Evropska unija i Vlada Švajcarske podržale su brendiranje tri tradicionalna poljoprivredna proizvoda po kojima je Peštersko-sjenička visoravan poznata, što će osim garancije kvaliteta potrošačima, proizvodima dati dodatu vrednost i biće konkurentniji na tržištu. Donatori su, preko razvojnog programa Evropski PROGRES, obezbedli tehničku pomoć pri izradi neophodnih studija i elaborata koji su bili potrebni da se zaštiti ime porekla sjeničke stelje, dok su dve mlekare iz Sjenice, „Lav” i „Beni komerc” stekli status ovlašćenog korisnika za sjenički kravlji sir, a sjeničko preduzeće „Turković” sertifkovano kao ovlašćeni korisnik za proizvodnju sjeničke jagnjetine.

 

Očekuje se da će preko 500 uzgajivača ovaca sa Peštera uz registraciju zaštićenog imena porekla sjeničke stelje, ovog prepoznatljivog specijaliteta u regionu, podići njenu  vrednost za blizu 20 odsto, a sačuvaće se umeće i veština u izradi koja se već vekovima prenosi sa starijih generacija na mlađe.

„Na posebna svojstva i kvalitet ovog proizvoda, pored kvalitetne sirovine, ovčijeg mesa, i tradicionalne tehnologije proizvodnje, značajan uticaj imaju i opšte karakteristike podneblja, posebno specifični klimatski uslovi područja opština Sjenica i Tutin, a to su temperatura, vlažnost, vetrovi. To stelju čini jedinstvenim proizvodom ovog kraja,” objašnjava Slaviša Dumić iz Udruženja „Sjeničko jagnje”.

 Sjeničke mlekare „Lav” i „Beni komerc”, kao ovlašćeni korisnici već zaštićenog sjeničkog kravljeg sira, moći će da potvrde autentičnost svojih proizvoda markicama koje izdaje Zavod za izradu novčanica i kovanog novca i očekuju se da će sa sertifikacijom vrednost sira porasti bar za pet odsto, a potražnja i do 30 odsto - jer je sad kvalitet i zvanično garantovan.

 Iz preduzeća „Turković” iz Sjenice, sada sertifikovanog  proizvođača sjeničke jagnjetine, kažu da će sertifikacija takođe doprineti promociji područja Peštersko-sjeničke visoravni, jer, kako ističu, vezu između proizvoda, mesta i ljudi treba sačuvati, a potrošače zainteresovati za kvalitet koji je proistekao iz geografskog porekla, kao spoja tradicije i specifičnosti određenog mesta.

                     

  „Proizvodi sa zaštićenom geografskom oznakom, su zaista specifični, i za njih se obično kaže da su to proizvodi sa dodatom vrednošću, a sve više ljudi spremno je da plati tu razliku u ceni“, kaže Frida Bauman, stručnjakinja za ovčarstvo i kozarstvo i konsultantkinja Evropskog PROGRESa za zaštitu geograskog porekla.

Kako je gospođa Bauman dodatno pojasnila način nastajanja, pripremanja ili izrade proizvoda sa oznakom geografskog porekla sertifikacione kuće redovno kontrolišu i prate, pa sertifikat dobijaju samo oni koji ga i zasluže.

„Jugoistočna i jugozapadna Srbija imaju mnoštvo proizvoda koji svojom tradicijom i kvalitetom zaslužuju bolje mesto na domaćem i stranim tržištima. Zaštita geografskog porekla je način da to mesto i zauzmu, a sada je odgovornost na proizvođačima da ispoštuju definisane procedure i standarde, te se nadamo u dogledno vreme povećaju proizvodnju i prihode“,  rekao je Grem Tindal, menadžer Evropskog PROGRESa.

 

                   

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

 

Svetske cene hrane blago su pale u novembru u odnosu na prethodni mesec, jer je pad cena mlečnih proizvoda neutralisao drastično poskupljenje šećera i biljnog ulja, saopštila je danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Cenovni indeks FAO, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je prošlog meseca 175,8 poena, što je za 0,5 odsto manje nego u oktobru, prenosi agencija Rojters.

