Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije pozivaju Vas na Webinar PIB projekta - Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji.

Projekat, koji je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, finansiran je od strane Vlade Kraljevine Holandije i sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba - saradnju državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), saradnju naučnih institucija i saradnju poslovnih subjekata.

Na vebinaru govore:

1. Marko Čadež, predsednik PKS

2. Gilles Beschoor Plug, ambasador Holandije u Srbiji
 

3. Veljko Jovanović, savetnik predsednika Privredne komore Srbije

4. Kolinda Hrehorović, rukovodilica grupe za proizvodnju i tržište voća i povrća – Sektor poljoprivredne politike

5. Đorđe Petrović i Fred Evers, predstavnici PIB projekta
6. Geert Kits Nieuwen, ataše za poljoprivredu Ambasade Holandije u Srbiji

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi ''Agro Eko Voće'' iz Arilja. Demo polje će služiti kao pokazni ogled kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje može unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

Prijavljivanje je na sledećem linku i uz sledeće šifre:

https://zoom.us/j/92662323678?pwd=UnNEa1AvK3IwZmZwcTNsOFdSdXAwdz09

Meeting ID: 926 6232 3678

Passcode: 587160

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/pks-webinar-holandija-2020-11-25

Holandsko Ministarstvo poljoprivrede naredilo je danas odstrel 200.000 pilića, pošto je na farmi u istočnom gradu Puiflijk otkriven visoko patogeni virus ptičjeg gripa.

Uništavanje živine, uključujući piliće na farmama u radijusu od jednog kilometra, drugo je po redu u toj zemlji ovog meseca, nakon što je bolest H5N8 prvobitno otkrivena kod divljih ptica, izveštava Rojters.

Holandskim proizvođačima živine naređeno je da drže perad zatvorenu kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/svet/pticji-grip-stigao-u-evropu-sprecavanje-sirenja-zaraze-u-toku-2020-11-05


Ptičji grip je zarazna bolest ptica koju uzrokuju pojedini sojevi virusa influenzavirus A (neki drugi sojevi tog virusa uzrokuju epidemije čovečijeg gripa). Virus influence izuzetno je varijabilan i podložan stalnim genetičkim promenama (mutacijama i izmeni gena među sojevima) pa se pojavljuje u velikom broju podtipova i sojeva, od kojih samo manji broj dovodi do izražene bolesti kod ptica. Ukupan broj ptica koje su umrle od gripa ili su usmrćene zbog sprečavanja širenja zaraze procenjuje se na oko 120 miliona.

Virus ovog gripa obeležen sa H7N7 pojavio se prvi put 2003. na živinarskim farmama u Holandiji i njoj bližim delovima Nemačke. Kao i kod nekih drugih sojeva ptičjeg gripa, za patogeni soj H5N1 zabeleženi su izolovani slučajevi infekcije ljudi. Ljudi se mogu zaraziti preko direktnog i indirektnog kontakta sa sekretima i ekskretima ptica i živine, kontaminirana voda, hrana živinskog porekla, zagađena oprema i odeća i na kraju vazdušni put, koji je kod običnog humanog tipa gripa na prvom mestu. Osobe koje obolevaju od ovog tipa gripa, po pravilu rade sa živinom, u klanicama ili na seoskim farmama.

Virus ptičjeg gripa preživljava u ptičjem izmetu 3 meseca, u vodi 4 dana na 22 stepena, a preko 30 dana na 0 °C. Kao i virus gripa, osetljiv je na temperature više od 56 °C. Inficirane patke izlučuju virus ptičjeg gripa od 11 do 17 dana.

Izvor: Agrobiznis magzin 

Ambasador Kraljevine Holandije u Srbiji Hiles Beshor Pluh ukazazao je na prijemu u Gradskoj kući u Šapcu da je Holandija zainteresovana da unapređuje i modernizuje poljoprivredu i hortikulturu u Srbiji.On je istakao da je veliki broj holandskih kompanija posluje u Šapcu i da takva privredna saradnja čini vezu Šapca i Holandije posebnom. Nekoliko holandskih kompanija posluje u Šapcu i okolini.

