Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

Regionalna razvojna agencija Zlatibor počela je pre tri godine otvaranje degustacionih centara u zapadnoj Srbiji. Turisti posećuju proizvođače rakije, mlečnih i suhomesnatih proizvoda i probaju namirnice. Zdrava hrana je adut kojim ekonomski mogu da se ojačaju seoska domaćinstva, ali i pospeši turizam u Srbiji.U domaćinstvu Zarića u Mačkatu ni nedeljom nema odmora. Priprema se trpeza za goste koji će degustirati zlatiborske suhomesnate proizvode.

"Hranimo stoku nemodifikovanom hranom. Tako da je to jedna ispaša, na prirodnoj travi, hrani se kukuruzom, hrani se ječmom, hrani se da li pšenicom", rekao je Miloš Zarić iz Degustacionog centra suhomesnatih proizvoda Mačkat.

Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije zapadne Srbije, kaže da imaju dvadeset degustacionih centara na području te turističke regije, koje posećuju organizovane turističke grupe.

"Gastroturizam je i često osnovni motiv posete našoj destinaciji", kaže Rađen.

Prethodne godine je zabeleženo oko milion i pet stotina hiljada noćenja u zapadnoj Srbiji.

Sve je više turista i u degustacionim centrima, a time se ekonomski jača selo. Širom Evrope u takvim centrima dostupni su ukusi podneblja, a Srbija je jedinstvena jer mnogo toga nudi besplatno.

"Bili smo u Austriji, Italiji, tamo nisu ljudi tako ljubazni kao ovde i priroda i sve to nas fascinira", ispričao je Dušan Polšej iz Trbovlja.

Jurka Redenšek iz Trbovlja smatra da svi dolaze na Zlatibor da se malo razdišu.

"Najlepši smo. Znači, hrana je u pitanju", kaže Miloš Zarić.

Srpski proizvođači tradicionalnih proizvoda prilagođavaju se standardima u bezbednosti hrane koji važe u Evropskoj uniji i drugim zemljama zapadne Evrope.

Zlatiborci vole da kažu da i Srbija ima zapad, koji je jedinstven po gastronomiji ne samo u Evropi već i u svetu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3723573/zlatiborci-tvrde-imamo-jedinstvenu-hranu-u-svetu.html

Najveća smotra prozvođača tradicionalnih proizvoda namenjenih tržištu u Srbiji i regionu Jugoistočne Evrope, 14. Sajam etno hrane i pića, održaće se od 23. do 26. novembra, u Hali 3 Beogradskog sajma.

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme, regionalno je okupljanje proizvođača prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski uzgojenih sirovina.

Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvoklasne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje.

Cilj događaja je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda, zaključenje kupoprodajnih ugovora, promocija i obrazovanje poljoprivrednih proizvođača.

Učesnici sajma su proizvođači poljoprivredno prehrambenih proizvoda, opreme za proizvodnju, serviranje i pakovanje tradicionalnih proizvoda, sadnog i semenskog materijala.

Fokus ovogodišnje smotre je na zaštiti geografskog porekla, zadrugarstvu, uvođenju sistema kvaliteta, pravnoj zaštiti, zaštiti receptura, kao i na unapređenju pakovanja i metoda prodaje.

Neki od posetilaca koji su potvrdili svoje prisustvo su trgovinske radnje, restorani, hoteli, veliki trgovački lanci, kao i individualni posetioci.

Pokrovitelji sajma su Ministarstvo poljoprivrede i Grad Beograd.

 

Oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

"Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse... što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-sveta/oko-14-sve-hrane-propadne-pre-nego-%C5%A1to-do%C4%91e-u-prodavnice

Proizvodi iz Vojvodine naći će se na ovogodišnjem međunarodnom sajmu hrane i pića World Food Moscow. Pod pokroviteljstvom Pokrаjinske vlаde i u organizaciji Razvojne agencije Vojvodine (RAV), svoje proizvodne programe predstaviće 10 kompanija koje će u periodu od 24. do 27. septembra pokušati da uspostave nove poslovne kontakte i plasiraju robu na nova tržišta.