U odnosu na novembar 2016. godine, cene hrane na međunarodnim tržištima bile su prošlog meseca za 2,3 odsto više.

FAO je povisio procenu globalne proizvodnje žitarica za 2017. godinu na 2,62 milijarde tona, što je za 16,8 miliona tona više u odnosu na prošlogodišnji nivo.

Agencija UN-a je, takođe, podigla procenu globalne proizvodnje pšenice na 754,8 miliona tona, što je, pak, za 1,0 odsto niže u odnosu na proizvodnju iz 2016. godine.

Izvor: www.naslovi.net

 

 

 

Ministar poljoprivrede istovremeno je na marginama skupa najavio da će prvi konkurs za korišćenje sredstava iz IPARD fondova Evropske unije namenjenih poljoprivrednicima biti raspisan u decembru. "Spremili smo pozive za konkurs za sredstva iz IPARD za treću nedelju decembra, a sredstva će prvo moći da dobiju poljoprivrednici koji žele da nabave traktore i ostalu poljoprivrednu mehanizaciju", kazao je Nedimović novinarima u Beogradu.

 On je istakao da na osnovu preliminarnih informacija očekuje da komisija EU odobri IPARD akreditaciju Srbiji. Poslednji uslov za dobijanje akreditacije bio je osposobljavanje Uprave za agrarna plaćanja. "Posle dugog niza godina, možemo da stavimo tačku na dobijanje IPARD akreditacije", rekao je Nedimović. Kako je precizirao, Evropska komisija bi trebalo u poslednjoj nedelji januara da u svom izveštaju potvrdi dobijanje akreditacije.

"Mi očekujemo da ćemo u 2018. iz već odobrenih sredstva EU od 185 miliona evra povući 30 do 40 miliona", rekao je Nedimović.

Kada je reč o protokolu o uslovima za izvoz goveđeg mesa u Kinu, koji je potpisan na samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Budimpešti 27. novembra, na marginama istog skupa Nedimović je izjavio da trenutno u Srbiji nema dovoljno goveđeg mesa da bi se obezbedio izvoz u Kinu, ali da se može raditi na tome da se poveća proizvodnja. "Imamo planove za 2018. da se finansijski podstakne proizvodnja goveđeg mesa", rekao je Nedimović novinarima. On je istakao da je za poljoprivrednike u Srbije značajno što je potpisan protokol o izvozu goveđeg mesa jer im je otvoreno tržište.

"Da bi mogli da podstičemo proizvodnju subvencijama moramo da imamo tržište, odnosno mogućnost plasmana. Kad nema tržišta subvencije ne daju rezultat", kazao je Nedmimović. Naveo je primer da su 2005. godine obezbeđeni uslovi za neograničen izvoz jabuka iz Srbije u Rusiju i da je tada prodaja bila 8.000 tona, a danas je 200.000 tona.

Po oceni penizionisanog stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana, izvoz goveđeg mesa u Kinu je "nerealna priča" jer je u Srbiji uzgoj goveda sa dva miliona grla za poslednjih tridesetak godina pao na 800.000, a i transportni troškovi su preskupi. "Goveđe mesto bi moglo da se izvozi u Kinu samo ako bi Kinezi finansirali uzgoj goveda i u skladu sa svojim običajima obrađivali meso i transportovali ga u svoju zemlju", rekao je Prostran agenciji Beta. Dodao je da Bosna i Hercegovina izvozi govedinu u Tursku ali da transportne troškove plaća Turska. Srbija, prema njegovim rečima, godinama ne može da obezbedi ni izvoz junetine u EU iako je imala kvotu od 10.000 tona, a sada 8.700 tona. "Od te kvote godišnje se u Evropu izveze jedva 1.000 tona", rekao je Prostran. Vlasnik Mesne industrije "Matijević" Petar Matijević rekao je da Srbija nema goveđeg mesa za izvoz i da je njegova farma od 5.000 junadi među malobrojnim velikim farmama. "Prodaja goveđeg mesa jedva se isplati i na domaćem tržištu, a da ne govorim koliko bi trebalo da košta to meso da se plate transportni troškovi i dopremi u Kinu", rekao je Matijević za Betu. Dodao je da ni on ne bi uzgajao goveda da nisu neophodna zbog đubriva za njive koje navodnjava. Govedinu u Kinu može da izvozi, kako je rekao, Australija i Novi Zeland koji stoku uzgajaju na pašnjacima i tako smanjuju troškove proizvodnje, a ne Srbija koja uzgaja junad na farmi, što je dosta skupo.

