Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

 

Prema najnovijim istraživanjima stručnjaka, današnji putnici odnosno turisti imaju sve više  potreba za prirodom i lokalnim proizvodima. U potrazi su za dubljim osećajima, autentičnom i svojstvenom ukusu. U Švajcarskom Kantonu Vo smatraju da bi taj region održao svoju konkurentnost i trend, mora postepeno da razvija svoju privlačnost za vinskim turizmom. Prolazeći iz Ženeve ka Lozani, preko grada Vevey do Montreux videćete velike površine vinograda posađenim na terasama oko Ženeskog jezera. Obasjani suncem, čokoti i ove godine doneće kvalitetan rod. Negativan uticaj kasnih prolećnih mrazeva u ovim krajevima neretko suzbijaju korišćenjem različitih sredstava za zagrevanje, najčešće su to gorionici na plin što noću daje i lepu sliku za prolaznke jer se u svakom redu nalaze ovakve naprave.

Vinograd u Lavaxu, se sastoji od 10. 000 terasa, bezbroj planinskih staza, kao i živopisnih predela koji iz godine u godinu privlače sve više turista. Nalazi se na površini od 800 hektara i predstavlja najveći zasad vinove loze u Švajcarskoj. Zbog svoje lepote Lavaux je od 2007. godine na listi Svetskog nasleđa UNESCO (UNESCO World Heritage site), što je još jedna od preporuka da posetite ovo neverovatno mesto. Ali ima još toga: potreba za lepim pejzažom je i još veća znatiželja posetilaca o  tome kako se pravi vino privlače svakoe godine sve voše posetilaca.. Realnost je dobro prihvatio Alain Chollet, vinar iz sela Villette. On je dizajnirao ,,Vign heroje'', igricu u prirodnoj veličini koja pokazuje turistima svih uzrasta tj. učesnicima u igrici, složenost procesa pravljenja vina. Koncept je zamišljen kao uvodno i radno putovanje koje vinar prolazi u prirodi u ovom procesu proizvodnje božanskog pića.

,,Balade oenotouristique en Lavaux'' (srp: ,,Vinska turistička tura u Lavauxu'') zanimljiva i poučna aplikacija. Poziva povezane igrače (učesnike) da prate turu od 10 km ili manje, s početkom u Chexbres-u. Tokom ture se na 40 interesantnih tačaka pružaju prelepi  panoramski pogledi, a uz put se može saznati i više o kulturološkim činjenicama kroz ovaj interaktivni vodič koji takođe poziva posetioce da se upoznaju sa zanatlijama i vinarima ovog regiona. Kada vam se noge umore ili ste se umorili od previše informacija, ništa nije bolje od hladnog vinskog podruma gde se možete opustiti i oporaviti. Pregršt je opcija!

Kako bi vam pomogli da nađete pravo mesto u pravo vreme, postoji služba telefonske pomoći sa kojom se možete konsultovati oko radnog vremena podruma i sobe za degustaciju. Ovaj kraj karakerišu i stare kuće koje datiraju iz 16. i 19. veka. Vešti švajcarsi su od ovog regiona napravili značajan turistički potencijal koji se dobrim delom naslanja na Ženevsko jezero u čijem ogledalu se kupaju vrhovi Alpa u Francuskoj. Bele snežne kape su tu da dodatno ulepšaju pogled turistima iz svih krajeva sveta. Živeti ovde je privilegija bogatih. Teško da bi mogli da priuštite is tan srednje veličine koji je jeftiniji od million švajcarskih franaka. Svaka kuća novijeg datuma ima ogromne prozore it erase u staklu iz kojih se pruža najlepši mogući pogled.

Lavaux vinski turizam je tek na početku, ali kada se utrenira i budu omogućeni uslovi za sertifikate od strane Vaud Cenotourisme (kantonalna uistanova koja daje sertifikate), smeši se lepa budućnost. U narednom periodu iz ovoh krajeva najavljuju da će ponude biti sve više i više, što je preduslov za održivo postavljenje Lavauxa u ovoj niši. Švajcarci su u svoju ponudu odavno uvrstili i ture koje snna železnicu i lepote zemelje tokom kojih se promoviše sir, a o tome u nekom od narednih izdanja.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za razvoj i održavanje pčelinje zajednice i da bi bila u punoj snazi, nije dovoljan samo med. Može se desiti da pčele u nekim područjima i periodima ne nalaze dovoljno cvetnog praha. U tom slučaju pčele bi trebalo prihranjivati pogačama s dodatkom cvetnog praha ili njegovom zamenom, pod uslovom da pčele ne žele da se presele u područje gde ima meda ili da ga nema dovoljno u zalihama u košnici.

