Šteta od 20 milona evra godišnje u proizvodnji voća zbog grada. Gubitak od dva miliona evra godišnje u proizvodnji kajsija zbog kasnog mraza. Bačenih 30 miliona evra godišnje u proizvodnji jabuka zbog previsokih temperatura koje uništavaju kvalitet plodaDirektni gubici od 2,2 milijarde dolara tokom poslednje dve decenije zbog smanjenog prinosa kukuruza. Ovo su samo neke od procena koliko domaću poljoprivredu košta rast prosečne temperature izazvan klimatskim promenama.

Koliko košta domaće poljoprivrednike kada klimatolozi upozoravaju da su prosečne godišnje temperature u celoj Srbiji porasle od 1998. do 2017. godine za 0.5 do 1.5 stepeni, te da su od 2008. do 2017. rasle u proseku za više od 1.5, a u pojedinim zapadnim i istočnim delovima zemlje i za 2 stepena Celzijusa?

Kada se naizgled tako mali porasti temeprature preračunaju u štete po poljoprivredu, taj bilans izgleda ovako. U periodu od 1994. do 2014. godine, direktne štete zbog smanjenih prinosa u ratarskim kulturama i to samo zbog učestalih suša iznosile su 4,6 miljardi dolara.

Najviše strada kukuruz

Ratarske kulture su najznačajnije za procenu negativnih uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, a pomenuta računica pokazuje da je u posmatranom periodu najviše stradao kukuruz, sa procenjenim direktnim gubicima od 2,2 milijarde dolara.

Štete su, međutim, znatno veće, budući da su ovakve procene iznete na osnovu analiza za samo 43% od ukupnog broja poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji, navodi se u prošlogodišnjoj studiji „Uticaji promene klime na srpsku poljoprivredu“ Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Štete u ratarstvu i povrtarstvu na otvorenom polju se kreću od umerenih do značajnih, jer su veoma promenljive od godine do godine. Ali ono što je, na žalost konstanta, jeste činjenica da se gotovo celokupna ratarska i deo povrtarske proizvodnje, poput uzgajanja pasulja, grašaka, krompira, crnog i belog luka, obavlja u uslovima bez namenski uspostavljenog sistema navodnjavanja.

Kao relativno umerene procenjuju se štete u vinogradrastvu, koje se kreću od 10% do 30% od uobičajene dobiti, dok su one najmanje u plasteničkoj proizvodnji, sa prosečnim gubitkom od oko 10% od uobičajene dobiti.
Cena kasnog mraza

Za razliku od pomenutih kultura, negativne posledice klimatskih promena je teže proceniti u voćarstvu. No i sa dostupnim podacima, računica je i te kako zabrinjavajuća, jer su ekstremno visoke temperature i suša najveće posledice klimatskih promena, a za domaće voćarstvo je karakteristično da se najčešće obavlja bez planskog sistema navodnjavanja. Pored toga, na kvalitet ploda i njegovu cenu utiče i pojava grada, kao i pojava kasnih prolećnih mrazeva.

Uzmimo za primer kajsije. Ako se u u Srbiji godišnje proizvede oko 23.000 tona kajsija, uz proseču cenu od 0,3 evra, dolazi se do vrednosti ukupne proizvodnje od oko sedam miliona evra. Uočeno je da se izostanak roda kod kajsije usled dejstva kasnog prolećnog mraza dešava svake treće godine, a u nekim rejonima i češće. Iz toga proizilazi da samo kod kajsije, problem kasnog prolećnog mraza godišnje nanosi štetu od preko dva miliona evra.

Zbog sve toplijih zima, kretanje vegetacije i kod drugog voća počinje sve ranije, pa će se dešavati sve veće štete od poznih prolećnih mrazeva i kada je reč o ekonomski značajnijem voću, kao što su šljiva, breskva, kruška i jabuka. U studiji se navodi da proizvodnja voća u Srbiji čini 11% vrednosti poljoprivredne proizvodnje, te da vrednost izvezenog voća zadnjih godina iznosi oko 500 miliona dolara.

Pojava grada uništi 20 miliona evra

Od ukupnih šteta prouzrokovanih vremenskim nepogodama, petina nastaje usled dejstva grada. Iz toga proizilazi da samo šteta od grada u proizvodnji voća može da umanji prinos i da smanji kvalitet ploda za oko 5 %. Na godišnjem nivou to iznosi u proseku oko 20 miliona evra.

Štete od povećanja letnjih temperatura koje izazivaju prestanak rasta i stvaranje ožegotina na plodovima, pojedinih godina iznose i preko 30%, a odnose se na smanjenje kvaliteta. Samo kod jabuke, čija je vrednost proizvodnje oko 100 miliona evra, štete uzrokovane visokim letnjim temperaturama, mogu iznositi i 30 miliona evra, navodi se u studiji.

