Za svaki treći zalogaj koji pojedemo pri obroku trebalo bi da zahvalimo pčelama. Umesto zahvalnosti, međutim, čovek je ovim vrednim insektima pružio – progon. Upotreba pesticida i herbicida, klimatske promene, uništavanje korovskih biljaka i mnogi drugi procesi doprineli su planetarnoj ugroženosti pčela do te mere da su ih međunarodne institucije stavile na crvene liste ugroženih vrsta. Onih kojima preti istrebljenje. A u slučaju da zaista nestanu, ista sudbina bi, prema procenama stručnjaka, zadesila i čoveka. I to za svega četiri godine.

Zbog toga, u mnogim svetskim gradovima je u poslednjih petnaestak godina došlo do procvata urbanog pčelarstva, odnosno masovnog postavljanja košnica na javnim mestima – krovovima zgrada, zdanjima institucija i u parkovima. S namerom da i Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva, članovi Beogradskog udruženja pčelara (BUP) nedavno su pokrenuli servis „Urbane pčele”, ali i obuke za ovaj vid gajenja dragocenih insekata. Kako kaže Saša Grubić iz BUP-a, servis i obuka su namenjeni svim sugrađanima koji bi da udome ove insekte na svojim krovovima, terasama ili u dvorištima.

„Naša ideja je da po ugledu na svetske gradove, koji neguju urbano pčelarstvo organizovano i pod kontrolom gradskih pčelarskih organizacija, i mi omogućimo ljudima da drže određen broj košnica. Svako ko ima prostor na svom krovu, terasi ili u dvorištu može da kontaktira s nama. Ne mora čak ni da bude pčelar. Potom naši stručnjaci izlaze na teren i procene da li je moguće postaviti košnice. U zavisnosti od dogovora, košnice možemo i da obezbedimo, postavimo, obeležimo ih i održavamo. Jedna od ideja je da med delimo napola kako bi se pokrio deo troškova. Ali, građani mogu, ako žele, i da zadrže sav med. Otvoreni smo za dogovore, a ponuda važi i za društvenoodgovorne firme i institucije”, objašnjava Grubić, dodajući da već sada ima interesovanja, a da se ekspanzija očekuje u „špicu” proleća i na leto, kad je pčelarska sezona u jeku.

Prema njegovim rečima, gradovi danas postaju rezervati za pčele, jer se u urbanim sredinama ne koriste sredstva poput pojedinih pesticida i insekticida. To pokazuje i statistika, prema kojoj, uprkos planetarnoj ugroženosti ovih insekata, oni u gradovima ne izumiru. Štaviše, prinosi meda gradskih pčela su veći nego kod onih u ruralnim krajevima.

„Pčela se inače koristi i kao indikator zagađenja, jer njen organizam pri skupljanju meda filtrira i zadržava u sebi štetne materije. Analizom njenog tela možemo dobiti podatak o zagađenju sredine, što je opšta korist za građane od urbanog pčelarstva. S druge strane, u pčelinjim proizvodima tih materija nema. Tako da se vara onaj ko smatra da je med iz gradske sredine loš”, kaže Grubić.

U suprotnom, u Parizu ne bi postojao hotel koji med sa svog krova prodaje po ceni od 15 evra. Ovaj grad, inače, ima dugu istoriju urbanog pčelarstva otkako su 1856. postavljene prve košnice u Luksemburškoj bašti. One se danas nalaze na zdanjima poput Notr Dama, Muzeja Orse, Kovnice novca, opere... Pčele su udomljene na krovovima javnih zgrada i u mnogim drugim evropskim gradovima, od Prirodnjačkog muzeja u Kopenhagenu, preko londonske Bakingemske palate, do nemačkog Bundestaga. Da ovakvi poduhvati doprinose međunarodnoj reputaciji, svedoči to što su urbani pčelari u Sloveniji i Norveškoj značajno doprineli da Ljubljana i Oslo ponesu zvanje Evropske zelene prestonice.

U međuvremenu, svi koji i sami žele da se oprobaju u udomljavanju i gajenju gradskih pčela, mogu da završe i kurs urbanog pčelarstva, takođe u organizaciji BUP-a, koji podrazumeva teorijsku nastavu i praktičnu obuku u pčelinjacima članova udruženja, od kojih se neki nalaze i na krovovima beogradskih zgrada.

