Svetske cene hrane porasle su za 1,5 odsto u aprilu, jer je poskupljenje mlečnih proizvoda i mesa neutralisalo pad cena žitarica, saopštila je agencija Ujedinjenih nacija za hranu.Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) takođe je objavila svoju prvu prognozu za globalnu proizvodnju žitarica u ovoj godini, predviđajući rekordnu proizvodnju nakon pada zabeleženog u 2018. godini.

Indeks cena hrane ove svetske organizacije, koji meri mesečne promene cena korpe proizvoda (žitarica, uljarica, mlečnih proizvoda, mesa i šećera), iznosio je 170,1 poen prošlog meseca u odnosu na naviše revidiran podatak za mart od 167,5 poena.

Prethodna cifra za mart je bila 167 poena.

Taj indeks je u aprilu bio na svom najvišem nivou od juna prošle godine, ali još uvek za oko 2,3 odsto ispod nivoa od pre godinu dana.

Indeks cena mlečnih proizvoda porastao je za 5,2 posto u odnosu na martovsku vrednost, što je četvrti uzastopni mesečni rast, podstaknut snažnom tražnjom za uvozom maslaca, punomasnog mleka u prahu i sira.

Indeks cena mesa porastao je za 3,0 odsto na mesečnom nivou. Indeksi šecćera i biljnog ulja takođe su porasli, ali je indeks žitarica prošlog meseca pao za 2,8 odsto.

U svojoj prvoj prognozi za 2019. godinu, FAO predviđa da će svetska proizvodnja žitarica ove godine iznositi rekordnih 2,72 milijarde tona, što je 2,7 posto više u odnosu na nivo iz 2018. godine, kada je proizvodnja pala.

Među glavnim žitaricama, pšenica, kukuruz i ječam bi trebalo da najviše doprinesu povećanju proizvodnje žitarica, sa projektovanim godišnjim rastom proizvodnje od 5,0 posto, odnosno 2,3 posto i 5,4 posto, respektivno, poručuju iz FAO.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/svet/skok-svetskih-cena-hrane-u-aprilu-09-05-2019

Čak polovina propisa vezanih za poljoprivredu u Srbiji moraju biti promenjena, a među onima koji su već promenjeni su i izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije."Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.

Neoplanta je jedna od retkih kompanija u mesnoj industriji koja proizvodnju svoje Pipi salame i viršle zasniva upravo na sirovinama dobijenim po BAADER tehnologiji. Proizvodi dobijeni od sirovina nastalih po BAADER tehnologiji imaju unapređenu i savršeno glatku teksturu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/pr/pr.php?nav_category=1244&yyyy=2019&mm=05&dd=03&nav_id=1534451

Srbija neće praviti kompromise kada je hrana u pitanju, pre svega zbog građana, kaže premijerka Ana Brnabić. Država nastavlja digitalizaciju agrara, a najavljuje i elektrifikaciju poljoprivrednog zemljišta. Kvalitet hrane kontrolisaće veći broj inspektora.Akreditacijom nacionalne laboratorije za bezbednost hrane i izmenama zakona u toj oblasti konačno su se stekli uslovi za poboljšanje kvaliteta prehrambenih proizvoda, kažu nadležni.Njihovo sprovođenje na terenu garantovaće veći broj fitosanitarnih i veterinarskih inspektora. Kontrolisaće uvoz na granici, ali i domaću proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da će inspektori biti obučeni u skladu sa svim direktivama EU o bezbednosti hrane. To je naš zalog za 20 godina, poručuje ministar Nedimović.

Nove inspektore sačekaće nova softverska rešenja. Podatke o bezbednosti hrane i sertifikatima za izvoz, razmenjivaće elektronski.

Efikasnost agrara unaprediće digitalizacija, kaže premijerka. Do kraja mandata vlade najavljuje oko devet odsto zemljišta pod sistemima za navodnjavanje.

"Nadam se da ćemo krajem ovog ili početkom sledećeg meseca ići u postavljanje sistema za elektrifikaciju polja tako da kad imamo sisteme za navodnjavanje, onda mogu i poljoprivredni proizvođači lako da ih iskoriste, pa da idemo u implementaciju sistema automatske protivgradne zaštite", istakla je premijerka BrnabićUz kvalitet poljoprivrednih proizvoda mora da raste i prerađivačka industrija. Uslov je da država garantuje sprovođenje strogih pravila, ali i da ukida administrativne barijere za proizvodnju hrane.

