Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Cena hleba u Srbiji, poslednjih nekoliko meseci, porasla je od 10 do 20 odsto. Bela vekna, koja je u Srbiji i dalje najtraženija, uglavnom je skuplja za nekoliko dinara.

Najveće iznenađenje za potrošače su takozvane specijalne vrste hlebova napravljene od mešavine različitog brašna. Iako se uglavnom prodaju u pakovanju od 300 do 500 grama, kada se preračuna po kilogramu, cena ovog hleba pojedinih proizvođača (od 350 do 500 dinara) dostiže cenu svinjskog mesa.

Šta je dovelo do ovakve neuobičajene pojave na domaćem tržištu?

– Uzrok poskupljenja osnovne vrste hleba od belog brašna, takozvanog „sava”, može biti aktuelna cena pšenice. U julu prošle godine bila je 17,5 dinara po kilogramu a sada je i to već dugo 23 dinara. Takođe i ponuda pšenice je mala a kvalitet problematičan – kaže za „Politiku” Zdravko Šajatović, predsednik „Žitounije” i dodaje da je normalno da se takva situacija na tržištu žitarica odražava i na cenu brašna koja je (u poslednjih desetak meseci) povećana oko 30 odsto, za brašno „Tip-500”. Objašnjava da brašno prati cenu pšenice ali da ono ima relativno mali udeo, svega trećinu u ceni hleba.

– To bi značilo da je prihvatljivo da vekna poskupi pet do šest odsto. Kod specijalnih vrsta hlebova postoji suverenitet potrošača. Imamo one koji mogu ili ne mogu da plate hleb napravljen od mešavine brašna, produžene svežine i uz to isečen, spakovan u celofan. Svakako monopol u ovom sektoru ne postoji jer imamo oko 3.000 pekara pa će tržište regulisati cenu – ističe naš sagovornik i naglašava da ne veruje da je proizvođačka cena vekne veća od 30 dinara, kod većine proizvođača, što znači da bi preostalo mogla da bude trgovinska marža.

Podsećamo, prve naznake o poskupljenju hleba krenule su u februaru ove godine kada je država, posle devet godina, ukinula Uredbu o takozvanom socijalnom hlebu. Maloprodajna cena belog hleba sve to vreme bila je ograničena na 46 dinara što je dovelo do stagnacije cena. Zbog velike konkurencije mnoge pekare u Srbiji prodavale su veknu i znatno jeftinije od toga, što je ugrožavalo celokupan sektor. Trgovinske marže su, takođe, uredbom bile propisane na 8,2 odsto (za beli hleb) ali ni ova granica više nije na snazi. Sa trgovinskim sistemima uglavnom rade veće industrije hleba, koje mahom proizvode specijalne vrste hlebova. Da li ukidanje ove uredbe i rast marži može biti uzrok poskupljenja ovih proizvoda?

Zoran Pralica, iz Unije pekara, smatra da ukidanje uredbe nema nikakve veze sa cenom specijalnih vrsta hlebova jer je ona i ranije bila slobodna. Kako objašnjava, u međuvremenu je uveden pravilnik po kome za te vrste vekni ne mogu da se koriste smeše koje u osnovi najvećim delom imaju pšenično brašno.

– To brašno, koje sada treba da bude dominantno, poput raži, heljde, spelte, ječma… jeste skuplje. I sam proces proizvodnje je skuplji a došlo je i do rasta cena drugih inputa poput energenata – objašnjava moguće razloge poskupljenja Zoran Pralica iz Unije pekara. Na pitanje da li je bilo rasta trgovačkih marži on kaže da u većim industrijama najčešće nerado govore o ovoj temi jer je smatraju poslovnom tajnom.

– Ono što mogu da kažem jeste da su previsoke trgovinske marže bile glavni povod kada smo 2009. godine inicirali uvođenje uredbe o hlebu. Tada je proizvođač zarađivao dinar do dva po vekni a trgovci od 14 do 17 dinara. Da bi cena hleba bila niža tada smo morali da sputamo trgovce – kaže Pralica.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430600/Kilogram-hleba-kao-kilogram-mesa

Iz dana u dan specijalne vrste hleba u srpskim pekarama su sve skuplje. Uz vekne, polako rastu i cene peciva. U odnosu na početak godine, pojedine vrste hleba su poskupele za najmanje 20 odsto. Novu računicu proizvođači pravdaju poskupljenjem pšenice, brašna, ali i većim troškovima koje imaju za gorivo, vodu, struju...

