Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Stručnjaci iz različitih branši okupili su se u Šapcu gde je organizovana 10. jubilarna konferencija Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, posvećena inovacijama u poljoprivredi. Bilo je njih koji su eksperti za organsku poljoprivredu, zadruge, investicije ali i za robotiku.

Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a u uvodom izlaganju je rekao da Srbija upravo zahvaljujući digitalizaciji i modernim tehnologijama može da ubrzano nadoknadi propušteno vreme i da ponudu vrhunski kvalitet svoji hproizvoda na mnogim tržištoima. „Indija, Egipat i brojne druge zemlje na kojima nismo radili decenijama upravo sada žele naše proizvode. Ne prođe dan a da nisam odbio upit iz tih zemalja ta neki od naših proizvoda poput jabuke, kruške, pšenice, smrnutog voća“.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministrastvu poljoprivrede predstavljao je resorno ministarstvo i rekao ,, Ministarstvo poljoprivrede pomaže poljoprivrednicima što se tiče subvencija, tako da je ove godine, izdvojeno 8 milijardi dinara, više nego u predhodnoj godini, najveći deo je usmeren na direktna plaćanja. Izdvojen je novac za tovno govedarstvo, regresiranje osiguranja i dizel goriva, istakao je Senad Mahmutović i dodao: Subvencije su najvažnije za naše poljoprivrednike, ali ozbiljnei razvijene poljoprivrede nema i  bez proširenja unapređenja kapaciteta mehanizacije i svega ostalog. Naši poljoprivrednici se teže odlučuju za neki drugi izvor finansiranja. Naši poljoprivrednici su podneli veliki teret u poslednjih nekoliko godina. Sada postoje i IPARD fondovi, interesovanje je veliko i Ministarstvo radi na tome da sve uslove tog finansiranja približi poljoprivrednicama.

Na skupu su govorili i Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke, Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, prof.dr Snežana Oljaća, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Rodić, šef laboratorije za robotiku i Zoran Radovanović, iz firme Floriva koja je prva obezbedila sadnice bezvirusnog sadnog materijala crnog odnosno amercikog vilameta.

Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke  smatra da su Komercijalni krediti  jako bitni, i poslednjih godina je došlo do smanjenja kamatne stope, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede zaključio je u svom izlaganju i rekao: ,,NLB Banka Beograd, kao finansijska institucija kojoj je podrška razvoju poljoprivrede jedan od strateških prioriteta u poslovanju, prepoznaje značaj povoljnog finansiranja agrara i uključuje se u sve programe Ministarstva namenjene poljoprivrednicima.

,,Veliki broj poljoprivrednika se odlučilo da sarađuje sa NLB bankom.  NLB Banka, je fokusirana na Srbiju. Prošle godine smo isplatili 50 miliona za poljoprivredu, 37 ljudi radi na terenu, i prošle godine smo bili banka broj 1 u programu subvencionisanja kredita, istakao je Vladimir Čapljić. Poljoprivreda raste i najbolji dokaz je što imamo 11.000 poljoprivrednih klijenata. Po njegovim rečima u njihovom agro timu su ljudi koji potiču iz porodica koje se bave poljoprivredom ili imaju obrazovanje iz te oblasti, pa dobro poznaju specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, što je  sve doprinelo da njihov koncept NLB NA POLJU, da odlične rezultate.

Prof. dr Snežana Oljača je istakla da je skoro posetila MEĐUNARODNOM SAJMU ORGANSKE HRANE „BIOFACH“ u Nemačkoj, i svetski trendovi su pozitivni. Organske površine u svetu rastu i u 2017. godine je rast površina je bio 20 odsto. Po njenim rečima 70 miliona ha ima pod organskim površinama.

,,Organska proizvodnja ima perspektivu, i broj  proizvođača se stalno povećava.  Perspektiva je udruživanje malih proizvođača, zbog smanjenja troškova sertifikata i svega ostalog. Dodatna stimulacija je i da su podsticaji za organsku mnogo veći nego za konvencionalnu proizvodnju, istakla je Oljača.