World Food Moscow je vodeći međunarodni sajam iz oblasti hrane i pića na tržištu Rusije i u regionu Zajednice Nezavisnih Država, na kojem se proizvodi iz Srbije predstavljaju već tradicionalno. Ovoga puta, međutim, zahvaljujući Sporazumu o zajedničkom nastupu na sajmovima (novembar 2017.), zajedno će se predstaviti vojvođanske kompanije: Copa, Apple World, JSO, Hladnjača Voćko, Patewski, Macval Теа, Pollino Agrar, Lučić Group, Sweet Charry Lady, kao i Savez pčelarskih organizacija Srbije.

Pored zajedničkog štanda, svi izlagači predstavljeni su u zajedničkoj brošuri na engleskom i ruskom jeziku, kao i u zajedničkom promotivnom filmu.

Ovaj moskovski sajam postoji već više od 20 godina i održava se na preko 58.000 m2 u okviru sajamskog izložbenog prostora Crocus Expo. Prethodne godine posetilo ga je gotovo 40.000 posetilaca iz 98 zemalja, a svoje proizvodne programe predstavilo je više od 1.560 izlagača iz 65 zemalja sveta.

- Ukoliko budete imali sreće da prođete ove godine kroz kapije ovog velikog sajma, posetite i štand Vojvodine B577, u hali 13, u trećem paviljonu - poručuju iz Razvojne agencije Vojvodine u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2630953/proizvodi-iz-vojvodine-na-medjunarodnom-sajmu-hrane-i-pica-world-food-moscow

Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo - žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

„Jesenji ukus Fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 14. i u nedelju 15. septembra 2019. od 10 do 19 sati u Kombank dvorani (bivši Dom sindikata) u Beogradu.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza sa preko 2000 proizvoda iz cele Srbije i regiona, a moto festivala je „U službi zdravlja“.

Posetioci „Jesenjeg ukus Fest-a“ imaće jedinstvenu priliku da probaju raspevanu simfoniju ukusa, nezaboravne arome i da uživaju u svim degustacijama, ali i da nabave najukusnije sireve, suhomesnate proizvode i renomirana vina, likere, domaće sokove. Šta nam to donosi trpeza „Jesenjeg ukus Fest-a“ ? Festival pun boja i aroma koju nosi jesen, pa zato kažemo da volimo dobro u ljudima kada probaju pravo, prirodno voće i sokove vrhunskog kvaliteta! Šta nam to tako zavodljivo miriše: domaći kulen ili potpuno novi, kulen sa bademima! Zasladimo se nadevom od aronije, rashladimo se sokovima bez veštačkih zaslađivača sa stevijom! U jesen najepše zamirišu uvek nove vrste meda, med sa sušenom malinom ali i jedinstvena mešavina sušenog šipurka i zove u lipovom medu. Ko može da odoli dobrom zalogaju vruće vekne beskvasnog hleba u sendviču sa tvrdim sirom i pečenicom, uz malo „šmeka“ ljutih začina, ili uz pravi domaći ajvar. Pravi hit i ovoga puta biće neprikosnoveni vegapčići, veganski ćevapi, od proklijale pšenice. Okrepimo se starim dobrim čajevima. Gutljaji vina sami teku uz hercegovački sir, a odmah rame uz rame tu je i čuvena pirotska peglana kobasica. Premijera! Prvi put pred nama će biti veliki izbor sireva, kao i šampionski kozji sir sa čubrom u hrastovoj kori!

Manifestaciju su podržali Ministarstvo poljoprivrede, sekretarijat za privredu i turizam Skupštine grada i Turističke organizacije.

„Ukus Fest“ priprema vrhunski program!

Očekuju nas pravi derbiji u nadmetanju za najkvalitetnije ukuse, a najbolji proizvođači i izlagaći će dobiti zaslužena priznanja. Velika premijera : ove jeseni žiri će biti u naboljem sastavu na ovim prostorima sa gostima velikih iznenađenja ! Na „Jesenji Ukus Fest“ dolaze vrhunska imena kulinarstva koja će nas voditi u nove prostore uživanja u prefinjenim aromama. Posetioce uz sjajnu i ukusnu degustaciju čarobnih zalogaja i pića, očekuju brojne radionice i predavanja koja će održati eminentni evropski i domaći predavači. Moći ćete da probate direktno kako nastaju kolači u najslađoj radionici i da ih probate, a zatim sami pokušate to isto !