Da se srpska veterinarska i fito-sanitarna politika sve više uređuje u duhu evropskih pravila, smatra i šef evropske delegacije u Srbiji Sem Fabrici.

"Proteklih devet godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije u EU se utrostručio. Samo u 2018. iznosio je 1,3 milijarde evra", rekao je Sem Fabrici.

Akreditacija laboratorija za kontrolu aflatoksina, sadržaja mesnih prerađevina i pesticida, najavljuje se za kraj avgusta.

Plaćanje mleka po kvalitetu sačekaće kraj godine. Resorni ministar kaže da država dosledno sprovodi propise o nultoj toleranciji na uzgoj i uvoz genetski modifikovane hrane.

Ne krije da svetska trgovinska organizacija zahteva njihovu izmenu. Na pitanje hoće li se i u kom pravcu menjati zakon o GMO, odgovara: o tom – potom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3492398/sa-hranom-nema-kompromisa.html

Krompir skuplji od banana! Ovo zvuči neverovatno, ali je istinito. I to u zemlji Srbiji, nekada čuvenoj po proizvodnji ovog povrća, koji se godinama prodavao džab džabe, ili su proizvođači, nemajući kome da ga prodaju, bacali krompir na smetlište. Zato ga sada nema dovoljno - proizvođači su odustali od gajenja ovog povrća, a Srbija je prinuđena da ga uvozi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg ili starog krompira ide do neverovatnih 150 dinara za kilogram. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je lane drastično podbacio, čak i do 30 procenata, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama.

"Neverovatno zvuči, ali kilogram krompira u Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas. U Srbiji se krompir na veliko prodaje po 45, a u trgovinama u zapadnoj Srbiji ide i do 80 dinara", kaže jedan od najvećih proizvođača krompira.

Posle niza godina gubitaka, bacanja krompira čuvanih u skladištima, proizvođači su ove godine prvi put ostvarili ekstra profit. Ipak, prethodne godine, koje su bile nepovoljne po krompiraše, ostavile su nesagledive, kobne posledice, na proizvodnju ovog povrća, jer su mnogi ili odustali od uzgoja, ili su smanjili zasade pod krompirom.

Nekada su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90.000 hektara, a danas se on gaji na oko 45.000 hektara, odnosno upola manje. Te količine, sa prosečnim prinosima od osam do 12 tona po hektaru, nažalost, ne mogu da zadovolje potrebe domaćeg tržišta, pa je Srbija svake godine morala da uvozi krompir, i to najviše iz zemalja Beneluksa, Nemačke...U brdskim krajevima sve je manje ljudi, pa tako nema ni onih koji hoće da se bave ovom proizvodnjom, a pored toga proizvođači su, vođeni ranijim iskustvom, destimulisani.

"Ratari u Evropi uskoro će krenuti u novu setvu na znatno većim površinama, privučeni dobrom zaradom, i zbog toga će doći do velikog uvećanja proizvodnje. Deo te robe preliće se kod nas i ugroziti domaće ratare. Ili čak uništiti domaću proizvodnju. Mi ne tražimo zabranu uvoza, već samo da nas naša država zaštiti od dampinških cena."

Mladi krompir koji ovih dana stiže na tezge u marketima ili na pijace, dostigao je cenu i do 350 dinara po kilogramu. Ta cena je kratkog daha, pa će se uskoro, objašnjavaju proizvođači, stabilizovati. Neverovatno je da se u ruskim prodajnim objektima mladi krompir prodaje za oko 115 dinara, a on stiže čak iz Egipta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/krompir-skuplji-od-banana-uvoz-iz-rusije-obara-srpske-cene/vjzhzwy

Dok cene zeleniša vrtoglavo rastu, voće je jeftinije 12 odsto u odnosu na 2018, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Većina vrsta povrća, u odnosu na isti period prošle godine, skuplja je od 20 do 30 odsto dok su cene nekih poljoprivrednih proizvoda i udvostručene, pokazuje istraživanje „Potrošača”.