U stočarstvu je, pak, najteže utvrditi kolike štete mogu nastati usled klimatskih promena, sem ukoliko one nisu fatalne po životinje. Naime, ustanovljeno je da toplotni talas sa ekstremno visokim temperaturama leti može stvoriti uslove koje, na primer, živina ne može da izdrži i da to uzrokuje pomor životinja. Takvih primera je bilo u Srbiji. Najčešće su štete indirektne, i mogu se ogledati u mlečnosti krava, ili slaboj tovnosti životinja, slaboj ishrani i slično.Gubitak genetičkih resursa

Ipak, najveći gubitnik klimatskih promena je održiva poljoprivredna proizvodnja, poput organske i integralne proizvodnje. Mnoge autohtone sorte biljaka, kao što su futoški kupus ili somborska paprika postaju ugrožene vrste.

Isto se dešava sa autohtonim rasama životinja, poput ovce cigaje i pramenke ili svinja mangulica, moravke i resavke koje su adaptirane na klimatske uslove naših krajeva, i zato ne mogu da istrpe sve značajnije promene klime. Pretnja od njihovog nestanka praktično znači da Srbija gubi svoje prirodne genetičke resurse.

Stoga su stručnjaci, na osnovu naučnih projekcija o budućim promenama klime u Srbiji, sačinili listu najvećih rizika po domaću poljoprivredu, kao i posledica po biljnu proizvodnju. Rezulati ankete koja je sprovedena za potrebe UNDP studije među više od 140 poljoprivrednika širom Srbije iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje, pokazali su da poljoprivrednici prepoznaju iste opasnosti od klimatskih promena koje su utvrdili i naučnici.

Najveći rizici od daljih kilmatskih promena prete nam od suša, visokih temperatura i pojave olujnih vetrova i grada. Sva tri problema označena su kao veoma značajna, a njihovo rešavanje, odnosno pokretanje mera prilagođavanja, kao urgentno. Najozbiljnija posledica sa kojom će se poljoprivrednici suočiti je smanjenje prinosa, zbog ekstremnih vremenskih uslova koji će uticati i na smanjivanje obradivih površina, kao i na lošiji kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Takođe, poljoprivrednicima prete i nove biljne bolesti, štetočine i korovi pristigli sa drugih kontinenata. To potvrđuje i podatak da je samo tokom poslednje decenije registrovano deset novih biljnih vaši.

Leta će trajati skoro pola godine

Ako Srbija ne uspe da zaustavi brzo povećavanje koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, klimatolozi predviđaju da će do kraja ovog veka srednja godišnja temperatura porasti za 4.3 stepena Celzijusa u odnosu na period od 1961. do 1990. godine.

To u prevodu znači da će u pojedinim delovima Srbije, naročito na jugoistoku zemlje, padavina biti znatno manje nego danas, a leta će trajati dva meseca duže nego sada. Klimatolozi procenjuju da ćemo imati više od sedam toplotnih talasa godišnje i prosečno od 20 do 30 vrelih dana više nego danas. Zato će se vegetacioni period produžiti za skoro dva meseca, a ekstremne suše javljaće se na svakih osam do deset godina.

Izvor:https://www.kamatica.com/analiza/koliko-rast-prosecne-temperature-steti-domacoj-poljoprivredi/62364

Državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Bogdan Igić, posetio je Ivanjicu,gde je obišao poljoprivredne useve koji su stradali nakon nevremena koje je nedavno pogodili ovu opštinu.

Predstavnik resornog ministarstva sagledao je situaciju, a naredne nedelje Ivanjicu će posetiti i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

„Tokom današnjih i jučerašnjih razgovora u Ivanjici i Arilju, odredili smo prioritete koji će pomoći poljoprivrednim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede je na današnjem sastanku dogovorilo da će prioritet biti sadni materijal koji ćemo dodeliti poljoprivrednim proizvođačima kao i razgovor i posredovanje u razgovorima poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća koje bi trebalo da pokriju ove štete’’, rekao je Igić.

Prema rečima sekretara Igića, u realizaciju onoga što je danas dogovoreno sa predsednicima opština i predstavnicima poljoprivrednih proizvođača, krenuće se nakon formiranja vlade.

„Sve ono što je danas prezentovano biće tema razgovora prilikom dolaska ministra Nedimovića u Ivanjicu i tada ćemo imati konkretne informacije u kom smeru će ići pomoć poljoprivrednim proizvođačima na našoj teritoriji’’, kazao je predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović.

Lazović je podsetio da je opština Ivanjica i u prethodnom periodu, imala razumevanja i pomoć od strane ministarstva poljoprivrede i vlade republike srbije, ali i od ostalih ministarstava.

