Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

 Od 1. oktobra do 30. novembra ove godine anketari Republičkog zavoda za statistiku posetiće 120.000 poljoprivrednika kako bi sproveli anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Anketom će biti obuhavćena i poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga.
Anketa se sprovodi u trogodišnjoj periodici, između dva popisa poljoprivrede, a finansira se iz pretpristupnih fondova EU u okviru Nacionalnog programa IPA 2016.
Za potrebe sprovođenja ankete biće angažovano na teritoriji cele Srbije 536 anketara, dok će za Nišavski, Pirotski i Toplički okrug taj broj biti 50. Javni poziv za prijavu kandidata biće raspisan 15. avgusta u sredstvima javnog informisanja i na sajtu RZS. Prijavljivanje kandidata obavljaće se isključivo putem veb aplikacije i trajaće do 21.avgusta, objasnila je Vukica Stojanović, načelnica Odeljenja RZS u Nišu.

“Kandiadti koji se prijavljuju za anketare moraju da budu državljani republike Srbije, da su punoletni i da imaju stečeno najmanje srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju kao i da protiv njih nije podignuta optužnica ili pokrenuta istraga”, kaže Vukica Stojanović. “Prednost pri izboru imaće kandidati sa srečenim obrazovanjem u poljoprivrednoj struci i poznavanjem rada na računaru. Pored toga prednost će se dati i kandidatima sa sopstvenim vozilom za rad budući da je u pitanju terenski rad. Anketari će biti lako prepoznatljivi jer pored toga što će morati da se predstave kada vlasnicima poljoprivrednog gazdinstva imaće i indentifikacione kartice sa pečatom RZS-a”.

Vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji će biti anketirani blagovremeno će o tome biti obavešteni pismenim putem. Svako gazdinstvo dobiće pismo obaveštenja da je u slučajnom uzorku i ilustraciju , infografik sa aktualnim podacima koji se odnose na poljoprivredu regiona i opštine kojoj gazdinstvo pripada.

“Anketom će biti prikupljani podaci koji se odnose na identifikaciju gazdinstva, njegovu lokaciju, rapoloživom zemljištu, korišćenom poljoprivrednom zemljištu po kategotiji i ostvarenoj biljnoj proizvodnji, broju stoke, po vrstama i kategoriji, broju pčelinjih društava i ostavrenoj stočarskoj proizvodnji”, objašnjava naša sagovornica. “Tu su još i podaci o poljoprivrednoj mehanizaciji , upotrebi i prodaji poljoprivrednih proizvoda, ali i ostala pitanja u vezi sa gazdinstvom poput pitanja da li je gazdinstvo registrovano u Registru gazdinastava Ministarstva poljoprivrede, ali i da li se bavi organskom proizvodnjom”.

Tačnost odgovora dobijnih u anketi doprineće sticanju sazananja u vezi sa realnim stanjem u poljoprivredi u Republici Srbiji. To je od posebnog značaja za sve buduće korisnike agrarnih podataka, a posebno za davoce podataka, koji će moći bolje da planiraju poljoprivrednu proizvodnju, da se prijavljuju kod nacionanih i evropksih fondova za podršku u poljoprivredi i dobiju saznanja o tome u koju bi poljoprivrednu granu trebalo investirati.

Ušeće u anketi je obavezno i u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici.
Anketa je od posebnog značaja jer je popis poljoprivrede u Srbiji sproveden 2012.godine, posle više od 50 godina. U skladu sa standardima Evropske unije , popis poljoprivrede se sprovodi svake desete godine, naredni je planiran za 2021.godine, a između dva popisa, u trogodišnjoj periodici, sprovodi se anketa o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

“Prikupljanje informacija omogući će, pre svega, izradu preseka stanja u oblasti poljoprivrede na teritoriji Republike Srbije, što će biti od koristi kreatorima agrarne politike, lokalnoj upravi i poljoprivrednim proizvođačima radi boljeg planiranja poljoprivredne proizvodnje”, ističe Vukica Stojanović.

Izvor: http://niskevesti.rs/od-1-oktobra-anketa-o-strukturi-poljoprivrednih-gazdinastava/

Značaj analize radne snage i zaposlenosti članova poljoprivrednih gazdinstava pruža važne informacije o načinu korišćenja raspoloživog fonda rada na gazdinstvu, produktivnosti rada u poljoprivredi, značaju pojedinih izvora prihoda i njihovoj stabilnosti, kao i mnogim drugim važnim aspektima funkcionisanja gazdinstva kao osnovne socio-ekonomske jedinice na selu.