Takođe je veliki broj srpskih poljoprivrednih firmi koje blisko sarađuju sa svojim poslovnim partnerima iz Holandije. Proizvođači cveća i sadnog materijala su samo neke od njih. Imao sam zadovoljstvo da posetim Lipolist i rasadnik Topalović.

To je jedno impresivno porodično preduzeće koje funkcioniše i radi već 65 godina i šire je poznato kao jedno od najboljih rasadnika za cveće i šire.

Oni takođe veoma blisko sarađuju sa holandskim proizvođačima cveća. Holandija je zainteresovana da zajedno sa lokalnim partnerima radi na unapređenju i modernizaciji poljoprivredne i hortikulture u Srbiji, naveo je Holnadski ambasador.

Ovo može pomoći srpskim proizvođačima da povećaju svoju konkurentnost na sve zahtevnijem međunarodnom tržištu.

Želeo bih da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću i dragim ljudima Šapca na toploj dobrodošlici. Veoma sam se radovao da posetim Šabac i gradonačelnika. Mačva je deo Srbije koji me podseća na kuću i pruža osećaj kao da sam tamo.

Prvo, skroz je ravna kao Holandija. Drugo, vi imate dugu tradiciju u trgovini i predstavljate trgovinsko čvorište – baš kao i mi, podsetio je ambasador Pluh.

On je izrazio želju da poseti Šabac u vreme karnevala i Čivijade i zahvalio se gradonačelniku na današnjem gostoprimstvu.

– Moram spomenuti i neke neočekivane veze između Srbije i Kraljevine Holandije.

Čuo sam da je muzički bend sa holandskog karibskog ostrva Kurakao učestvovao na šabačkoj Čivijadi. Nadam se da ću imati priliku da osetim i iskusim atmosferu čuvenog šabačkog karnevala bar jednom tokom mog službovanja u Srbiji.

Još jedan put želim da se zahvalim gradonačelniku Zelenoviću na dobrodošlici i gostoprimstvu ali i na gostoprimstvu koje je grad Šabac pružio mnogim holandskim kompanijama. To je saradnja koja čini našu vezu posebnom, podvukao je ambasador Beshor Pluh.

Gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović smatra da je važno da ambasadori i međunarodna zajednica upoznaju potencijale Šapca.

– Jako je važno da se predstavnici stranih ambasada i međunarodne zajednice upoznaju sa potencijalima grada Šapca i našem otvorenošću. Iz takve otvorenosti, profesionalnog duha i pristupa životu proizilaze i dobri poslovni kontakti i gradi se međusobno poverenje.

U takvom poverenju ljudi mogu da investiraju i mogu da očekuju da će da zarade novac i mogu da očekuju da će dobro živeti. Kada takvu ideju zajedništa, pouzdanosti i poverenja širite, onda ima prilike da naši gradovi i naše sredine napreduju. Gde postoji prilika za dobar biznis, onda privrednici dolaze sami, kazao je gradonačelnik Zelenović.

Na prijemu u Gradskoj kući ambasadoru su prezentovani privredni potencijali Šapca, projekat Savapark ali i kulturna politika grada.