Poskupljenje se najviše odrazilo na hlebove pripremljene od brašna različitih žitarica i uljarica, koji su obogaćeni raznim sastojcima kao što su celo semenje, mekinje, pahuljice, klice žitarica, začini... Najjeftinije pakovanje ovakog hleba od 300 grama doskoro je koštalo 100 dinara, a sada je cena minimum 120. Za isto pakovanje obogaćenih vrsta hleba sada se u pojedinim pekarama traži i do 300 dinara.Prema rečima Zorana Pralice, predsednika Unije pekara Srbije, poskupljenja su posledica rasta cena pšenice na berzi. Hlebno zrno je, kako kaže, sa 16 dinara poskupeo na 23 dinara.

"Tako da je moguće da je kod nekih proizvođača došlo do korekcije", ističe Pralica.

"Pšenica je berzanska roba prema kojoj se moramo upravljati. Rast od 40 odsto cene pšenice od žetve je značajan rast, a imamo i druga poskupljenja. Porasle su i cene goriva, veći su nam računi za vodu, struju, gas. To mora da se odrazi i na naš proizvod."

On kaže da uprkos svemu Srbija ima najjeftiniji hleb u regionu.

"Bela vekna hleba od 500 grama, poznatijeg kao "sava", kod srpskih proizvođača košta prosečno 35 dinara. U Bosni hleb košta 70 dinara, a plate su tamo niže nego u Srbiji. Hleb je toliko jeftin u Srbiji da je postao zabava za političare. Čak i kada bi poskupela vekna za 20 dinara, to bi se na potrošačku korpu odrazilo tri do četiri evra. Naše cene belog hleba su daleko od tržišne, koja bi trenutno iznosila oko 70 dinara", kaže Pralica.

Otkako je ukinuta uredba o ceni belog hleba "sava" kojom je država kontrolisala ne samo cenu, već i količine vekni, deluje kao da je na rafovima manje ovog jeftinog hleba. Pekari su imali obavezu da 40 odsto asortimana čini "sava". Sada ovog hleba ima samo u jutarnjim satima.

"Pekari mese po potrebama tržišta. Koliki su zahtevi, tolike su i količine. Činjenica je da je potražnja za belim veknama manja nego ranijih godina. Svi se trude da se hrane zdravije, jer lekari stalno apeluju da se izbegava belo brašno-"kaže Pralica.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/cene-u-pekarama-sve-vece-hleb-i-peciva-skuplji-za-20-odsto/d8924n8

Poljoprivredni inspektori obavili su u proteklom periodu kontrolu više od osam stotina pekara i proizvodnih pogona u Srbiji i utvrdili da 30 odsto njih nije radilo u skladu sa propisima, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Vujović. Zbog toga što pojedini proizvođači hleba i peciva nisu ispunili minimum higijenskih uslova u svojim radnjama i pogonima zatvorena su 23 objekta, navodi Vujović za Tanjug.

"Izvršili smo kontrolu 865 pekara na teritoriji Srbije kako bi se proverio rad proizvodnih pogona i kako bi se proverio kvalitet i bezbednost proizvoda".

Rezultati su, objašnjava, očekivani, jer je kontrola bila planska.

"Išli smo kod subjekata kod kojih su se očekivale nepravilnosti prema proceni rizika i 30 posto subjekata nije bilo u skladu sa propisima", kaže Vujović.

Najčešće nepravilnosti, dodaje, odnose se na to što proizvođači nisu poštovali sistem bezbednosti hrane zasnovan na principima HAČP-a.

U isto vreme, navodi, podneto je 85 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka zbog utvrđenih nepravilnosti.

Vujović kaže i da je na terenu uzeto 20 uzoraka kako bi se u laboratorijama proverio kvalitet i bezbednost proizvoda.

