U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 670 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (145 t), pomorandžom (98 t), šargarepom (87 t), jabukom (83 t), crnim lukom (83 t) i krompirom (52 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (76 t → 83 t) i krompira (40 t → 52 t), dok je promet: kupusa (151 t → 145 t), pomorandže (151 t → 98 t), šargarepe (94 t → 87 t) i jabuke (97 t → 83 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizuju nastup 10 domaćih kompanija na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „GULFOOD“ koji će se održati u Dubaiju od 18. do 22. februara. Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija koje će se sastati sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca u UAE.

U okviru nacionalnog štanda Srbije predstaviće se: YUMIS iz Niša, JAFFA iz Crvenke, BAHUS iz Paraćina, AGRANELA iz Valjeva, AGROPARTNER iz Lučana, ITN GROUP iz Beograda, MASTER FRUITS iz Beograda, JUGPROM iz Leskovca, PIK BEČEJ iz Bečeja, Basket Zdravija Hrana Made By Hand iz Golubinaca. Na sajmu „GULFOOD 2018“ kompanije iz Srbije predstaviće svoje proizvode u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls na nacionalnom štandu površine 60 m².

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i organizuju plasman na nova tržišta, kao i da unaprede postojeće i ostvare nove poslovne kontakte. Učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u UAE i regionu Golfa, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributeri i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u osam sektora.

 

Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija: FRUEKO, SENSA, ML FURIT FARM, ZLATIBORAC, ŽITOPRERADA i FRIKOM. Za posetioce je predviđen program koji, osim Sajmu, uključuje i posete Privrednoj komori Dubai, zatim jednom od najvećih maloprodajnih lanaca u UAE (Sharjah Coop), jednom od najvećih distributera hrane i pića u UAE (Fresh Express), kao i razgovore sa kompanijama/distributerima: Farzana Trading, LuLu, Choithrams, Farm Fresh…

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2017. ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije i UAE iznosila je 106,5 miliona dolara. Srbija je u UAE izvezla robu u vrednosti od 91 milion dolara, a uvezla robu vrednu 15,6 miliona dolara.

 

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Mladić Milan Kovačević odlučan je da ostane na svom ognjištu u selu Banje kod Srbice na Kosovu i Metohiji. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Milanova porodica dobila je dve krave i pet ovaca, donaciju Kancelarije za KiM, građana i kompanija koji su se odazvali na poziv predsednika Aleksandra Vučića za pomoć srpskom stanovništvu u Pokrajini.

Ima 23 godine. Njegovi vršnjaci su otišli na studije, a Milan Kovačević, zbog besparice nije mogao na fakultet. Ostao je na svom imanju i obrađuje nekoliko hektara zemlje.

"Dogodine ćemo možda još više. Pošto imam livade, kosim oko tri hektara. Plaćam ljude da mi pokose, treba da idem njima da pomognem pet, šest dana, da bi oni meni tri, četiri dana pomogli. Zahvalio bih se svima na lepim željama što mi pomažu da bih opstao na svojim ognjištima ovde u selu Banje", kaže Milan.

Od danas Milan ima više grla krupne i sitne stoke. Posle poziva predsednika države, pomoć očekuje i ostale žitelje sela Banje i Suvo Grlo, kao i druge Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Nekoliko desetina grla čeka transport i treba da nađe svoje odredište u štalama domaćina u narednih nekoliko dana širom KiM, ali i traktori i razna druga mehanizacija. Dakle, sve ono što treba da pomogne ljudima da uspešno privređuju", napominje zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

U selu Banje već se renovira Dom zdravlja i nekoliko stambenih objekata. Preostali Srbi u selima Banje i Suvo Grlo imaju i lekara.

"Tri puta nedeljno, sada od 22. januara, dolazi lekar, ponedeljkom, četvrtkom i petkom. I radi od osam do tri, bude u ambulanti. S tim što su seste svaki dan tu. One su meštanima na raspolaganju i dan i noć i vikendom, uvek bilo šta da se desi. Kao i sanitetsko vozilo i naš vozač", kaže lekar Tatjana Vlašković,

Uvedena je i nova autobuska linija Osojane-Kosovska Mitrovica koja povezuje sedam povratničkih sela u opštini Istok.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3026349/kovacevici-kod-srbice-dobili-dve-krave-i-pet-ovaca.html 

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

U prisustvu evropsih komesara i ministara poljoprivrede iz celog sveta, otvorena je 83.Zelena Nedelja u Berlinu, na kojoj je izlaže 1660 iz 66 država. Zemlja partner ove godine je Bugarska, a posle dve godine na sajam se vratila i Ruska Federacija,  koja zbog sankcija nije učestvovala. Tokom deset dana Sajma, očekuje se poseta 400.000 ljudi sa učešćem, čak 70 ministara poljoprivrede, na više od 300 događaja koji se  organizuju.