Među rekorderima su krompir koji je pre tačno godinu dana koštao 35 dinara, a sada ga na Kvantaškoj pijaci u Beogradu prodaju za 60 dinara po kilogramu, kao i krastavac koji je tada bio 110, a sada košta 160 dinara. Verovatno je najveće iznenađenje praziluk koji je prošle godine mogao da se pazari za 55 dinara dok mu je trenutna cena čak 160 dinara. Interesantno je da su cene mladog povrća koje je u ovo doba godine najtraženije (luk, zelena salata, rotkvice) gotovo jednake kao početkom proleća 2018. Na ove veleprodajne cene treba dodati još najmanje 20 do 30 odsto, koliko je povrće skuplje na pijacama i u radnjama.Informacije s najveće gradske tržnice potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji daju širu sliku o kretanjima potrošačkih cena. Prema poslednjoj statistici, za februar, povrće u Srbiji bilo je 33,7 odsto skuplje nego u istom periodu 2018. U isto vreme voće je pojeftinilo 12 procenata.

Šta je tačno uzrok ovolikog rasta cena na pijacama, koji iznenađuje i istraživače? Stručnjaci ističu da cena semena u samoj proizvodnji nikako nije mogla da utiče na povećanje cena povrća. Gledajući na količinu semena u prometa, može se zaključiti da se domaća proizvodnja smanjuje i to može biti deo razloga za rast cena. Takođe, sagovornici „Politike” kažu da je i sve teže naći proizvođače koji su spremni da uđu u semensku proizvodnju. Uticaj na rast cena povrća sigurno ima i problem s nedostatkom radne snage. Značajni broj poljoprivrednika ima probleme da nađe radnike posebno u Vojvodini, mada je slično i u centralnoj Srbiji. Iako je sve ovo na kraju moglo dovesti do poskupljenja povrća, većina naših sagovornika prst upire i u uvoznički lobi koji diktira visoke cene, ali i to što su značajne količine poljoprivrednih proizvoda izvezene dok je potražnja ostala na istom nivou.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425847/Ekonomija/Povrce-i-do-30-odsto-skuplje-nego-prosle-godine

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Stručnjaci iz različitih branši okupili su se u Šapcu gde je organizovana 10. jubilarna konferencija Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, posvećena inovacijama u poljoprivredi. Bilo je njih koji su eksperti za organsku poljoprivredu, zadruge, investicije ali i za robotiku.

Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a u uvodom izlaganju je rekao da Srbija upravo zahvaljujući digitalizaciji i modernim tehnologijama može da ubrzano nadoknadi propušteno vreme i da ponudu vrhunski kvalitet svoji hproizvoda na mnogim tržištoima. „Indija, Egipat i brojne druge zemlje na kojima nismo radili decenijama upravo sada žele naše proizvode. Ne prođe dan a da nisam odbio upit iz tih zemalja ta neki od naših proizvoda poput jabuke, kruške, pšenice, smrnutog voća“.

Senad Mahmutović, državni sekretar u ministrastvu poljoprivrede predstavljao je resorno ministarstvo i rekao ,, Ministarstvo poljoprivrede pomaže poljoprivrednicima što se tiče subvencija, tako da je ove godine, izdvojeno 8 milijardi dinara, više nego u predhodnoj godini, najveći deo je usmeren na direktna plaćanja. Izdvojen je novac za tovno govedarstvo, regresiranje osiguranja i dizel goriva, istakao je Senad Mahmutović i dodao: Subvencije su najvažnije za naše poljoprivrednike, ali ozbiljnei razvijene poljoprivrede nema i  bez proširenja unapređenja kapaciteta mehanizacije i svega ostalog. Naši poljoprivrednici se teže odlučuju za neki drugi izvor finansiranja. Naši poljoprivrednici su podneli veliki teret u poslednjih nekoliko godina. Sada postoje i IPARD fondovi, interesovanje je veliko i Ministarstvo radi na tome da sve uslove tog finansiranja približi poljoprivrednicama.

Na skupu su govorili i Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke, Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, prof.dr Snežana Oljaća, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Rodić, šef laboratorije za robotiku i Zoran Radovanović, iz firme Floriva koja je prva obezbedila sadnice bezvirusnog sadnog materijala crnog odnosno amercikog vilameta.