Rezultati su, navodi, pokazali da su svi proizvodi bili bezbedni, a na jednom, deklaracija nije odgovarala proizvodu.

Vujović napominje da su hleb i proizvodi u pekarama u Srbiji bezbedni i kvalitetni za upotrebu i da je upravo ova kontrola to potvrdila.

Tamo gde je bilo, dodaje, više nepravilnosti, izdata su privremena rešenja o zabrani proizvodnje dok se nedostaci otklone.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/inspektori-proverili-865-pekara-zatvorena-23-objekta_1017887.html

Vlada Srbije nije produžila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „Tipa 500” koja je određivala maksimalnu cenu vekne od 46 dinara. Tako je juče prestala da važi odluka doneta još 2010. godine, zbog koje je Evropska komisija često imala primedbe jer je to bilo administrativno regulisanje cene nekog proizvoda. Kako je za „Politiku” izjavio Rasim Ljajić, ministar trgovine, ne očekuje povećanje cene hleba, jer i danas u prodavnicama ima hleba koji se prodaje za 30 ili 40 dinara po vekni.

– Ukoliko ovo proizvođači iskoriste ili dođe do bilo kakvih poremećaja na tržištu, spremni smo da uredbu vratimo – izjavio je Ljajić.

Građani Srbije u ishrani i dalje pretežno koriste beli hleb. Za ovom veknom poseže čak 60 odsto kupaca, i to najviše onih iz Šumadije i zapadne Srbije, muškarci i osobe s nižim obrazovanjem.

Integralni hleb konzumira tek 8,2 odsto anketiranih odraslih i samo 3,5 odsto dece, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani građana sprovedenog prošle godine. Prema ovom istraživanju, zdravije žitarice češće biraju žene koje žive u gradovima, višeg i visokog obrazovanja, kao i stanovnici Beograda i oni koji najviše zarađuju. Udruženje „Žitounija” bilo je jedan od inicijatora ukidanja ove mere za koju, kako su rekli, više nije postojala ekonomska opravdanost.

Zdravko Šajatović, predsednik ovog udruženja, ne očekuje da može da dođe do poremećaja na tržištu jer je u Srbiji, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, registrovano 3.000 proizvođača hleba. Koliko njih realno košta vekna belog hleba? On kaže da je učešće brašna u proizvodnji belog hleba svega 30 odsto što za pekare u ovom trenutku znači trošak od devet dinara. Ostali izdaci su energija, aditivi, radna snaga, transport...

– Konkurencija je velika među proizvođačima. Imamo informacije sa terena da se vekna iz industrijskih pogona, u nekim gradovima Srbije, prodaje i za 22 ili 27 dinara. Jasno je da tu nema zarade. Ako je i ima, ona je skromna. Pekari to nadomešćuju kroz cene specijalnih vrsta hlebova i peciva koje nisu bile pod kontrolom – kaže Šajatović. Još neki od razloga zbog kojih hleb ne bi trebalo da poskupi su dovoljne količine pšenica i brašna na domaćem tržištu.

Pšenica je rekordno rodila i bez obzira na nešto slabiji kvalitet ima je dosta i za domaće potreba i za izvoz. Ista situacija je, dodaje, i sa brašnom. On naglašava da zakon o trgovini propisuje da se privremene mere mogu donositi samo kada postoji ozbiljan poremećaj na tržištu.

– To sada nije slučaj. Te 2010. godine uvođenje mere bilo je opravdano jer je zaista pretila opasnost da cena vekne dostigne 50 dinara. Zato se država i odlučila da cenu belog hleba propiše na 46 dinara i ograniči ukupnu maksimalnu maržu na 8,1 odsto u odnosu na proizvođačku cenu – kaže Šajatović.

Prema Uredbi o socijalnom hlebu, koja je poslednji put, pre ukidanja, objavljena u avgustu prošle godine, navedeno je da je proizvođačka cena hleba 38,68 dinara po vekni. Proizvođači su bili u obavezi da proizvedu i stave u promet najmanje 30 odsto belog hleba u odnosu na ukupnu dnevnu proizvodnju.