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, organska proizvodnja u 2017. godini odvijala se na ukupnoj površini od 13.423 ha, bilo da se radi o već sertifikovanoj proizvodnji ili o procesu konverzije tj. procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod. Obradive površine uključene u organsku proizvodnju su u 2017. godini iznosile 11.874,8 ha.

Zadruge su nekada bile transfer znanja, pa su jedno vreme stagnirane, sada su krenule uzlaznom putanjom. U 2017. je  formirano 185 novih  zadruga, u 2018. Vlada Republike Srbije je četiri puta  više sredstava 825 milioni a i formirano je  154, Od Nove godine 25 novih zadruga, i postoji veliko interesovanje. Otvoriće se i novi konkurs Vlade Srbije, za jedno mesec i po dana i za osnivanje zadruga izdvojeno je 725 milona dinara, istakao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza.

Svi koji su zainteresovani mogu da se jave Zadružnom savezu, kao bi došli do pravih informacija.

 

Institut Pupin primenio robotiku u navodnjavanju

Zahvaljujući angažovanju prof. dr  Aleksandra Rodića sa saradnicima i Instituta za ekonomiku poljoprivrede konstruisan je pokretni solarni sistem za kontrolu navodnjavanja, prihrane i zaštite. Ovaj sistem je potpuno kontrolisan pomoću računara i program koji su kreirali domaći stručnjaci. zahvaljujući solarnim panelima ima sopstveno napajanje enrgijom i moguće ga j eprimeniti  i u najtežim uslovima rada u poljoprivredi kakvi su udaljeni krajevi u brdsko-planinski, područjima ili njivama bez dovoda elekrtične energije.

Zoran Radovanović iz firme Floriva koja se bavi proizvodnjom bezvirusnog sadnog materijala, saopštio je da su oni prva firma u Srbiji koja poseduje bezvirusni sadni materijal sorte Vilamet. Ovaj materijal je je dobijen iz osnovnog sadnog materijala starog skoro 40 godina. Postupak za dobijanje ovakvog sadnog materijala traži izuzetno veliki trud i ulaganje, ali i vreme. Postupak koji je započet 2012. godine završen je prošle godine i rezultati su odlični. "Sa oglednog zasada imali smo prinos 18 tona malina čistog Vilameta čiji su plodovi bili zdravi, konusnog oblika" naglasio je Radovanović. 

 

Sajam poljoprivrede u Šapcu – regionalna smotra koja okuplja mačvane

Nacionalna konferencija AGROPRESS-a održana je istovremeno sa Sajmom poljoprivrede u Šapcu koji je ove godine  održan je  po jedanaesti put  u hali Zorka. Organizatori sajma bili su  Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca i Radio - televizija As, a pokrovitelj je Grad Šabac. Na Sajmu je učestvovalo  oko 130 izlagača, od semenskog materijala, sredstava za zaštitu bilja, stočne hrane, do mehanizacije. U hali su bili smešteni štandovi , dok je  poljoprivredna mehanizacija izložena na otvorenom delu.

U Šapcu od  poljoprivrede živi više od 60. 000 ljudi i šabački kraj je poznat po poljoprivredi  i njenim potencijalima. Za poljoprivredu iz gradskog budžeta za agrarni budžet je ove   godine izdvojeno   5 odsto.

 

Foto: Aleksandar Mijatović

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

 

 

Venturijeva cev se koristi za merenje protoka tečnosti, brzine strujanja gasova, merenje brzine kretanja letećih objekata, kao vakum pumpa i dozator hranljivog rastvora kod doziranja đubriva kroz sistem za zalivanje.

Pojednostavljeni princip rada je sledeći: prilikom ulaska tečnosti u cev pritiska P1 i brzine V1  (žuta boja)  tečnost nailazi na suženje gde dolazi do povećanja brzine V2 i pada pritiska u usisnom delu (crvena boja) hranljivi rastvor ulazi u cev i meša se sa vodom , iz cevi izlazi mešavina vode i đubriva (narandžasta boja) manjeg pritiska tečnost P2 i manje brzine V3 (slika broj 1).

Kvalitet rada venturijeve cevi  direktno zavisi od radnog pritiska u zalivnom sistemu, pri većem radnom pritisku veći je proticaj vode pa je i usisna moć venturijeve cevi veća.