Inače, Ivanjicu je u prethodnih mesec dana dva puta pogodilo olujno nevreme, praćeno kišom i gradom, pa su štete na poljoprivredi i infrastrukturi nezapamćene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/737277/Poljoprivrednicima-iz-Ivanjice-stize-pomoc-od-drzave/

Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti, ali se veliki deo elementarnih nesreća može ublažiti, tvrdi agroekonomski analitičar Milan Prostran

Grad koji je u subotu tukao zapadni i jugozapadni deo Srbije, a za koji građani tvrde da je bio veličine oraha, pa i kokošjeg jajeta, načinio je ogromnu materijalnu štetu - uništio je crepove na kućama, bašte, voćnjake, saobraćajnu infrastrukturu... Međutim, prema navodima stručnjaka, najveću štetu pretrpeli su poljoprivrednici.

Nevreme koje se pre dva dana sručilo na Srbiju najviše je pogodilo Ivanjicu, Kraljevo, Čačak i Peštersku visoravan. Putevi, polja, travnjaci i pločnici zabeleli su se usred jula, pa je pogled s prozora stvarao zimsku atmosferu, jer je grad, koji je napadao u velikim količinama za samo desetak minuta, građane Srbije podsećao na sneg. O tome svedoče i brojne fotografije koje su preplavile društvene mreže.Milan Prostran, agroekonomski analitičar, kaže za Kurir da su u prethodnih nekoliko meseci elementarne nepogode najviše pogađale zapadni deo Srbije.

- Ivanjica, Arilje, pa čak i Čačak s okolnim mestima, u nekoliko navrata trpe šteta od grada u ovoj godini, ali i u prošloj, što je tragično. Ljudi koji žive u tom delu Srbije ozbiljno su ojađeni, ali najveću štetu trpe poljoprivrednici. Kolika je tačno materijalna šteta, utvrdiće inspekcija lokalnih samouprava koja će ovih dana izaći na teren - navodi Prostran za Kurir.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da se u zapadnom delu zemlje postavi drugačiji sistem protivgradne zaštite.- Ovo je lekcija koja se mora savladati. Treba postaviti pitanje šta raditi da bi se umanjila ili ublažila šteta kad je u pitanju poljoprivreda. Mora se ići na uređenje bujičnih vodotoka, moraju se čistiti kanali. Poljoprivrednici trpe najveće posledice, pa je bitno i da li će opštine ili republika pomoći tim ljudima, kao što su dosad činile. Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom, a nebo se ne može pokriti. Međutim, veliki deo elementarnih nesreća se može ublažiti uz, naravno, ozbiljan pristup - tvrdi agroekonomski analitičar.Govoreći o poplavama koje su pogodile Srbiju pre mesec dana, on dodaje da je republika tada pomogla poljoprivrednicima.

- Poljoprivrednici su tada od republike dobili prvu pomoć u iznosu od 90.000 dinara. A što se tiče lokalnih samouprava, ne znam koliko su one novca tada izdvojile za proizvođače - dodaje Prostran.Direktor RHMZ U subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa

Jugoslav Nikolić, direktor RHMZ, izjavio je juče da je u subotu ispaljeno 1.007 protivgradnih raketa iz radarskih centara u Valjevu, Nišu, Sjenici, Užicu, Kruševcu... On je istakao da je Srbija ove godine nabavila dovoljno protivgradnih raketa i dodao da je od početka sezone ispaljeno ukupno 7.715 raketa. Nikolić je naglasio da je grad elementarna nepogoda koja se ne može sprečiti nijednim uređajem i dodao da je smisao raketa da se umanji njegova šteta. Dodao je i da je najviše padavina bilo u zapadnoj, jugozapadnoj, istočnoj i jugoistočnoj Srbiji.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3504101/grad-opustosio-zapadnu-srbiju-unistio-crepove-baste-vocnjake-a-najgore-prosli-poljoprivrednici-katastrofalna-steta

Nevreme praćeno grmljavinom stiglo je posle podne u Srbiju, baš kao što je Republički hidrometeorološki zavod upozorio.Jako olujno nevreme praćeno gradom pogodilo je u popodnevnim satima ivanjička sela Prilike, Katići, Dubrava, Međurečje, Močioci, Rovci, Luka, Sivčina i Lisa. Obilan grad sručio se u širokom pojasu i naneo veliku materijalnu štetu, javlja RINA."Padao je preko 10 minuta, grad veličine kokošijeg jajeta. Uništio je svo voće i povrće, šteta je velika. Na pojedinim kućama odneo je čak i crep. Jako nevreme nosilo je plastenike, ali i uništilo sadnice za sledeću godinu", izjavio je za RINU, Dobrivoje Radović iz sela Prilike.Obilne padavine odnele su i nekategorisane puteve, a pojedini putni pravci su odsečeni.

