Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja.

Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače, kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka, kukuruz osmak, krompir mesečar, paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama — neće nestati.

Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ova mlada žena koja je odrasla u selu Paštrić kod Mionice osnovala je Banku gena i semena starih srpskih sorti.Porodica Petrović se oduvek bavila poljoprivredom, gajili su voće i povrće za svoje potrebe, nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva. I danas žive od poljoprivrede, ali i od seoskog turizma. Ivana je osnovala ekološki pokret „Okvir života“, a u njemu je i Banka semena.

„Nisam bila zadovoljna onim što se nudi na tržištu, u gradu nisam mogla da kupim hranu na koju sam navikla na selu“, kaže ona za Sputnjik.

„Primetila sam da to ljudima uopšte nije dostupno, stare sorte ne mogu da se kupe nigde, a mnogo ljudi priča o njima, sećaju se iz detinjstva kakav je bio ukus, kako divno mirišu. Takođe, pre pet godina sam se upoznala sa radom međunarodnih banaka, bilo mi je jako zanimljivo kako pristupaju očuvanju genetičkih resursa“, kaže.Petrovićeva objašnjava da suština Banke nije u tome da se seme godinama čuva u frižiderima, upravo suprotno — potencira se njegovo gajenje i objašnjavanje ljudima zašto su te sorte važne, u vremenu gajenja GMO hrane. Pored toga što su slađe, stare sorte su i mnogo zdravije od većine novih.

„Seme se svake godine čuva onako kako se oduvek tradicionalno čuvalo, tako što se tokom jeseni prosuši, onda do proleća miruje, pa se posadi. Sve se gaji na gazdinstvu, ali ne može na jednom, pa je projekat vezan za lokalnu zajednicu, veliki broj ljudi mora da učestvuje. Ako se gaje dve sorte, jako je bitno da se razdvoje, da ne bi došlo do ukrštanja. Zato ih gaje dva udaljena gazdinstva“, objašnjava Petrovićeva.

Bila je zabrinuta da li će uspeti da motiviše poljoprivrednike, ali se već na prvoj izložbi starih sorti u Beogradu okupilo 120 ljudi koji su došli da pokažu svoje autohtone vrste voća i povrća. U bazi ove Banke sada je već 77 domaćinstava koja ih gaje na imanjima valjevskog kraja.

„Plan je da u narednih 5 godina imamo Banku semena na još 20 lokacija, da regionalno pokrijemo sve delove Srbije“, kaže Petrovićeva.„Sada smo formirali jedan centar na Staroj planini, on je vezan za uzgajanje krompira, planinskih vrsta koje vole više nadmorske visine. Ljudi su izuzetno zainteresovani, kako poljoprivredni proizvođači, tako i potrošači, koji neprestano pitaju gde mogu da nabave te plodove i proizvode od starih sorti, tako da je to šansa i za lokalno stanovništvo“, objašnjava Petrovićeva.Suština uspeha je u tome da se sade stare sorte koje su na tom mestu rasle vekovima i tako se najbolje prilagodile uslovima, zemljištu i klimi. Većina uključenih u Banku semena voće i povrće gaji uglavnom za svoje potrebe. Problem je u tome što još uvek nema dovoljno materijala za sadnju da bi se posadio hektar ili dva.„Nadamo se da će neko u budućnosti videti svoju šansu upravo u komercijalnoj proizvodnji — za ostanak ljudi na selu bitan je socio-ekonomski faktor, a stare sorte mogu biti ključ kako jedno malo gazdinstvo može da opstane, zahvaljujući nečemu što je autohtono“, ističe sagovornica Sputnjika.

Ova zdrava hrana po istom patentu već se godinama gaji u Južnoj Americi, u Aziji, najviše u Indiji, ali i u Austriji, Francuskoj, Italiji i Španiji. To su zemlje koje imaju najbolje organizovane banke.

