Nagradna igra "Pažljivo ližite" je čista prevara *U zamrzivačima se prodaju prošlogodišnji sladoledi * Kompanija lažira datume roka trajanja Kompanija "Frikom" i ovog leta, kao i prethodnih godina, izmanipulisala je građanima Srbije, i to na više načina! Da je prevara na pomolu, bilo je jasno već kada su na početku sezone postavljeni zamrzivači sa, trebalo bi, novom turom sladoleda. Da se nešto opasno mulja, bilo je jasno jer su se prodavali sladoledi sa štapićima na kojima su ugravirani nagradni piktogrami, iako o nagradnoj igri nije bilo ni reči. Potrošači su nas zvali i zbunjeno pitali da li je reč o bajatim prošlogodišnjim sladoledima ili je u toku nova nagradna igra "Frikoma". Odgovor na to pitanje nismo imali. Mesec dana kasnije krenula je agresivna reklamna kampanja o novoj nagradnoj igi "Pažljivo ližite", koja je počela 15. juna i traje do 14. jula. Ali ni sa bilborda, a ni iz reklamnih spotova i oglasa nikome i dalje nije bilo jasno šta je sa izgraviranim štapićima koji su se skoro dva meseca ranije našli u prodaji. (prevara broj 1) Darko Cvetanović Naša novinarska ekipa, istražujući ovaj skandal, ubrzo je naišla na novu "Frikomovu" prevaru, daleko opasniju od ove prve jer utiče na zdravlje kupaca. Zapravo, u frižiderima su nam na izvol'te sladoledi koji su proizvedeni još prošle godine. Iako su zvanično u roku trajanja, stručnjaci kažu da kada je proizvođač kao rok trajanja naveo čak 18 meseci, taj sladoled ima svakakve aditive. Jer bi se bez njih sladoled posle skoro godinu dana pokvario i izdeformisao. (prevara broj 2). No, ni tu nije kraj. Ubrzo smo shvatili da smo otvorili "Frikomovu" pandorinu kutiju jer je na videlo isplivala još jedna prevara. Proučavajući rokove trajanja proizvoda, novinari Zaštitnika potrošača došli su do dokaza da "Frikom" na svoje sladolede stavlja lažne datume roka trajanja. (prevara broj 3) PREVARA 1 "Frikom" nagradna igra je čista navlakuša "Frikom" već više od mesec dana reklamira nagradnu igru "Pažljivo ližite", koja je počela tek pre dva dana - 15. juna, i traje do 14. jula, i u kojoj nagradu osvaja onaj ko izvuče na štapiću ili omotu korneta dva istovetna utisnuta koda. Međutim, "Frikom" u isto vreme ne prodaje i sladolede sa štapićima koji su bili validni u prošlogodišnjoj nagradnoj igri pod istim nazivom, a koji uopšte ne važe ove godine.  Na taj način, smatraju stručnjaci, "Frikom" dovodi potrošače u zabludu. Što je najgore, u ovoj kompaniji praktično priznaju svoju obmanu jer u Pravilniku o nagradnoj igri najavljuju da će se u prodaji naći neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima nemaju elemente akcije "Pažljivo ližite". - Priređivač zadržava pravo da se u prodaji na tržištu nađe neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima korneta nemaju elemente nagradne igre "Pažljivo ližite". U proizvodnji i prometu sladoleda mogu se eventualno pronaći štapići i omoti korneta sa oznakama iz prethodnih nagradnih igara, i oni nemaju pravo na nagradu. Oni mogu biti poslati samo za završno izvlačenje zakazano za 14. jul - piše u članu 14. ovog pravilnika. Informer Stručnjaci smatraju da je ovo ozbiljno kršenje svih pravila i da je jasno da je cilj "Frikoma" da umesto učestvovanja u nagradnoj igri navede građane Srbije da što više kupuju njihove sladolede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je ova nagradna igra "klasična podvala". - Ko to nama garantuje da su nagradni štapići uopšte pušteni u prodaju i da su na tržištu? Ko tačno kontroliše tu nagradnu igru? Potrošači moraju da znaju da "Frikom" apsolutno sam propisuje pravila igre, sam određuje nagrade, sam sebe kontroliše i ovakva igra nije ništa drugo nego organizovana prevara! Naše udruženje im je više puta skrenulo pažnju da ne mogu tako da rade i ponudilo da neko od naših članova bude u komisiji koja će da propiše pravila te igre, ali iz "Frikoma" za to nisu hteli ni da čuju - kaže Papović. Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić naglašava da je ovo ozbiljno kršenje zakona! - Kompanija "Frikom" nema pravo da se na ovakav način služi trikovima i da potrošače dovodi pred svršen čin. Najlakše je ograditi se pravilnicima na sajtovima i time misliti da ste sve završili. Ali ko će još svaki dan da traži po sajtovima ta pravila i da analizira da li je njegov štapić ispravan - ističe Bumbić. PREVARA 2 Uvaljuju nam bajate sladolede Kompanija "Frikom" u svojim frižiderima trenutno prodaje "Frikoma" nalaze stari sladoledi, jer prodaja nije išla dobro, pa je samim tim ostalo i dosta zaliha. Najverovatnije je ovaj "kapri" prošle godine bio u prodaji u frižiderima, pa kako nije prodat, vraćen je nazad u skladište, na drugu temperaturu, gde se topio i deformisao. Onda je početkom ovog leta ponovo vraćen u prodaju. Možete onda misliti na šta liči takav proizvod i kakvog je kvaliteta - objašnjava Nikolić i apeluje na potrošače da pažljivo čitaju godinu isteka roka i da svaki "sumnjiv" sladoled imaju pravo da vrate prodavcu. Da tu debelo nešto smrdi, osim bajatog sladoleda, jasno je bilo kada od kompanije "Frikom" nismo dobili konkretan odgovor na naše pitanje da li ove godine prodaju sladolede proizvedene 2017. Umesto toga, poslali su nam objašnjenje o nagradnoj igri u kojoj indirektno priznaju da prodaju bajate sladolede. PREVARA 3 Lažiraju datum roka trajanja Kompanija "Frikom" pustila je u prodaju sladolede sa lažnim, izmišljenim rokom trajanja. Novinari našeg lista kupili su nedavno sladoled "King baćo dolče" na čijem omotu piše da je upotrebljiv do 1. juna 2020. godine. Međutim, na zvaničnom sajtu "Frikoma" jasno je pisalo da je rok trajanja ovog sladoleda 20 meseci, što znači da bi tek trebalo da bude proizveden, i to za četiri meseca, u oktobru ove godine. "king bacio dolce" * datum proizvodnje: oktobar 2018. * datum isteka roka: 1. 6. 2020. * rok trajanja: 20 meseci Kada smo "Frikomu" ukazali na ovaj propust, umesto da nam odgovore, oni su brže-bolje na svom sajtu promenili rok trajanja ovog sladoleda sa 20 na 24 meseca.  U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je za bezbednost i rok upotrebe ovog sladoleda odgovorana jedino kompanija "Frikom".  - Na osnovu Zakona, za bezbednost hrane odgovoran je isključivo proizvođač. Veterinarska inspekcija će izvršiti vanredni inspekcijski nadzor po ovom pitanju i ustanoviti da li je posredi greška u objavljivanju informacija na sajtu proizvodača. Propisane kazne za prekršaje pravnih lica, se kreću u iznosu od 150.000 do 1.000.000 dinara - kažu u resornom ministarstvu. Informer/Branko Pantelić Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović upozorava da ovo nije samo zabluda, već ozbiljna obmana i prevara koju nadležni organi moraju da ispitaju i kazne odgovorne iz "Frikoma"! - Pa, ovo je bruka i sramota! Ovo je ozbiljna prevara kompanije "Frikom", čak mislim jedna od ozbiljnijih, jer osim što imaju nepostojeće datume roka trajanja, tim mogu i da dovedu u pitanje zdravlje potrošača. Jer, kada imate takav proizvod, vi onda ne znate ni da kada je on zaista napravljen, ni da li on do tog juna zaista važi. Nemate pojma ni da li mu je možda već prošao rok upotrebe. Zamislite da neko ovaj sladoled kupi u maju 2020? U tom trenutku, prema sajtu, tom sladoledu je rok istekao, a na omotu piše da nije. Pa, posle kada dođe do trovanja ili tegoba, kompanija se ograđuje - naglašava Papović i dodaje: - Ovo je očigledna obmana i propust, što potvrđuje i saznanje da su na zvaničnom sajtu prepravili rok trajanja sladoleda. Ovaj slučaj moraju što pre da ispitaju i sanitarna i veterinarska inspekcija i da se ozbiljno pozabave daljom kontrolom ovih poslastica - apeluje naš sagovornik. Predsednik Udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić šokiran je potezom kompanije Frikom da na svom zvaničnom sajtu prepravi rok trajanja sladoleda.  - Ozbiljno zabrinjava to što je tako velika kompanija poput "Frikoma" spremna da se igra sa zdravljem svojih kupaca! Kada sam video da su promenili rok trajanja na zvaničnom sajtu, blago rečeno, doživeo sam šok! Originalan rok trajanja bio je 20, a pre dva dana je promenjen na 24 meseca. To ne može biti slučajnost. Kako su odjednom, nakon vaših pitanja, zaključili da taj sladoled ipak može da traje četiri meseca duže?! - naglašava Bumbić. U "Frikomu" su odlučili da ćute o ovom slučaju i da nam ne odgovore na postavljena pitanja. "FRIKOMU" NIJE PRVI PUT DA VARA * Darko R. (29), asistent marketinga u "Frikomu", uhapšen je jer je odavao tajne gde se prodaju sladoledi koji donose nagradu, te je tako prisvojio džip i nekoliko stotina hiljada evra * "Frikom" je odbio da isplati roditelje devojčica iz Ribara kod Kruševca i Aleksandrovca koje su u nagradnoj igri dobile po 10.000 evra i optužio njihove roditelje da su falsifikatori. Te dve devojčice izvukle su na oba kraja štapića sladoleda iste znakove, na osnovu kojih je, prema pravilima nagradne igre, trebalo da dobiju po 10.000 evra. Kada su otišli u "Frikom", tamo su im rekli da je reč o falsifikatu štapića! Objasnili su da je lažni štapić mogao da nastane brisanjem nule na jednom kraju kako bi umesto 100.000 ispalo 10.000 evra. * "Frikom" je potresla afera kada je Nacionalna organizacija potrošača Srbije pozvala na bojkot njegovog sladoleda zbog "prevarne i obmanjujuće marketinške kampanje u kojoj se potrošači pozivaju da kupuju te sladolede da bi učestvovali u nagradnoj igri koja zapravo nije ni počela". NOPS je tada tvrdio da "Frikom" nije obavestio javnost da su u prodaji prošlogodišnji štapići, kao ni kako izgledaju novi. Potrošači koji su zvali "Frikom" da bi podigli nagradu dobili su odgovor da su to nevažeći štapići jer je nagradna igra završena.