Da bi smo izvezili meso u Kinu ili bilo gde moramo prestati da podstičemo sketore koji ne samo da ne donose dobit našoj zemlji već predstavljaju indirektno finansiranje EU potrošača. Mi hitno treba da izvršimo zaokret i podstaknemo proizvodnju goveđeg mesa ali i ovčarstvo i kozarstvo a ne da rasipamo novac omaške komentarisao je ovu vest za naš portal urednik Agrobiznis magazina Goran Đaković.

Izvor: Beta

Agrobiznis magazin

Iako krompir važi za hranu koja deblja, jedan pečeni krompir srednje veličine sa ljuskom ima samo 160 kcal i ne sadrži masnoće i holesterol. Takođe, sadrži oko četiri grama vlakana i čak četiri grama proteina, zahvaljujući čemu nas duže drži sitim.

Običan pečeni krompir je zdrava hrana, naročito kad se jede sa ljuskom, bogatom vlaknima.

Štaviše, istraživanja pokazuju da je krompir bolji izbor od testenine, kada je reč o zasitnosti.

Krompir je takođe bogat i vitaminom B6, vitaminom C i gvožđem, a odličan je izvor kalijuma. Srednji krompir pruža oko 20 odsto dnevne preporučene doze tog minerala, koji poništava uticaj natrijuma na rast krvnog pritiska.

Jedna studija manjeg obima pokazala je da šest do osam malih ljubičastih krompira dva puta dnevno ne izaziva gojenje, a snižava pritisak i smanjuje rizik od srčanih bolesti i šloga kod gojaznih osoba sa hipertenzijom. 

Uopšteno gledano, tip i količina nutrijenata među različitim vrstama krompira varira, ali neznatno. Izuzetak je batat, koji je izvanredan izvor beta-karotena, antioksidansa koji se u našem telu pretvara u vitamin A i kog nema u drugim tipovima krompira. 

Problem s krompirom je taj što ga konzumiramo prženog, što povećava njihovu kalorijsku vrednost. Slično važi i sa pireom, koji obično sadrži mnogo mleka i putera.

Tačno je da imaju i visok glikemički indeks, što znači da više utiču na rast šećera u krvi, nego namirnice sa niskim indeksom, poput pasulja i zelenog lisnatog povrća. Ipak, glikemičk indeks ne predstavjla ni delić priče o njegovoj nutritivnoj vrednosti. 

Takođe, jedna nedavna studija pokazala je da svaki pojedinac drugačije reaguje na hranu sa različitim glikemijskim indeksom. 

Jedna studija je otkrila da se konzumacija krompira i pomfrita na duže staze može povezati sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2. Međutim, to je važilo prvenstveno za gojazne žene koje se ne bave nikakvom fizičkom aktivnošću i koje verovatno imaju prikrivenu insulinsku rezistenciju. 

Prema drugoj studiji, žene koje jedu četiri ili više porcija pečenog krompira ili pirea imaju veći rizik od visokog krvnog pritiska, u poređenju s onim koje unose manje od jedne porcije mesečno. Taj rizik povećava i pomfrit i to kod osoba oba pola. Međutim, ista studija pokazala je da jednaka količina čipsa može da se poveže sa manjim rizikom od hipertenzije kod muškaraca. 

Zaključak? Krompir je važna namirnica koja može da bude deo zdrave i uravnotežene ishrane, sve dok vodite računa o pripremi i porcijama. Umesto dvostruke porcije krompirića, možda bi trebalo da tanjir dopunite nekim zelenišem.