Vladimir Čapljić, izvršni direktor sektora za upravljanje  prodajom NLB banke  smatra da su Komercijalni krediti  jako bitni, i poslednjih godina je došlo do smanjenja kamatne stope, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede zaključio je u svom izlaganju i rekao: ,,NLB Banka Beograd, kao finansijska institucija kojoj je podrška razvoju poljoprivrede jedan od strateških prioriteta u poslovanju, prepoznaje značaj povoljnog finansiranja agrara i uključuje se u sve programe Ministarstva namenjene poljoprivrednicima.

,,Veliki broj poljoprivrednika se odlučilo da sarađuje sa NLB bankom.  NLB Banka, je fokusirana na Srbiju. Prošle godine smo isplatili 50 miliona za poljoprivredu, 37 ljudi radi na terenu, i prošle godine smo bili banka broj 1 u programu subvencionisanja kredita, istakao je Vladimir Čapljić. Poljoprivreda raste i najbolji dokaz je što imamo 11.000 poljoprivrednih klijenata. Po njegovim rečima u njihovom agro timu su ljudi koji potiču iz porodica koje se bave poljoprivredom ili imaju obrazovanje iz te oblasti, pa dobro poznaju specifičnosti poljoprivredne proizvodnje, što je  sve doprinelo da njihov koncept NLB NA POLJU, da odlične rezultate.

Prof. dr Snežana Oljača je istakla da je skoro posetila MEĐUNARODNOM SAJMU ORGANSKE HRANE „BIOFACH“ u Nemačkoj, i svetski trendovi su pozitivni. Organske površine u svetu rastu i u 2017. godine je rast površina je bio 20 odsto. Po njenim rečima 70 miliona ha ima pod organskim površinama.

,,Organska proizvodnja ima perspektivu, i broj  proizvođača se stalno povećava.  Perspektiva je udruživanje malih proizvođača, zbog smanjenja troškova sertifikata i svega ostalog. Dodatna stimulacija je i da su podsticaji za organsku mnogo veći nego za konvencionalnu proizvodnju, istakla je Oljača.

Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, organska proizvodnja u 2017. godini odvijala se na ukupnoj površini od 13.423 ha, bilo da se radi o već sertifikovanoj proizvodnji ili o procesu konverzije tj. procesu dobijanja sertifikata za organski proizvod. Obradive površine uključene u organsku proizvodnju su u 2017. godini iznosile 11.874,8 ha.

Zadruge su nekada bile transfer znanja, pa su jedno vreme stagnirane, sada su krenule uzlaznom putanjom. U 2017. je  formirano 185 novih  zadruga, u 2018. Vlada Republike Srbije je četiri puta  više sredstava 825 milioni a i formirano je  154, Od Nove godine 25 novih zadruga, i postoji veliko interesovanje. Otvoriće se i novi konkurs Vlade Srbije, za jedno mesec i po dana i za osnivanje zadruga izdvojeno je 725 milona dinara, istakao je Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog Saveza.

Svi koji su zainteresovani mogu da se jave Zadružnom savezu, kao bi došli do pravih informacija.

 

Institut Pupin primenio robotiku u navodnjavanju

Zahvaljujući angažovanju prof. dr  Aleksandra Rodića sa saradnicima i Instituta za ekonomiku poljoprivrede konstruisan je pokretni solarni sistem za kontrolu navodnjavanja, prihrane i zaštite. Ovaj sistem je potpuno kontrolisan pomoću računara i program koji su kreirali domaći stručnjaci. zahvaljujući solarnim panelima ima sopstveno napajanje enrgijom i moguće ga j eprimeniti  i u najtežim uslovima rada u poljoprivredi kakvi su udaljeni krajevi u brdsko-planinski, područjima ili njivama bez dovoda elekrtične energije.

Zoran Radovanović iz firme Floriva koja se bavi proizvodnjom bezvirusnog sadnog materijala, saopštio je da su oni prva firma u Srbiji koja poseduje bezvirusni sadni materijal sorte Vilamet. Ovaj materijal je je dobijen iz osnovnog sadnog materijala starog skoro 40 godina. Postupak za dobijanje ovakvog sadnog materijala traži izuzetno veliki trud i ulaganje, ali i vreme. Postupak koji je započet 2012. godine završen je prošle godine i rezultati su odlični. "Sa oglednog zasada imali smo prinos 18 tona malina čistog Vilameta čiji su plodovi bili zdravi, konusnog oblika" naglasio je Radovanović. 