www.informer.rs 

Prema podacima RZS danas u Republici Srbiji ima oko 850 hiljada pčelinjih zajednica, u posedu 31 hiljadu poljoprivrednih gazdinstava - pčelara. Trenutno je oko 9.000 pčelara organizovanih u 218 lokalnih udruženja, koja su registrovana u jedinstveni Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).


PROIZVODNjA MEDA
Različite vrste meda koje potiču sa geografskog područja Srbije su visokog kvaliteta i mogu se svrstati u više sortnih grupa: bagremov med, livadski med, lipov med, suncokretov med, medljikovac i nekoliko vrsti egzotičnih medova (žalfija, kesten, vrijesak). Lisabonskom konvencijom su Homoljski med, Fruškogorski lipov med, Kačarski med, Đerdapski med i Vlasinski med zaštićeni na međunarodnom tržištu na osnovu svog geografskog porekla. Pored meda, postoji i proizvodnja drugih pčelinjih proizvoda: matičnog mleča, propolisa i polena.

SPOLjNOTRGOVINSKI BILANS
Med je jedan od retkih proizvoda sa kojim naša zemlja ima pozitivni izvozni bilans. Veoma je važno napomenuti da se značajne količine meda izvezu na godišnjem nivou. Prema podacima Uprave Carina u 2017. godini Republika Srbija je izvezla 2.538 tona meda u vrednosti od skoro 10 miliona dolara.
Najznačajnije izvozno tržište su zemlje članice EU, (Italija, Nemačka, Norveška...) zatim Austrija, Belgija, i zemlje CEFTA sporazuma, (Crna Gora, Makedonija i B i H), dok se manje količine meda izvoze na tržište ostalih zemalja, (Australija, SAD, Kuvajt...).
Za sada u Srbiji postoji 7 subjekta koji imaju izvozne brojeve za izvoz meda u zemlje članice EU, a to su: Medopromet iz Subotice; Timomed AD iz Knjaževca; Aza ledinci, Fruška Gora; Cmana promet iz Krnjeva; Biodvig iz Kragujevca; Apikaze honej iz Belanovice i Venerum apis iz Smederevske Palanke.

Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija dodelili su večeras priznanja najuspešnijim domaćim robnim i korporativnim brendovima na završnoj svečanosti akcije „Najbolje iz Srbije 2017“. Pod sloganom ovogodišnjeg takmičenja „Kako se na našem kaže BRAVO“, priznanje je, u prisustvu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, uručeno u 24 kategorije, među kojima su tri nove – Najbolji hotel, Najbolji „mali“ turistički smeštaj i Najbolji organski proizvod.

„Najbolje iz Srbije“ je naš način da kažemo „bravo“ – da nagradimo, podržimo i promovišemo najuspešnije brendove  i podstaknemo manje dobre da budu bolji. Za naše kompanije to je put do veće vidljivosti i bolje tržišne pozicije, što potvrđuju iskustva i dosadašnjih dobitnika. Ova nagrada otvara vrata novih potrošača i partnera, baš zato što se ne kupuje i ne dobija, već zaslužuje, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Prateći savremene trendove  u poslovanju i na tržištu, ove godine  uveli smo, rekao je Čadež i nove kategorije za perspektivne turističke brendove  i organske proizvode.

Među ovogodišnjim  pobednicima su stari  znanci – velike kompanije, regionalni igrači koje godinama nose oznaku „Najbolje iz Srbije“ i robni brendovi sa tradicijom, prepoznatljivi ne samo na domaćem nego i na međunarodnom tržištu, ali i neke nove mlade, inovativne firme iz preduzetničke zajednice, i poljoprivredna gazdinstva čiji proizvodi će uz naše „bravo“ lakše osvajati kupce i probijati se u svetu, rekao je predsednik PKS.

U kategoriji robe svakodnevne potrošnje najbolji robni brendovi su ajvar Bakina tajna u sektoru hrane, Nectar Family u sektoru pića, dok je u oblasti hemije, kozmetike, farmaceutskih i ostalih proizvoda nagrada „Najbolje iz Srbije 2017“ pripala brendu  Merix.

 P....S....fashion nagrađen je u kategoriji odeća, tekstil i obuća, najbolji proizvodi za kuću su Gorenje aparati za domaćinstvo, dok je Pirotska peglana kobasica ponela titulu najboljeg lokalnog brenda. 

Vodeći brend sa oznakom geografskog porekla je Sremski kulen, najbolji organski proizvod Spanać iz Carske bare, a Vrtlari  su nagrađeni za uvođenje novog brenda

 

Prestižno priznanje „Najbolje iz Srbije“ ove godine ponela su 24 brenda, a struktura učesnika akcije, od malih poljoprivrednih gazdinstava do velikih sistema sa nekoliko hiljada zaposlenih, dokaz je da privreda Srbije u svakoj oblasti, od agrara, preko turizma, do energetike, ima kvalitetne brendove, istakla je Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije.

Svaki uspeh, a naročito uspeh privrednika, treba da bude prepoznat i priznat.  Organizacijom tradicionalne manifestacije i izbora najboljih brendova, 13. put, Privredna komora Srbije i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, promovišu najbolje robne i korporativne brendove i na taj način podstiču stvaranje kvalitetnih proizvoda na tržištu Srbije, istakla je premijerka.

Za najbolje korporativne brendove u kategoriji roba svakodnevne potrošnje priznanja su pripala kompaniji Bambi  za hranu, Nektaru za piće i niškoj Auri, u kategoriji hemija, kozmetika, farmaceutski i ostali proizvodi. Kompanija Alfa Plam - Vranje osvojila je priznanje „Najbolje iz Srbije 2017“ u kategoriji proizvodi za kuću i trajna potrošna dobra, NIS - Novi Sad za proizvodna dobra i poslovne usluge, a kao najbolje veliko uslužno preduzeće nagrađen je Aerodrom „Nikola Tesla“. U kategoriji mala i srednja uslužna preduzeća, nagrađena je kompanija  Energy Net.

 

Za najuspešnije uvođenje startap preduzeća – nagrađen je Happy Honey,  najbolji izvoznik je HBIS Group Serbia Iron & Steel u kategoriji velikih i Alumil YU Industry u kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Najbolja turistička manifestacija je Tamburica fest, najbolji hotel u Srbiji je  Grand Hotel & Spa, dok je etno kompleks Vrdnička kula najbolji „mali“ turistički smeštaj u Srbiji. 

                                                                                                   

„Manifestacija „Najbolje iz Srbije“ pokazuje da osim sportista, naučnika, naših prepametnih studenata, i naše kompanije mogu biti itekako dobri brendovi, nešto što možemo da iskoristimo u svetu za promociju zemlje. Sa druge strane, te kompanije doprinose privrednom rastu i razvoju zemlje“, poručio je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

Specijalna nagrada žirija pripala je  Harder Digital Sova, a Nagrada za kontinuirani razvoj brenda  Knez Petrolu.

 

U Akciji „Najbolje iz Srbije 2017“ nominovano je više od 150 brendova. Tradicionalna akcija, koju su 13. put organizovali PKS i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija,  podiže vidljivost domaćih brendova, a priznanje koje je od 2004. ponelo oko 340 dobitnika u različitim kategorijama, postalo je merilo uspeha i tržišne prepoznatljivosti.

 Članovi žirija  akcije „Najbolje iz Srbije 2017“ bili su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva privrede, Privredne komore Srbije i istaknuti stručnjaci iz sveta marketinga,  komunikacija i medija, zaštite potrošača.  

Od 2004, kada je akcija „Najbolje iz Srbije“ prvi put organizovana, nominovano je više od od 1.850 brendova.