Izvor: www.b92.net

 

Da li je podrum bolji od trapa?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3327-da-li-je-podrum-bolji-od-trapa

 

 

Svečana sala Beogradskog sajma bila je prepuna zadrugara i onih koji to tek treba da budu. Razlog je velika konferencija koju su organizovali Zadružni savez Srbije i AGROPRESS uz podršku FAO, EBRD i Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vidoprivrede Republkike Srbije.

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije 

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović je otvorivši konferenciju pozdravio Mihajla Avramovića, praunuka istoimenog osnivača prve zadruge, davne 1894. godine, a koji je već sledeće godine osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez. Mihailović je u svom obraćanju istakao da je saradnja Zadružnog saveza Srbije sa zadrugarima na visokom nivou. Srbija raspolaže značajnim potencijalima u oblasti poljoprivrede, koji će se u narednom periodu razvijati, kroz sistem zadružnog udruživanja i stvaranja konkurentnih proizvoda. Od velikog značaja su i nove tehnologije, osvajanja novih tržišta, proizvodnja zajedničkog proizvoda, učešća na međunarodnim projektima u oblasti poljoprivrede i zadrugarstva nagalasio je prvi čovek Zadrugarstva Srbije.

"Raspravljamo o budžetu u Skupštini i lokalnim opštinama i apelujem na sve da moraju da budu spremni za dodatna izdvajanja sredstava za poljoprivredu", kazao je ministar ovom prilikom Milan Krkobabić koji je takođe učestovao u radu ove konferencije. Kako je rekao, pitanje malinara, ratara i stočara može biti rešeno jedino formiranjem zadruga "podrazumeva se primerenih 21. veku, koje će biti specijalizovane". "Mi od zadruga tražimo da budu utemeljene i organizaciono, tehnološki, ekonomski zatvorene celine koje će biti i profitabilne", istakao je Krkobabić. On je rekao da zadruge treba da budu centar kulturnih, sportskih i svih drugih aktivnosti jednog mesta.

Krkobabić je ocenio da je zadrugarstvo osnov srpskog sela jer jedino objedinjeni posedi mogu male proizvođače da učine velikim robnim proizvođačima. "Hoćemo mladim ljudima da pružimo mogućnost izbora da ostanu ovde, a zadruge su jedan od načina", rekao je Krkobabić. "Obnova zadrugarstva nije posao za jednu vladu, za jednog ministra ili stručne ljude ove generacije, to je posao za više generacija, a mi smo uspeli samo zato što smo otvorili ovo pitanje", istakao je Krkobabić.

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Republike Srbije

Na skupu kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika bilo je oredstavnika svih Zadružnih svaevza bivše Jugoslavije kao i međunarodnih organizacija koji su preneli svoja iskustva.

Dr Miloš Milovanović, predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO, istakao je da u Srbiji realizuje projekat u vrednosti oko 3,5 miliona dolara, i nagalsio je da je ova organizacija angažovana u različitim sektorima proizvodnje, prerade i plasmana mesa, mleka, voća i povrća. Kako je naveo dr Milovanović, zadruge i zadrugarstvo su odličan odgovor izazovima globalizacije, sa čime se ne susreće samo poljoprivreda Srbije, nego i poljoprivreda mnogih zemalja sveta. Španija je odličan primer odgovora na izazove liberalizovanog tržiša  koje utiče na poljoprivrednog proizvođača.

Dr Miloš Milovanović, FAO

Tržište poljoprivrednih proizvoda Srbije je u velikoj meri liberalizovano, a sa druge strane, Srbija se nalazi pred vratima Svetske trgovinske organizacije, što je, sasvim sigurno, još jedan vid pritiska na domaće proizvođače, na domaću poljoprivredno-prehrambenu industriju i konačno na zadrugarski sektor dodao je Milovanovilć. Brojni su izazovi sa kojima se poljoprivredni proizvođač susreće, ali je dobro što se kroz ovaj vid poslovanja može lakše proizvoditi i plasirati gotov proizvod zaključuje predstavnik Svetske organizacije za hranu FAO koja je podržala skup organizovan na Međuanrodnom sajmu etno hrane u Beogradu.

Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Učesnicima skupa obratio se i držvani sekretar mnistarstva poljoprivrede Velimir Stanojević koji je kao predstavnik resornog ministarstva potvrdio želju z aunapređenjem ovog sektora. Ministarstvo poljoprivrede, izdvaja značajna sredstva za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje, bilo da je reč o individualnim proizvođačima ili zadrugama, a prepoznalo je značaj Sajma etno hrane i pića, jer naši poljoprivrednici ne mogu da idu na velike evropske sajmove, ali mogu zajedno na ovakvim manifestacijama da predstave svoje proizvode.

Ivana Đurović, savetnik u ambasadi Španije govorila je o iskustvima ove nama prijateljske zemlje

Na konferenciji u svečanoj sali Beogradskog sajma učestvovali su i Havijer Alvares, šef ekonomskog odseka ambasade Španije i i njegova saradnica Ivana Đurović koji su preneli iskustva o ovom temi u Španiji. Ovom prilikom saznali smo i to da se zaruge u Španiji ukrupnjavaju, da pored niže stope pdv-a znčajna sredstva koja se naplate kroz porez od rada zadruga budu ponovo uložena upravo u razvoj zadrugarstva. Posebno su uspešne španske zadruge voćara i vinogradara kao i proizvođača mesa i maslina istaknuto je u prrezentaciji koju su imali prilike da čuju zadrugari Srbije i njihovi gosti iz regiona.

Goran Đaković, urednik Agrobiznis magazina i predsednik AGROPRESS-a bio je moderator ovog skupa.

 

Tokom promocije koja će trajati od 12.00 do 14.00 časova na štandu Grada Beograda, pobednici prošlogodišnjeg takmičenja „Odabir najbolje srpske kobasice“ pripremaće svoje kobasice po novoj recepturi, razvijenoj da bi se poboljšao kvalitet proizvoda srpskog porekla. Cilj promocije je izgradnja brenda „srpska kobasica" i unapređenje konkurentnosti i prepoznatljivosti domaćih proizvođača i proizvoda sa dodatom vrednošću. Takmičenje „Odabir najbolje srpske kobasice“ održano je 2016. godine kao prvi važan korak u afirmaciji ovog tradicionalnog proizvoda, a sa ciljem unapređenja percepcije  domaće prehrambene proizvodnje, imidža domaće industrije mesa i povećanje šansi za plasman proizvoda na domaćem i ino tržištu.

 Proizvod “srpska kobasica“ dobija se preradom svinjskog mesa, po unapređenoj recepturi, uz poštovanje procedura bezbednosti HACCP, u skladu sa standardom kvaliteta ISO 9001. U saradnji sa Zavodom za zaštitu intelektualne svojine PKS je omogućila zaštitu žiga „Najbolja srpska kobasica 2016“ koji prva tri nagrađena učesnika u toj manifestaciji - UNIVEREKSPORT, AD „Bačka“ Bačka Palanka, ZZ „Trlić“ Ub i IM „Gombit“ Beograd - imaju pravo da koriste narednih deset godina. PKS je inicirala izradu Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao „proizvoda sa dodatom vrednošću". Parametri kvaliteta najbolje rangirane „srpske kobasice" poslužiće u izradi Pravilnika.

                            

                            Srpska kobasica ZZ Trlić

 

Napuljska  pizza u srcu Beograda – Uskoro u Beogradu otvaranje pizza akademije

U okviru brojnih događaja tokom manifestacije "Druga nedelja italijanske kuhinje u svetu" u beogradskom restoranu Campania Trattoria, koji poseduje sertifikat „Italijanskog gostoprimstva, italijanski restorani u svetu“, Komora italijansko-srpskih privrednika je organizovala promociju originalne napuljske pice  u saradnji  sa  Udruženjem napuljskih pica majstora a zvezda večeri je bio aktuelni prvak sveta za kategoriju pizza napoletana Michele Leo. 

Udruženje napuljskih pica majstora je prestižna  asocijacija za pica majstore u Italiji, APN iz Napulja, koja  je gostima predstavila svoje umeće i od autentičnih italijanskih namirnica pripremala čuvenu napuljsku picu po originalnoj recepturi a koju su svi prisutni mogli i da degustiraju.  Restoran domaćin je i ovaj put ispunio sva očekivanja  italijanskih i srpskih gostiju!

