Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo - žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Krajem januara ratari iz cele Srbije okupili su se na dva najznačajnija skupa kada je u pitanju njihova proizvodnja. Na Zlatiboru je održano tradicionalno 53. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije,  koje je organizovao Institut  za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada,  a na kojem je između ostalog bilo reči o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, a između ostalog,  govorilo se i o savremenom oplemenjivanju biljaka, preciznoj poljoprivredi, unapređenju proizvodnje povrća i otpornosti korova na herbicide.

Pored navedenih tema, organizatori su ipak iskoristili ovu priliku da se bore za svoj deo kolača državnog zemljišta kroz panel diskusiju u organizaciji semenarske asocijacije Srbije. Oni su ovom prilikom ukazali na činjenicu da je čak i poljoprivredno zemljište koje je Institut kupio sada na raspolaganju svima,  jer se nalazi u državnoj svojini. Učesnici skupa, mahom predstavnici Instituta za ratarstvo, zatražili su da imaju na raspolaganju barem hiljadu hektara zemljišta,  kako bi mogli da ostvare svoje ambicije i planove. Međutim, jednoglasno zahtevanje da Institut bude povlašćen i kada je u pitanju zakup državnog zemljišta,  prekinulo je pitanje urednika Agrobiznis magazina,   koji je upitao sve prisutne a posebno govornike,  da li su spremni da ponude i neke rezultate poljoprivrednicima na kontu ustupka,  koji bi im na ovaj način bio učinjen. On je ovom prilikom ukazao na činjenicu da se praktično u Srbiji seje grašak iz uvoza,  kao i da većina drugih ratarskih useva sve manje zauzima površinu sa domaćim semenom.

Vladimir Miklič iz Instituta  za ratarstvo i povrtarstvo za Agrobiznis magazin je rekao :

”Ako stočar ima pravo na osnovu grla stoke i ovaj naš nacionalni Institut  ima pravo na osnovu svojih sorti koje su na listi i koliko je ljudi radilo na njemu,  da dobiju jedno deset hiljada hektara,  a ne da idu u druge zemlje”.

Dragan Milić iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je  govorivši o izmenama i dopunama zakona o  poljoprivrednom zemljištu,  istakao da je važno  da treba da postoji pravo prečeg prvenstva zakupa državnog zemljišta,  i da se  stvori ambijent da to zemljište bude iskorišćeno u što bolje namene,  odnosno da se na tim poljima proizvodi nešto što će nam dati veću vrednost. On se ovom prilikom založio i za to da se napravi razlika između semenske proizvodnje i selekcijskog rada.

Profesor dr Jan Boćanski sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  je ukazao na to da je Institut kupovao zemljište,  a sada je ono na raspolaganju za zakup:

“ Institut ni u vreme Josipa Broza Tita nije imao više zemljišta nego sada, i 1992. godine  Institut je  kupovao zemljište svojim parama  a sada je to državno vlasništvo”. Profesor Boćanski je ovom prilikom istakao da univerziteti u Evropi imaju zemlju za istraživanje poput univerziteta u Vageningenu (Holandija). Rekao je još da nikada ne bi dozvolio da neki od instituta ima više od hiljadu hektara zemljišta.

Doktor  Goran Bekavac,  ovom prilikom predstavio je analizu vremenskih prilika i tehnologija proizvodnje,  kao i rezultate makroogleda sa NS hibridima kukuruza u 2018. godini. Na osnovu iskustava i rezultata iz najveće semenske kuće u Srbiji  za 2019. Godinu,   preporučeni su srednje rani hibridi kukuruza NS 3022, NS 4051 i NS 4024 sa potencijalom rodnosti preko 15 t/ha zrna i 40 t/ha silaže, srednje kasni hibridi za kombinovanu upotrebu NS 5051, NS 6102 (izrazito tolerantan na sušu) i novi NS 5072, dok su za berbu u klipu preporučeni NS 6010, NS 6030, a za silažu NS 4015, NS 5010, NS 6010 i NS 6043.

Prof. dr Nedeljko Tica, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  smatra da je ogroman iskorak učinjen u vezi sa poboljšanjem produktivnosti u poljoprivredi,  povećanjem obradivih površina i prinosa, osavremenjivanjem poljoprivrednih procesa kroz primenu informacionih tehnologija.

“Važno je da se ovom prilikom prenesu nova saznanja, kako bi se poljoprivredni proizvođači bolje informisali i udružili, u cilju smanjenja cene i efikasnijeg korišćenja podsticaja poljoprivrednoj proizvodnji, jer primena savremene nauke i tehnologije i upotreba kvalitetnog semena mogu značajno da doprinesu boljim rezultatima” naglasio je prof. dr Nedeljko Tica,  i ovom prilikom posebno se zahvalio resornom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji pružaju kontinuiranu podršku razvoju srpske poljoprivrede.

 

Inače, na ovogodišnjem skupu je bilo skoro hiljadu i petsto posetilaca,  a skup je otvorio državni sekretar Viktor Nedović ispred Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević  je ovom prilikom izjavio da je Zlatibor centralno mesto okupljanja agronomske nauke i prakse. Predsednik upravnog odbora Instituta uporedio je rad ove naučne ustanove sa uspesima Novaka Đokovića:

“Novak Đoković dolazi iz male zemlje kao što je Srbija i svetski je šampion. Tako i naš Institut za ratarstvo i povrtarstvo ide u korak sa svetskim kompanijama”.  Na njegove navode nadovezala se i direktorka institute  Svetlana Balašević Tubić podsetivši da je u institute stvoreno 1250 sorti hibrida ratarskih useva i povrća a da je njih 1100 priznato u svetu.

Među učesnicima skupa i ove godine je bio Danilo Golubović, savetnik u Ministrastvu za evropske integracije, široj javnosti poznat kao neko ko je u isto vreme primao više zarada, među kojima je i pozamašan honorar od domaćina ovog skupa Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Ono što je primetno je to što je ove godine bilo prisutno manje medija nego ranijih godina,  pa će samim tim poljoprivredni proizvođači  biti uskraćeni za najnovije informacije iz ratarske proizvodnje.

Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

Šta saditi?

sep 19, 2019

U aprilu počinje puna povrtarska sezona i posla ima napretek. U prvoj dekadi aprila trebalo bi završiti sadnju luka, graška, šargarepe, salate i praziluka, ukoliko to već nije urađeno tokom marta. I dalje se rasađuju kupus, karfiol, keleraba i blitva. Ukoliko je potrebno može se okopati crni i beli luk. U drugoj dekadi sade se krompir, špargla, kukuruz šećerac, pasulj, cvekla i celer, a ovo je pravo vreme za direktnu setvu paradajza i paprike. Ovaj način setve ima određene prednosti: manje ulaganje u proizvodnju i razvijanje biljaka sa jakim korenovim sistemom što kasnije olakšava i smanjuje potrebu za navodnjavanjem. Direktnom setvom se najčešće proizvode paradajz i paprike za industrijsku preradu ili preradu u domaćinstvu. Sorte paradajza pogodne za direktnu setvu na velikim površinama su niske, dok se za baštensku proizvodnju češće koriste visoke sorte. Već u drugoj dekadi aprila mogu se brati rotkvice, mladi luk, salata i spanać. U zaštićenom prostoru, pikiraju se iznikle biljčice paradajza, plavog patlidžana i paprike. Vreme je da se isprazni i očisti prostor u kojem se tokom zime čuvalo povrće.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30