Prema proceni stručnjaka 2050. godine, broj stanovnika biće veći za 2 milijarde ljudi, uz to promene navike potrošača, sve veća naseljenost gradova i porast srednje klase, uzrokovaće veću potražnju za mesom, mlečnim proizvodima i jajima. Sve ovo bio je razlog o kom se  raspravljalo 2.000 predstavnika agrarne politike, nauke i društva na  10. Globalnom forumu za hranu i poljoprivrede, održanom u Berlinu, tokom Zelene Nedelje.

 

Jimmy Shit, generalni direktor Instituta za istraživanje stoke (ILRI), na ovom skupu je upozorio na demonizaciju stočarstva, i potrošnje životinjskih proizvoda, posebno na severnoj zemljinoj hemisferi. On je ovom prilikom ukazao i na to, da evropljani konzumiraju više od 70 kg po glavi stanovnika, dok afrikanci, svega 8 kg. Na istom panelu, José Graziano da Silva, generalni direktor FAO, izjavio je da mnogi stanovnici na planeti, naročito u siromašnih zemalja imaju na raspolaganju, manju količinu životonjskih proteina koji su važni za ljudsku ishranu. Klimatske promene neretko su bile uzrok za migracije ljudi, bilo u susedne gradove,  ili države.

,, Moramo pomoći najsiromašnije da osiguraju svoj opstanak kod kuće, kako bi sprečili njihove migracije, založio se Da Silva.

Brazilski ministar poljoprivrede, Blairo Maggi, je ovom prilikom rekao da je nesporno da stočarstvo učestvuje sa 14 odsto, emisije štetnih gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte. Međutim on je okupljenima rekao  da je  brazilski nacionalni institut dokazao da se može proizvoditi, mesa bez uticaja na klimu. Ministar Maggi,je istakao da u  je u tom kontekstu potrebna upotreba savremene tehnologije za uzgoj, prilagođena ishrana, inteligentno upravljanje pašnjacima i šumama.

Komesar EU,  Phil Hogan, ovom prilikom je rekao:,, Moramo osigurati poljoprivrednicima odgovarajuće podsticaje, ako su iznosi plaćeni na osnovu ciljeva zaštite životne sredine kojima težimo, onda možemo biti sigurni da smo pridobili i poljoprivrednike. Domaćin, nemački ministar Christian Schmidt, savezni ministar poljoprivrede Nemačke, izdao je snažno upozorenje: ,, Poljoprivredni sektor mora biti spreman za promene, a održivost mora postati fokus, svih poslovnih modela, ili će u potpunosti izgubiti tržište. On je ovom prilikom kritikovao, kratkoročne mere, dobiti, kao što je upotreba antibiotika u stočarstvu, što za posledicu ima rezistentnost organizma.

Šta više, pogrešno je bilo da jedini cilj kompanije bude, konkurentnost, i pozvao sve učesnike i njihove kolege da preuzmu odgovornost.

 

 
 
 
 

Razlog za uvođenje ove mere jeste što je kompanija iz Bijeljine prepakivala, prema navodima ruske strane, jabuke poreklom iz Poljske i izvozila ih u Rusiju. Pošiljku jabuka pratio je fitosanitarni sertifikat koji je izdao fitosanitarni inspektor Brčko distrikta.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske smatra da je propust kod izvoza jabuka iz BiH u Rusiju naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, a resorni ministar Stevo Mirjanić traži od nadležnih inspekcijskih i drugih organa da pokrenu postupak i sankcionišu odgovorne u ovom slučaju.

- Ministarstvo osuđuje postupak pojedinih aktera u ovom poslu i ističe da je slučaj naneo veliku štetu domaćim proizvođačima, kao i ugledu Republike Srpske kod ruske fitosanitarne inspekcije - saopšteno je juče iz resornog ministarstva.