Mlada naučnica, koja se pokazala i kao sjajan menadžer, kaže da su, pored poljoprivrednika, za sadnju zainteresovani i stručnjaci, njene kolege sa fakulteta, ali i Prirodnjački muzej, koji se takođe bavi izučavanjem starih sorti.„Ključna za ovu priču je činjenica da jedino energija lokalne zajednice može da očuva te sorte, a država bi mogla da pomogne zakonskim regulativama i podsticajnim sredstvima za gajenje, jer — zašto prednost na tržištu ne bi imao neko čija jabuka nije uopšte prskana, u odnosu na onog koji ima 17 puta prskane jabuke“, ističe.

Dodaje da su stare sorte veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim. Slast i kvalitet samo naših dunja ranki ili krušaka, jagodnjače, lubeničarke, šećernice, ječnjače, lončare, kaluđerke, vodenjake i takuše — ne može da zameni ni jedna kupljena u supermarketu.Ostalo je još samo da država pokaže interesovanje, kako bismo i našoj deci omogućili da jedu zdravo i rađaju zdravu decu, a to je jako teško sa ukrštenim, genetski modifikovanim sortama. A od svake domaće pravi se i sjajan kompot, džem, pekmez i slatko.

Ivana Petrović poziva Ministarstvo poljoprivrede i ekonomije da pošalju stručnjake na neko od gazdinstava koje gaji stare sorte. Dobar povod može biti prolećna škola kalemarstva, koju takođe organizuje, ali i sadnja novog voćnjaka na imanju Petrovića, koja počinje na proleće.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/202001181121552651-stare-srpske-sorte-voca-i-povrca-u-borbi-protiv-gmo-/

Internetom kruži objava da se u određenim slatkišima, čak i u hrani za decu nalazi genetski modifikovana hrana. Naš zakon to ne dozvoljava, ali takve vesti uvek uznemire građane.Prema važećem zakonu, Srbija niti proizvodi, niti uvozi GMO. Kontrola nije uvek savršena, pa postoji mogućnost da se u nekim namirnicama koje se nalaze na tržištu nalazi i GMO. 

GMO je skraćenica za genetski modifikovane organizme, koji se dobijaju prenosom genetskog materijala iz jedne vrste u drugu kako bi se dobile osobine koje su iz nekog razloga poželjne onome ko je osmislio novi organizam. 

"To nije otrov u klasičnom smislu te reči, ali postoji vrlo veliki broj istraživanja, profesora Seralinija pre svega, koji jasno ukazuju na moguće štetne posledice GMO", kaže Branko Čičić, pripadnik pokreta "Za Srbiju bez GMO".  "Ima toliko indikacija koje pokazuju da je GMO štetan da se nikako ne treba puštati u promet pre nego što se ne dokaže njegova zdravstvena bezbednost", dodaje Čičić. 

Pozadina GMO je više politička i ekonomska nego što je to ideja o dobročinstvu. Reč je o želji da se ovlada proizvodnjom i celokupnim tržištem hrane. 

"Mi u Srbiji ne proizvodimo ništa što ima veze sa GMO. To je zakon definisao, i proizvoditi nikad nećemo", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.  Iako je zakon za sada striktan, zahtevi u okviru pregovora sa EU iziskuju prilagođavanje, ali pitanje je kada, kako i kojim tempom će se to dešavati.

Izvor: 

https://www.b92.net 

Evropska komisija za bezbednost hrane (EFSA) je obnovila dozvolu za uvoz genetički modifikovane šećerne repe u EU, prenele su agencije. Sorta H7-1, globalno razvijena od strane Monsanta i KWS, odobrena je za upotrebu kao hrana i sirovina za preradu u toku sledeće godine, sa izuzetkom uzgajanja u EU. Licenca za ovu sortu je bila pred istekom u 2018-oj nakon sto je 2007-e odobrena za uvoz i preradu sa rokom od 10 godina. EFSA procenjuje bezbednost GMO pre nego što odobri upotrebu u prehrambenoj industriji EU.  

 

Dolazi polako dan kada ćemo imati dozvoljen promet GMO hrane?

http://www.agropress.org.rs/lat/projekti/item/3031-dolazi-polako-dan-kada-cemo-imati-dozvoljen-promet-gmo-hrane

 

 

Promet genetički modifikovanih organizama u Srbiji biće dozvoljen najranije za tri godine, saznaje Blic. Srbija praktično mora da dozvoli promet (ne i proizvodnju), jer je to uslov za naš ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).
 