Da bi se podstakao brži razvoj pčelinjih zajednica, ukoliko su obezbeđene dovoljnim zalihama cvetnog praha ili ga redovno unoce a nektar ne, može im se davati testo napravljeno od 68% šećera u prahu i 32% invertnog sirupa. Nadražajno prihranjivanje šećernim sirupom, pa i pogačama podrazumeva manje ili veće angažovanje pčelara. Mnogo je lakše i ekonomičnije takozvano - ,,automatsko nadražajno prihranjivanje''. Ono se sastoji u tome što se prilikom uzimljavanja pčela ostavlja po nekoliko kilograma meda u donjem delu košnice, nastavku ispod gnezda ili pregradne daske u položenim košnicama. Pčele, iako možda nema još nektarne paše ili ne izleću napolje, prenose med iz donjih okvira gore i time podstiču maticu na leženje, kada pčele unose nektar spolja.

U našim uslovima već krajem marta matica pređe u donje delove gornjeg nastavka, polažući jaja u prazne ćelije.

Mnogi pčelari kod nas prilikom uzemljavanja ostavljaju pčelama tek onoliko okvira koliko one posedaju. To uzrokuje da se u proleće, za vreme voćne paše, matica ostane bez prostora za polaganje jaja jer je on zauzet svežim medom I cvetnim prahom. Kada se ovo dogodi pčelar bi trebalo da dodaje nove okvire da bi matica imala gde da polaže jaja, da ne bi došlo do zastoja u odgajanju legla.

Savremena pčelarska tehnologija se umnogome razlikuje od tehnologije koja se ranije koristila, i to kada je reč o postupku u fazi prolećnog razvoja pčelinje zajednice.

NLB Banka Beograd je, sedmu godinu za redom, pokrenula konkurs za najbolje projekte u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane. Kako je kvalitet i broj prijavljenih proizvođača u stalnom porastu, nagradni fond od 1.500.000 dinara ove godine biće ravnomerno raspoređen na tri pobednička projekta.

Konkurs traje od 1. marta do 20. maja 2018. godine, a pravo na učešće imaju poljoprivredni proizvođači koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, sertifikovani su ili u procesu sertifikacije za organsku proizvodnju. Učešće je omogućeno i proizvođačima koji su u sistemu kontrole kroz grupni sertifikat, odnosno koji imaju ugovor sa organizatorom proizvodnje koji je vlasnik sertifikata. Detaljnije informacije o konkursu i obrazac za pripremu projekta dostupni su na sledećem linku: www.nlb.rs/organic, a možete se informisati i u svim ekspoziturama NLB Banke kao i preko Kontakt centra.

Tokom prethodnih ciklusa NLB Organic konkursa, broj projekata je rastao iz godine u godinu, uz istovremeno unapređenje kvaliteta samih projekata. Imajući u vidu izjednačenost u kvalitetu projekata, kao i sugestije samih proizvođača na terenu, ove godine će Stručna komisija odabrati tri najbolja projekta, a NLB Banka će svaki od njih nagraditi jednakim iznosom od 500.000 dinara neto.

https://www.nlb.rs/organic 

 “NLB Organic je najvažniji projekat NLB Banke u domenu društveno odgovornog poslovanja, kojim istovremeno dajemo doprinos održivom razvoju, zaštiti životne sredine i segmenta poljoprivrede za koji smatramo da je budućnost naše zemlje. Srbija obiluje zemljištem koje nije kontaminirano hemisjkim supstancama, a imajući usitnjenost poseda, organska proizvodnja dodatno dobija na značaju jer i na manjim površinama može da obezbedi egzistenciju za članove domaćinstva.  Ulaganje u ovaj vid proizvodnje je značajan i u smislu doprinosa izvozu, jer se procenjuje da više od 90 odsto organskih proizvoda završi u izvozu. To ne iznenađuje ako imamo u vidu da je, prema najnovijim globalnim podacima, u 2016. godini vrednost organskog tržišta dostigla skoro 90 milijardi američkih dolara, uz istovremen rast površina pod organskom poljoprivredom na 57,8 miliona hektara koje obrađuje oko 2,7 miliona organskih proizvođača” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je istakao da o potencijalu ovog tipa proizvodnje govori činjenica da je u 2016. godini, Srbija izvezla organske proizvode u vrednosti od oko 19 miliona evra, pri čemu 78,7% u zemlje EU, najviše Italiju, Nemačku i Holandiju, a 14,1% na tržište Sjedinjenih Američkih Država. 

