Smederevka
Smederevka je autohtona balkanska sorta, pojedini autori smatraju da je domaćaa autohtona sorta. Gaji se u Bugarskoj, Ruskoj Federaciji, Moldaviji, Makedoniji, Grčkoj i Turskoj. Kod nas se gaji u svim vinogorjima. Čokot je srednje bujnosti, grozd srednje veličine ili veliki, konusnog ili cilindričnog konusnog oblika. Sazreva u IV epohi i veoma je pozna sorta. Prinos je od 14000-25000 kg/ha. Primenjuje se kratka ili mešovita rezidba. Kondiri se režu
na 3-5 okaca a lukovi na 6-8 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Vino je pitko, osvežavajuće, harmonično, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, zelenkasto žute boje. Vino se koristi i za popravku onih vina kojima nedostaju kiseline zbog većeg sadržaja ukupnih kiselina. Vino je pogodno i za pravljene vinjaka.
Afuz-ali (stona sorta)
Potiče iz Male Azije. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Tunsu, Maroku, Alžiru, SAD i Makedoniji i dr. Kod nas se gaju na Kosovu i Metohiji, u užem području Srbije i mestimično u Vojvodini. Čokot je veoma bujan, grozd je veliki ili veoma veliki, najčešće konusnog oblika, srednje zbijen ili rastresit. Sazreva krajem III ili početkom IV epohe, pozna je sorta. Prinos grožđa se kreće od 15000-25000 kg/ha. Zahteva dugu odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se orezuju na 10-12 okaca a nekada i od 14-16 okaca. Uspeva na propusnim. Rastresitim zemljištima, deluvijalna, karbonatna i plodna.
Rizling italijanski
Rizling italijanski potiče iz Francuske. Gaji se u Nemačkoj, Italiji, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj, Českoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj..kod nas
se gaji u svim vinogorjma. Čokot je srednje bujan. Grozd je mali, srednje veličine, zbijen, valjkast ili kupast. Grožđe sazreva u III epohi, pozna je sorta. Primenjuje se duga odnosno mešovita rezidba, lukovi se režu na osam do 10 okaca. Prinos grožđa je od 10.000 do 15.000 kh/ha. Primenjuje
se duga odnosno mešovita rezidba. Lukovi se režu na 8-10 okaca. Odgovaraju joj rastresita, propusna, umereno plodna, krečna, peskovita i toplija zemljišta. Preporučena sorta za kvalitetnije kategorije sa zaštićenim geografskim poreklom.
Šardone
Šardone potiče iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, SAD. Nešto manje se gaji u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj. Kod nas se u poslednjih nekoliko godina sve više podižu vinogradi sa ovom sortom. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, cilidričan ili cilidrično kupast. Grožđe sazreva u II epohi. Srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 6000-10000 kg/ha. Odgovara joj mešovita rezidba, lukovi se režu na 8-10 okaca. Gaji se na propusnim, umereno plodnim, rastresitim, krečnim i toplim zemljištima. Vino je veoma pitko, osvežavajuće, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama.
Sovinjon
Sovinjon je poreklom iz Francuske. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Bugarskoj, SAD, Ruskoj Federaciji. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima, ali na malim površinama. Čokot je veoma bujan. Grozd je mali cilindričan i zbijen. Grožđe sazreva krajem II epohe, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa varira od 7000-1200 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 10-12 okaca. Gaji se na rastresitim, umereno plodim, krečnim i toplija zemljišta. Vino je pitko, harmonično, finog blagog muskatnog ukusa, zeleno žute boje.
Žilavka
Žilavka je autohtona sorta grožđa Hercegovine. Bujnog je rasta, redovite i zadovoljavajuće rodnosti. To je srednje kasna sorta koja.Težina grozda iznosi od 150 do 200 grama. Vrlo dobro uspeva na plitkim i krševitim zemljištima. Vino žilavka je sa visoko karakterističnim svojstvenim mirisom. Harmonično je, pitko i lepršavo žuto-zelene boje. Vino žilavka je autohtono belo vino, dobar glas koji se a s pravom pročuo u celom vinarskom svetu.
Morava
Morava je naša domaća sorta vinove loze stvorena na Poljoprivrednom fakultetuu Novom Sadu u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Nastala
je tzv. Interspecies hibridizacijom u cilju stvaranja kvalitetnih sorti sa otpornošću na pojedine patogene. Iz ovog programa Interspecies hibridizacijom u Sremskim Karlovcima je stvoreno nekoliko sorata stonih i vinskih, koje se mogu gajiti sa redukovanom zaštitom. Za sortu je priznata 2003. godine kada je
u Valjevskom kraju. Umerene je bujnosti. Grozd je rastresit, bobice okrugle, zelene sočne. Vegetaciju započinje ranije od rajnskog rizlinga a grožđe sazreva približno istovremeno sa njim u trećoj epohi. Rodnost oscilira po godinama od skromne do vrlo visoke i kreće se od 10 do 18 tona po hektaru. Nakuplja od 19 do 21 % šećera uz visok sadržaj kiseline u širi od 8 do 11 grama po litru. Vino je vrhunkog kvaliteta sa karakterističnim mirisom koji podseća
na sovinjon. U uslovima Valjevskog vinogorja 2012 godine kada su se temperature spuštale do – 27 stepeni nije bilo izmrzavanja. Preporučujemo je za dalje gajenje i širenje kao sortu za visoko kvalitetna bela vina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ovog vikenda Palić je domaćin 30. "Berbanskih dana", manifestacije koja se tradicionalno održava u čast berbe grožđa i drugog voća, po kojima je subotičko-horgoška peščara prepoznatljiva.