Izvor:https://www.danas.rs/politika/holandski-ambasador-u-sapcu-saradnja-u-poljoprivredi/

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Staklenička proizvodnja u Holandiji smatra se najrazvijenijim sektorom poljoprivrede i odlikuje se potpuno kontrolisanim proizvodnim uslovima u kojima se postižu visoki, stabilni prinosi, tačno određenog kvaliteta i za poznatog kupca. Staklenicima je u ovoj zemlji pokriveno oko 10.000 hektara od čega se oko polovina koristi za proizvodnju saksijskog i rezanog cveća, dok se na drugoj polovini uzgaja povrće. Staklenička proizvodnja je rejonizovana i staklenici se u najvećem broju nalaze u blizini obale Severnog mora, jer tamo postoje najbolji uslovi za to. U svim objektima proizvodni postupci su maksimalno automatizovani pa je minimalizovano upošljavanje radne snage koja je skupa. Visina državnih podsticaja je u direktnoj vezi s održivošću proizvodnje. Naime, proizvođači imaju mogućnost da
„sakupljaju poene“ shodno tome u kojoj meri poštuju principe održivosti u svom radu i na osnovu toga ostvaruju državnu pomoć. Neki od postupaka koji se u ovom domenu vrednuju su kupovina otpadnog ugljendioksida od industrijskih postrojenja i njegovo ubacivanje u staklenike u cilju povećanja prinosa. Poželjnim se smatra i korišćenje kišnice za zalivanje biljaka jer se time ostvaruju uštede u vodi i do 30 odsto. Takođe je dobrodošlo korišćenje energije iz bilo kog obnovljivog izvora.
Trend u ovoj oblasti u Holandiji, kada se uporedi s periodom od pre 15 godina, je da opada broj staklenika ali se zato povećava njihova površina. Tokom 2000 godine bilo je 3.000 registrovanih vlasnika staklenika, a u međuvremenu se taj boj prepolovio. S druge strane, njihova prosečna površina pre 15 godina bila je 1,2 a danas iznosi 3,2 hektara. Novinari iz Srbije koji su u julu prisustvovali godišnjoj međunarodnoj konferenciji IFAJ udruženja imali su priliku da vide nekoliko staklenika koji posluju po sličnim principima. Ostvarivanje profita u njima je važno ali ne po svaku cenu jer Holanđani
poštuju resurse koji su im na raspolaganju i žele da ih sačuvaju i za generacije koje dolaze.
U jednom od staklenika koji posluje kao istraživački centar za ispitivanje vrednosti različitih selekcija paradajza, posetioci imaju priliku da vide više od 70 hibrida ovog povrća. Otvoren je za posete studenata, poljoprivrednika, poslovnih ljudi i vlasnika restorana koji na licu mesta mogu da izaberu hibrid sa najpogodnijim ukusom i oblikom. Staklenik se prostire na oko 1.500 kvadratnih metara, a na još oko 500 podignut je edukativni centar gde se posetiocima pružaju sve neophodne informacije. Inače, ove objekte podiglo je udruženim sna-gama više velikih proizvođača paradajza. Na taj način omogućeno je da kupci unapred biraju robu a proizvođači na vreme planiraju proizvodnju za narednu sezonu.
Za sadnju paradajza u ovom stakleniku koristi se supstrat od kamene vune ili kokosovih vlakana. I jedno i drugo se prethodno priprema na poseban način tako da se eliminišu svi potencijalno opasni
patogeni. Kocke supstrata sa rasadom postavljaju se na visinu od jednog metra da bi se radnicima olakšao pristup. Uz supstrat se postavljaju cevi kroz koje precizno doziraju vodu i hranljive materije.