NAPOMENA: U PRILOGU SU FOTOGRAFIJE

 

Veterinarski inspektori zaplenili su i uništili u proteklih sedam dana oko 1.000 kilograma hrane, mesa i mesnih prerađevina koje su građani uneli iz Mađarske u našu zemlju, uprkos zabrani uvoza mesa u Srbiju zbog pojave bolesti Afričke kuge kod severnih suseda. Iako je Ministarstvo poljoprivrede krajem aprila zabranilo uvoz svinjskog mesa i proizvoda od mesa iz Mađarske, a na graničnim prelazima su pojačane kontrole veterinarske inspekcije, ipak, na pijacama u Srbiji mogu se kupiti mesne prerađevine iz Mađarske koje su u našu zemlju najčešće ušle u prtljažniku automobila. "Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u saradnji sa Carinskom policijom i Upravom policije sprovelo više zajedničkih kontrola i više od tonu robe je oduzeto u zadnjih nedelju dana", kaže načelnik Veterinarske inspekcije Zoran Ivanović. Situacija u Mađarskoj, što se tiče Afričke kuge, trenutno je pod kontrolom, objašnjava Ivanović za Tanjug, ali je nedavno Veterinarska inspekcija u Srbiji dobila informaciju da se na severoistoku Mađarske pojavio još jedan slučaj Afričke kuge. "Veterinarska inspekcija ne može biti prisutna u svako vreme i na svakom mestu i zato je svaki potrošač ustvari inspektor koji može da sugeriše veterinsrskoj inspekciji ako postoje neki problemi", kaže Ivanović. U Srbiji, napominje, nema naznaka da bi bolest moga da se pojavi, ali apeluje na građane da hranu, posebno sada u letnjim mesecima, kupuju samo na mestima koja su pod kontrolom inspekcija i gde se hrana čuva u rashladnim vitrinama. Objašnjava da zaplenjena hrana u Srbiju nije došla ilegalnima kanalima već je prevezena kolima, te apeluje i na carinske službe da pojačaju nadzor nad vozilima koja ulaze u našu zemlju. U Veterinarskoj inspekciji objašnjavaju da se živinsko meso, kako u prodavnicama tako i na pijacama, mora čuvati na temperaturi od 2 stepena, hrana životinjskog porekla (mesne prerađevine, salame, viršle...) na 4 stepena, a mlečni proizvodi na 8 stepeni, jer, kažu, bakterije u hrani koja se ne čuva na tim temperaturama se umnožavaju na svakih 20 minuta.

Španske kompanije ove godine su po treći put nastupaile na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, što je velika potvrda za sve bolju saradnju sa Srbijom. Zahvaljujući Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu i Španskoj agenciji za promociju izvoza i investicija (ICEX), srpski privrednici su razmenili iskustva sa šest kompanija koje su eksperti u oblasti tehnologije i opreme u poljoprivredi.

Izjava ekonomskog i trgovinskog savetnika: Sektor poljoprivrede i stočarstva igra značajnu ulogu u Španiji, dok su za nju još značajniji prehrambeni sektor i sektor proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i tehnologije, gde je Španija svetski lider u različitim segmentima. Prirodni resursi severa Španije su dozvolili razvoj određenih kultura, ali sušne regije juga su ovaj zadatak otežale. Međutim, inovacije i tehnološki razvoj su omogućili da se Španija pozicionira među vodećim zemljama u proizvodnji voća i povrća, a takođe i gotovih prehrambenih proizvoda (maslinovo ulje i konzervirana hrana) ili vina.

Našim prisustvom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu želimo da podelimo ovo iskustvo Španije, za koje smatramo da je moguće primeniti i u Srbiji. Zapravo, od kada smo počeli da učestvujemo pre tri godine, uočili smo jasan porast interesovanja za špansku tehnologiju i saradnju sa španskim kompanijama, udruženjima, zadrugama i javnim institucijama iz oblasti agrara. Nadamo se da će ovaj pozitivan trend nastaviti da raste i u narednim godinama, a posebno sa napretkom Srbije u pridruživanju Evropskoj Uniji.

Kompanije Agrator, Caudal, Invernaderos Ima, RKD Irigation, Tradecorp i Jympa predstavljaju inovacije u najvažnijim aspektima za poljoprivrednu proizvodnju kao što su plastenici, proizvodnja raznih vrsta creva i cevi za navodnjavanje, kao i mašina za navodnjavanje, proizvodnja đubriva i preparata za ishranu biljaka i mašine za pripremu zemljišta.

Trgovinsko-ekonomsko odeljenje ima u planu da nastavi da informiše španske kompanije o mogućnostima poslovanja u Srbiji, pogotovo o saobraćajnoj infrastrukturi, upravljanju otpadom i vodama, energetikom, automobilskom industrijom, modom, kao i da približi Srbiji znanja Španije u svim pomenutim segmentima. Takođe, Trgovinsko-ekonomsko odeljenje u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija (ICEX) planira da organizuje Poslovni forum Španija-Srbija 22-24. oktobra u Beogradu, tokom kojeg se očekuje prisustvo velikog broja španskih kompanija.

Španska agencija za promociju izvoza i investicija ICEX je državna institucija koja promoviše saradnju španskih kompanija sa međunarodnim partnerima. ICEX nudi savetovanje o prikupljanju sredstava za kupovinu španske opreme i usluga, i poseduje opširan katalog usluga namenjenih zainteresovanima za moguću saradnju sa španskim kompanijama. 

Španski nacionalni paviljon predstavio je najpoznatije aspekte poljoprivredne proizvodnje – plastenike, sisteme za navodnjavanje, agro-hemijske proizvode i poljoprivredne mašine.

 

AGRATOR jedan od vodećih španskih proizvođača rotacionih poljoprivrednih mašina koje pokreće kardansko vratilo traktora. Firma je specijalizovana za freze, tarupe i rotodrljače. Od 1960. godine, značajno je razvila svoju ponudu, ali je zadržala svoje osnovne principe u proizvodnom programu koje i danas može da ponudi: izdržljive, moćne mašine, sposobne da se prilagode različitim tipovima terena, sa robusnim delovima.

 

CAUDAL je specijalizovan za proizvodnju polietilenskih cevi koje se koriste za snabdevanje pijećom vodom i vodom za navodnjavanje. Ove cevi imaju integrisane kapljače namenjene kako profesionalnom navodnjavanju tako i vrtlarstvu. Ono što posebno ističe ovu kompaniju u odnosu na njene konkurente, jeste razvoj inovativnih proizvoda. Caudal nudi širok spektar prozvoda lakih za izvoz, čiji su troškovi transporta svedeni na minimum, a prisutni su na skoro svim kontinentima i glavna tržišta  su Francuska, Italija, Portugalija, ali i Maroko, Alžir i Senegal.