Prvi dan dvodnevnih Berbanskih dana na Paliću, protekao je u znaku protokolarnih dešavanja. Nakon svečanog otvaranja mogli smo videti ceremoniju primanja novog viteza u red vitezova vina Arena Zabatkiensis, a upoznali smo se i sa ovogodišnjom kraljicom berbe.

"Jako sam srećna što sam ove godine kraljica i ponosno ću da nosim krunu do sledeće godine", ističe Anita Kovač, kraljica berbe.Karlo Slavić proglašen je pudarom godine. Priznanje stiže nakon što je na mađarskom jeziku napisao Istorijat gajenja vinove loze u subotičko-horgoškoj peščari.

"Ja sa ovom knjigom poručujem da današnji vinogradari imaju u pogledu to koliko su se mučili njihovi prethodnici. To uopšte nije laka struka. I prethodnici su imali muke, i današnji vinogradari imaju muke ali se sve to može prevazići prvenstveno sa strukom. Struka je najvažnija", smatra Karlo Slavić, pudar godine.

Vinogradari i vinari na severu Bačke uglavnom su zadovoljni ovogodišnjim rodom i kvalitetom grožđa te očekuju da će i vino biti odlično.

"Još uvek nismo krenuli sa berbom pošto je kod nas kadarka najzastupljenija. Očekujemo za nekih 5-7 dana da krenemo u berbu. Ove godine smo zadovoljni rodom, bilo je par situacija prvo na početku ona kiša, pa loše vreme ali to se izvuklo tokom vremena", kaže Mladen Ćirić, vinar.

Posetioci su i ove godine uživali u bogatom gastronomskom programu, bazaru rukotvorina, meda, voća i naravno vina i rakije. Manifestacija nije mogla da prođe  bez izložbe starih zanata i mašina kojima se nekada bralo voće, kao i takmičenja za najukusnije domaće torte i kolače.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/zivot/magazin/palic-domacin-30.-berbanskih-dana_1048335.html

Umetnost!

dec 12, 2019

Loza, grožđe, čokoti, zdravice, vinogradi čine siže  najnovijih dela koje je izložila u maloj galeriji Doma vojske pod nazivom “Usred zemaljske bajke”. Autorka kaže da je njen deda bio vinogradar i gajio tamjaniku u macvanskom Lipolistu. Ova umetnica ispricala je za Večernje novosti da su grožđe i vino njena decenijska fascinacija i priseća se da je kao mlada pila takozvano ledeno vino (vino dobijeno od grožđa koje je izmrzlo odnosno bilo prekriveno snegom). “Ispunila sam sebi želju da slikom izađem u prostor,u trecu dimenziju. Poseban izazov je to sto se malo slikara bavilo grožđem. Kada sam započela ovaj ciklus shvatila sam da je tema izuzetno široka zato što su tu pored loze,čokota i grožđa i vinogradi,poezija,religija,filozofija i istorija.” Gospođa Rakić Šefer podseća da Srbi imaju veliku kulturu vina koje je dinastija Nemanjića dovela do savršenstva. Car Dušan je 1349 godine doneo zakon o pravljenju vina i njegovoj upotrebi. On je kod Velike Hoče izgradio vinograd dug 25 kilometara i odatle se vino transportovalo do njegovog dvora u Prizrenu uz pomoć gravitacije. Slikarka podseća da loza niče čak i iz grobova.Čuvena je i ona u manastiru Hilandar sa groba Svetog Simeona. “To je već folozofija koja mene veoma zanima. Srbi su vinski narod,uz čašu se izgovaraju zdravice a vino je nerazdvojiv deo slavskog obreda.” Radeći ovaj ciklus autorka je spontano odbacila dionizijski princip po kome su grožđe i vino simboli bahanalija i okrenula se hrišćanskom koji je sve vreme vodio. Iako sam se ovom temom bavila još od studentskih dana, pre tri godine sam ipak ozbiljno zaronila u nju, ali tada nisam znala da će mi za to biti potrebni strpljenje, dosta vremena i puno, puno boje.