"U gradonosne oblake ispaljeno je 50 protivgradnih raketa, ali grad je ipak opostošio sela. Pretpostavlja se da je pričinjena velika materijalna šteta kako na usevima koji su bili spremni za branje, tako i na putnoj infrastrukturi. Nismo se još uvek oporavili ni od poplava, a sada nas je ponovo zadesila još jedna elementarna nepogoda", izjavio je zamenik predsednika opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović.Jak grad nije zaobišao ni Čačak, a u popodnevnim satima jako nevreme pogodilo je selo Rakova kao i okolna sela na teritoriji grada Čačka i pričinjena je velika materijalna šteta kako na poljoprivrenim usevima tako i na domaćinstvima.

"Odjednom se naoblačilo i za kratko vreme počeo je jak pljusak, a onda zatim i grad koji padao desetak minuta. Već drugo veče prolazimo kroz isti strah da li će nas zadesiti veliko nevreme s"obzirom da imamo velike količine stabala voća i povrća u ovom kraju, i sada nam je sezona kukuruza, čiji bi prinos umesto nas domaćina mogao obrati grad", rekao je Miloš Vesković, meštanin sela Rakova.Snažno nevreme praćeno sitnim gradom zahvatilo je i opštine Nova Varoš i Kojserić, a grada je bilo i u delovima opštine Priboj gde je kiša pokrenula brojne sitne odrone, pa se vozačima savetuje opreznija vožnjaRHMZ je izdao hitno upozorenje za područje jugozapadne i zapadne Srbije na jake pljuskove sa grmljavinom i gradom.

"Na području Mokre Gore i na teritorijama opština Nova Varoš, Čajetina, Arilјe, Kosjerić, Krupanj i Kocelјeva u naredna dva sata jaki plјuskovi sa količinom padavina od 20 do 40 mm kiše, lokalno i više, ponegde uz pojavu grada", navodi seZa teritoriju cele Srbije uključen je narandžasti meteoalarm.

Kako RHMZ upozorava, to znači da je vreme opasno.

Prognozirane su opasne vremenske pojave, a takvog su inteziteta da mogu prouzrokovati materijalnu štetu i biti opasne po ljude i životinje. Treba biti vrlo obazriv, svestan rizika i redovno informisan o detaljima očekivanih meteoroloških uslova. Pratiti savete koje daju nadležne državne službe.

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2020&mm=07&dd=25&nav_category=12&nav_id=1710903

Pre dva meseca mnogi vinogradari i voćari u Župi ostali su bez ovogodišnjeg roda. Za samo sat grad je na većem broju imanja, i pored ispaljenih više od 60 raketa, sasvim uništio rod. Vinogradi i voćnjaci nisu bili osigurani a nije bilo ni protivgradnih mreža.Vinograde Milosavljevića grad je pogodio i prošle i ove godine. U uslovima grada, kiše i vlage loza nije mogla da precveta, bujna je sada, ali bez roda. Poučen iskustvom, Milomir računa da će i iduće godine imati problem s rodom."Nismo naplatili ništa. Došli su iz Ministarstva poljoprivrede i iz opštine, saslušali našu priču. Preporučili su nam da se osiguramo. Ja mislim da je mreža ipak bolja. Videćemo. Ja već razmišljam o mrežama, da pokrijem jedan deo, jer ima sada mreža koje idu sa strane u redove", kaže vinar Milomir Milosavljević.

Grad je protutnjao i preko Gornjeg Zleginja. Ni braća Rajković dogodine ne očekuju groždje u vinogradima.

"Stanje je takvo da mi samo od ovog vinograda možemo da očekujemo da ga sačuvamo za sledeću godinu. Štetu nisam nadoknadio ništa. Opština je davala da se popunjava nešto, ja to nisam hteo da koristim, neka koriste drugi manji proizvođači. Ovu štetu ne može da nam nadoknadi niko", kaže vinar Dragomir Rajković.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i lokalne samouprave obišli su vinograde i sagledali štetu.

"Svi koji su imali štete na svojim vinogradima preporuka ministarstva je da se osiguravaju i da koriste subvencije u nabavci protivgradnih mreža. Mislim da bi ljudi trebalo da što više to koriste. Jer vidite toliki uloženi trud i rad bude odnesen za pet minuta", kaže Aleksandar Bogićević iz Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo 450 miliona dinara za nove zasade, žicu, protivgradnu mrežu i izgradnju vinarija.

Vinare, koji proizvode više od 20.000 litara vina godišnje, očekuje i oko milion i 700 hiljada evra iz Ipard programa za zasnivanje i sadnju novih čokota i izgradnju vinarija.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4022250/zupski-vinogradi-rod-grad.html

Predsednik Asocijacije proizvođača malina Srbije Dobrivoje Radović rekao je da je nevreme do sada uništilo 30% roda malina i da otkupljivači već sada nude cenu od 250 dinara za kilogram, a prošle godine se prodavala po ceni od 65 do 170 dinara.