Šema ugradnje venturijeve cevi u sistem za zalivanje prikazana je na slici broj 2.

Brzina crpljenja hranljivog rastvora zavisi od količine vode koja protekne kroz venturijevu cev, a to se reguliše glavnim ventilom regulatora protoka vode (slika broj 2). Što je ventil zatvoreniji ide više hranljivog rastvora. Kada je ventil potpuno otvoren venturijeva cev prestaje sa radom.   Kako bi mogli da vizualno kontrolišemo brzinu usisavanja venturi cevi, a samim tim i da je prilagodimo projektovanim normama đubrenja,  neophodno je ugraditi manometre pre i posle venturi  jer je jačina usisavanja rastvora direktno zavisna od razlike priitiska pre i posle venturi (slika broj 2). Navešćemo primer venturi cevi sa ulazno izlaznim otvorom za vodu od ¾ cola. Tako ukoliko je ulazni pritisak 0,7 bara, a izlazni pritisak 0,4 bara, koji je jednak pritisku u zalivnom sistemu posle venturi cevi,  brzina usisavanja rastvora sa djubrivom je 50 l/h, litara na čas. Ovde imamo razliku u pritisku od 0,7-0,4=0,3 bara, ukoliko bi izlazni pritisak bio pak 0,5 bara, u tom slučaju pri razlici pritiska od 0,7-0,5=0,2 bara nećemo imati usisavanje rastvora sa đubrivom, naša venturijeva cev neće raditi.  Ukoliko bi ulazni pritisak bio 1 bar, a izlazni pritisak 0,4 bara, tada bi pri razlici pritiska od 0,6 bara brzina usisavanja hranljivog rastvora iznosila 68 l/h.

U redosledu sklapanja zalivnog sistema venturi cev dolazi posle filtera za vodu,a pre razvodne grane ostaje na glavnom cevovodu.

U zavisnosti od tipa sistema za navodnjavanje koji posedujete, venturijeva cev može biti namontirana na crevo koje vodi iz bunara, a posle nje može,  ali i ne mora biti račište kako biste navodnjavali recimo dve površine. Ukoliko imate slučaj da vam se izvor za snabdevanje vodom nalazi u donjem delu parcele, venturijevu cev takođe montirate pre račvanja. Za pravilan rad i upotrebu prihrane ili fungicida i insekticida neophodno je da imate bure u kojem ćete pripremiti rastvor prema uputstvu proizvođača. Držite se strogo propisanih normi odnosno nemojte dodavati više ili manje od onog što piše na upustvu. Pre puštanja sredstva kroz sistem pustite vodu da napuni cevovod za šta vam je najbolje da proverite da li poslednja od sistema za navodnjavanje u redu funkcioniše. Nakon toga pustite u rad venturijevu cev, po mogućstvu tako da što manje tečnosti iz bureta odlazi u sistem. Ovako treba raditi jer na taj način postižete ravnomerno raspoređivanje sredstva koje koristite na celoj površini. Ukoliko se radi  o praškastim sredstvima potrudite se da tečnost bude dobro promešana odnosno da je sredstvo dobro rastvoreno u vodi. Pre upotrebe bilo kog sredstva proverite da li je dozvoljena njegova primena kroz sistem za navodnjavanje. Takođe vodite računa u koje vreme primenjujete ovakva sredstva jer neka od njih bolje deluju ako se primene u toku dana a neka u večernjim satima. O ovim karakteristikama je nabolje da pročitate upustvo i da razgovarate sa stručnim licem.

Primera radi, da biste uspešno koristili sistem za navodnjavanje uz primenu venturijeve cevi u zasadu jagode koja se gaji na foliji ako imamo da je površina 1h a pumpa ima kapacitet 150 litara u minuti na nju ćemo montirati glavni vod promera 40 milimetara,  a venturijeva cev ¾ na ovaj način obezbedili ste potrebnu brzinu protoka vode koja će obezbediti rad venturijeve cevi.  U slučaju da je pumpa manje od 100 litara u minuti onda venturijeva cev ne sme biti veća od ¾.