„U Srbiji ne postoji srednjoškolsko obrazovanje za pčelare, što u Evropi nije slučaj jer je tamo prepoznata potreba za uvođenjem pčelarskog smera u srednje škole. To je jedan od razloga za pokretanje ovog kursa. Namera nam je i da na ovaj način iskoračimo iz strukovnih krugova. Stoga je obuka namenjena i onima koji bi da postanu profesionalni pčelari s više stotina košnica, ali i onima koji bi iz hobija ili ljubavi želeli da drže nekoliko košnica. Ideja je i da pokušamo da podmladimo struku jer je prosečna starost pčelara kod nas 60 godina”, kaže Grubić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426923/Gradovi-kao-rezervati-za-pcele

 

Obilne padavine praćene gradom ovog leta zadale su glavobolju voćarima i poljoprivrednicima. Strelci na protivgradnim stanicama ne beleže toliki broj dejstava u poslednjih četiri decenije, a kažu da bi ispalili i više projektila, samo da ih imaju u dovoljnim količinama.

"Dežura se po ceo dan, nekad i noću. Dešava se da dolazimo u dvanest, u jedan, ali sve to nije problem. Samo da ima raketa. Znači, strelci su spremni da rade. Mi imamo 24 hiljade dinara za šest meseci, odnosno četiri hiljade mesečno. Znači, ne radimo za platu. Radimo zato što se svi bavimo poljoprivredom, živimo od toga, zato smo i prihvatili da radimo i ovo", objašnjava Milka Čarapić - protivgradni strelac .

U Zlatiborskom i Moravičkom okrugu, opštine, pored novca za nabavku raketa, obezbeđuju i određena sredstva za strelce. U Prokuplju nisu izdvojili sredstva za protivgradnu zaštitu, zbog čega dve trećine stanica nije u funkciji.

"Većinom od poljoprivrede žive, ali neće niko da se prihvati da radi taj posao, velika je obaveza, jer vidite i sami kolko je daleko od sela. Narod se najviše na pare žali, neće za te male pare kaže da trči ovde", kaže Biljana Pavlović, bivši strelac iz Velike Plane.

I dok lokalna vlast i voćari u Prokuplju čekaju da sve reši država, u čačanskom selu Miokovci žitelji su udružili sredstva da od grada brane ono od čega žive. Uz sledovanja koja su dobili od države i grada, sami su skupili tri stotine hiljada dinara i kupili dodatnih devet raketa. Ali kažu da je ova sezona najteža.

"Za tri i po meseca sam ispalio 23 rakete, a prošlih godina sam ispalio za celu sezonu 22. Nekad se desi da se za celu sezonu tu u Miokovcima ne ispali ni po deset, dvanaest. Znači, ovakva godina se ne pamti. Za sada je težak bio početak, videćemo kako će se završiti kraj godine, znači godina je vrlo nezgodna", kaže Vojkan Tomić, protivgradni strelac i voćar iz Miokovaca.

 To potvrđuju i strelci iz požeškog kraja, koji u poslednjih četiri decenije beleže najveći broj izlazaka na protivgradne stanice. Nisu uvek dejstvovali, ali je kažu bilo i dana kada je trebalo ispaliti i više raketa, samo da ih je bilo dovoljno. Tako bi se umanjile štete od grada, koje su ove sezone ogromne.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3221835/strelci-na-protivgradnim-stanicama-nikad-vise-posla-nego-ovog-leta.html

Ekipe  iz lokalnih samouprava na terenu kako bi se sagledalo kompletno stanje na poljoprivrednom zemljištu izjavio je resorni ministar Bransilav Nedimović nakon nevremena koje je zadesilo nekoliko opština u Srbiji. “Mogu da iznesem nekoliko stvari, da smo imali najviše udara grada na prostorima Aranđelovca, Topole, Priboja, gradskog jezgra Užica i Požarevca, Smederevske Palanke. To su mesta gde je bilo najviše gradonosnih oblaka. Ali, moram da kažem još jednu stvar. Država je preko Republičkog hidrometeorološkog zavoda ispalila ukupno 1.164 rakete. Najviše je ispaljeno sa radarskog centra Bukulja, Opština Aranđelovac, Topola 255, i 167 raketa je ispaljeno na prostoru koji pokriva Grad Užice”. On je gostujući na  TV Happy rekao da je od 15. aprila ispaljeno ukupno 7.930 raketa. Poređenja radi, svih deset godina ranije u proseku je bilo ispaljeno 2.803 rakete, a ove godine skoro 8.000. Ministar Nedimović je pojasnio da smo imali 38 dana sa protivgradnim dejstvima, a u proseku to bude 10 do 12. On je tagođe primetio da  očigledno dolazi do ozbiljnih promena u klimi, ali smo se ove godine dobro spremili, tako da imamo na lageru još oko 6.000 raketa. Srbija da bi normalno funkcionisala, treba da ima do 12.000 raketa, a mi smo sezonu dočekali sa 14.000 raketa tako da mogu da kažem da je ove godine to izgledalo pristojno rekao je Nedimović. On je ovom priliko naglasio da to nije nešto dobro i podsetio da protivgradne rakete imaju stepen uspešnosti 50 do 60 %. Ministar je najvio da se ove godine kreće prvi put sa automatskim sistemom protivgradne zaštite. “Raspisali smo nabavku za prvi radarski centar, to je radarski centar Valjevo, jer on najčešće bude na udaru “ Ovo su činjenice o konkretnim štetama ćemo ragovarati jer postoji procedura koja je propisana, a to je da izađu lokalni štabovi, procenjuju štetu, šalju Republičkom štabu koji se bavi elementarnim nepogodama i nakon toga se eventualno preduzimaju neki koraci podsetio je resorni ministar Branislav Nedimović koji je gostovao na TV Happy povodom nepogoda.