On je za Betu rekao da su vlasnici hladnjača "prošlog leta nudili tako niske cene, tvrdeći da ne mogu da ih prodaju, a prema izvoznoj dokumentaciji sa carine prodavali su ih po 2,43 EUR do 2,70 EUR po kilogramu, što znači po ceni od skoro 100% višoj nego što su kupovali".

Radović je rekao da poslednjih mesec i po nevreme sa gradom, vetrom i obilnim padavinama svakih nekoliko dana sprečava proizvođače da prehrane i zaštite to voće preko lista i tako umanje štetu.

- Prošle godine prvi grad je pao 6. maja, a ove godine već 1. maja, a najviše je stradala zapadna Srbija - rekao je Radović.

Dodao je da je nevreme zaobišlo jedino malinjake na jugu Srbije.

Radović je rekao da malina ove godine neće biti puno u ponudi, jer su u Srbiji skoro ispražnjene zalihe, a ovogodišnji rod je nevremenom i bolestima prepolovljen i u Poljskoj i Čileu gde se to voće najviše proizvodi.

U Srbiji će berba malina, kako je rekao početi za sedam do 10 dana, a radnike je teško naći.

- Radnika ima upola manje od onog broja koliko bi nam trebalo, iako je dnevnica od 2.500 do 3.000 dinara uz smeštaj i hranu. Da nema Roma sa juga Srbije ne bi nikako mogli da obavimo neophodne radove u malinjacima -rekao je Radović.Asocijacija je od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, prema njegovim rečima, tražila da se završi reonizacija i proizvođačima stavi do znanja da maline ne treba i ne mogu da se uzgajaju na svim terenima.

To udruženje je zahtevalo od resornog ministra i da se proizvodnja tog voća proglasi strateškom granom poljoprivrede "jer je malina koja se uzgaja u Srbiji izuzetnog kvaliteta".

Radović je rekao i da je neophodna promena Zakona o sadnom materijalu kako bi se sprečilo da se sadnice bez sertifikata prodaju brzom poštom i preko interneta, jer se na taj način sprečava i širenje virusnih bolesti.

- Proizvođači malina su širili posede uzimajući sadnice koje su zaražene virusom i zbog toga je rod sa 25 do 30 tona po hektaru pre desetak godina pao na tri do pet ton -, rekao je Radović.

On je rekao da je Institut za voćarstvo u Čačku uz finansijsku podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije počeo da proizvodi bezvirusni sadni materijal i da proizvođači treba da prestanu da šire voćnjak sadnim materijalnom bez sretifikata i sa rizikom da prošire viruse i dalje smanjuju rod, a povećavaju troškove proizvodnje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2909072/nevreme-do-sada-unistilo-30-roda-malina-otkupljivaci-nude-cenu-od-250

Pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, rekao je danas u Trsteniku da će ova opština biti među 55 onih u Srbiji koje će u potpunosti država osigurati, u zavisnosti od grane poljoprivrede koja je najviše zastupljena u toj opštini.

Bogićević se osvrnuo na, kako je rekao, "poražavajući podatak", koji se odnosi na ukupan broj polisa osiguranja u Srbiji koje imaju poljoprivrednici.

- Imamo poražavajuću statistiku, kada je reč o fizičkim licima koja su osigurala svoja gazdinstva. To je učinilo svega tri odsto, i to je najniže u regionu. Zato je država krenula u kampanju osmišljavanja strategije osiguravanja gazdinstava - rekao je Bogićević.

Prema njegovim rečima, prošle godine je za pet regiona koja najviše pogađaju vremenske nepogode, podignuta premija osiguranja na 70 odsto. Takođe, važan deo te strategije je nabavljanje protivgradnih mreža, ali i modernizovanje protivgradne zaštite.Predsednik opštine Trstenik, Aleksandar Ćirić, rekao je da je prošle nedelje ovaj kraj pretrpeo značajne štete od grada.

- Jedanaest naseljenih mesta je pogođeno, više od 1.000 hektara, a neka preliminirana procenjena šteta iznosi oko 200 miliona dinara. I pored toga što su protivgradne stanice reagovale ispalivši rakete, količina gradonosnih oblaka je bila velika, i načinjena je velika šteta u voćarstvu, vinogradarstvu, ali i povrtarstvu - kazao je Ćirić.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3194380-u-srbiji-osigurano-svega-3-odsto-gazdinstava-a-samo-u-trsteniku-steta-iznosi-oko-200-miliona-dinara

Nevreme i grad pogodili su Sjenicu, Pešter, Rašku, Kruševac, Aleksandrovac, Trstenik, okolinu Kraljeva. Grad veličine oraha napravio je štetu na usevima i voću, ali i na crepovima i automobilima. Ogromna šteta na usevima i u Kosovskom Pomoravlju. Na snazi je i dalje narandžasti meteo-alarm za celu Srbiju.Jako nevreme praćeno olujnim vetrom, kišom i gradom zahvatilo je juče u popodnevnim i večernjim satima područje Rasinskog okruga.Prema poslednjim informacijama, u narednim satima biće gradonosnih oblaka i padavina, ali slabijeg intenziteta nego juče.