U saopštenju se podseća da je u prošloj godini Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske izdala oko 1.200 fitosanitarnih sertifikata za pošiljke voća i povrća, koje su izvezene na rusko tržište.

- Nismo imali slučajeva da je pošiljka vraćena, što je najbolji dokaz da je fitosanitarni nadzor u Republici Srpskoj efikasan - navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo toga traži od nadležnih organa i institucija da izvrše kontrole u delu svojih nadležnosti i utvrde odgovornost svih aktera, te deluju na takav način, kako se ovakvi slučajevi više ne bi mogli ponoviti.

Izvori:

SRNA

https://www.blic.rs 

Neće morati da se podnose računi za đubrivo već ćemo odmah dati pare - kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je bio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Ovom priliko on je rekao da subvencije za ratarsku proizvodnju iznose i u 2018. godini iznose 4.000 dinara, od toga 2.000 dinara je osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju, a 2.000 je regres za đubrivo.

Da bi se izašlo u susret poljoprivrednicima pred setvu i da bi im se pomoglo da prevaziđu finansijske probleme nakon teške proizvodne godine, trenutno se razmatra i način na koji bi im se obzbedilo jeftinije gorivo, kazao je ministar.

Kako je objavio portal http://www.agrosmart.net od ukupne cene goriva, 48 dinara po litru otpada na akcize. Razmišljamo o tome kako da omogućimo plavi dizel. Sada imamo situaciju da se od 660.000 gazdinstava upisanih u registar, realno 380.000 njih bavi poljoprivredom. Zbog toga je važno da se ide na promenu sistema registracije gazdinstava, odnosno Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG), kako bismo mogli da razgraničimo ko se bavi poljoprivredom, ko ne. Ideja je da svako ko je upisan u RPG može na svakoj pumpi da uz elektronske kartice kupuje jeftinije gorivo. Prema trenutnim procenama, ono bi bilo jeftinije oko 25 dinara – kazao je Nedimović.

Govoreći o reformisanju RPG, on je naglasio da se radi i na uspostavljanju rešenja za elektronsko prijavljivanje za subvencije.

Odavno se nije desio ovako važan događaj između Srbije i Japana koji su već 136 godina u diplomatskim odnosima. Povodom poseta njegove ekselencije premijera Šinzo Abea donosimo vam neke zaniljivosti o zemlji koja nije tako blizu ali koja gaji izuzetno poštovanje prema brojnim našim građanima i sa kojom sve uspšenije sarađijemo. Da ne pominjemo poklone poput "žutih autobusa", instrumenata za Beogradsku filharmoniju i automobila za Vladu Srbije.

Japan je ostrvska država koja se nalazi u Tihom okeanu, na krajnjem istoku azijskog kontinenta. Obuhvata 6.852 ostrva čija ukupna površina iznosi 377.944 km2. Četiri najveća ostrva su Šikoku, Kjušu, Hokaido i Honšu, na kom se nalazi glavni grad Tokio koji predstavlja najveću metropolitsku oblast na svetu, sa preko 30 miliona stanovnika. Japan je po broju stanovnika 10. država na svetu. Broj stanovnika za 2014. godinu procenjuje se na 126.434.964.

Proizvodnja sakea je vrlo zanimljiv proces prerade pirinča

Ono što je za nas rakija to je za japance SAKE

 