“Već treću godinu sam u Stručnoj komisiji NLB Organic konkursa i zaista me raduje što je jedna finansijska institucija prepoznala ekološki i ekonomski značaj organske proizvodnje i što već sedam godina podržava ovaj segment poljoprivrede. O tome koliko je projekat značajan za same proizvođače, govori činjenica da je broj prijavljenih projekata svake godine sve veći, pa je u prvih šest ciklusa dostigao brojku od gotovo 300 projekata. Kao stručnjaka u ovoj oblasti, posebno me raduje i sve viši nivo kvaliteta dospelih projekata, kao i činjenica da nam projekti stižu iz svih krajeva Srbije, uključujući i nerazvijena područja u kojima je organska poljoprivreda našla značajno mesto u strategiji razvoja za naredni period. Pozivam proizvođače organske hrane da se do 20. maja 2018. godine prijave na konkurs i uđu u trku za jednu od nagrada” - rekla je predsednica stručne komisije, professor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednica Upravnog odbora udruženja Serbia Organica, prof. dr Snežana Oljača.

 

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 670 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (145 t), pomorandžom (98 t), šargarepom (87 t), jabukom (83 t), crnim lukom (83 t) i krompirom (52 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (76 t → 83 t) i krompira (40 t → 52 t), dok je promet: kupusa (151 t → 145 t), pomorandže (151 t → 98 t), šargarepe (94 t → 87 t) i jabuke (97 t → 83 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizuju nastup 10 domaćih kompanija na Međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „GULFOOD“ koji će se održati u Dubaiju od 18. do 22. februara. Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija koje će se sastati sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca u UAE.

U okviru nacionalnog štanda Srbije predstaviće se: YUMIS iz Niša, JAFFA iz Crvenke, BAHUS iz Paraćina, AGRANELA iz Valjeva, AGROPARTNER iz Lučana, ITN GROUP iz Beograda, MASTER FRUITS iz Beograda, JUGPROM iz Leskovca, PIK BEČEJ iz Bečeja, Basket Zdravija Hrana Made By Hand iz Golubinaca. Na sajmu „GULFOOD 2018“ kompanije iz Srbije predstaviće svoje proizvode u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls na nacionalnom štandu površine 60 m².

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i organizuju plasman na nova tržišta, kao i da unaprede postojeće i ostvare nove poslovne kontakte. Učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih i najznačajnijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u UAE i regionu Golfa, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributeri i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u osam sektora.

 

Osim izlagača, PKS organizuje posetu Sajmu i šest domaćih kompanija: FRUEKO, SENSA, ML FURIT FARM, ZLATIBORAC, ŽITOPRERADA i FRIKOM. Za posetioce je predviđen program koji, osim Sajmu, uključuje i posete Privrednoj komori Dubai, zatim jednom od najvećih maloprodajnih lanaca u UAE (Sharjah Coop), jednom od najvećih distributera hrane i pića u UAE (Fresh Express), kao i razgovore sa kompanijama/distributerima: Farzana Trading, LuLu, Choithrams, Farm Fresh…

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u 2017. ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije i UAE iznosila je 106,5 miliona dolara. Srbija je u UAE izvezla robu u vrednosti od 91 milion dolara, a uvezla robu vrednu 15,6 miliona dolara.

 

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Mladić Milan Kovačević odlučan je da ostane na svom ognjištu u selu Banje kod Srbice na Kosovu i Metohiji. Bavi se poljoprivredom i stočarstvom. Milanova porodica dobila je dve krave i pet ovaca, donaciju Kancelarije za KiM, građana i kompanija koji su se odazvali na poziv predsednika Aleksandra Vučića za pomoć srpskom stanovništvu u Pokrajini.

Ima 23 godine. Njegovi vršnjaci su otišli na studije, a Milan Kovačević, zbog besparice nije mogao na fakultet. Ostao je na svom imanju i obrađuje nekoliko hektara zemlje.

"Dogodine ćemo možda još više. Pošto imam livade, kosim oko tri hektara. Plaćam ljude da mi pokose, treba da idem njima da pomognem pet, šest dana, da bi oni meni tri, četiri dana pomogli. Zahvalio bih se svima na lepim željama što mi pomažu da bih opstao na svojim ognjištima ovde u selu Banje", kaže Milan.

Od danas Milan ima više grla krupne i sitne stoke. Posle poziva predsednika države, pomoć očekuje i ostale žitelje sela Banje i Suvo Grlo, kao i druge Srbe na Kosovu i Metohiji.

"Nekoliko desetina grla čeka transport i treba da nađe svoje odredište u štalama domaćina u narednih nekoliko dana širom KiM, ali i traktori i razna druga mehanizacija. Dakle, sve ono što treba da pomogne ljudima da uspešno privređuju", napominje zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev.

U selu Banje već se renovira Dom zdravlja i nekoliko stambenih objekata. Preostali Srbi u selima Banje i Suvo Grlo imaju i lekara.