Organizatori su kao vest večeri najavili otvaranje pizza akademije u Beogradu o čemu je javnost biti informisana blagovremeno. 

Drugu nedelju italijanske kuhinje u Srbiji organizuje Ambasada Italije u Beogradu u saradnji sa italijanskim institucijama i udruženjima  uz podršku srpskih i italijanskih sponzora  a osnovni  cilj manifestacije je promocija originalnih italijanskih proizvoda i vrednovanje italijanske kulinarske veštine i mediteranske ishrane.

Zdrave i jake zajednice sa dovoljno hrane u plodištu su bez ikakve sumnje, osnovno i zlatno pravilo uspešnog pčelarenja. Priznajem, iako je to bila prva lekcija, koja mi je servirana u pčelarstvu, jedno je bilo kada mi to neko govori ili dok čitam u literaturi, a sasvim drugo, kada sam spoznao i uverio se u značaj tog pravila.

"I kada sam prihvatio da napišem tekst po izboru za novembarski broj Agrobiznis magazina, nisam imao mnogo dilema. Biće to definitivno o hrani pčele. Kvalitetnoj i pravoj hrani za koju poslednjih godina svi vodimo Sizifovu borbu, i njenom značaju za pčele", rekao nam je Željko Pavlović, koji je svoje iskustvo u pčelarenju i ovoga puta podelio sa nama. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

Savet iskusnog pčelara: Uzimljavanje pčelinjih zajednica

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3165-savet-iskusnog-pcelara-uzimljavanje-pcelinjih-zajednica

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u izjavi za portal SRBIJA DANAS najavio je da će laboratorija za kontrolu mleka početi sa radom u punom kapacitetu marta 2018. godine. Na pitanje novinara zašto se toliko čeka i zbog čega je odloženo umesto da bude spremno sve ove godine Nedimović je rekao: "Ja sam iskreno verovao da mogu brže da je stavim u funkciju, međutim procedura javne nabavke opreme koju smo imali i odobravanje sredstava za novozaposlene zbog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih, nisam računao da će mi toliko uzeti vremena. Mi smo u komunikaciji sa MMF vezano za sistem funkcionisanja mleka već obećali da ćemo 1. januara 2019. godine preći na plaćanje premiranja mleka po kvalitetu. A biće zasnovano na rezultatima koje daje laboratorija za kontrolu mleka. 

U intervjuu koji je dao za SD portal, ministar je objasnio kako će otvaranje ove laboratorije uticati na kontrolu proizvođača mleka, ali i hrane biljnog i životinjskog porekla i zašto nam je EU povukla novac koji nam je dala za projekte. Naš portal će nastaviti da prati ovaj projekat i obavestiti javnost kada laboratorija počne sa radom.

Na pitanje kako je došlo do toga da mi od 2003. do danas i dalje nemamo Nacionalnu referentnu laboratoriju za kontrolu hrane nedimović je rekao:

"Ja mogu da razumem neznanje, neinventivnost, nemanje ambicije, ali isto tako mogu da razumem da je u nekim vremenskim intervalima postojao pritisak određenih interesnih grupa. Kada krene sa radom DNRL, konkretno laboratorija za proizvodnju mleka i laboratorija za bezbednost hrane, vi nećete imati više situaciju „Kadija te tuži, kadija ti sudi“. To znači da neko ko proizvodi i ko ima svoju laboratoriju, može sam sebe da proverava i nema nikog drugog ko bi ga kontrolisao. To znači da za određenu finansijsku nadoknadu može da se dobije i drugačiji nalaz, nego onaj koji bi odgovarao u stvarnosti. To je sve u sferi nagađanja, ali je moguće, kao i u svakim pionirskim koracima, da su takvi problemi postojali."

Ceo intervju pročitajt ena linku: https://www.srbijadanas.com/vesti/info/posle-pisanja-portala-srbija-danas-nacionalna-referentna-laboratorija-pocinje-sa-radom-u-martu-2018-2017-11-09

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31