Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:

„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo  dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.

„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.

„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ - kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Tradicionalni Sabor voćara, koji organizuje Gruža agrar, ove godine okupio je rekordan broj zainteresovanih. Oni su na plantažama porodice Nikolić, koja gaji jabuke, nektarine i borovnice, čuli preporuke stručnjaka, uputstva i prognoze.

O savremenim svetskim trendovima u proizvodnji jabuke govorio je prof. dr Franci Štampar sa Biotehničkog univerziteta u Ljubljani, Aleksandar Jotov, ispred kompanije BASF, zatim prof. dr Jasminka Milivojević, prof. dr Novica Miletić i doc. Dr Dragan Radivojević.

Opština Knić, kojoj pripada Gruža, prošle godine izvezla je poljoprivredne proizvode u vrednosti od preko 9 mil EUR.

- Ukupan izvoz iz ove opštine, koja se uglavnom bavi poljoprivredom, bio je 22 mil EUR. U prvom kvartalu ove godine veći je za 36% nego u istom kvartalu prošle godine. Ovaj kraj je veliki potencijal. Skupovi ovakve vrste su u stvari fakulteti, ali na otvorenom, direktno na plantažama gde proizvođači mogu da vide šta su i kako su dobro uradili, a gde greše. To je zaista prava retkost - rekao je Predrag Lučić, predsednik Privredne komore Kragujevca.

Miroslav Nikolić iz Gruže agrara voćarstvom se bavi 15 godina, a pre jedne decenije proizvodnju je podigao na profesionalni nivo. Uvek je naglašavao važnost čvrste spone između struke, nauke i prakse. Taj princip video je u razvijenim voćarskim regionima širom sveta, a potom je počeo sa organizovanjem letnjeg i zimskog sabora voćara. 

- Mi smo postigli uspeh u voćarstvu, ali želimo i da ostali dođu do tog nivoa. Ovde svi mogu da vide šta smo to mi primenili i kako radimo u Balosavi. Želimo da ceo naš kraj bude uspešan, a ne samo mi - rekao je Nikolić, koji je ove godine vođenje plantaža zvanično prepustio svom sinu Nemanji.

Osim u predavanjima, voćari i njihove porodice mogli su da uživaju u propratnim sadržajima - vožnji kočijama, jahanju, pikadu, igraonicama za decu. Na imanju porodice Nikolić organizuje se i mini poljoprivredni sajam sa nekoliko desetina izlagača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2518984/sabor-vocara-u-gruzi-spoj-struke-nauke-i-prakse

Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Profesor doktor Franci Štampar,  kaže da nema više “voćarskog raja”. On je u svojoj analizi ukazao da poljoprivrednici u Srbiji treba da se udružuju u krupniju proizvodnju,  kako bi smanjili troškove, kvalitet plodova mora biti vrhunski, sa lepim i atraktivnim pakovanjem i prikazao je nekoliko slajdova na kojima se mogla  videti prodaja voća u koficama.

Profesor Štampar je podsetio i na značaj pčela kao oprašivača,   a za dobre prinose voćari treba da obezbede prisustvo pčela u zasadima. On je naglasio,  da Ruska Federacija sve više ima sopstvenu proizvodnju jabuke vrhunskog kvaliteta u najsavremenijim zasadima. Na pitanje kako dalje,  slovenački stručnjak kaže da moramo ponuditi barem pet hiljada tona jabuke a još bolje pedeset hiljada tona.

 

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

 

Na skupu smo sreli Slavka Milutinovića iz Srbobrana,  koji se bavi voćarskom i povrtarskom proizvodnjom. On želi da što pre zaboravi 2018. Godinu,  jer je pretrpeo štete od grada a niti je imao osiguranje,  ni završen sistem protivgradne mreže. On na svom imanju radi zajedno sa sinom i očekuje bolje rezultate ove godine. Kako bi spasao,  što se spasiti može,  on je pokušao da što više preradi svojih sirovina.