Višak vode sakuplja se i reciklira. Nakon proizvodnog ciklusa kocke supstrata od kokosovih vlakana se koriste za kompostiranje, a od kamene vune za građevinske radove. Sadnja paradajza obavlja se u decembru i u tu svrhu koristi se kalemljeni rasad sa jakim korenom koji ima zadatak da nahrani biljku koja će narasti u visinu 14-18 metara. Biljke se pričvršćuju specijalnim kanapom, koji se takođe nakon upotrebe reciklira. Kako paradajz na donjim spratovima dozreva i počinje da se bere, tako se biljke polako spuštaju da bi zreli plodovi bili na dohvat ruku berača. Berba se obavlja jednom nedeljno, a u istim intervalima obavlja se i uklanjanje donjih listova kako bi plodovi imali više hrane i svetlosti.
Kontrola brojnosti insekata obavlja se pomoću lovnih klopki. Čim se utvrdi da nekog insekta ima previše kupuju se korisni insekti od ovlašćenog proizvođača, a zatim unose u staklenik. Princip biološke
kontrole insekata je veoma važan pa se hemijski preparati upotrebljavaju retko. U svrhu kontrole brojnosti insekata postavljaju se i saksije sa žitaricama koje ih privlače. Kod prevelike brojnosti određenih insekata pribegava se puštanju njihovih predatora, odnosno ptica u objekte jer se to pokazalo kao efikasan način borbe. Prisustvo jedne vrste insekata u stakleniku je posebno važno. Radi se o bumbaru, proverenom oprašivaču čije zajednice se takođe kupuju i svakih osam nedelja unose u objekat. Bumbari su posebno pogodni za ovu namenu, jer za razliku od pčela ne idu daleko i nisu izbirljivi po pitanju cvetova koje će posetiti.
Zagrevanje objekata obavlja se energijom dobijenom iz obnovljivih izvora, a osim toplote ovom prilikom stvara se i nus proizvod ugljen dioksid koji se sistemom cevi ponovo uvodi u staklenik. Višak električne energije koji se stvori u energetskim postrojenjima prodaje se na tržištu, ili se tokom zimskih meseci koristi za dopunsko osvetljenje objekta. Tokom leta, ako temperature i osunčanost previše
porastu postoji mogućnost zasenčenjakrova objekata, i njegovog otvaranja. Klima unutar objekta može da se reguliše na isti način kao i grejanje tako da provetravanje nije neophodno. Plastične cevi kroz koje prolazi CO2 su perforirane i omogućavaju da njegov nivo unutar objekta bude sličan onom van njega. Ranije, dok se ova mera nije sprovodila, nivo ovog gasa umeo je drastično da opadne usled fotsinteze, a samim tim i prinosi su bili niži. Holandski stručnjaci su ustanovili da se održavanjem odgovarajućeg nivoa CO2 u stakleniku prinosi mogu povećati i do 30 odsto. Za paradajz u ovom plasteniku to konkretno znači da se uz primenu svih navedenih savremenih principa sa jednog metra kvadratnog, odnosno sa tri biljke, u sezoni ubere 75-80 kilograma ploda. Kada je u pitanju paradajz tipa čeri prinos je oko 25 kilograma uz cenu od dva evra za pola kilograma. Trend proizvodnje paradajza sitnog ploda u Holandiji je sve popularniji i u toku je kampanja koja treba da ga što više približi
deci kako bi ga jela umesto slatkiša.
Jedan od najvećih staklenika u Holandiji prostire se na 50 hektara i u vlasništvu je poljoprivrednika čija je priča u pravom smislu reči holandski san jer je on počeo da se bavi stakleničkom proizvodnjom bez prethodnog iskustva i ne potiče iz poljoprivredne porodice. Staklenici su, podignuti na određenoj lokaciji iz više razloga. Nalaze se u blizini Severnog mora gde je odlična klima za ovu delatnost i ima najveći broj sunčanih dana. Osim toga, ovde živi veliki broj ljudi tako da u neposrednoj blizini postoji veliko tržište za povrće iz plastenika. Ipak najveći deo proizvodnje izvozi se na tržišta širom sveta.
Objekti su podignuti zahvaljujući kreditu od čitavih 50 miliona evra i rade na principu gotovo potpune održivosti proizodnje. Na 41 hektaru proizvodi se paprika, a na preostalih devet krastavac. Zahvaljujući velikoj automatizaciji procesa koji uključuje precizno doziranje hrane i vode, regulisanje klime i postojanje mreže puteva kojima neprekidno cirkulišu automatski navođeni kontejneri, u ovom kompleksu stalno je zaposleno svega 100 ljudi. U sezoni berbe dodatno se angažuje još oko 350 radnika, uglavnom iz Poljske jer je ta radna snaga znatno jeftinija. Vlasnik ovog staklenika je član asocijacije koja okuplja sedam udruženja iz oblasti poljoprivredne proizvodnje koji su se udružili s ciljem drektnog pregovaranja s kupcima i izbegavanja posrednika u prodaji. Uslov za članstvo je da se poštuje dobra proizvođačka praksa kako bi svi proizvodi bili ujednačanog kvaliteta. Trenutno se za oko 70-80 odsto robe koja će se ovde proizvesti unapred zna kupac što olakšava planiranje poslovanja. Glavni poslovi ugovaraju se u februaru na berzi u Berlinu gde dolazi najveći broj kupaca. I ova proizvodnja uključuje maksimalno korišćenje obnovljivih resursa, štednju i zaštitu životne sredine. Za zagrevanje objekata koristi se termalna voda temperature 80 stepeni koja se vadi sa dubine od dva kilometra. U velikim tankovima pored staklenika sakuplja se kišnica koja se upotrebljava za zalivanje biljaka. Višak vode koji propuste kocke supstrata nakon zalivanja, takođe se sakuplja i ponovo upotrebljava. Zahvaljujući racionalnoj upotrebi vode troše pet puta manje za zalivanje nego što je to slučaj u Španiji, takođe velikom proizvođaču povrća. Industrijski CO2 se i ovde koristi za podizanje prinosa, a u upotrebi su i led lampe koje dokazano povećavaju proizvodnju i produžavaju sezonu gajenja. Dodatni poeni za sticanje državne pomoći ovde se ostvaruju i zahvaljujući ugradnji odgvarajućih materijala u staklenike, odnosno specijalnog dvostrukog stakla koje omogućava izuzetnu energetsku efikasnost objekata. Zaštita bilja i oprašivanje zadatak su korisnih insekata, a hemija se upotrebljava samo u krajnjoj nuždi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Imajući u vidu, da je većini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnji hrane i cveća, svako od nas se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva za kulturu i informisanje, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, iz prve ruke vam prenosimo utiske.