 

INVERNADEROS IMA je firma specijalizovana za proizvodnju i montažu svih vrsta visokokvalitetnih poljoprivrednih konstrukcija koje su primenjive na različite biljne kulture i klime, kao što su višebrodni plastenici, tuneli, mreže za zasenjivanje, tuneli, magacini itd. Svaki projekat se započinje studijom kako bi se u potpunosti odgovorilo na potrebe klijenta. Sve obradive površine se analiziraju a savetnici su prisutni od početka do kraja projekta kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema. Plastenici mogu biti opremljeni svim dodacima i opremom (različitim krovnim ventilacijama, folijama, sistemima za navodnjavanje, itd) kao i pomoćnim elementima kao što su stolovi za presađivanje, sistemima za automatsku kontrolu useva, grejanjem i hlađenjem.

 

RKD IRRIGATION ima iskustvo u oblasti navodnjavanja koje datira još od 1962. godine, a raspolaže sa tehničarima i menadžerima koji se bave istraživanjem, projektovanjem i instaliranjem najpogodnijih sistema za navodnjavanje useva koji variraju od reljefa, klime, vrste zemljišta i potrebe biljnih kultura. RKD IRRIGATION  je firma sertifikovana ISO 9001-2000 standardom od 2003. godine izdatim od strane BVQI i UKAS. Iskustvo od nekoliko decenija omogućava kompaniji da projektuje najveće mašine na tržištu koje su efikasne ali i jednostavne za rukovanje. Konstantne inovacije su firmi RKD IRRIGATION omogućile da bude na čelu proizvođača sistema za navodnjavanje u Evropi. Firmu RKD IRRIGATION u Srbiji predstavlja firma INGEL AGRO (http://ingel.co.rs/). Ove dve kompaniju su zajedno osvojile drugo mesto za najbolju tehnološku invaciju u 2017. godini u Srbiji.

 

TRADECORP je firma koja posluje od 1985. godine i specijalizovana je u oblasti ishrane biljaka, a posebno u segmentu mikronutrijenata, specijalnih đubriva i biostimulatora. Ovi proizvodi pomažu u povećanju produktivnosti i prinosa ali uz očuvanje prirodnog ekosistema. Tradecorp u svojoj ponudi ima helate, huminske kiseline, biostimultore (tradicionalne i na bazi morskih, hladno ceđenih algi), folijarna i NPK đubriva, startere, specijalne korektore itd.  Tradecorp zauzima značajno mesto među proizvođačima agrohemije u Španiji i posluje u više od 54 zemalje. Firmu Tradecorp u Srbiji predstavlja firma Tradeagro (www.tradeagro.rs).

 

Firma JYMPA će se na sajmu da predstaviti preko svog distrubutera za Srbiju, firme MILUROVIĆ KOMERC (http://www.milurovickomerc.com/). JYMPA je španska kompanija koja je specijalizovana za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih mašina kojima se postiže visoka efikasnost u pripremi tla. Proizvodni program se sastoji od mašina za vađenje i skupljanje kamenja, podrivača, kultivatora, klinastih plugova, tanjirača, i kombinovanih mašina.

Vreme sezonskih poslova je u zaletu. Radnici se sve više traže u Srbiji, ali ih traže i komšije u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj... Krenula je berba jagoda, uskoro će i malina, trešanja, višanja, bresaka, zatim stižu jabuke. Turistička sezona uzima maha, tako da se u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Grčkoj i Hrvatskoj traže sobarice, konobari, kuvari, ali i zidari i moleri.

Sezonci će ove godine baš biti na ceni, kako u Srbiji, tako i u okruženju. Koliko će velika potražnja za sezonskim radnicima podići cenu nadnice – ostaje da se vidi.

Rad „u nadnicu” je težak. Dnevno se radi 10-12 sati, s tim što poslodavci obezbeđuju hranu i smeštaj.

Poslednjih godina berači voća u Srbiji, u zavisnosti od regiona, dnevno su mogli da zarade od 1.800 do 2.300 dinara. U ariljskom kraju, kažu upućeni, dnevnica berača malina ove godine biće od 2.000 dinara, za one kojima se obezbeđuje hrana i konak, do 3.400 dinara ako sami obezbeđuju hranu i noćenje. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je od 3.000 do 4.000, a isto toliko ove godine bila je i dnevnica za orezivanje voća.

Krajem aprila završena je javna rasprava o Nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Novi zakon trebalo bi da obaveže poslodavce da sezonskim radnicima uplaćuju za svaki dan rada doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u slučaju da su nezaposleni neće biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se obustavljati isplata novčane naknade. Sezonci bi imali i pravo na zdravstveno osiguranje, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Bilo je reči da bi ovaj zakon trebalo da bude usvojen u junu, ali bi njegova primena trebalo da počne šest meseci od dana stupanja na snagu.

U agencijama za zapošljavanje kažu da će naši građani od ove godine mnogo lakše moći da konkurišu za posao u Hrvatskoj. Manjak sezonskih radnika kod komšija iz godine u godinu je sve veći. Njihovi su otišli u zemlje Evropske unije, pa ih zovu iz Bosne i Hercegovine, ali traže i one iz Srbije. U Crnoj Gori je predviđeno zapošljavanje više od 10.000 radnika sa evidencije nezaposlenih za sezonski rad, a poslodavci nude zarade od 300 do 800 evra, saopšteno je sredinom aprila iz crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. Traže se menadžeri domaćinstva, recepcioneri, sobarice, higijeničarke, radnici u vešeraju, konobari, barmeni, kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, poslastičari, radnici za nabavke, magacioneri i računovođe.

Prema pisanju hrvatske štampe, hrvatska vlada je odlučila da ukupna godišnja kvota dozvola za zapošljavanje stranaca u toj zemlji za ovu godinu iznosi 31.000, dok je lani bila 7.026 dozvola. Za produženje već izdatih dozvola kvota je 9.000, a za novo zapošljavanje stranaca kvota je 21.210 dozvola. Štampana je i posebna brošura za sezonce i one koji ih zapošljavaju. U njoj piše da stranci-sezonci mogu raditi u Hrvatskoj ako imaju dozvole za boravak i rad do 90 dana ili do šest meseci. Dozvola je neophodna samo građanima koji dolaze i zemalja koje nisu članice Evropske unije. Za dozvolu moraju imati valjanu putnu ispravu, ugovor o radu ili pisanu potvrdu poslodavca da ima ugovor ili će ga sklopiti, zdravstveno osiguranje i odgovarajući smeštaj.