Popisom poljoprivrede u Srbiji je registrovano ukupno 628.552 porodičnih poljoprivrednih gazdinstva sa 1.416.349 lica koja su angažovana na poljoprivrednim poslovima u svojstvu članova gazdinstva ili stalno zaposlenih. Uz to, 3.000 gazdinstava je u vlasništvu pravnih lica i preduzetnika i na njima je zaposlano 26.279 lica. Imajući u vidu rezultate Popisa stanovništva iz 2011., prema kojima u Srbiji ima 2.487.886 domaćinstava sa 7.163.034 članova, sledi da približno svako četvrto do- maćinstvo u Srbiji poseduje gazdinstvo, te da svaki peti stanovnik Srbije ima (stalnu ili povremenu) aktivnost u poljoprivredi. I pored izuzetno dinamičnog procesa pražnjenja sela u Srbiji tokom druge polovine XX veka, navedeni podaci ukazuju da značajan broj srpskih domaćinstva još uvek ima relativno snažnu vezu sa poljoprivredom i selom.
Rodni jaz je prisutan u mnogim aspektima radne snage i rada na gazdinstvu, na štetu žena. Žene su ređe nosioci gazdinstava, menadžeri i stalno zaposleni na gazdinstvu, a više prisutne u izvršnoj radnoj snazi. Niz inicijativa na ekonomskom osnaživanju žena na selu u Srbiji bilo je fokusirano na njihovo formalno vlasništvo nad zemljištem i drugim resursima, kao preduslov za veću aktivnost i rast preduzetništva žena na imanju.
Relativno niska iskorišćenost raspoložive radne snage upućuju na to da u poljoprivredi Srbije dominira radno ekstenzivni tip poljoprivrede, mali posed, nisko produktivna poljoprivreda, te da znatan deo gazdinstava mora imati dodatne prihode iz nepoljoprivrednih sektora ili iz drugih izvora. Gazdinstva sa drugim profitabilnim aktivnostima su očekivano prisutnija na području Šumadije i Zapadne Srbije gde je veći broj domaćinstava sa gazdinstvom, manji fizički kapital po gazdinstvu i gde niz drugih parametara ukazuje na prikrivenu nezaposlenost. Prerada mleka, a potom voća i povrća su dominantni tipovi proizvodnje kroz koje se ostvaruje dodatni prihod, ali je značajno prisutan i prihod iz šumarstva. Model podrške poljoprivredi u EU, kojem Srbija teži, predviđa značajna sredstva za investicije u opremu, objekte i obuku gazdinstvima sa ambicijama u sektoru prerade na gazdinstvu. U Srbiji je proteklih godina podrška za te namene bila izuzetno niska, što usporava restrukturianje gazdinstava i rast njihove konkurentnosti. Dugoročno, takvi propusti imaju ozbiljne, suštinske posledice sa mnogo kompleksnijim uticajem nego što na prvi pogled izgleda – kašnjenje u primeni standarda kvaliteta, pad konkurentnosti, gubitak tržišta i niz drugih.

Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.

https://jugpress.com 

Šestoro Lazarevčana dobilo je traktore, za čiju nabavku su od Grada Beograda primili subvencije u iznosu od 80 odsto cene vozila.

Kako se navodi u saopštenju gradskog Sekretarijata za privredu, pravo na podsticajna sredstva imala su fizička lica sa teritorije grada Beograda, koji su nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Vršilac dužnosti sekretara za privredu Milinko Veličković, kako se dodaje, rekao je da Sekretarijat za privredu planira da i u 2018. nastavi sa sprovođenjem efikasnih mera u poljoprivredi.



Gradski sekretarijat za privredu je ove godine obezbedio 120 miliona dinara za pomoć poljoprivrednim proizvođačima u vidu subvencija kako bi im olakšao rad i omogućio da proširuju svoju delatnost, ističe se u saopštenju.

Veličković je naglasio da je Odlukom o budžetu Grada Beograda, taj sekretarijat za podsticajna sredstva u oblasti voćarstva i povrtarstva obezbedio 50 miliona dinara, u oblasti stočartstva 19 miliona, u oblasti pčelarstva osam miliona i za poljoprivrednu mehanizaciju 38.100.000 dinara.

"Kolika je zainteresovanost vladala za podsticajna sredstva iz oblasti poljoprivredne mehanizacije - za nabavku traktora, najbolje ilustruje podatak da je na javni poziv za dodelu podsticajnih sredstava iz oblasti poljoprivredne mehanizacije - traktora podneto 296 prijava", rekao je Veličković.

U saopštenju se dodaje da je iz oblasti voćarstva i povrtarstva bilo 195 prijava, iz oblasti pčelarstva 563, i iz oblasti stočarstva 91, odnosno ukupno 1.145 prijava na četiri javna poziva.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31