Slobodanka Rakić Šefer do sada je imala 8 ciklusa. Za svoje slike kaže da se nalaze duboko u njoj,bele vezuje za mladost i primećuje da veliki broj ljudi traži od nje belu sliku da ih umiri i utiša. “Moja duša traži neistražene prostore,a njih sada simbolizuje grožđe” izjavila je nedavno za Politiku. Naša poznata slikarka osnovala je i fondaciju “Profesor Stevan Šefer” u čiju čast najboljem mladom diplomcu medicinskog fakulteta VMA gde je njen pokojni suprug bio profesor  poklanja svake godine jednu svoju sliku. Među njenih 8 ciklusa inspiraciju je našla i u pčelama. Bili su to molitvenici,sinteze i citati a 2000.godine smena vlasti joj je dala inspiraciju da slika stolice i fotelje. Počela je sa sabornim,pojedinačnim,ministarskim… Zatim su usledili ciklusi Rajske ptice,Kuvarice a sada je pred nama Rajsko grožđe.

Autorku nismo pitali koliko će trajati ovaj ciklus ali imajući u vidu kako i sama kaže širinu teme i činjenicu da su  joj sin i snaha inženjeri voćarstva  i vinogradarstva očekujemo da će nam podariti još mnogo lepih delova.

 

Tradicionalno svakog oktobra već više od 55 godina u Topoli se održava jedna od najvećih privredno-turističkih manifestacija u zemlji Oplenačka berba koja se održava u srcu Šumadije. Ove godine okupili su se najbolji voćari i vinogradari iz Srbije. Naravno najviše njih je došlo iz Topole, Aranđelovca, Lazarevca i okoline. Oplenačka berba poznata je po grožđu, voću i vinu a dugovečnost od 55 godina je najbolji pokazatelj šta ova manifestacija znaći domaćim proizvođačima. Posetioci kojih ima više od 200.000, dakle deset puta više nego stanovnika Topole, mogu da uživaju i u specijalitetima poput kupusa sa mesom, pečenju, al ii modernijim  specijalitetima poput palačinki, torti i drugih slatkiša. U ponudi su i  med, rakije, sokovi, sveže voće i ručni radovi. Primetno je veliko prisustvo domaćica koje su prikazale svoje umeće ali i prodavale proizvode.

Među nagrađenima već godinama je Aleksadar Glišić, proizvođač iz sela Šume kod Topole. On je na svom štandu izložio grožđe. “Doneo sam Afus ali, Misel, Muskat Italija, Moldaviju i Hamburg” Izuzetno je lepo sve organizovano,a pažnju smo privukli i jabukama koje su nam takođe ove godine odlično rodile.Na naše pitanje šta je tajna uspeh u proizvodnji Glišić odgovara: “Tradicija duga 50 godina, cela pordica je uključena u posao i danas smo svi na Oplenačkoj berbi”. Podršku na štandu smo zatekli, svako je imao svoje zaduženje, supruga Maja je zadužena za prodaju sa svekrom Mićom, dok je Aleksandar sa majkom Cicom zadužen da uvek ima robe koja brzo nestane jer je i ove godine kod njih bilo redova da bi se kupilo grožđe vrhunskog kvaliteta. Ipak, za dobro raspoloženje glavni je sin Stefan koji svojim komentarima oduševi svakog sagovornika.