Kao što se moglo pretpostaviti, prvo selo koje smo posetili zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da da nosi ovo ime. Svaki metar kvadarni u svakom dvorištu uređen je tako kao da ovo selo uređuju najbolje pejzažne arhiktekte. Prosto ne znate gde pre da uperite pogled, ka hrizantemama čiji su cvetovi veličine rukometne lopte, prelepih boja i koje su ispunile brojne kutke ovdašnjih dvorišta, ili možda da ga zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju najrazličitije oblike, koje vešti Holanđani dobijaju zahvaljujući specijalnim konstrukcijama za razvođenje grana. 

Opširnu reportažu iz ovog prelepog holandskog sela možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

Ako je ruža kraljica cveća, onda je lala najintrigantniji cvet u istoriji zbog koga su izbijali sukobi, padale glave i gubila se pamet. Lala ili tulipan je svet iz porodice ljiljana. Raste iz kruškolike lukovice, a cvet ima dva do šest listova koji okružuju veliki tučak u sredini i prašnike oko njega. Sama reč tulipa potiče od stare turske reči "tulbet" što znači turban, jer pre otvaranja savijenih cvetova lala podseća na turban. Njihovu lepotu prvo su zapazili Turci koji su pre više od 1000 godina počeli da uzgajaju i kultivišu ovaj cvet. Kao simbol bogastva i prestiža krasila je isključivo raskošne vrtove sultana. 