Pitanje da li će se GMO naći u slobodnoj prodaji u Srbiji, i kada, već godinama zaokuplja javnost, a odgovor se konačno nazire. Prema nezvaničnim saznanjima, novi zakon o GMO, prema kojem će biti dozvoljen promet, ali ne i uzgoj ovakvih organizama, planiran je za 2020. godinu. Do tada bi Savet za bezbednost hrane, koji je formiran u maju, trebalo da odredi pod kojim uslovima će Srbija dozvoliti trgovinu GMO proizvodima.
 
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je prilikom formiranja Saveta da bi bilo kakva politička odluka, pre stručne, bila preuranjena, i dodao da je važno da "tu ne pogrešimo". Ipak, spuštanje rampe na trgovinu GMO je sasvim logično pošto se sa sadašnjim zakonom, koji ga u potpunosti zabranjuje, Srbija ne može naći u STO. Takođe, ovakva odluka je i poželjna jer će zakonom biti propisana obaveza da GMO proizvodi budu obeleženi, što znači da građani više neće sumnjati u poreklo namirnica. Dakle, potrošači će jasno birati između GMO i klasičnih proizvoda.
 
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da će posebnu pažnju obratiti na sve rizike.
 
- Izrada novog Zakona o GMO trenutno nije na dnevnom redu ministarstva. A ako bude, u njegovu izradu će biti uključena stručna i građanska javnost, pri čemu će zdravstvena bezbednost stanovništva biti apsolutno prioritet - navode.
 
Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković naglašava da Srbija pre ili kasnije mora da učini ustupke prema GMO.
 
- Ako želimo da uđemo u Svetsku trgovinsku organizaciju, moramo da dozvolimo promet GMO. Uostalom, to su uradile i zemlje Evropske unije. Pitanje je samo kada ćemo i kako to uraditi. Najbitnije je da zabranimo uzgoj GMO i da sačuvamo našu proizvodnju i proizvode i naplatimo ih na svetskom tržištu. Zato je značajno da kada dozvolimo promet, GMO proizvodi budu jasno obeleženi kako bismo znali o čemu se radi - kaže Saković.
 
Petar Bogosavljević iz Udruženja za zaštitu potrošača zalaže se za donošenje zakona kojim bi se organski i konvencionalni proizvodi zaštitili od genetički modifikovanih.
 
- Potrošači ne smeju da budu eksperiment za proizvode nastale ukrštanjem biljnog i životinjskog sveta. Problem je što se posledice korišćenja takvih proizvoda mogu osetiti tek kasnije, u drugoj ili trećoj generaciji. Zato bi trebalo iskoristiti pamet naših genetičara kako bi se rizik izbegao - objašnjava Bogosavljević.
 
Proizvodnja opasna zbog pesticida
 
Za razliku od prometa, proizvodnja GMO bi mogla da ima negativne posledice. Naime, širenjem genetički modifikovanog semena širi se i paleta hemijskih sredstava za zaštitu. Ta sredstva su, upozoravaju stručnjaci, krajnje neprijateljska prema originalnim vrstama, i to u dugom periodu. Najpoznatiji je pesticid zasnovan na veoma otrovnom glifosatu, a gotovo sav GMO materijal iz palete najpoznatijeg svetskog proizvođača Monsanta nosi oznaku "roundup ready", što ga, za razliku od originalne vrste, čini otpornim na glifosat. Upotreba takvih pesticida uništila bi nekoliko generacija organskih vrsta, tvrde stručnjaci. Kod proizvodnje je problem i što seme svake naredne godine morate kupovati od proizvođača od koga ste kupili prvi put, zbog čega postajete zavisni od njega.
 