"Tri puta nedeljno, sada od 22. januara, dolazi lekar, ponedeljkom, četvrtkom i petkom. I radi od osam do tri, bude u ambulanti. S tim što su seste svaki dan tu. One su meštanima na raspolaganju i dan i noć i vikendom, uvek bilo šta da se desi. Kao i sanitetsko vozilo i naš vozač", kaže lekar Tatjana Vlašković,

Uvedena je i nova autobuska linija Osojane-Kosovska Mitrovica koja povezuje sedam povratničkih sela u opštini Istok.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3026349/kovacevici-kod-srbice-dobili-dve-krave-i-pet-ovaca.html 

Kriza kozjeg sira : Industrijski eksperti upozoravaju na nedostatak širom Velike Britanije

Niska ponuda i povećana potražnja izazvaće povećanje cene kozijeg sira ove zime u Engleskoj. Eksperti u industriji upozoravaju da je nedostatak snabdevanja kozijeg sira preti širom Velike Britanije. Potražnja za sirem je obično na najvišem nivou tokom prazničnog perioda, ali isporuke iz evropskih stada su donekle iscrpljene, naveli su trgovci iz magazina The Grocer. Njihovo upozorenje dolazi nakon što je više od 50.000 trudnih koza i ovaca moralo biti povučeno širom Evrope 2010. zbog izbijanja Q groznice, bakterijske bolesti koja se potencijalno može širiti na ljude. Niži nivoi proizvodnje su rezultat povećanja troškova proizvodnje kozijih sireva zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da prestanu da uopšte gaje koze. Specijalista za pravljenjnje sira Eurilait izjavio je časopisu: "Neizbežno će se ulagati dodatna sredstva kako bi se obezbedilo delimično snabdevanje kupaca, ali ne i ono što bi u idealnom slučaju želeli." Rival Bradleis ponovio je ovu izjavu, dodajući: "Trgovci na malo bi trebalo platiti više za proizvode koze ili rizikovati da budu uskraćeni.'' "Jedan ili drugi će se uskoro obistiniti - ili cena ili dostupnost."

Praćenje ovakvih vesti u svetu trebalo bi da probudi svest naših proizvođača i prerađivača da pod hitno unaprede proizvodnju i nadomeste nedostake na probirljivim tržištima poput Velike Britanije. Vreme je da se svi trgnemo, zajedno sa državom, i postanemo aktivniji u potrazi za novim izvoznim potencijalima i realizujemo proizvodnju koja svakako donosi dobru zaradu. Očigledno je da ova situacija u Velikoj Britaniji neće biti brzo rešena, a teško i da će ostati usamljeni primer smatraju stručnjaci Agrobiznis magazina i Farmneta. Oni navode da koziji proizvodi takođe imaju dobru tražnju i na domaćem tržištu.

 

Još zanimljivih priča o kozama na linku:

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3401-valjevci-dosli-na-najvecu-farmu-koza-i-ovaca-u-ceskoj 

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/kozarstvo/item/3294-zasto-se-koze-obezrozavaju 

U sredu, 24. januara 2018. godine, na Međunarodnoj zelenoj nedelji koja se održava u Berlinu od 19. do 28, održano je start ap takmičenje u vezi hrane. Izabrani preduzetnici su predstavili svoj proizvod i ideje žiriju.

 

Prvu nagradu na ovom takmičenju osvojila je onlajn kompanija iz Minhena (https://nearbees.de/). Svojim sloganom ,,Pronađite med u komšiluku’’ privlači kako kupce, tako i proizvođače. Ova firma svojim sajtom spaja proizvođače meda širom Nemačke, sa potencijalnim kupcima. I obrnuto. Na njihovom sajtu proizvođači mogu oglasiti svoj proizvod i obratiti se direktno kupcima. Kupci, sa druge strane, mogu na sajtu nearbees.de da pronađu lokalne pčelare i time podstiču njihov hobi. Preko ovog sajta je omogućena i besplatna dostava. Predstavljene su i razne zanimljive mešavine od meda, kao na primer med pomešan sa raznim cvetovima i drugih biljnih sorti, proizvode poput adekvatnih činijica za med, poklon kartice i sl.

 

Drugo mesto na ovom takmičenju dodeljeno je skupu farmi pod imenom Bickus (https://www.bickus.de/) iz severnog Hesea, u zapadno-centralnoj Nemačkoj. Ovaj lanac farmi koje obrađuju meso kokoši koje više ne ležu jaja na odgovoran i organski način, umesto da ih ostave industriji. Njihovi proizvodi su organski pileće meso, kao i, uz pomoć kuvarice Urslue Heinzelman, organski sosevi kao prilog supama, salatama itd.

 

Konačno, treće mesto, žiri je dodelio firmi Hiddenseer Kutterfisch (https://www.hiddenseer-kutterfisch.de/), udruženju ribara iz Rugena koji pecaju svojim tradicionalnim udicama i opremom i samo onu ribu koja se može preraditi i servirati, što predstavlja održivo upravljanje u ribolovnim  područjima.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30