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Pripreme za prolećnu sezonu su uveliko u toku. Brojni skupovi pod okriljem kompanija koje plasiraju repromaterijal na naše tržište održavani su u poslednjih nekoliko nedelja. Svako hvali svoje proizvode do te mere da bi neko pomislio da u njivu ne mora ni da se uđe. Realnost je, naravno, sasvim drugačija i naravno surovija. Nije baš ni da je tako loše. Od nečega se, očigledno, mora živeti, a zaparložena njiva je bacanje novca u svakom slučaju. 

U ovom broju očekuje
vas mnoštvo saveta i korisnih informacija stručnjaka sa kojima smo razgovarali, kako u Srbiji tako i u regionu, gde nas takođe čitate. 

Sajmovi i manifestacije, poput zimskih škola, za to su najbolji pokazatelj. Ukoliko želite da gajite malinu, nešto da promenite, pokušate od početka, pročitajte naše strane posvećene voćarstvu, a isto se odnosi i na vas koji gajite jagode. 

Novina koja je objavljena veče pre štampanja ovog broja: poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga, koji osiguraju proizvodnju, država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto, uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

www.agrobiznis.rs 

Osim što se koristi kao začin i deluje kao efikasan lek, beli luk sagoreva masnoću i pomaže u detoksikaciji.Istraživanja su pokazala da beli luk može biti efikasan u procesu mršavljenja, te da treba da bude neizbežan deo ishrane. Beli luk je bogat izvor vitamina B6 i C, vlakana mangana i kalcijuma, a uz to igra i ključnu ulogu u kontrolisanju telesne težine.

Istraživanje objavljeno u časopisu "Journal of Nutrition" navodi da je beli luk usko povezan sa sagorevanjem masnoće. Dokazano je da alicin, prisutan u belom ruku, stimuliše proces sagorevanja masti. Eksperti preporučuju da svakodnevno jedenje belog luka predstavlja odličan način za efikasno mršavljenje. Beli luk je prirodni diuretik, te povećava proizvodnju urina u organizmu, što na kraju dovodi do gubitka masti. Osim toga, beli luk efikasno pomaže pri sagorevanju masnoće u pojasu trbuha povećanjem potrošnje energije.

Posebno je korisno konzumiranje sirovovog belog luka s vodom u jutarnjim časovima. Možete da dodate u toplu vodu sok od limuna i beli luk, a potom da to odmah popijete. Ova kombinacija rezultuje gubitkom telesne težine.

Poznato je da beli luk smanjuje apetit i da čoveka duže čini sitim, a time sprečava prejedanje. Takođe daje energiju i sagoreva višak kalorija, a uz to poboljšava metabolizam i imunitet.

Istraživanja su pokazala da beli luk održava nivo holesterola u krvi. Dokazano je da konzumacija belog luka direktno utiče na krvne sudove i holesterol. Beli luk povećava nivo testosterona, a to rezultuje snažnijom erekcijom i dodatnom energijom.

Beli luk je odličan za detoksikaciju jer uklanja sve toksine i poboljšava probavu, ali ga ne treba jesti u prevelikim količinama. Najbolje je potražiti savet nutricioniste.

Negativna strana je svakako miris belog luka, ali se i taj problem može rešiti tako što ćete ga progutati, a ne žvakati. Na taj način ćete izbeći zadah i podrigivanje.

Izvor: https://www.b92.net/zdravlje/ishrana.php?yyyy=2019&mm=02&dd=10&nav_id=1503949

Navodno strogi i efikasni propisi Evropske unije pokazali su se na delu kao loši jer svake godine na videlo izađe neka afera vezana za preradu zaraženih sirovina u EU. Podetimo se samo velike afere od prošle godine sa jajima iz kompanije ZELANDIJA iz Holandije, zatim Laktalisovo mleko, a sada imamo situaciju sa poljskim mesom. Nameće se naravno pitanje da li je vreme da se strogi birokratski propisi EU reformišu i da pravila koja se primenjuju budu pre svega korisna. Kada je reč o EU inače pravilo je da se u prodavnici hrane ne sme dešavati da ista osoba uzima novac od kupaca i izdaje robu, međutim to je potpuno redovna pojava! Bilo gde u nekom gradu na teritoriji EU možete zateći ovakve situacije koje su potpuno uobičajene kako u Berlinu, tako u Parizu, Madridu, Amsterdamu i Rimu. 