Izvor: www.ekapija.com

Tragajući za savršenim materijalima i jakim nitima, naučnici su utvrdili da paukova svila zapravo predstavlja izuzetno jak materijal koji je izdržljiv i ujedno kvalitetan. Međutim, pauk ga proizvodi za sebe u dovoljnim količinama, ali ne i dovoljnim za potrebe recimo industrije. Razmišljajući o tome kako da iskoriste ovu osobinu pauka, stručnjaci su pokušavali na različite načine da dođu do ovih jakih niti. Zahvaljujući ovim istraživanjima nastao je  Nemirko -  koza koja izgleda normalno kao i sve druge koze, ali on ima jedan gen koji druge koze nemaju! Jarac Nemirko ima svetle oči i belu dlaku. Ali ono po čemu se Nemirko razlikuje od ostalih koza, je to što je on delimično i pauk. Na državnom Univerzitetu u Juti, izvršena je genetska modifikacija nad kozama, pri čemu je u genom koze ubačen gen pauka koji je odgovoran za proizvodnju paukove svile sa ciljem da proizvedu dovoljne količine ovog kvalitenog materijala.

Profesori sa ovog Univerziteta su ugradili gen pauka u koze koje proizvode mleko sa proteinima, koji se kasnije može izvaditi i napraviti paukova mreža. Naučnici objašnjavaju da oni zapravo nekoliko kopija gena pauka ubacuju u jajnu ćeliju, gde oni postaju sastavni deo hromozoma. Na taj način u daljoj proizvodnji rađa se „koza pauk“.

Kada uđete u tor ovih koza, nikada vam ne bi ni palo na pamet da se radi o GMO kozama. Čak ne bi ste ni pretpostavili gde se zapravo nalazi protein koji je zapravo nastao od gena dodatog iz pauka. 

Verovatno očekujete da će koza paučinu da izbacuje iz svog kopita ili usta. Međutim, to se samo dešava u crtanim filmovima i na malim ekranima, a zapravo protein koji je odgovoran za nastanak paukove mreže završava u onome u čemu i mi uživamo – kozijem mleku. Verujem da ste se sada naježili...

Koza se hrani i muze kao i svaka druga, ali ako bi uradili analizu mleka jedina razlika od ostalih koza bila bi u tome što se u mleku nalazi takozvani paukov protein od koga nastaje paučina. Da bi dobili paučinu, odnosno proizveli dovoljne količine ovog proteina za proizvodnju paukovih niti potrebno je izvršti izolaciju ovog enzima putem koncentracije.

Nad ovim eksperimentom učestvuje čitav tim ljudi koji istražuju moderne tehnike vođenja farmi i bavi se granom genetike poznatom kao sintetička biologija u kojoj se DNK različitih vrsta spajaju i formiraju se nove životinje sa specifičnim osobinama.

Ljudi koji vrše eksperimente, kažu da su ovo obične životinje, ali modifikovane za stvari koje su nam neophodne.

www.bbc.com

EU teba da ima širi uvid u nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semenskog materijala, rekao je izvor u Evropskoj komisiji povodom novog naučnog izveštaja o tehnikama genetskog inženjeringa u poljoprivredi. Na te tehnike se gleda kao na obećavajuće novo polje u poljoprivredno-prehrambenom sektoru i čak ih smatraju neophodnim da bi se odgovorilo na globalne izazove poput rasta populacije i klimatskih promena.

Evropski komesar za zdravlje i bezbednost hrane Vitenis Andiukaitis tražio je obrazloženje o novim tehnikama u poljoprivrednoj biotehnologiji.

Nove tehnike odgajanja biljaka (NPBT) fokusirane su na razvoj novih osobina semena neke vrste genetskim inženjeringom. Biljke nastale uz pomoć novih tehnika odgajanja u poljoprivredno-prehrambenoj industriji se neće smatrati genetski modifikovanim jer u njihovim genima neće biti strane DNK i moći će da se razvijaju prirodno.

 Protivnici međutim kažu da je to samo još jedan pokušaj da se Evropljanima "na mala vrata" prodaju genetski modifikovai organizmi (GMO).

 Portparol Komisije za zdravlje, bezbednost hrane, prirodnu sredinu i ribarstvo Enriko Brivio (Enrico) rekao je u aprilu 2016. za EurActiv.com da "moramo da se odmaknemo od priča o GMO kada je reč o inovacijama u oblasti reproduktivnog materijala biljaka". "Ne treba da tretiramo sve nove tehnike kao 'skriveni' GMO", istakao je tada Brivio.