Međutim, za popularizaciju lala u Evropi najzaslužnija je Holandija koja je i danas najveći proizvođač ovog cveća na svetu, koji je postao i zaštitni znak države pa Holandiju često zovu i zemljom lala. Kako su lale uopšte stigle u Holandiju, zašto su nekada lukovice ovog cveta plaćane suvim zlatom i da li se i danas vode sukobi oko lala pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najupečatljiviji simbol Holandije svakako su lale – prebogata prostrana polja ovog cveća neverovatan su prizor. Dok ih gledate, učinilo bi vam se da je bezmalo svih 1,5 milion hektara obradivih površina u ovoj zemlji prekriveno njima pa ne čudi to što svaka veća plantaža ima svoje „dane cvetnih polja“, festivale i slične manifestacije u čast lalama, te najveću cvetnu baštu na svetu, Kukenhof u Lisu, gde se zasadi više od sedam miliona vrsta cveća godišnje.

Impresivni su i podaci o tome koliko Holandija, sa manje obradivih hektara od Vojvodine, zaradi na izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Prodaja na svetskoj pijaci, naime, dostiže i 75 milijardi evra, a dobar deo toga donesu lale. Zasluženo, one su dobile i muzej, u srcu Amsterdama, pa eto, i na taj način pune nacionalnu kasu.  

Muzej je posetila i grupa novinara iz Srbije, predstavnici portala Agrosmart, Agropres, Domaćinska kuća, te TV „Vujić“ Valjevo, koji su učestvovali na Kongresu IFAJ-a, međunarodne novinarske asocijacije.  

Muzej lala u Amsterdamu upoznaje posetioce sa posebnom i uzbudljivom istorijom ovog cveta. Dok šetate muzejom, čini se kao da putujete kroz vreme, prateći avanturistički put ovog cveta. Saznaćete nešto više o mestima odakle potiče lala i kako je završio u Holandiji. Zahvaljujući verodostojinim fotografijama u ovom muzeju, imaćete utisak da ste i sami deo tog fantastičnog putovanja.

U muzeju ćete provesti najmanje 20-25 minuta, a oni koji se odluče da detaljno pregledaju sve slike i video snimke, zadržaće se i oko sat vremena. U obilasku muzeja će uživati i deca. Puno boja i zanimljivih opisa će podstaći njihovu maštu.

Dok se lale obično povezuju sa Holandijom, ovaj cvet nije autohtona vrsta ove zemlje. Najvažnije stanište lala je u centralnoj Azije, ili tačnije, severno podnožje Himalaja. Odavde potiče ne manje od 60% svih divljih lala.

Stručnjaci danas raspoznaju oko 100 različitih vrsta divljih lala. Brojevi na mapi pokazuju regije u kojima se i dan danas mogu naći divlje lale.

Prvi fanatici kada su u pitanju lale su bili sultani Otomanskog carstva, čiji je zenit bio tokom 16. i 17. veka, i prostiralo se od Kavkaza do Maroka. U svojim raskošnim palatama duž Bosfora u Istanbulu, sultani su skupljali i prikazivali velike količine lala.

Trud da se sakupe nove lale iz divljina počela je tokom vladavine Sulejmana Veličanstvenog. (needle – igla, needle tulips – lale u obliku igle, duguljaste i slično??) (duguljaste)Lale bademastog oblika su bile omiljene su istaknute kao motivi u rukopisima i na pločicama i keramici iz tog perioda.

Lale su došle u Holandiju oko 1600. Holandska trgovina je procvetala i Holandija je bila jedna od najbogatijih zemalja u Evropi. Od početka, lale su bile popularne među bogatima. Ovaj cvet je izazivao divljenje svojim varijacijama (svojom raznolikošću) u boji i obliku.

Ljudi su pokušavali da nadmaše jedni druge prikupljajući najneobičnije oblike. Kuća bogatih trgovaca ne bi bila kompletna bez kolekcije lala i umetnosti povezane sa lalama.

Ljudi radničke klase su na lale gledali kao na priliku za lak profit. Oni koji su imali sreće da prikupe izvanredne sadnje su mogli da naprave mnogo novca. Ubrzo se trgovina pretvorila u čisto nagađanje. U zimu 1637 pomahnitala trgovina je podigla cene lala do vrtoglavih visina. To nije potrajalo.