Podsećamo, Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja mleka u prahu za bebe u 83 zemlje zbog skandala sa prisustvom salmonele u tom proizvodu i to pre tačno godinu dana od novog skandala sada sa poljskom svinjetinom.

Kada je reč o najnovijoj aferi koja potresa tržište kako javlja POLITIKA kod nas se uvoze zanemarljive količine mesa iz Poljske, a pri svakom uvozu rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusaglašenosti, kažu u Upravi za veterinu. Nema indicija da je sporna govedina iz poljske klanice, koja se našla u centru evropskog skandala, ušla na srpsko tržište izjavila je juče direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Kako saznajemo ove godine izdata su dva rešenja za uvoz govedine iz Poljske, a prema našim informacijama iz te zemlje uvezeno je 17.275 kilograma mesa (17,2 tone).

Poljska izvezla 2,7 tona mesa od obolelih goveda u deset država članica EU

VARŠAVA - Poljska je izvezla 2.700 kilograma sumnjive govedine u zemlje Evropske unije, izjavio je danas šef poljske veterinarske službe, nakon što se u javnosti pojavio televizijski snimak koji pokazuje kako radnici jedne kompanije ubijaju bolesne krave i zatim to meso šalju u prodaju. Direktor poljske veterinarske službe Pavel Njimčuk je na konferenciji za novinare rekao da je sumnjivo meso izvezeno u Rumuniju, Švedsku, Mađarsku, Estoniju, Finsku, Francusku, Španiju, Litvaniju, Portugaliju i Slovačku, prenosi Rojters.

– Prilikom svakog uvoza rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusagla-šenosti – rekla je Emina Milakara za „Politiku”.

Glavni veterinarski inspektor Poljske, zbog afere sa klanjem bolesnih krava u jednoj klanici u toj zemlji, naredio je detaljnu kontrolu svih objekata, koja će biti sprovedena u saradnji sa policijom, inspekcijom za drumski saobraćaj i tužilaštvom, objavio je Roj-ters.

Po zakonu bolesne životinje ne mogu da se koriste za ljudsku ishranu i one se uništava-ju. Posao veterinara je da proveri da li je krava zdrava, a tek nakon toga meso se može di-stribuirati na tržištu. Stoka koja se ne testira opasna je za potrošače.

Češka je juče objavila da je pojačala uvozne kontrole ali da nema indicija da je meso bo-lesnih krava ušlo na to tržište. Finska agencija za bezbednost hrane zatražila je od Poljske objašnjenje da li je govedina, koja je ušla na njeno tržište, mogla biti kontami-nirana. Poljska je drugi najveći snabdevač mesa u toj zemlji posle Nemačke. 

Podsećamo, zabrinutost potrošača u vezi sa sigurnošću hrane porasla je nakon što je tajni reporter iz istraživačke grupe „Supervizor” dobio posao u klanici u poljskom Mazovijskom regionu. Radnicima je naređeno da ubijaju bolesne krave i tranžiraju nji-hovo meso. Na snimku, koji je objavila poljska TVN–24, sve ovo se događalo noću bez pri-sustva veterinarskih inspektora. Prikazane su bolesne i iznemogle krave, koje zaposle-ni prevoze u klanicu i pripremaju njihove trupove za obradu. Snimljeni su i razgovori-ma među zaposlenima o lošem kvalitetu mesa. Novinar je saznao da su bolesne životinje i do šest puta jeftinije od zdravih.

Ovaj problem podignut je na viši nivo i po složenosti se može porediti sa aferom sa prodajom konjskog mesa, koja je pre nekoliko godina tresla Evropu. Poljska proizvodi oko 560.000 tona govedine godišnje, a 85 posto izvozi uglavnom u države Evropske unije: Irsku, Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku.