U radarskom centru Basara trenutno su preokupirani poslom. Stanice protivgradne odbrane se snabdevaju novim količinama raketa kako bi strelci mogli da deluju, a tamo gde je bilo kvarova i problema pokušavaju da se otklone.

Juče je ispaljeno 609 raketa na teritoriji celog Rasinskog, a delom i Nišavskog i Topličkog okruga, što je najviše u poslednjih 30 godina.

Šteta je na taj način ublažena, ali ne i izbegnuta. Stradali su usevi, voćnjaci, vinogradi, fasade kuća i zgrada, ali i automobili.

Skoro u svim opštinama pričenjena je materijalna šteta. Najveća u Župi, poznatom vinogradarskom kraju.

U opštini Aleksandrovac pucalo se u oblake sa 12 protivgradnih stanica i potrošene su sve rakete. Prema prvim procenama, šteta je pričinjena na preko 15.000 hektara.

Oštećene su jagode, maline, kupine, višnje, pšenica, kukuruz. Gotovo svi usevi.

Na teritoriji grada Kruševca, u Brusu, Varvarinu, Ćićevcu i Trsteniku, takođe su stradale poljoprivredne kulture, oštećene su neke lokalne saobraćajnice.

Bilo je kvarova i oštećenja na elektro i vodovodnoj mreži. Ekipe su i dalje na terenu.Nevreme sa gradom pričinilo je ogromnu materijalnu štetu na objektima i vozilima na Pešteri. Najviše su nastradali meštani sela Bagačići i Boguti.

Između 80 i 100 kuća i pomoćnih objekata je oštećeno i više desetina vozila. Potpuno su uništeni plastenici, crepovi.Grad je bio veličine kokošijeg jajeta, kažu meštani, dok pojedini navode da su komadi leda bili i veći.

"Ovo nije bilo nikad. Ovo je užas božji", žale se meštani. Za 15 minuta ljudi su izgubili sve na čemu su godinama radili.

Sutra će izaći opštinske komisije da naprave procenu štetu, a građani se nadaju pomoći države.

Na Pešteri je hladno i oblačno, a stariji meštani kažu da oblaci najavljuju novo nevreme. Nevreme je juče pogodilo planinske krajeve u Kraljevu. U Studenici je za nepunih sat palo gotovo 40 litara kiše, a krupan grad oštetio je krovove, automobile, useve i voće. Sličnu štetu pretrpela su i domaćinstva na Goču.

Zbog grada veličine jajeta, koji je padao dvadesetak minuta, Studeničani kažu da ove godine na trpezu neće izneti hranu ubranu iz svojih bašta i voćnjaka.

Na udaru su bila domaćinstva koja su pre neki dan strahovala i od šumskog požara.

"Požar i nekako, a ovo je uništilo bože sačuvaj. Požar bar sagoreo šumu, a ovo nam oštetilo objekte, stoka nam je u vodi tamo", žali se Živana Tokalić iz Dolca kod Studenice.

"Crepovi, krovovi, bašte, voćnjak sve je to otišlo. Videćete tamo, plastenik je izbušen, od bašte ništa", dodaje Milovan Janković iz Dolca kod Studenice.Nisu pošteđene ni maline, koje u ovog kraju gaje mnoga domaćinstva.

"Lepo je ponelo voće i nadali smo se lepom rodu, ali videli ste šta nam je ostalo. Ubio nas je grad i eto", kaže Radojica Milovanović iz Studenice.

"Prošle godine jesam osigurala, ove godine nisam osigurala maline. Vrlo malo sam osiguranja i dobila prošle godine, nisu mi priznali osiguranje mnogo i nisam ove godine", priča Danijela Tokalić iz Dolca kod Studenice.

Juče oko 16 časova je u Studenici padao grad, ali do jutros pojedini komadi leda nisu stigli da se otope.

Iz gradaskog centra kažu da su na gradonosni oblak koji spada u najjače, iz 12 stanica ispalili 72 rakete. Međutim, ne i iz stanice u selu Brezni na Goču jer, kažu, ne mogu da nađu strelca koji bi prihvatio odgovornost.

Ipak, meštani znaju da to njima ne bi mnogo umanjilo štetu i ulaganja.