Prema nekim procenama, u Hrvatskoj će ovog leta raditi oko 10.000 građana Srbije.

Konobari-sezonci u Srbiji mogu da računaju na 1.000 dinara dnevno, plus bakšiš. U Crnoj Gori na 300 do 500 evra mesečno, u Hrvatskoj na 800 do 1.000 evra, u Grčkoj 600-700, ali sa bakšišem navedene sume mogu da se udvostruče.

Kuvari su preko leta veoma traženi i dobro plaćeni. U Crnoj Gori mogu da računaju na 800 do 1.200 evra mesečno, pomoćni kuvari 400-500, a u Hrvatskoj kuvari 1.100 do 1.400 evra. Sobarice u ovoj zemlji leti zarađuju 500 do 700 evra mesečno, prodavci sladoleda 500-600 evra.

http://www.politika.rs

Pčelari u mnogim krajevima Srbije počeli su da vrcaju bagremov med. Mi smo posetili Marka Markovića koji sa svojim kolegama Ilijom i Aleksandrom privodi kraju ovaj posao. Svi su se složili da je ovogodišnji bagremov med izuzetnog kvaliteta, gust i da ga ima obilato.

Marko je inače u pčelarstvu svega tri godine, a ima 17 godina. Za sada kaže ima 30 društava. Planira i dalje da se širi. Inače je učenik srednje škole gde se školuje za kuvara. Već sada odlazi da radi na veseljima. 

Na obroncima planine Cer, glavna paša za pčele je bagremova paša. Kako nam navodi Marko, većina pčelara iz cele Srbije, a pretežno iz Vojvodine, dovoze svoje košnice baš u njihov kraj, pošto, kako kažu, ostvare najbolji prinos meda od bagrema.

Porodica Marković ovih dana ima puno posla jer se bave stočarstvom i proizvodnjom jagoda. Jagoda je kažu ove godine slabije rodila i očekuju prinos manji za 30%.

 

Da bi ste učestvovali na događajima molimo vas da posaljete sms poruku  na broj telefona 0613163477 ili na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.  Potrebno je da posaljete ime i prezime, odakle ste i koju konferenciju želite da pratite. Sve konferencije možete pratiti besplatno ali je nephodno da rezervišete mesto jer je broj mesta u salama ograničen. 

Učestvuju tri ministra u Vladi Srbi, tri generalna direktora velikih kompanija, četiri ugledna profesora sa svih univerziteta. Genalrni spozori dogđaja DUNAV OSIGURANJE I NLB BANKA. Pokloni za učesnike konferencija. 

 

Mesto održavanja: Master Centar sala 4 

16.05.2018. u 13.30 

Mladi na selu - subvencije - Zadrugarstvo 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tema: Stočarstvo Datum i lokacija:  17.05.2018, Ribarac bb

12.00 – Druženje uz ručak ratari i stočari, predavači

13.00 – prezentacije mladi stočari

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

14.00 – Doc. dr Mirko Ivković - Linearna optimizacija – osnova savremene ishrane životinja 

 

Tema: Ratarstvo Datum i lokacija: 17.05.2018, Ribarac bb

10.00 – prezentacije za mlade ratare

10.00 – Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

11.00 – Prof. dr Vladislav Zekić - Upravljanje troškovima u ratarskoj proizvodnji

12.00 – Druženje uz ručak, mladi ratari, mladi stočari, predavači

 

Master Centar sala 4 

17.05.2018. u 13.30

Žene u agrobiznisu

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Tema: Povrtarstvo Datum i lokacija: 18.05.2018, Ribarac bb

10.00 – prezentacije za mlade povrtare

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

11.00 – Prof. dr Snežana Oljača  - Organska proizvodnja kao šansa za mlade povrtare

12.00 – Druženje uz ručak, mladi povrtari, voćari i vinogradari, predavači

 

Tema: Voćarstvo i vinogradarstvo Datum i lokacija:  18.05.2018, Ribarac bb

12.00 – Druženje uz ručak, mladi povrtari, voćari i vinogradari, predavači

13.00 – prezentacije mladi voćari i vinogradari

Agro savetnici iz NLB Banke - Finansiranje poljoprivredne proizvodnje

14.00 – Prof. dr Zoran Keserović - Voćarstvo - šansa mladih proizvođača

 

Za prvih 50 učesnika obezbedili smo ulaznice za sajam!

Međunarodni poljoprivredni sajam je najveća i najznačajnija smotra agrara u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Već 85 godina je vrhunski reprezent Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Mnogo je više od priredbe. Modernim konceptom podstiče međudržavnu i privrednu saradnju, integriše unapređenje znanja, proizvodnje i razvoj nauke. Uz to, promoviše značaj inovacija i predstavlja sintezu iskustva i dostignuća u srpskoj poljoprivredi, snažna je podrška privredi Srbije, a njegov doprinos i značaj mere se uspesima izlagača koje ostvaruju pod krovom Novosadskog sajma.

Za direktan nastup na Sajmu prijavile su se firme i kompanije koje dolaze iz 28 zemalja. U odnosu na prethodnu godinu biće značajno više firmi iz Turske, Ukrajine i Italije, a predstaviće se i kompanije iz Rusije, Velike Britanije i Luksemburga, koje prošle godine nisu bile prisutne. Ponudu će promovisati i firme iz Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Crne Gore, Češke, Francuske, Grčke, Holandije, Hrvatske, Indije, Izraela, Kine, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Španije i Švajcarske.

Važni događaji i predavanja na sajmu su na ovom linku, prijava je obavezna: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3894-zbog-ogrmonog-interesovanja-obavezna-prijava-za-ucesce 

AGROBIZNIS MAGAZIN ĆE IMATI ŠTAND U HALI 2, A ORGANIZUJEMO BROJNE RADIONICE I KONFERENCIJE

Za posetioce štanda brojni pokloni iznenađenja!!!