Ministarstvo poljoprivrede u merama agrarne politike ima nekoliko mera koje mogu da smanje štetno dejstvo ovakvih neprilika. Tu se pre svega misli na regres za premiju osiguranja useva koja itekako mogu da ublaže štete koje su nastal naglašavaju predstavnici Ministarstva: Prema njihovim podacima većina poljoprivrednika nije osigurano ali imamo pozitivne trendove. U 2017. bilo 22.301 zahtev za ovakav vid podrške, a daju se subvenicje za protivgradne mreže koje su veoma efikasne. Za protivgradne mreže sredstva daju i pojedine lokalne samouprave.

U utorak ujutru je opštinu Blace zahvatilo veliko nevreme, a palo je toliko grada da je zemlja na pojedinim mestima potpuno prekrivena ledom.

Grad veličine oraha padao je u selima Grgure, Kutlovac, Drešnica, Sibnica i Višeselo.

Meštani navoda de ne pamte da je ikada pala veća količina grada, stradale su gotovo sve poljoprivredne kulture, šteta je neprocenjiva, a i ono malo šljiva što je preostalo posle martovskih mrazeva sada je uništeno. 

“Nemam reči... Tužan dan za naše proizvođače i poljoprivredu. U ovoj godini smo imali nekoliko nedaća koje su zadesile proizvođače, ali vremenskim nepogodama nikad kraja“, rekao je predsednik opštine Blace Zoran Jozić. 

Prokupački portal podseća da u blačkom kraju 90 stanovništva živi od poljoprivrede.

Izvor: www.b92.net

Zapadnu Srbiju je u sredu posle podne zahvatilio nevreme, jaka kiša, grmljavina i grad, koji je naneo štete poljoprivrednim kultirama i objektima. Grad veličine jajeta juče je pogodio Ljuboviju, dok je nevreme praćeno kišom i gradom veličine zrna pasulja zahvatilo i nekoliko sela u studeničkom kraju.

U selu Gornja Orovica kod Ljubovije malinjaci nisu potpuno uništeni, ali je šteta velika, iako je ispaljeno 130 raketa. Stanovništvo tu pre svega živi od maline, a pored grada, pre mesec dana, ovaj kraj je pogodio i sneg. Meštani navode da je padao grad veličine oraha i da je uništeno oko 80 odsto zasada i očekuju pomoć države. 

Tokom jučerašnjeg nevremena, lakše je povređen jedan meštanin u selu Gornje Košlje kod Ljubovije. 

Predsednik opštine Bajina Bašta Radomir Filipović izjavio je da je u nekim mestima na tom području grad bio veličine kokošijeg jajeta, zbog čega su polupani crepovi na kućama.

"Najviša šteta je pričinjena u pet mesnih zajednica koje gravitiraju ka Krupnju i Kosjeriću. Velika šteta je pričinjena na usevima, voćnjacima, od maline nije ostalo ništa", rekao je Filipović. Prema njegovim rečima, jaka kiša uzrokovala je oštećenje jednog broja lokalnih puteva. "Ovo je prva elementarna nepogoda u ovoj godini i pričinjena je velika materijalna šteta. Vrlo brzo ćemo formirati komisiju koja treba da što pre utvrdi nastalu štetu", zaključio je Filipović.

Kratkotrajno nevreme praćeno gradom veličine oraha zahvatilo je juče u poslepodnevnim časovima zapadni deo kraljevačkog kraja, prema Dragačevu i Ivanjici. Nevreme je zahvatilo selo Tolišnjicu i zaselak Propljenicu gde je prema informacijama iz Mesne zajednice stradalo oko 10 hektara voćnjaka i malinjaka.

Dejstvovali su protivgradni strelci koji su u tom delu teriorije grada Kraljeva ispalili 12 protivgradnih raketa.

Zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović izjavio je da je sitan grad padao na području Osonice, Pridvorice i Brusnika.

On kaže da se dejstvovalo iz sedam protivgradnih stanica i da je ispaljeno oko 30 protivgradnih raketa. 

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31