 

Sajam poljoprivrede u Šapcu – regionalna smotra koja okuplja mačvane

Nacionalna konferencija AGROPRESS-a održana je istovremeno sa Sajmom poljoprivrede u Šapcu koji je ove godine  održan je  po jedanaesti put  u hali Zorka. Organizatori sajma bili su  Odeljenje za poljoprivredu grada Šapca i Radio - televizija As, a pokrovitelj je Grad Šabac. Na Sajmu je učestvovalo  oko 130 izlagača, od semenskog materijala, sredstava za zaštitu bilja, stočne hrane, do mehanizacije. U hali su bili smešteni štandovi , dok je  poljoprivredna mehanizacija izložena na otvorenom delu.

U Šapcu od  poljoprivrede živi više od 60. 000 ljudi i šabački kraj je poznat po poljoprivredi  i njenim potencijalima. Za poljoprivredu iz gradskog budžeta za agrarni budžet je ove   godine izdvojeno   5 odsto.

 

Foto: Aleksandar Mijatović

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mart 2019. godine

 

 

Venturijeva cev se koristi za merenje protoka tečnosti, brzine strujanja gasova, merenje brzine kretanja letećih objekata, kao vakum pumpa i dozator hranljivog rastvora kod doziranja đubriva kroz sistem za zalivanje.

Pojednostavljeni princip rada je sledeći: prilikom ulaska tečnosti u cev pritiska P1 i brzine V1  (žuta boja)  tečnost nailazi na suženje gde dolazi do povećanja brzine V2 i pada pritiska u usisnom delu (crvena boja) hranljivi rastvor ulazi u cev i meša se sa vodom , iz cevi izlazi mešavina vode i đubriva (narandžasta boja) manjeg pritiska tečnost P2 i manje brzine V3 (slika broj 1).

Kvalitet rada venturijeve cevi  direktno zavisi od radnog pritiska u zalivnom sistemu, pri većem radnom pritisku veći je proticaj vode pa je i usisna moć venturijeve cevi veća.

Šema ugradnje venturijeve cevi u sistem za zalivanje prikazana je na slici broj 2.

Brzina crpljenja hranljivog rastvora zavisi od količine vode koja protekne kroz venturijevu cev, a to se reguliše glavnim ventilom regulatora protoka vode (slika broj 2). Što je ventil zatvoreniji ide više hranljivog rastvora. Kada je ventil potpuno otvoren venturijeva cev prestaje sa radom.   Kako bi mogli da vizualno kontrolišemo brzinu usisavanja venturi cevi, a samim tim i da je prilagodimo projektovanim normama đubrenja,  neophodno je ugraditi manometre pre i posle venturi  jer je jačina usisavanja rastvora direktno zavisna od razlike priitiska pre i posle venturi (slika broj 2). Navešćemo primer venturi cevi sa ulazno izlaznim otvorom za vodu od ¾ cola. Tako ukoliko je ulazni pritisak 0,7 bara, a izlazni pritisak 0,4 bara, koji je jednak pritisku u zalivnom sistemu posle venturi cevi,  brzina usisavanja rastvora sa djubrivom je 50 l/h, litara na čas. Ovde imamo razliku u pritisku od 0,7-0,4=0,3 bara, ukoliko bi izlazni pritisak bio pak 0,5 bara, u tom slučaju pri razlici pritiska od 0,7-0,5=0,2 bara nećemo imati usisavanje rastvora sa đubrivom, naša venturijeva cev neće raditi.  Ukoliko bi ulazni pritisak bio 1 bar, a izlazni pritisak 0,4 bara, tada bi pri razlici pritiska od 0,6 bara brzina usisavanja hranljivog rastvora iznosila 68 l/h.

U redosledu sklapanja zalivnog sistema venturi cev dolazi posle filtera za vodu,a pre razvodne grane ostaje na glavnom cevovodu.