Udeo poljoprivrede na GDP je 1,2%, a zapošljava 3,9% od ukupne populacije. Obradive površine zauzimaju 4.549.000 ha (12%), a pod šumama se nalazi 24.996.600 ha (66%). Od ukupne površine žitarice zauzimaju 42,3% od toga najviše pirinač 34,6%, a preostali deo pšenica, ječam, heljda, proso, ovas, kukuruz; povrće zauzima 7,7%  –(kupusnjače, lukovi, spanać, zelena salata, mrkva, tikvice, špargla, radič, paradajz, krastavac, plavo patlidžan, boranija, paprika), industrijske biljke zauzimaju 5%  (krompir, šećerna repa, slatki krompir, šećerna trska, taro, jam), mahunarke 4% (soja, pasulj, arahis, grašak, bob) i ostalo su površine pod pašnjacima, voćnjacima i drugo koje zauzimaju 41%.  Najrazvijenija grana poljoprivrede u Japanu je ribarstvo. Po ulovu ribe, Japan se nalazi odmah iza Kine sa 11 milona tona ribe godišnje. Za te potrebe usavršena je veštačka oplodnja nekih vrsta riba i školjki koje se nakon leženja puštaju u more. Po istom principu, u Japanu je osmišljeno i gajenje ostriga radi proizvodnje bisera – perlikultura. Jedna je od nekoliko nacija kod kojih je razvijen, tj. koje i dalje praktikuju lov na kitove i delfine. Najveća veleprodaja riba i morskih plodova na jednom od najvećih svetskih tržišta u Tokiju. Glavna atrakcija za domaće i inostrane posetioce.  Japan zbog svojih prirodnih pogodnosti i nepogodnosti je zemlja koja kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja svrstava se u razvijene ali i zemlje koje više od 60% poljoprivrednih proizvoda odnosno hrane uvozi. Osnovni utisak kada obilazite Japan je da je za ovu zemlju pirinač najvažnija kultura koja prevazilazi ekonomske i materijlne potrebe i predstavlja jedan vid emocije koja vezuje japanski narod za ovu poljoprivrednu kuturu. Pirinač kao poljoprivrednu kulturu u Japanu gaje više od 2000 godina, svaki slobodan prostor koji odgovara porebama zasejan je pirinčem. Prosečan prinos ove kulture je oko 5 t/ha ako se radi o proizvodnji za ishranu ljudi, a kao stoči pirinač ima prinos 8 do 9 t/ ha. Žetva počinje krajem septembra i u oktobru i traje dve nedelje ukoliko su povoljni vremenski uslovi. Pirinač se gaji kao monokultura i u plodosmeni sa sojom i zatravljivanjem površina. Monokultura pirinča je moguća jer ova kultura iziskuje malo nege u smislu zaštite odbolesti i štetočina, a uz dobru agrotehniku daje zadovoljavajuće prinose. Pirinču je posvecen i muzej u centru Tokija. Pored proizvoda MISO od koga se sprema odlična supa, SAKE je tradicionalno japansko piće koje se dobija fermentacijm pirinča. Ovaj složeni proces započinje potapanjem očisćenog zrna pirinča u vodu 10 do 30 minuta makon čega se pirinač ostavlja 48 sati da nabubri potom se ponovo ustinjava susi. Pirinač koji se koristi za proizvodnju ovog pića je SAKE pirinač koji se razlikuje od konzumnog i stočnog. Za jedanu bocu pića potrebno je jedna i po boca pirinča i sadrži 9-16% alkohola. Skoro polovina proizvedenog sakea se izveze u SAD (48%), a velike količine idu i u Kinu i Singapur, a od evropskih zemalja u Francusku. Zanimljiva činjenica je da se 2% proizvedenog sakea popije u avionima nacionalne japanske aviokompanije ANA, kao posluženje.

 

Polja pirinča u Japanu

 

Recept

Suši

šolja kuvanog pirinča

2 kašike sirćeta

2 kašike šećera

kašika soli

kašika natrijum- glutaminata

3 kašike struganog rena

10-12 kašika blanširanih listova spanaća

2-3 filtera ribe

škampi

malo đubmira

 

 

U našim uslovima nemoguće je pripremiti originalan suši, jednostavno je nemoguće naći morske trave, a i nije u skladu sa našim navikama u ishrani da se jede sirova riba u kombinaciji sa algama. Zato vam ovde dajemo jednu improvizovanu varijantu sušija. U svakom slučaju uz lep aranžman, i malo mašte biće idealno predjelo na vašoj trpezi. Ribu i škampe možemo skuvati ili ako ste avanturistički raspoloženi samo očistiti i isitniti te koristiti presno za spremanje vašeg sušija. Zagrejte mešavinu sirćeta, soli, natrijum-glutaminata (ili vegete) i šećera. Iseckajte ribu ili škampe. Umešajte sve nabrojane sastojke u pirinač i oblikujte od po dve kašičice mase valčiće. Urolajte svaki valjušak u na kvadrat ispečen list spanaća, lagano pritisnite između dlanova i složite na tanjir. Servirajte odmah!  

 Japanska trpeza

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28