 

Širi pogled EU

 Izvor u Komisiji rekao je da u izveštaju nema stava o pravim pitanjima, niti preporuka. Međutim, kako je naveo izvor, "uopšteno govoreno, Komisija razmatra širi pogled EU na nove tehnike odgajanja i inovacije u sektoru semena i dalje ako bude potrebno".

 Komisija će 28. septembra organizovati konferenciju na visokom nivou o biotehnologiji u poljoprivredi i izvori iz EK kažu da će to biti "ključni trenutak" za tu temu.

 Jedan od glavnih zaključaka u izveštaju Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) EK jeste da se nove tehnike znatno razlikuju od drugih i da njihovo grupisanje "nije optimalno sa naučne i tehničke tačke gledišta".

 Pored toga, naučnici ističu da te tehnike mogu da donesu promene biljkama, životinjama i mikroorganizmima.

 "Te promene mogu da uključe ubacivanje gena iste ili druge vrste ali i direktnu modifikaciju genetskog koda organizma na precizan i ciljan način, bez dodavanja DNK u genom krajnjeg proizvoda", navodi se u obrazloženju i dodaje da neke nove tehnike uopšte ne menjaju genetski kod.

 "Precizne i kontrolisane promene daju veće rezultate od korišćenja konvencionalnih tehnika genetske modifikacije. Kao rezultat, te nove tehnike imaju manje neželjenih posledica", smatraju naučnici.

 Kada je reč o procenama uticaja na zdravlje i prirodnu sredinu vrsta nastalih uz pomoć tih tehnika, u izveštaju se ocenjuje da je potreban pristup "od slučaja do slučaja" kako bi se razmotrili brojni faktori, uključujući uticaj na okolinu u kojoj iskorišćeni proizvod završava i primenu poljoprivredne prakse.

 

Procene bezbednost

Evropsko udruženje za seme (ESA) pozdravilo je izveštaj navodeći da najnovije metode treba staviti u širi istorijski kontekst konstantnih inovacija u odgajanju biljaka.

 "Važno je naglasiti preciznost i efikasnost metoda i nemogućnost razlikovanja tih biljaka od onih koje su proizvedene ranije primenjivanim metodama ili same rastu", rekao je za EurActiv generalni sekretar ESA Garlih von Esen (Garlić von Ešen) dodajući da ne vide potrebu za postavljanjem pravne osnove za odgajanje biljaka uz pomoć tih novih tehnika.

 U Udruženju pokreta za organsku poljoprivredu EU (IFOAM EU) kažu da je vreme da Komisija pod hitno nešto preduzme.

 Erik Gali iz tog udruženja ističe da su biljke proizvedene uz pomoć novih tehnika genetskog inženjeringa već na tržištu i da Komisija više ne treba da odlaže razjašnjenje zakonskog statusa novih procesa i proizvoda.

 Iz Udruženja poručuju da novi izveštaj nije doneo nove elemente za debatu ali i kažu da ima razloga za brigu i da je potrebno više detalja, uključujući o mogućnostima za razvoj novih metoda detekcije.

 

Izvor: EurActiv.com

Formirana je stručna komisija koja će doneti odluku o eventualnom prometu genetski modifikovanih proizvoda u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je postojanje ovog tela predviđeno zakonom iz 2009. i da se u njemu nalaze eminentni stručnjaci.

"Naši zakoni zabranjuju i promet i proizvodnju GMO. I tu je tačka", rekao je Nedimović gostujući u Dnevniku RTS-a.

Nedimović je objasnio da će se komisija baviti procenom rizika u bezbednosti hrane, a da je zbog našeg okruženja, jer su zemlje u regionu prihvatile promet genetski modifikovanih organizama, i GMO jedan od potencijalnih faktora rizika.

"Postoje i mnogi drugi rizici. Jedna od glavnih tema je da li jedemo zdravu i bezbednu hranu. Ovo telo treba da pobroji rizike, nađe alate kako da se borimo protiv njih, da svoje stručno mišljenje na naučnoj osnovi, upozori javnost i da ministarstvo reaguje po uputstvima", rekao je Nedimović.