"Rada mnogo, novca dosta, to sve otišlo i to je to. Od trave, voća, malina, krompira. Znači sve to", s teškom mukom priča Milinko Milašinović iz sela Brezna na Goču.

"Ove godine od voća nema ništa, berba je završena, grad je juče krenuo oko četiri sata, trajao je jedno pola sata i osamsto stabala – nema nigde nijedan plod na njima", kaže Veroljub Urošević, vlasnik destilerije u Brezni.

Šteta u kraljevačkim selima tek će se procenjivati i samo ako bude proglašena elementarna nepogoda, meštani mogu očekivati pomoć.Grad veličine oraha pogodio je tokom noći delove centralnog Kosmeta, Kosovskog Pomoravlja i naneo ogromnu štetu poljoprivrednicima, najviše onima koji se bave voćarstvom i povrtarstvom.

Poljoprivrednici u tom kraju nemaju osigurane zasade, tako da je šteta nenadoknadiva. Sistem odbrane od grada dejstvovao je blagovremeno i uspešno.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3960480/nevreme-steta-kraljevo-pester.html

Dve su osobe povređene u mestu Vlasina kod Surdulice kada je grom udario i oborio drvo. Jučerašnje nevreme nosilo krovove, čupalo drveće i uništilo letinu. U opštini Blace proglašena je vanredna situacija.Jučerašnje nevreme praćeno gradom u Dragačevu, Guči, požeškom i ariljskom kraju nanelo je ogromnu štetu na objektima, usevima i voćnim zasadima. U opštini Blace proglašena je vanredna situacija. Protivgradni strelci nisu uspeli da razbiju gradonosne oblake nad Dragačevom. U Donjoj Kravarici krupan grad je razbijao crepove, prozore, oštetio fasade, a vetar je nosio krovove.

U selu Lis grad je bio veličine kokošjeg jajeta, a meštani kažu da takvo nevreme ne pamte ni oni stariji od 80 godina.

Štete ima u drugim dragačevskim selima u kojima zbog nevremena nema ni struje.

U Lučanima je zakazan sastanak Štaba za vanredne situacije.

U opštini Blace proglašena je vanredna situacija. Zbog jakog nevremena bez struje su skoro sva sela, a grad je na teritoriji cele opštine uništio čitavu letinu.

Olujni vetar čupao je drveće, odneo krov sa Doma zdravlja, oštetio automobile.

Oluja je zahvatila i Vlasinsko jezero.

Dve osobe povređene su u mestu Vlasina kod Surdulice kada je grom udario i oborio drvo.

Stablo se srušilo na Zorana J. (54) koji je zadobio teške telesne povrede kičme i Nadicu J. (48) koja je lakše povređena.

I U Kraljevu je olujni vetar lomio drveće i dizao krovove zgrada.

U Kruševcu je za četrdesetak minuta palo nezapamćenih 50 litara kiše po metru kvadratnom.

U Srbiji će danas biti promenljivo oblačno i svežije, mestimično s kišom, pljuskovima i grmljavinom. Više padavina se očekuje u centralnim i jugoistočnim krajevima, saopštio je RHMZ.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3611932/grad-unistio-letinu-dve-osobe-povredjene-kod-surdulice-kada-je-grom-udario-u-drvo.html

Veliko nevreme sa kišom i gradom, koje je zahvatilo Ivanjicu nanelo je štetu voćnim zasadima, rekao je zamenik predsednika opštine Ivanjica Momčilo Mitrović. Vanredna situacija u toj opštini koja je uvedena pre mesec dana i dalje je na snazi.

Nevreme sa gradom veličine jajeta, koje je juče u popodnevnim satima zahvatilo Ivanjicu i okolinu, najviše štete nanelo je zasadima maline, kupine i šljive.Grad je najviše padao u ivanjičkim selima Dubrava, Cerova, Opaljenik, Svičina i Kušići.

Usled obilne kiše potopljene su i glavne gradske ulice.

U delovima Beogradu je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec, 12 osoba je spaseno iz poplavljenih objekata, a u Čačku je zbog nevremena proglašena vanredna situacija.

Zbog posledica obilnih kišnih padavina, koje su u popodnevnim časovima zahvatile teritoriju grada Beograda, pripadnici Sektora za vanredne situacije intervenisali su 37 puta i iz poplavljenih objekata spaseno je ukupno 12 osoba, saopštio je načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.Najvećih problema bilo je na teritoriji opštine Palilula, tačnije u naseljima Borča, Ovča, Krnjača i Kotež, gde su i dalje na terenu pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd, naveo je Marić.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i predsednik Skupštine Grada Nikola Nikodijević obišli su sinoć Kanalizacionu crpnu stanicu u Borči, gde je za pola sata, tokom nevremena u Beogradu, palo preko 100 litara vode po metru kvadratnom.