Nakon kolapsa tržišta, proizvodnja lala se većinom krenula od stanovnika u gradovima ka poljoprivrednicima na selu. U ranim godinama 20. veka, moderni načini transporta su omogućili izvoz lukovica lala širom sveta. Lala postaje najpoznatiji izvozni proizvod Holandije.

Uzgajivač lala iz 17. veka bi bio zadivljen veličinom holandske industrije lala i stotinkom varijacija koje su danas dostupne.

Iskorišćavajući prednost savršene kombinacije klime i zemlje, Holandija je lale pretvorila u svetsku ikonu. Pogledajte neke od mnogih sorta lala koje se danas uzgajaju u komercijalne svrhe.

(Agrosmart)

http://www.agrosmart.net 

Projekat „Učešće na svetskom kongresu novinara koji prate poljoprivredu“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Selo za primer

dec 05, 2020

Imajući u vidu, da je vićini nas poznato da je Holandija svetska sila u proizvodnj hrane i cveća, svako od nas, se barem jednom zapitao kako može da izgleda život na selu u ovoj zemlji. Zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, četiri novinara je u okviru projekta koji sprovodi Agropress, posetilo Holandiju, i iz prve ruke vam prenosi utiske. Kao što se moglo predpostaviti, prvo selo koje smo posetili, zove se Gardenren, i u svakom smislu ovo selo ima puno pravo da nosi ovo ime. Svaki metar kvadratni u svakom dvorištu, uređen je tako kao da ovo selo uređuju nabolje pejzažne arhitekte. Pogled prosto ne znate, da li da uperite ka hortenzijama, čiji su cvetovi veličine, rukometne lopte, prelepih boja, ispunile ispunile brojne kutke ovdađnjih dvorišta, ili da se možda zadržite kod stabala duda, čije grane formiraju različite oblike, koje vešti holanđani, dobijaju zahvaljujući specijalnih konstrukcija za razvođenje grana.

Da bi došli u Gardenren, bilo nam je potrebno 24 h vožnje kroz, Mađarski, Austriju, Nemačku. Poput Srbije i ove zemlje nisi u pri kraju sa žetvom, jer ih je omela žetva. Uprkos činjenici da je u Garderenu sve pod konac, nije nam promakla ni poneka njiva koja odudara od savršeno uređenih sela, pa i korov na njoj. Takođe smo primetili da u selu ima značajan broj radnji u koji se mogu kupiti proizvodi,, sa kućnog praga“. Isprd pojedinih kuća nalaze se tezge sa kojih se možete poslužiti proizvodima i za njih ostaviti novac.

U selu se mogu kupiti raznorazni specijaliteti od mesa i mleka, ali i pekarski proizvodi, što je zanimljivo za pekaru da u njoj nema veliki izbor slanih proizvoda, kako što se kod nas može kupiti, već najviše ima različitih vrsta kolača. Od slanog programa jedino možete kupiti zemičke, hleb i kroasane. Dok će vam na usta poći voda kada vidite šta je to sve od kolača u ponudi, pažnju nam je privukla i kigla napunjena vanil kremom. Međutim, našem oku nije promakla ni činjenica da je prodavačica usluživala kupce bez upotrebe rukavice, tačnije svojim rukama je dodirivala svaki proizvod, a potom i naplaćivala. Za ovakav postupak u Srbiji, bi reagovale inspekcija, i to sve po propisim EU, gde je Holandija punopravna članica, a i jedna od najuticajnihih zemalja kada je u pitanju kada je u pitanju vođenje poljoprivrede.