Komisija se sastoji od 15 stručnjaka, a dve trećine njih su profesori sa fakulteta, eminentni stručnjaci iz oblasti higijene hrane, farmacije, biotehnologije, poljoprivrede.

U okviru Svetske trgovinske organizacije postoje postulati koji kažu da se mora odrediti prema pitanju GMO ako zemlja želi da bude članica, ističe Nedimović. 

"Jedna zemlja se izborila i nije prihvatila ni promet GMO, to je Rusija. Naša je odluka da li ćemo da uđemo u to, ali šta god da je naša odluka moramo da imamo stručno mišljenje naših eksperata. Srpska pamet da nam da odgovor o tome", rekao je ministar navodeći da su u priču o GMO uključeni i potrošači i sve zainteresovane društvene grupe.

Pre nekoliko nedelje surovi ledeni talas je pogodio Srbiju, Šteta je do 50 odsto u jagodičastom i bobičastom voću u Zapadnoj Srbiji, a pogođene su i kajsije, jabuke, šljiva.

"Institut za voćarstvo će sledeće nedelje dati kompletne analize. Sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu su izašli sa podatkom da je šteta 15 odsto ukupne količine proizvodnje u voćarstvu. Raspisali smo pozive za nabavku opreme koja prevenira takve situacije, protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, ali i za osiguranje", rekao je Nedimović istakavši da je problem i neznanje kada je u pitanju osiguranje od nepogoda.

Izvor: www.rts.rs

Američki gigant "Monsanto" samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer" saopštio je da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije za preuređenje naslednih informacija biljaka u poljoprivredi. Izvršni direktora "Bajera" već nedelju dana, takođe, uverava javnost da ova kompanija neće koristiti spajanje s "Monsantom" da bi nasilno uvela GMO u Evropu. U razgovoru za "Politiku" genetičar Miodrag Dimitrijević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je u ovoj fazi zaista teško davati prognoze šta će se tačno dešavati, ali da je njihovo spajanje već dovelo do stvaranja jedne jake korporacijske osovine, kao i da će se njeno delovanje u proizvodnji i na tržištu hrane osetiti već u bliskoj budućnosti. "Zanimljivo je to što je "Monsanto", samo nedelju dana pošto je objavljeno da ga preuzima "Bajer", objavio da je kupio licencu za korišćenje nove tehnologije u poljoprivredi koja potpuno menja način stvaranja genetičkih modifikacija organizma, pa i poljoprivrednih kultura. Reč je o novom patentu (CRISPR/cas9) čiji su autori dve naučnice sa univerziteta u Kaliforniji u Berkliju. Ovo rešenje smatra se do sada najmoćnijim i najviše obećavajućim metodom genetske manipulacije, koje već sada izgleda veoma moćno, a svakako će i da se usavršava", objašnjava Dimitrijević. On za ovaj list objašnjava da je posle ovakve vesti, postalo jasno šta sve možemo da očekujemo. "Ovaj novi postupak menjanja naslednog materijala nudi daleko veću preciznost izmena (i više od 90 odsto, zavisno od organizma), bolju kontrolu ukupnog procesa, jeftiniji postupak i izmene na takv način da će pojam GMO najverovatnije da zahteva redefiniciju. Uprošćeno, promene naslednog materijala mogu da budu mnogo finije, što se tiče količine naslednog materijala, nego sada. A revolucionarno je da promene naslednog materijala mogu da se rade na više mesta simultano u čitavom genomu (ukupan nasledni materijal u ćeliji). Metod je primenjiv na svim organizmima, uključujući i ljude", ističe Dimitrijević. Kaže da ovi najnoviji rezultati na polju genske manipulacije obećavaju da će GMO, kakav danas poznajemo, relativno brzo da nestane i da postane istorija pionirske faze transgene tehnologije. "Zakon koji je na snazi nema nejasnoća, zabranjena je setva i promet GMO u Srbiji. Već u najskorije vreme, promenom tehnologije i primenom novih metoda, može da se desi da definicija GMO bude prilično izmenjena, pa time i mnogi zakoni širom sveta koji definišu odnos prema GMO", zaključuje Dimitrijević. Autor: Politika

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31