Poljski proizvođači mesa, međutim, upiru prst u državu i kažu da su najveći problem veterinarske kontrole u klanicama. Kako je prenela TVN–24, predstavnik grupacije za meso izjavio je da je problem ograničen na jednu klanicu sa snimka i da 99,9 odsto pogona za preradu mesa u toj zemlji nije uključeno u nelegalne poslove. On je, takođe, rekao da bi sve veterinare, koji rade u fabrikama za preradu mesa, trebalo da plaća država, a ne pri-vatne kompanije, kako bi postojala sigurnost da su oni nezavisni.

Slovenije nema je na spisku kupaca zaraženog mesa, ali ima takvog mese u Ljubljani!

LjUBLjANA – Kontroverzna govedina iz Poljske stigla je i do Slovenije i to u prerađenom obliku, kao kebab, javlja portal Siol. U slovenačkoj Agenciji za bezbednost hrane potvrdili su da su dobili proizvod koji sadrži meso bolesnih goveda, prenosi Tanjug. Bolesne životinje su mučene i zaklane, a klanica koja je obrađivala meso obeležavala ga je veterinarskim žigovima, iako nije bilo kontrolisano, i zatim prodavala kao zdravo. Sporno meso je stiglo u Sloveniju u obrađenom obliku kao kebab, o čemu je obavešten slovenački distributer koji je meso kupio u Nemačkoj, a Nemačka ga je nabavila u Poljskoj, precizira portal.

O tome da je meso kontroverznog porekla, slovenačkog distributera je najpre obavestio Nemac, izvestila je slovenačka POP televizija. Slovenački inspektori su zabranili da se sporno meso za kebab, koje je trebalo da bude prodato onima koji se bave pripremom te vrste hrane, stavi na tržište.

Agencija Hina prenosi da Slovenija čeka takođe zvaničnu potvrdu nemačkih veterinara da se zaista radi o mesu iz poljske klanice. Slovenija uvozi 7,0 posto mesa iz Poljske i taj uvoz se poslednjih godina povećava, a proverom distributivne liste iz klanice koja je varala s mesom bolesnih krava utvrđeno je da direktnog izvoza u Sloveniju iz nje nije bilo, napominje hrvatska novinska agencija.

 

Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? (Foto: Twin Design/shutterstock.com) Svaka nova godina sa sobom donese i neke nove trendove u različitim oblastima. Tako je i sa hranom. Stručnjaci prehrambene industrije sastavili su listu od 10 prehrambenih trendova koji će biti aktuelni u 2019. godini. Ova lista sastavljena je na osnovu mišljenja preko 5000 stručnjaka za ishranu i prehrambenu industriju. Stručnjaci su ispitivani o navikama i sklonostima potrošača, kako bi se odredili trendovi u ishrani koji će biti aktuelni u ovoj godini. Lista ovih trendova može biti zanimljiva za poljoprivredne proizvođače, u smislu da se na osnovu nje mogu pojaviti nove ideje za gajenje nekih novi kultura ili za drugačiju preradu kultura koje se već gaje.

1. Puter - Od semena biljaka Gajenje kikirikija je lako i jednostavno, a kikiriki se često koristi u ishrani i to na različite načine. Jedan od možda najpopularnijih načina jeste puter od kikirikija. U 2019. godini aplternativa puteru od kikirikija mogao bi da bude puter od badema ili oraha. Kako stručnjaci predviđaju semena će u budućnosti biti sve popularnija. Na ovaj način mogu se prerađivati i semena od bundeve ili suncokreta, što bi naročito bilo pogodno za potrošače koji na primer imaju alergiju na orah. Eto još jednog predloga o potencijalnom biznisu sa suncokretom ili golicom.

2. Konoplja industrijska, Kanabis -  Ministarstvo poljoprivrede 2013. godine sačinilo je Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje, po kojem je u Srbiji dozvoljeno gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) i čiji je sadžaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%. Trenutno je ovo jedina važeća regulativa vezana za uzgoj konoplje u našoj zemlji. Ipak, stručnjaci prognoziraju da će se od ove godine kanabis sve više pojavljivati i u namirnicama kao što su kafa, kokteli, maslinovo ulje, ali i jogurti, supe i prelivi za salatu. Kako ističu, kanabis će zbog svojih svojstava imati sve više uticaja u oblasti zdravlja i ishrane. Ovakav trend u našoj zemlji svakako iziskuje neke nove zakonske regulative.