Ljubomir Janković, voćar iz Mladenovca: Čips od jabuke je vrlo zanimljiv zato što je on krckav i zanimljiv je i po obliku uopšte, i izuzetno je tražen i ljudi ga vole. Vladimir Bilić, proizvođač meda iz Kraljeva: Žvake od meda i voska imao sam problema dok sam to usavršio a koristi se za skidanje zubnog kamenca i ništa se ne izbacuje, nego.

Oplenačka berba je i čuvar tradicije i običaja pa svake godine sastavni dekor manifestacije predstavljaju i narodne nošnje. Snežana Spasić, proizvođač narodnih nošnji iz Topole: Uz mamu, sestru naučila sam da radim, tako da nas tri radimo narodne nošnje. Volimo da vezemo, i to nam je eto mala zarada, a veliko zadovoljstvo. Na bini su se smenjivala kulturno umetnička društva, dečijeg uzrasta, pevačke grupe i profesionalci. Podršku organizacije manifestaciji dali su  kompanija “Dunav osiguranje”, Ministarstvo trgovine i drugi.

Autor: Nemanja Popović

Detaljnije u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

Godišnji ciklus obuhvata promene koje se događaju u okviru jedne godine, a zovu se faze razvoja ili fenofaze. Poznavanje fenofaza vinove loze važno je pri izboru sorte i podloge za neko područje, ali i za pravovremeno obavljanje određenih tehnoloških zahvata u vinogradu.

Kod vinove loze razlikujemo sedam fenofaza ili sedam faza karakterističnih promena u toku jedne godine:

 

  1. Suzenje ili plač vinove loze
  2. Rast i razvoj vegetacije
  3. Cvetanje i oplodnja
  4. Rast bobica
  5. Dozrevanje grožđa
  6. Priprema za zimski odmor
  7. Zimski odmor

 

Suzenje ili plač vinove loze

Početak suzenja vinove loze ukazuje na prolećno buđenje vinove loze. Glavni činilac za početak ove faze je temperatura zemljišta i vazduha. Kada temperatura zemljišta na dubini od 25-30 cm dostigne 7-10 °C, počinje aktivnost korena koji usvaja vodu iz tla, kako bi nadoknadio zimski gubitak vode u organima. Za početak suzenja potrebno je i da srednja dnevna temperatura vazduha bude 8-10 °C, odnosno potreban je zbir pozitivnih dnevnih temperatura. Na rezu vinove loze u fenofazi suzenja, vidljivo je kretanje vode u obliku kapljica (suze). Ovi sokovi nisu bogati hranljivim materijama, pa nisu ni značajni gubici organskih i mineralnih supstanci. U ovoj fazi neophodna je: rezidba vinove loze, prolećna obrada zemljišta, đubrenje i zimsko prskanje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 20. 11. DO 26. 11. 2017. GODINE.

 

DUPLO MANJE GROŽĐA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.075 tona robe.

              

Najviše se trgovalo: kupusom (268 t), jabukom (143 t), šargarepom (115 t), crnim lukom (86 t), krompirom (61 t), grožđem (60 t), paradajzom (57 t), paprikom (50 t), karfiolom (41 t), krastavcem (28 t) i pomorandžom (21 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (258 t → 268 t), jabuke (135 t → 143 t), šargarepe (80 t → 115 t) i krastavca (7 t → 28 t), dok je promet: crnog luka (167 t → 86 t), krompira (70 t → 61 t), grožđa (151 t → 60 t), paradajza (73 t → 57 t), paprike (70 t → 50 t), karfiola (53 t → 41 t) i pomorandže (35 t → 21 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          85 - 115 din; prošle nedelje 100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ovih dana priča se o ceni jabuka, i da li je prodati sada ili kasnije? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3311-ovih-dana-prica-se-o-ceni-jabuka-i-da-li-je-prodati-sada-ili-kasnije

 

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.  Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:

  • zaštita čokota od niskih temperatura;
  • jesenja duboka obrada zemljišta;
  • jesenje đubrenje;
  • ispitivanje potencijalne rodnosti;
  • rezidba.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

 

Na koji način iskoristiti lošu rakiju - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3230-na-koji-nacin-iskoristiti-losu-rakiju-saveti

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

 

Kompanija CUBETeam, vodeći provajder poslovnih informacija i rešenja za povećanje prodaje, smanjenje rizika i praćenje konkurencije, i ovoga puta je uradila kratku analizu o poslovanju vodećih firmi u sektorima gajenja žita, grožđa i vina. Ovoga puta, uz pomoć njihovog portala b2bonile.rs koji poseduje javno dostupne poslovne informacije o kompanijama u Srbiji, koje se preuzimaju iz proverenih i zvaničnih izvora. Pod šifrom delatnosti 0111 - Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, u Srbiji postoji registrovano 2.570 pravnih subjekata, koji su registrovani za bavljenje ovom delatnošću. Njih 1.678 je aktivno.

