranom za kućne ljubimce i životinjskim kožama, rečeno je 25. januara u Beogradu na konferenciji za novinare povodom završetka projekta izgradnje kapaciteta za unapređenje objekata za proizvodnju hrane. Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije rekao je da će to ministarstvo učiniti sve što je neophodno da se potrošačima nudi samo bezbedna i konkurentna hrana dodajući da bi u septembru trebalo da se raspišu prvi pozivi za novac iz evropskih IPARD fondova.

Trogodišnjim projektom je obuhvaćena i obuka za upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla, finansirala ga je EU sa dva miliona evra, a sprovele su ga uprave za hranu Holandije, Danske i Letonije. Obuku o proceduri za unapređenje objekata za proizvodnju hrane, kako bi se sprečile zarazne bolesti životinja i bolesti koje se prenose na ljude, prošlo je 155 veterinarskih inspektora, a 38 za poboljšanje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla. To je samo deo šire finansijske pomoći EU da Srbija podigne nivo usaglašenosti u oblasti bezbednosti hrane i veterinarske politike u vrednosti od 28 miliona evra. Stručnjaci EU pružili su podršku Vladi Srbije u pripremi Nacionalne strategije za unapređenje objekata za hranu životinjskog porekla koja je usvojena pre desetak dana.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da će to ministarstvo učiniti sve što je neophodno da se potrošačima nudi samo bezbedna i konkurentna hrana. On je istakao da bi u septembru trebalo da se raspišu prvi pozivi za novac iz evropskih IPARD fondova.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt istakao je da Srbija da bi se "pridružila EU i imala pristup tom tržištu, mora da dostigne standarde u proizvodnji hrane". "Nije lako postići standarde, ali imate ljude, političku podršku i ako se usredsredite, rezultati su izvesni", rekao je Benedikt. Dodao je da EU sprovodi više projekata u ovoj oblasti u Srbiji, među kojima je i iskorenjivanje besnila, a dalja podrška odvijaće se preko IPARD fondova.

Ambasador Holandije Hendrik van den Dol istakao je da su "standardi u proizvodnji hrane ključni" i da Srbiji jedan od stubova izvoza treba da bude poljoprivreda. "Holandija je mala zemlja s dobrim geografskim položajem i infrastrukturom i 2016. je izvezla pojoprivrednih proizvoda u vrednosti 84 milijarde evra i na drugom mestu je iza SAD po vrednosti izvoza, zahvaljujući između ostalog i standardima za bezbednost i kvalitet hrane", rekao je Van den Dol.

Otpravnik poslova ambasade Danske Morten Skovgor Hansen istakao je da je ta zemlja spremna da podeli sa Srbijom dobra iskustva u sanitarno-veterinarskoj kontroli hrane, zahvaljujući kojoj su obezbeđeni bezbednost hrane, zaštita potrošača i konkurentnost.

http://www.euractiv.rs/

UN-ova Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila je u četvrtak da su cene hrane u svetu prošle godine pale petu godinu za redom, s tim da su cene žitarica postepeno padale tokom 2016. godine pa su na kraju zabeležile pad od 39 odsto u odnosu na rekordno visoku cenu iz 2011., a rasle su cene šećera i biljnog ulja. Cela 2016. beleži godišnji pad od 1,5 odsto indeksa cena hrane koji meri mesečne promene u korpi žitarica, ulja, mlečnih proizvoda, mesa i šećera. Cene šećera su prošle godine porasle za trećinu, a cene biljnog ulja su od decembra 2014. zabeležile najveći porast, no pad cena žitarica je prevagnuo nad poskupljenjem šećera i ulja. Cena šećera je rasla usled slabljenja brazilskog reala u odnosu na dolar i očekivanog poskupljenja proizvodnje u brazilskim područjima uzgoja šećerne trsk

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 576 tona robe.

Najviše se trgovalo: jabukom (123 t), kupusom (108 t), šargarepom (72 t), pomorandžom (70 t), bundevom (26 t), crnim lukom (22 t), paradajzom (21 t) i krompirom (20 t),

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (42 t → 70 t), bundeve (20 t → 26 t) i paradajza (6 t → 21 t), dok je promet: jabuke (197 t → 123 t), kupusa (166 t → 108 t), šargarepe (103 t → 72 t), crnog luka (34 t → 22 t) i krompira (25 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                     100 - 110 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               40 - 80 din.

bundeva                     25 - 30 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          50 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31