3. Lutein - Namirnice sa luteinom, poput kelja, brokolija, spanaća, bundeve i graška, biće sve popularnije u 2019. godini. Lutein je jako bitan za zdravlje očiju, a neka novija istraživanja poveruju lutein i sa kognitivnim funkcijama i zdravljem mozga.

4. Zdrave grickalice - Stručnjaci iz oblasti prehrambene industrije za 2019. godinu predviđaju takozvane zdrave grickalice. Zdrave grickalice mogu biti napravljene od orašastih plodova, kokosa, celih žitarica, ali i voća i povrća. Jedna takva zdrava grickalica koja će verovatno biti sve popularnija jeste i čips od jabuka.

5. Krompir - Iako se zdrave grickalice pojavljuju kao alternativa nešto manje zdravom čipsu, krompir će i dalje Datum: 20.01.2019 Medij: ekapija.com Link: https://www.ekapija.com/where-to-invest/2375225/novi-trendovi-u-ishrani-sansa-za-ulaganje-i-novi-izvor-zarade Autori: Redakcija Teme: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 3 biti popularan i u ovoj godini. Mnogi krompir jednostavno vole, zato što je lako svarljiv i bogat hranljivim sastojcima. Ipak, masni i prženi krompir, upozoravaju stručnjaci, ne spada u ono što će biti popularno u 2019. godini.

6. Pečurke - Istraživanja o dobrobiti konzumiranja pečuraka su sve češća. Pečurke jačaju naš imuni sistem, regulišu nivo šećera u krvi, utiču na zdravlje jetre i mozga, zdravlje disajnih puteva i hormonsku ravnotežu. Pečurke mogu uticati i na podizanje nivoa energije. Zbog svih ovih razloga u prehrambenoj industriji se sve češće pojavljuju proizvodi od pečuraka ili oni koji sadrže pečurke. Tako su se, na primer, na našem tržištu pre nekog vremena pojavili namazi od pečuraka. Razmislite o ovom trendu, i na primer, uzgoju šampinjona.

7. Obogaćena voda - U poslednje vreme u svetu je, na primer, sve popularnija kokosova voda. Potrošači pronalaze različite metode hidratacije, kako bi preko vode uneli što više minerala i vitamina u svoj organizam. Stručnjaci predviđaju da će u ovu svrhu biti sve popularnija javorova voda, voda od kaktusa, ali i voda od krastavca.

8. Razmišljanje o sastojcima - Kao jedan od novih trendova kod potrošača prehrambene industrije, stručnjaci navode i razmišljanje o sastojcima. Naime, neka istraživanja tržišta pokazuju da konzumenti hrane sve ređe razmišljaju o broju kalorija, a sve više o kvalitetu i poreklu namirnica koje unose. Dakle, ljudima je sve više bitno koliko je ono što jedu zdravo. Zbog ovoga, potrošači će sve više obraćati pažnju na kvalitet i poreklo namirnica, pa će i proizvođači hrane na deklaracijama i u promociji morati da budu sve transparentniji. Ovaj trend predstavlja potencijal za povećanje i popularizovanje organske proizvodnje.

9. Šećer  - Transparentni šećeri u namirnicama poput, na primer, mlečne čokolade ili nekog drugog slatkiša se ne dovode u pitanje. Svi znamo da ih u ovakvim proizvodima ima. Međutim, potrošači su sve zabrinutiji zbog velikih količina šećera koje se nalaze tamo gde ih ne očekujemo, kao na primer u hlebu, nekim začinima, ili sosu od paradajza. Ovakva praksa moraće da se menja. U prilog ovome, što se tiče naše zemlje, govori i skorašnja najava ministra Nedimovića o zabrani zaslađivača i dodatnog šećera u voćnim sokovima, koja stupa na snagu 31. decembra 2021. godine.

10. Održivi izbori - Ljudi su na globalnom nivou sve više svesni posledica i štetnosti koje njihovo ponašanje ima na po životnu okolinu. Ovakav trend nastaviće da raste i u 2019. godini. Prema podacima američke organizacije Food Network, svesni problema sa otpadom, potrošači će u budućnosti pokušati da smanje otpad hrane, tako što će planirati obroke i pravilno skladištiti hranu, kako bi ona trajala duže.