 

Savetodavne službe u većini zemalja imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Kod nas se mogu na prste prebrojati  službe kojima su poljoprivrednici zadovoljni. Što se Šumadije tiče tu nema zime. Na savetovanju smo sreli  Suzanu Nešković, direktorku PSS Kragujevac,  koja je za Agrobiznis magazin rekla da su ovakva savetovanja prilika da se sretnu nauka, struka i praksa.

“Naš princip rada je da se stalno usavršavamo i donosimo stručna znanja do nivoa proizvođača, i na ovom skupu u Gruži ima naših poljoprivrednih proizvođača sa kojima sarađujemo”, istakla je Suzana.

PSS Kragujevac pokriva sve oblasti poljoprivrede,  tako da su na raspolaganju svim poljoprivrednicima,  kako u Kragujevcu tako i u regionu i njihove usluge su besplatne. Na naše pitanje o položaju žena i njihovom angažovanju u poljoprivredi,  gospođa Nešković kaže da sa dolaskom mlađih generacija sve više žena osniva poljoprivredna gazdinstva i počinje sa proizvodnjom, posebno je tome doprinelo i to što se u merama, kako nacionalnim tako i IPARD predviđaju nešto povoljniji uslovi za žene.


“Moram da naglasim da su naše žene sa sela istrajnije i odgovornije i bolje prihvataju ono što im se savetuje,  za razliku od ,  koji imaju tradicionalan pristup proizvodnji. Naročito su aktivnije kada je u pitanju sama promocija proizvodnje i marketing”. Nadovezala se na razgovor i njena koleginica Violeta Petrović Luković, koja je ukazala na činjenice da žene imaju više sklonosti ka želji da na svom imanju primene inovacije. One više vole da obrada zemljišta bude savremenija, SORTIMENT, novi, aktuelan i da svoje poljoprivredne proizvode upotrebe za preradu.

Milorad Pisar,  nam je najpre rekao da je “mladi”proizvođač sa svega trideset dve godine iskustva i za sebe kaže da i dalje mnogo toga ne zna jer je svaka godina specifična. Javljaju se novi problemi  i nova rešenja.

 

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

 “Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Begradu, istakla  je da je primena hidroponske sadnje u ,,Gruža ggraru” dala očekivane rezultate i prinos je bio dobrog kvaliteta. “Ključni faktor u ovoj tehnologiji je navodnjavanje uz punu primenu savremene agrotehnike. Dizajniranje programa ishrane je u skladu sa samim zasadom, njegovom starošću, očekivanim rezultatima i stanju biljaka”. Kako je istakla  sadnja borovnice može biti u jesen iu  proleće. Naš problem je prema njenim rečima,  to što  se ne primenjuje jesenja sadnja kod uvoznih sadnica,  već da se one sačuvaju i sade u proleće,  jer  nisu dobro pripremljene za zimsko mirovanje.

 

Učesnici na savetovanju inženjeri, proizvođači i savetodavci 

Kada je reč o aktuelnim vremenskim uslovima, sneg i niže zimske temperature prof.  dr Jasminka Milivojević,  kaže da je borovnica u dubokom zimskom mirovanju i neće imati problema,  jer su temperature išle u blaže minuse koje borovnica bez problema podnosi.

 

Domaćin skupa Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i vlasnik Gruže Agrara,  otvarajući skup poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i zahvalio se što su došli po  mećavi, poželeo je dobru proizvodnju i mnogo bolje cene proizvoda proizvođačima,  kao i da se jedni na druge oslanjaju u proizvodnji i životu. Opština Knić je jedna od retkih na čijem čelu se nalazi poljoprivredni proizvođač. Miroslav Nikolić nalazi se od 2018. godine na čelu ove šumadijske opštine i bavi se proizvodnjom jabuka i borovnice.

 

Skup je bio i prilika da se razmene mišljenja 

Detaljno u Agrobiznis magazinu za februar 2019. godine

Pretplata na 0692211049

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30