Vesić je naveo da je leva obala Dunava najviše pogođena nevremenom, jer na toj strani problem pravi i nepostojanje kanalizacione mreže.

Zbog obilne kiše koja je pala u Beogradu, deo auto-puta na Novom Beogradu je poplavljen.

Na društvenim mrežama korisnici iz različitih delova Beograda okačili su snimke poplavljenih ulica, oborenog drveća, a u pojedinim delovima Novog Beograda došlo je i do nestanka struje.

Mediji prenose da je na Novom Beogradu u radnji "Uradi sam" kiša probila krov i da je voda lila kroz ventilacioni otvor.

U pojedinim delovima Beograda je za nešto manje od dva sata pala veća količina kiše nego za ceo mesec.

Prema aktuelnim podacima RHMZ, u Borči je palo oko 100 litara kiše po kvadratnom metru, dok je posečna količina padavina na osnovu 100-godišnjeg niza za mesec jun 85 litara, objasnila je za Tanjug Nevena Živanović, dežurna prognostičarka Zavoda.

Količina padavina bila je izrazito neujednačena, tako da je u pojedinim delovima prestonice palo manje od 10 litara, odnosno na Košutnjaku sedam litara i na Petlovom Brdu četiri litre, rekla je Živanović.

Znatno jače padavine pogodile su Zemun i Bežanijsku Kosu, gde je tokom jakog grmljavinskog nevremena palo oko 50 do 60 litara kiše, navodi Živanović.

Nevreme, praćeno jakom kišom pomešanom sa sitnim gradom, grmljevinom i munjama, zadesilo je i delove Pomoravskog okruga, a najvise Despotovac, delove Ćuprije i Jagodine.

U Despotovcu je voda ušla u podrume desetine kuća.

Na državnom putu Drugog reda, Despotovac - Ćuprija mnogo je vode, a bujica sa okolnih njiva, koje su gotovo sve pod vodom, na put su mestimično nanele veliku količinu zemlje, mulja i kamenja.

Zbog nevremena koje je pogodilo Čačak, gradonačelnik Milun Todorović je na predlog Štaba za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju na teritoriji celog grada.

"Do sada je vanredno stanje bilo uvedeno u 19. mesnih zajednica. Međutim u popodnevnim časovima obilan krupan grad i jaka kiša pogodila je sve delove grada i dodatno pogoršala situaciju. U crvenoj smo meteo zoni, tako da smo u pripravnosti i uveli smo konstantna dežurstva", rekao je Bratislav Zečević, načelnik Štaba za vanredne situacije, prenosi Rina.

U selu Družetici kod Gornjeg Milanovca grad je pričinio štetu u voćnjacima, a oštećeni su neki crepovi i plastenici.

Na jugu Banata pao je grad veličine teniske loptice, a zbog jake kiše nastale su bujice na ulicama Kragujevca.

Grad veličine teniske loptice zabeležen je i u selu Gornja Gorevnica, Miokovcima, Lipnici, Viljuši, prenosi RTS.

Grad je izazvao štetu u Ivanjici, Kovinu i Alibunaru, navodi RTS. Jaka kiša pogodila je sinoć i Kragujevac i napravila velike probleme, uglavnom u obodnim delovima grada.

Poplavljene su i ulice u nižim predelima Kragujevca, ali je nastala šteta, efikasnim radom svih službi, dobrim delom, već sanirana. Niko od građana nije bio ugrožen. Nevreme je zahvatilo i deo teritorije Grada Čačka, pa je proglašena vanredna situacija.

Grad je naneo velike štete voćnjacima i plastenicima.

Najviše su pogođena gornjomilanovačka sela. Načelnik gradskog štaba za vanredne situacije Bratislav Zečević rekao je za Jutarnji dnevnik RTS da je oštećena i putna infrastruktura u seoskim područjima, a ispod dva mosta je došlo do zagušenja zbog izlivanja reka.

Službe će danas nastaviti razgušivanje rečnih korita i kanala pored puteva jer postoje domaćinstva koja su potpuno odsečena od sveta.

Grad je padao u ivanjičkom kraju gde su oštećeni zasadi maline i kupine. U južnom Banatu padao je grad veličine teniske loptice. U protekla 24 časa u Radarskom centru Samoš imali su pune ruke posla.

Šef centra Dragan Jovanović rekao je za RTS da je juče ispaljeno ukupno 113 raketa. Međutim, uprkos tome, grad je napravio štetu na zasadima i objektima. U opštini Kovin ima šteta na području od 100 hektara gde su zasađeni kukuruz, ječam i suncokret.

Zbog krupnijeg grada koji je padao u opštini Alibunar ima oštećenja na objektima i vozilima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_id=1558293

Izvor:https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2019&mm=06&dd=24&nav_category=12&nav_id=1558275

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31