 

Na Sajmu će biti prisutna i resorna ministarstva, Pokrajinska vlada, kao i privredne komore Srbije i Vojvodine, Grad Novi Sad, Grad Beograd. Sve banke koje posluju na teritoriji naše zemlje i imaju ponudu za poljoprivrednike biće u maju na Novosadskom sajmu, a neće izostati ni lizing kompanije, ni osiguravajuće kuće.

Nacionalna izložba stoke organizuje se uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i prezentovaće najbolje primerke iz domaćeg uzgoja. U Saradnji sa Ministarstvom će, sada na novoj i većoj lokaciji, u Hali 6, biti održane i izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom georafskog porekla, a biće predstavljene i srpske kraft pivare.

Na Izložbi poljoprivredne mehanizacije, uz članice Poslovnog udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije i firme koje posluju u Srbiji, mašine i opremu predstaviće i švajcarske, nemačke, italijanske, turske, rumunske, ukrajinske i slovenačke kompanije. U 2018. se obeležava i 130 godina ocenjivanja kvaliteta. Proizvodi i usluge se pred Poljoprivredni sajam vrednuju u 30 robnih grupa.

Značaj Međunarodnom poljoprivrednom sajmu daju i brojne kongresne aktivnosti koje se organizuju u saradnji sa izlagačima i stručnom javnošću. Konferencije, poslovni i stručni skupovi, savetovanja, promocije i prezentacije posvećene agraru, u Kongresnom centru „Master“, u stopu će pratiti događaje na izložbenim prostorima 85. međunarodnog poljoprivrednog sajma. Tradicionalno se u Kongresnom centru u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Evropskom preduzetničkom mrežom organizuju AgroB2B susreti, a prijavljivanje je u toku. Srpsko udruženje mladih poljoprivrednika koje okuplja i zastupa interese mlаdih ljudi koji se bave ili žele da se bave poljoprivredom, takođe će organizovati stručni skup u Kongresnom centru. Događaj priprema i Institut za prehrambene tehnologije. Primenu informacionih tehnologija u poljoprivredi će promovisati Biosense Institut, dok će mogućnosti bespilotnih letelica prezentovati ruska kompanija Poslovna tehnologija. Tokom Poljoprivrednog sajma biće održan i Prolećni festival vina na kojem će 18. i 19. maja oko 100 izlagača promovisati najbolja, najlepša i najkvalitetnija vina i rakije sa ovih prostora.

Posebna čast najuspešnijima na ocenjivanju kvaliteta biće ukazanana Večeri šampiona. Događaje tokom sedam dana Poljoprivrednog sajma organizuju i Generalni sponzor Poljoprivrednog sajma – Generali Osiguranje Srbija i Žita Srbije – Udruženje za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica. U planu su i brojne korporativne prezentacije. Svakodnevno na Poljoprivrednom sajmu, sa centralnim studijom u Auli, biće i Radio televizija Vojvodine, koja će pratiti i najavljivati sajamska dešavanja. 

ODLIČAN ODZIV STOČARA ZA NASTUP NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU

 

 

Od kad je Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Izložba stoke predstavlja jedan od najvažnijih i najinteresantnijih segmenata. Pred jubilarni, 85. međunarodni poljoprivredni sajam, stočari su veoma zainteresani da predstave goveda, konje, koze, ovce, svinje i živinu. Do sada je prijavljeno više od 1.600 živih eksponata. Izložba na Novosadskom sajmu poznata je po temeljnoj i pažljivoj selekciji i izboru primeraka koji će biti klasirani i izloženi, a oni najbolji i nagrađeni laskavim priznanjima i titulama Novosadskog sajma za kvalitet. Sva prijavljena grla prolaze i veterinarske kontrole, a potom će se znati tačan broj onih koja će biti predstavljena na Poljoprivrednom sajmu. Ove godine posetioci će prvi put na Novosadskom sajmu imati priliku da vide belgijsko plavo goveče. Priprema se bogat program, predviđen je Dan stočara, tradicionalni defile stoke na Manježu i aukcija najboljih primeraka domaćeg genofonda. Ni ove godine neće izostati Izložba sitnih životinja. Na Manježu su planirana i konjička takmičenja u preponskom jahanju i vožnji zaprega.

POKLON IGRA ZA POSETIOCE

U Poklon-igri za posetioce sa kupljenim ulaznicama pripremljena su dva traktora. Darodavac traktora „belarus 622“ i roto freze „hisarlar“ je Agropanonka, a traktora „john deere 5045 d“ firma Kite DOO. Ulaznice za Poljoprivredni sajam koštaju 600 dinara. Za one koji na Novosadski sajam dođu u okviru kolektivne poste, u grupama većim od 15 osoba, cena je 400 dinara. Đaci i studenti, takođe u organizovanim posetama plaćaju 200 dinara, koliko košta i ulaznica za penzionere i decu od 7 do 12 godina.

 

Posle jednog veka na kraljici pijaca na Zelenom vencu održana XX  svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ i Beogradski Noćni Market

Na pijaci „Zeleni venac“, 27. aprila, održana je svečana Skupština Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“, povodom jubileja, obeležavanja stogodišnjice organizovanja prve Skupštine piljara Srbije na Zelenom vencu, kao i 15 godina aktivnog rada Udruženja.

Svečanoj sednici prisustvovali su Borko Milosavljević, pomoćnik gradonačelnika, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja i većina članova ovog udruženja. Na skupu je istaknuto da na 410 registrovanih pijaca u Srbiji,  dnevno svoju robu plasira oko 80.000 poljoprivrednih gazdinstava i preduzetnika, kao i da je ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prethodnoj godini bila 35.586.000.000,00 dinara, što je u tekućim cenama za 3.6% više u odnosu na 2016. godinu, dok je tržišni udeo pijaca u prodaji i otkupu poljoprivrednih proizvoda na teritoriji Srbije u toku 2017. godine bio 18.84%, što je za 1.7% više u odnosu na 2016. godinu.

Vodeći projekat Poslovnog udruženja „Pijaca Srbije“ u 2018. godini biće sertifikacija poljoprivrednih proizvođača, koji svoje proizvode direktno plasiraju na pijacama. Sertifikacija ima za cilj da doprinese isticanju vrednosti domaće proizvodnje, naglasi kvalitet domaćih proizvoda, kao i da se poboljša i obogati ponuda na pijacama.