Najveći po poslovnom prihodu protekle godine su:
1. Almex
2. Raca
3. Uljarice-Bačka
4. Agronom Despotovo – Pivnice
5. Ćirić i sin

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 557 ljudi. Samo njihov zajednički prošlogodišnji poslovni prihod iznosio je oko 223,5 miliona evra. Kada su u pitanju oni koji se bave gajenjem grožđa (šifra delatnosti 0121), 94 je registrovano, a 66 je i dalje aktivno.

Najveći po poslovnim prihodima u 2016. godini među ovim firmama su:
1. Andex
2. Vinarija Zvonko Bogdan
3. Temet
4. Vršački Vinogradi doo Vršac
5. Eko Mineral

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 69 ljudi. Zajednički prošlogodišnji poslovni prihod prvih pet iznosio je oko 6,45 miliona evra. Kada su vinarije u pitanju (šifra delatnosti 1102 - Proizvodnja vina od grožđa), njih 345 je aktivno, a registrovano je 488.

Najbolje poslovne prihode u 2016*. godini imali su:
1. Vino Župa
2. Vinarija Čoka
3. Vinarija Kovačević (*podaci za 2015.)
4. Vinarija Aleksandrović
5. Podrum Radovanović

Vodećih pet vinarija krajem prošle godine, zapošljavalo je 633 osoba i zajedno ostvarilo prihod od poslovanja veći od 46,1 milion evra. I ovde se potvrđuje staro pravilo da proizvod tj. prerađevina, značajno uvećava prihod i vrednost sirovine, odnosno da je proizvod isplatljiviji od same sirovine. CUBETeam poziva sva zainteresovana pravna lica da probaju poslovni portal za pretragu informacija, i tako povećaju prodaju, zaštite se od rizika u poslovanju i lakše prate konkurenciju. Dovoljno je da pozovete telefon 011/4142828, pošaljete mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popunite kontakt formu na sajtu b2bonline.rs.

 

                                    

 

Klimatske promene zabrinule vinogradare!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3142-klimatske-promene-zabrinule-vinogradare

 

Uzo je 100 % grčki proizvod i grčko nacionalno piće, i ne proizvodi se nigde drugo u svetu. U svakom mestu u Grčkoj postoji uzerija, specijalizovana radnja za prodaju tog pića, a istovremeno i kafić gde su svi dobrodošli da probaju i uživaju u njemu. Najpopularnije je piće među Grcima, i glavni izvozni proizvod zemlje u kojoj postoji 7.000 licenciranih proizvođača. Pravi se preciznom kombinacijom grožđa, trava i bobica. Počinje pravljenjem destilovanog pića od grožđa a onda dobija posebne karakteristike dodavanjem trava i drugih sastojaka, uključujući anis, korijander, karanfilić, slatki koren, mentu...

Ovakva mešavina kuva se u bakarnom kazanu. Predestilisana tečnost se hladi, stoji nekoliko meseci i dolazi na jačinu oko 40 Vol. %. Najčešce se služi kao aperitiv, ali se pije i za vreme jela. Meze uz uzo može biti sve: salate, meso, povrće, slane sardele, slatkiši, ćevap, sir, sveža riba. Bitno je da se uzo pije polako. Kada se u uzo doda voda postaje mlečnobeo. Razlog tome su ulja anisa koja su u alkoholu rastvorena, ali sa smanjenjem sadržaja alkohola ulja prelaze u beličaste kristale koji su neprozirni pa zamućuju ovu mešavinu.

Ne preporučuje se preterano hrabro ponašanje kada je uzo u pitanju!

Uvek ga razblažite vodom, dobiće mlečnobelu boju, i posebno blag ukus. Dobar savet je i da ne dodate odmah celu količinu vode, već da je lagano dosipate kako pijuckate. Grci ce vam reći da je ispijanje uzoa umetnost ili način života. Uzo, kažu, oslikava grčki način razmišljanja: optimizam, svakodnevno vežbanje filozofije i radost življenja. Servirajte uzo kao aperitiv ili digestiv, obavezno rashlađen, uživajte opušteni i u ugodnom društvu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31