Naš sagovornik naglašava da je ovakvo ograničavanje bilo apsurdno jer je bilo proizvođača koji su imali veću potražnju za polubelim hlebom koji je nutritivno zdraviji, a pritom država nije propisala njegovo učešće u proizvodnji.

– Naše mišljenje je da hleb ne treba proglasiti za socijalnu kategoriju. Ako i jeste za deo stanovništva onda mere treba da donosi resorno ministarstvo, koje se bavi socijalnom zaštitom a ne da, kao do sada, sve ide na teret privrede – kaže on. Predstavnik „Žitounije” ističe da nijedna od država u okruženju ne ograničava cenu hleba koji je, po njihovim informacijama, najjeftiniji u Srbiji i Makedoniji. U Hrvatskoj je dvostruko skuplji a u Sloveniji čak četiri puta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/421729/Koliko-pekare-kosta-bela-vekna

Hleb je osnovna životna namirnica koja se u u ljudskoj ishrani koristi već 30 000 godina. Telu obezbeđuje energiju u obliku ugljenih hidrata, a pravi se od brašna koje se dobija mlevenjem zrna žita. Osim brašna pšenice, koje se najčešće koristi za pravljenje hleba, upotrebljava se i kukuruz, raž, ovas, spelta... Njegov nutritivni sastav zavisi od toga da li je brašno koje se koristi za mešenje hleba belo, ili od celog zrna. Hleb je vrlo važan u ljudskoj ishrani jer je bogat hranljivim vlaknima, obezbeđuje organizmu osnovne mikronutrijente u koje spadaju vitamini B grupe i minerale, ali pod uslovom da se pravi od brašna celog zrna žita. 

Sve o hlebu i šta kažu stručnjaci o ovoj osnovnoj životnoj namirnici možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane i globalne borbe protiv gladi, na dan kada je 1945. godine i osnovana ova organizacija. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Ove godine Svetski dan hrane se u Srbiji obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Naime, posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti, dakle jedna na svakih devet osoba,a od toga 60% čine žene. U okviru obeleževanja Svetskog dana hrana danas će širom Srbije biti organizovanja predavanja, tribine, izložbe na temu unapređenja ishrane.

Prema brojnim istraživanjima koje se rade svake godine Srbi najviše jedu krompir i kupus, dok potrošnja mesa opada svake godine. Meso, koje je sve skuplje, zamenjuje se mesnim prerađevinama, pa prosečna četvoročlana porodica mesečno pojede oko četiri kilograma mesnih prerađevina. Jedemo i sve manje hleba u proseku po dve kriške dnevno po glavi stanovnika, pa je poslednjih godina kupovina ove za mnoge osnovne životne namirnice opala za 18 procenata. Iako se upotreba hleba uvek povećavala u periodima ekonomske krize i siromaštva, danas to nije slučaj, pa godišnje pojedemo oko 72 kilograma hleba po glavi stanovnika.

Kakve su nam navike kada je ishrana u pitanju, kao i kakav je kvalitet hrane na srpskim trpezama možete pročitati u svakom broju Agrobiznis u našoj redovonoj rubrici "Šta jedemo".

Izvor: Agrobiznis magazin  

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice koja bi, prema procenama agronoma, ove jeseni mogla biti zasnovana na oko 600 hiljada hektara.

Poljoprivrednici su naročito zainteresovani za setvu te ozime strnine, a razlog je to što im od proizvodnje pšenice najpre stiže novac neophodan za dalja ulaganja u poljoprivredu.

U ataru Iriga već su zasejane značajnije površine pod hlebnim žitom.

Ozima Pšenica

Za svoje uspevanje ozima pšenica zahteva blage uslove, umerene zime. Zato se ona gaji u umerenom pojasu i to između 30º i 50º g.š. Ovo je njen optimalni rejon kulture. Ozima pšenica se seje u jesen. U svetu, ozima pšenica zauzima veće površine. U proseku daje veće prinose od jare i njen je opšti ekonomski značaj time veći. Ozima pšenica daje ne samo veći, nego i stabilniji prinos u odnosu na jaru.

Izvor: www.rtv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30