Razmislite o ovim trendovima. Možda se upravo u nečemu od ovoga što će kod potrošača biti aktuelno u nekom narednom periodu krije potencijal za novu preradu, proizvodnju i zaradu.

Izvor: https://www.ekapija.com 

Međunarodna komisija eksperata osmislila je "planetarni zdravi način ishrane" koji će da spasi živote, planetu i nahraniće milijardne gladnih, ali koji će zahtevati veliko smanjenje konzumiranja crvenog mesa.

Ovim načinom ishrane biće otklonjena i opasnost od ekološke katastrofe usled rasta svetske populacije.

Takođe, ovim načinom ishrane rešiće se pitanje poljoprivrede, odnosno uzgoja stoke, klimatskih promena, uništenja prirodnog okruženja, kao i zagađenja reka i okeana, piše "Gardijan".

Ovaj način ishrane ne odbacuje u potpunosti meso i mlečne proizvode, ali zahteva značajne izmene i okretanje namirnicima koje ljudi sada jedva da jedu.

Dijeta predviđa drastično smanjenje konzumiranja crvenog mesa i šećera, a udvostručavanje unosa povrća, voća, mahunarki i orašastih plodova.

Prema ovom načinu ishrane, ljudi u Severnoj Americi treba da smanje unos crvenog mesa za 84 odsto, ali da šest puta povećaju unos mahunarki, odnosno pasulja, i sočiva.

Što se tiče Evropljana, oni moraju da jedu 77 odsto manje crvenog mesa i 15 puta više orašastih plodova i mahunarki. Takođe, istočna Azija moraće da smanji unos ribe, a Afrika skrobnog povrća.

Ovaj način ishrane je dobar za sve jer će spasiti najmanje 11 miliona života godišnje od smrti koja je uzrokovana nezdravom ishranom, sprečiće ekološku katastrofu i uništenje prirode.

Ako se zna da će do 2050. godine na Zemlji živeti 10 milijardi ljudi, sadašnji način ishrane nije održiv i vodiće sve većim zdravstvenim problemima i sve izraženijem globalnom zagrevanju.

Novi način ishrane preporučuje manji unos ribe i piletine, a veći mahunarki, leblebije, voća i povrća. Unos mahunarki se preporučuje svaki dan, kao i voća i povrća.

Naučnici smatraju da je potrebno oporezovati crveno meso kako bi ovaj sistem zaživeo.

Izvor: http://rs.n1info.com/Zdravlje/a452656/Ishrana-koja-ce-spasiti-planetu.html

Početak nove godine obeležile su primene novih pravilnika i uredbi koje stupaju na snagu od prvog januara. Među njima je i ona koja se odnosi na mleko o čemu smo ranije pisali. Ovome treba dodati novi pravilnik koji se odnosi na subvencionisanje tova. Uprkos činjenici da postoje svega dve registrovane farme činčile u Srbiji pažnja koju su pokazali mediji u Srbiji pretvorila je ovu perifernu temu u "sudbonosnu". Eh, gde bismo bili kada bismo se ovako temeljno edukovali kao o farmama činčila. 

U ovom broju mi se, ipak, bavimo važnijim temama kao što su uništavanje korova uz pomoć vrele vode i smanjenje upotrebe pesticida u poljoprivredi. Za vas smo istražili kakva su iskustva proizvođača oraha, na primer kod turske sorte ČENDLER. Predstavljamo vam, ovom prilikom, mlado ali ambiciozno gazdinstvo VOŽDOVE JAGODE, iz Stojnika kod Aranđelovca. 

I u ovom izdanju čitajte savete našeg stručnjaka Ninoslava Stevanovića, iz oblasti navodnjavanja. Predstavljamo i dobitnike nagrada Intesa Farmer za 2018. godinu. Za prvo izdanje Agrobiznis magazina u 2019. godini govori i potpredsednik Delta agrara sa kojim smo razgovarali na skupu Hrana za Evropu.

Nadamo se da ste lepo proveli praznike i da se polako pripremate za narednu sezonu. 

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

 

PRETPLATITE SE I UŠTEDITE!

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31