Prvi put na „Ukus Fest-u“ biće održani i B2B sastanci, na kojima će proizvođači i izlagači imati priliku sa razgovaraju sa vodećim privrednicima iz velikih i uglednih kompanija. „ Jesenji festival ukusa“ će imati nekoliko zona: Zonu za vegane, Wine i Cheese zonu, a za najmlađe posetioce tu je specijalni kutak zabave! Nismo zaboravili ni sladokusce i ljubitelje suvomesnatih proizvoda.

NEW LOOK! Ukus Fest dobija potpuno novi izgled dizajna i scenografiju sa stolovima, stolnjacima i još velikih iznenađenja! Na „Jesenji Ukus Fest“ stiže veliki izbor najkvalitetnije hrane i pića iz zemlje i regiona. Međunarodni stručni žiri oceniće najbolje i najukusnije proizvode. Svi čekamo veliko finale u nedelju 15.septembra: dodelu nagrada za „Najbolji ukus Srbije“ u čak 9 kategorija, ali i veliki Grand Prix koji se dobija na osnovu glasova publike i posetilaca.

U specijalnom programu oba dana, posetioce koji učestvuju u kvizu znanja o hrani i pokažu se kao najbolji, očekuju brojni pokloni iznenadjenja!

Manifestacija „Jesenji ukus Fest“ biće svečano otvorena u subotu 14. septembra u 11 sati na bini, uz prisustvo brojnih uglednih zvanica, zemlje gosta festivala, predstavnika ministarstva poljoprivrede, Sekretarijata za privredu i turizam Skupštine Beograda, Turističkkih organizacija, specijalnih gostiju festivala uglednih privrednika, kao i velikog broja predstavnika medija iz Srbije i regiona.
Ulaz za sve posetioce je besplatan, kao i degustacija na svim punktovima i štandovima izlagača.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvođači hrane i najboljih vina iz zemlje i regiona predstaviće svoje proizvode, koji će moći da se degustiraju na prvom izdanju Belgrade Waterfront Good Food & Wine Festivala – "Siđi do reke", u organizaciji Udruženja "Spektar". Festival će biti otvoren 6. septembra velikim Vinskim defileom Knez Mihailovom ulicom u 17h, dok će glavni, izlagački deo sa pratećim programom – Food & Wine Show biti održan 7. septembra od 17h do 23h na Sava Promenadi.

Tema prvog izdanja festivala je, kao što slogan "Siđi do reke" sugeriše – Beograd na rekama i sve ono što posetioci mogu doživeti i osetiti ako se spuste do Sava Promenade i ostalih kejeva glavnog grada. U skladu sa tim osmišljen je i zabavno-umetnički program sajma. Posetioci i turisti, osim što će, u okviru Food & Wine Show segmenta 7. septembra, probati vina i slane i slatke zalogaje izložene na lepo dizajniranim štandovima i kućicama, moći će da prisustvuju radionicama i prezentacijama koje će održati stručnjaci iz različitih oblasti: food styling, proizvodnja organske hrane, slaganje hrane i vina, proizvodnja vina i rakije, navodi se u saopštenju.

U okviru svečanog otvaranja biće dodeljena priznanja najboljim kompanijama i pojedincima u oblasti proizvodnje hrane i vina, pića, voda… dok će posetiocima biti podeljeno oko 10.000 poklona učesnika i sponzora događaja. Finale sajma Food & Wine show je trosatni večernji Party by Food & Wine show. Muziku tamburaškog orkestra koji će animirati učesnike Festivala, smeniće živa muzika odnosno koncert iznenađenja koji će trajati do 23h.

U okviru programskog segmenta "Poznati u kuhinji", javne ličnosti će se u parovima u prijatnom ambijentu restorana Savanova, takmičiti u pripremanju jela, u prisustvu medija. Kao prateći sadržaj sajma Food & Wine show posetioci će moći da pogledaju i izložbu "Hleb naš nasušni", budući da hleb u srpskoj tradiciji i gastronomiji ima poseban simbolički značaj.

Cilj festivala je promocija privrede Republike Srbije, pre svega u oblasti tradicionalno važne proizvodnje hrane i sve značajnije proizvodnje domaćih vina. Podjednako važan cilj je promocija turizma. Belgrade Waterfront Good Food & Wine Festival organizuje se zahvaljujući pokroviteljstvu Belgrade Waterfront i podršci Glavnog grada, odnosno Sekretarijata za privredu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609989/sajam-hrane-i-najboljih-vina-iz-zemlje-i-regiona-od-6-do

Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30