U zavisnosti od tipa sistema za navodnjavanje koji posedujete, venturijeva cev može biti namontirana na crevo koje vodi iz bunara, a posle nje može,  ali i ne mora biti račište kako biste navodnjavali recimo dve površine. Ukoliko imate slučaj da vam se izvor za snabdevanje vodom nalazi u donjem delu parcele, venturijevu cev takođe montirate pre račvanja. Za pravilan rad i upotrebu prihrane ili fungicida i insekticida neophodno je da imate bure u kojem ćete pripremiti rastvor prema uputstvu proizvođača. Držite se strogo propisanih normi odnosno nemojte dodavati više ili manje od onog što piše na upustvu. Pre puštanja sredstva kroz sistem pustite vodu da napuni cevovod za šta vam je najbolje da proverite da li poslednja od sistema za navodnjavanje u redu funkcioniše. Nakon toga pustite u rad venturijevu cev, po mogućstvu tako da što manje tečnosti iz bureta odlazi u sistem. Ovako treba raditi jer na taj način postižete ravnomerno raspoređivanje sredstva koje koristite na celoj površini. Ukoliko se radi  o praškastim sredstvima potrudite se da tečnost bude dobro promešana odnosno da je sredstvo dobro rastvoreno u vodi. Pre upotrebe bilo kog sredstva proverite da li je dozvoljena njegova primena kroz sistem za navodnjavanje. Takođe vodite računa u koje vreme primenjujete ovakva sredstva jer neka od njih bolje deluju ako se primene u toku dana a neka u večernjim satima. O ovim karakteristikama je nabolje da pročitate upustvo i da razgovarate sa stručnim licem.

Primera radi, da biste uspešno koristili sistem za navodnjavanje uz primenu venturijeve cevi u zasadu jagode koja se gaji na foliji ako imamo da je površina 1h a pumpa ima kapacitet 150 litara u minuti na nju ćemo montirati glavni vod promera 40 milimetara,  a venturijeva cev ¾ na ovaj način obezbedili ste potrebnu brzinu protoka vode koja će obezbediti rad venturijeve cevi.  U slučaju da je pumpa manje od 100 litara u minuti onda venturijeva cev ne sme biti veća od ¾.

Kada su u pitanju lekovita svojstva oraha koriste se listovi, zeleni plodovi, drvo, koren, sveže zelene ljuske, rese, pupoljci čak i sok ove voćke. Naučnici ističu da je najbolji način da se orasi konzumiraju sirovi, jer pečenjem se smanjuje njihovu efikasnost.

Listovi se beru u junu i julu po suvom vremenu, suše u tankom sloju bez prevrtanja i moraju da budu potpuno zdravi i neoštećeni. Najčešće se koriste za čaj, a uspešno leče akutni gastritis, razna oboljenja organa za varenje, a preporučuju se i dijabetičarima. Sveži listovi, u vidu obloga leče očni katar, hronične ekceme, kraste na glavi, bubuljice i zagnojene i zagađene rane. Lekovite su i orahove rese, koje se beru u proleće, a koriste se za pripremu raznih preparata protiv krvarenja, posekotina, hemoroida, obilnih menstruacija, proliva i dizenterije.

Mladi zeleni orasi (skupljaju se u junu i julu) najčešće se koriste za pripremu orahovače koja se preporučuje malokrvnim osobama, slabunjavoj deci i osobama sa slabim želucom.

Sok od oraha skuplja se u proleće sa grana, koje se  prethodno ogule, a pomešan sa šećerom koristi za čišćenje krvi. Od prolećnih pupoljaka oraha se pravi mast koja se pokazala kao veoma efikasno sredstvo protiv opadanja kose. Kora, kao i listovi oraha predstavljaju oproban lek protiv glista.

Pripreme za prolećnu sezonu su uveliko u toku. Brojni skupovi pod okriljem kompanija koje plasiraju repromaterijal na naše tržište održavani su u poslednjih nekoliko nedelja. Svako hvali svoje proizvode do te mere da bi neko pomislio da u njivu ne mora ni da se uđe. Realnost je, naravno, sasvim drugačija i naravno surovija. Nije baš ni da je tako loše. Od nečega se, očigledno, mora živeti, a zaparložena njiva je bacanje novca u svakom slučaju. 

U ovom broju očekuje
vas mnoštvo saveta i korisnih informacija stručnjaka sa kojima smo razgovarali, kako u Srbiji tako i u regionu, gde nas takođe čitate. 

Sajmovi i manifestacije, poput zimskih škola, za to su najbolji pokazatelj. Ukoliko želite da gajite malinu, nešto da promenite, pokušate od početka, pročitajte naše strane posvećene voćarstvu, a isto se odnosi i na vas koji gajite jagode. 

Novina koja je objavljena veče pre štampanja ovog broja: poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga, koji osiguraju proizvodnju, država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto, uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31