Nakon dodele priznanja institucijama i partnerima, koji su  dali doprinos uspešnom radu Udruženja, promociji pijaca i pijačne delatnosti u Srbiji, počeo je 13. Beogradski Noćni Market, pod sloganom „Život je igra“. Posetioci su imali prilike da se uz najkvalitetnije proizvode, zabave i druže, a da sve protekne u slavljeničkom raspoloženju,  pobrinuli su se prestižni gradski di-džejevi i Teatar Mimart, sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima.

Pijaca „Zeleni venac“ izgrađena je davne 1926. godine i tada je bila najsavremenija pijaca na Balkanu – u narodu poznatija kao KRALJICA PIJACA. Napori JKP „Gradske pijace“ da od pijaca napravi atraktivna mesta kupovine vide se i na navedenoj pijaci, gde će nove mobilne tezge sa suncobranima, ukrasni boksovi za cveće i Food Corner doprineti da pijaci vrati epitet, koji je imala kada je bila otvorena, kao i da u narednom periodu bude mesto velikih okupljanja i zabave.

GRADSKE PIJACE 2019. GODINE DOVODE SVET U BEOGRAD

 

JKP „Gradske pijace“ dobile su prestižno međunarodno priznanje na konferenciji Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM), koja je ove godine održana u Barseloni, te će Beograd po prvi put u istoriji, 2019. godine, biti domaćin ovog značajnog skupa.

Prezentacija JKP „Gradske pijace“, u kojoj su prestavljene reforme koje su sprovedene na pijacama, dobri poslovni rezultati, kao i značajni projekti, ne samo za preduzeće, nego i za grad Beograd, izazvala je veliko interesovanje prisutnih, koji dolaze iz privredno jakih zemalja sa pet kontinanata, među kojima su Švedska, Italija, Španija, Holandija, Francuska, Poljska, Grčka, Kina, Amerika, Australija, Indija, itd. Održavanje konferencije WUWM-a značajno će doprineti predstavljanju Beograda i Srbije kao mesta proizvodnje zdrave i visokokvalitetne hrane, koja će postati prepoznatljiva na svetskom tržištu, daljem razvoju privrede, poljoprivrede, turizma i ostalih potencijala i resursa koje nudi naša zemlja.

Svetsko udruženje veletržnica (WUWM) je neprofitna organizacija, koja ima za cilj da promoviše međunarodnu razmenu informacija o pijacama i veletržnicama, kao i da razmenjuje iskustva i znanja, kako bi dalje unapredila pijačnu delatnost.

  NA IZGRADNJI NAJMODERNIJE PIJACE NA BALKANU RADI SE „PUNOM PAROM“ PALILULSKA PIJACA USKORO POSTAJE SIMBOL PRESTONICE

 

Dobro je poznato da u Gradskim pijaca nema stajanja i odmora dok se radi na izgradnji najmodernije pijace na Balkanu, nesvakidašnjeg izgleda inspirisanog lokalnim specijalitetom- Vasinom tortom.

Sam iskop i izrada betonske konstrukcije buduće pijace, zbog specifičnog položaja terena izvodi se u dve faze. Uspešno je završena prva faza u okviru koje je izbetonirano oko 6.450 m² armirano betonskih  ploča i ugrađeno je 6.500 m3 betona. Radovi u okviru druge faze izvode se kaskadno, na svim nivoima i na delu temelja i na pločama suterena i prizemlja, kao i na armirano betonskoj ploči galerije koja je najviša kota betonske konstrukcije.

I dok novi simbol Beograda niče u srcu grada, menadžment preduzeća se pobrinuo da se ispoštuju stari običaji i tradicija, te je povodom izlivanja ploče na gradilištu napravljena mala zakuska.

Palilulska pijaca je najveća investicija JKP „Gradske pijace“ i podrazumeva izgradnju najmodernije pijace na Balkanu. Prostiraće se na 12.691 m² i imaće četiri nivoa. Drugi nivo garaže ili -2 etaža biće opremljena sa 60 parking mesta, namenjenih isključino korisnicima pijace. Prvi nivo garaže ili -1 etaža predviđena je za logistiku pijace, snabdevanje, utovarne rampe, magacine, prostor za pripremu proizvoda i za odlaganje otpada, kao i parking mesta za zakupce poslovnog prostora. Na platou pijace, funkcionalno biće odvojene i jasno deferencijalne zone prodaje poljoprivrednih i neprehrambenih proizvoda, koncipirane kao otvoreni prostor sa slobodnostojećim pijačnim „modularnim boksovima“. Na nivou galerije nalaziće se dodatni prodajni prostor, namenjen pre svega prodaji srpskih suvenira, narodne radinosti, antikviteta, kao i veći restoran i kafe namenjen degustaciji hrane i pića, koji nudi sam asortiman pijace.

 

JKP „Gradske pijace“ deo međunarodne kampanje „Love your local market 2018“

JKP „Gradske pijace“ kao članica  Svetskog udruženja veletržnica (World Union of Wholesale Markets, WUWM) učestvuje u međunarodnoj kampanji „Love your local market 2018“ (LYLM2018) koja se ove godine obeležava pod sloganom „Close to your heart“, u periodu od 17. do 31. maja 2018. godine.

Tim povodom, Ivan Sočo, direktor JKP „Gradske pijace“, zajedno sa predstavnicima pijaca iz još 17 zemalja, potpisao je Memorandum o razumevanju za pokretanje ovogodišnje #LYLM2018 kampanje, i uvrstio beogradske pijace među 4.000 pijaca širom Sveta koje su deo ovog značajnog pokreta. Ovaj pokret zalaže se za očuvanje tradicije i kulture, negovanja odnosa poverenja između proizvođača i kupaca, za  značaj  zdrave i bezbedne hrane koja se prodaje na tržištu, kao i za promovisanje pijaca kao  važnog  turističkog simbola svakog grada.

U okviru ovogodišnje kampanje, u Beogradu, 25. maja, na mestu gde se nalazila prva pijaca u gradu, u narodu poznatija kao Velika pijaca, a danas Studenski trg, biće organozovan popularni muzičko-gastronomski festival „Beogradski Noćni Market“. Ova atraktivna manifestacija prepoznatljiva po dobroj muzici, atmosferi, druženju i mogućnosti da posetioci kupe različite proizvode dugogodišnjih poljoprivrednih proizvođača „šampiona pijaca“, dizajnera, umetnika, biće još jedna prilika za dobru zabavu i provod.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30