Interesantan je i koncept koji nudi turistima mogućnost da uzivaju u ovakvim ambijentima, naime u selu postoji nekoliko kampusa, koje čini nekoliko stotina kuća. Svaka od tih kuća može se iznajmiti po ceni od oko 300 evra za proženi vikend, četvoročlane porodice. Ovakve kuće su potpuno opremljene za život, imaju sve što je potrebno, čak i nešto što nema svaka kuća u kojoj se živi. Putevi su uređeni, a staze su popločane ciglom. Na samom ulazu nalazi se recepcija, kroz koju se može proci ako posedujete kodirani ključ. A posetiocima se na početku posete naglašava da su došli u mesto mira i tišine, te u skladu sa tim tako treba i da se ponašaju. U selu se nalazi savremljeno opremljenja vatrogasna stanica, a posetiocima se pruža mogućnost da šetaju uređenim šumskim stazama, ili se provozaju biciklom. Na ovakvom mestu odmor će vam sigurno trajati i duže jer u letnjem peridu, mrak neće pasti pre 22 i 30.

Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije – Common Agricultural Policy (CAPjedna je od najstarijih najznačajnih politika EU, i u po broju propisa koji regulišu ovu oblast i po udelu koji poljoprivreda i ruralni razvoj imaju u ukupnom evropskom budžetu. Međutim, ona je ujedno i najkompleksnija politika čiji su se prioriteti menjali u dugogodišnjoj istoriji, a kao i u ranijem periodu, tako je i danas pred njom veliki izazov jer je njen zadatak da pomiri interese poljoprivrednika i tržišta, potrošača i proizvođača, industrije i primarnog proizvođača, te da doprinese što kvalitetnijem životu u ruralnim sredinama.

Ovo je naglašeno na prvom danu kongresa Međunarodne federacije agrarnih novinara (International Federation of Agricultural Journalists IFAJ), koji se od 11. do 15. jula održava u Holandiji. Godišnjoj skupštini ove, najveće svetske asocijacije novinara iz oblasti agara, prisustvuju i predstavnici Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS, koje je punopravan član IFAJ-a. Među učesnicima skupa u Vageningenu su novinari Agrobizis magazina, portala Agrobiznis, Agrosmart i Domaćinska kuća, te televizije „Vujić“ iz Valjeva.

Prvog dana posete Holandiji novinari su probali domaće specijalitete

-Veći deo subvencija iz CAP-a ide ka velikim industrijskim farmama, zagađivačima životne sredine, što je suprotno stavu Evropske komisije i prioritetu Zajedničke poljoprivredne politike da bi podsticaji mahom trebalo da budu usmereni ka zelenoj poljoprivredi u ruralnim područjima, ocenjeno je prvog dana kongresa u Vageningenu.

Toj problematici posvećena je široka debata koju je vodio Luuk Sengers, nezavisni novinar i istraživač čije je fokus novinarskog istraživanja bio upravo na koleraciji između CAP-a i zagađenja životne sredine prouzrokovanog proizvodnjom na farmama. Segers, inače univerzitetski profesor, trener u civilnom medijskom sektoru i u organizacijama poput „Grinpisa“ objasnio je novinarima principe istraživačkog novinarstva u ovoj branši i ukazao na najveće probleme i načine na koji se oni mogu predstaviti u medijima.

Pitanjem da li i u kojoj meri novac iz Zajedničke poljoprivredne politike pomaže njenim osnovnim principima bavili su se danas, prvog dana međunarodnog kongresa novinari iz više desetina zemalja, članica IFAj-a.

Kongres je započeo u Vageningenu, jednom od vodećih univezitetskih centara u Holandiji, čiji Poljoprivredni fakultet ove godine obeležava stotu godišnjicu postojanja, što je samo godinu dana više od Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Nakon plenarnog dela konresa novinari su obišli nekoliko ovdašnjih farmi, a stručni deo nastavlja se i u naredna tri dana.

Na Kongresu se gorilo i o novinarskoj etici, izveštavanju sa terena i organziaciji narednih događaja. 

Novinari AGROPRESS-a učestvuju na ovom događaju zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31