Poljoprivrednici Novog Pazara su uz pomoć gradske uprave dobili poljoprovrednu mehanizaciju, koja će im pomoći prilkom rada na imanju. Ovo je samo jedan od projekata, koji se finansira iz gradskog budžeta od novca namenjenog za unapređenje poljoprivrede u ovom kraju. Grad je za kupovinu ove opreme učestvovao sa 80 % sredstava. Primopredaji mehnizacije prisustvovao je i gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac.

Na primopredaji mehanizacije u Kozarevu okupio se veliki broj poljoprovrednika i predsednika poljoprivrednih udruženja. Oni su zadovoljni podrškom lokalne samouprave Novog Pazara, koja za njih svake godine izdvaja sve veća sredstva da pospeši razvoj poljoprivrede u ovom kraju. Kažu da dobra saradnja sa predstavnicima lokalne samouprave za njih znači mnogo.

Ovo je samo jedna u nizu donacija, koje su obezbeđene u okviru sredstava budžeta grada Novog Pazara. Predsednik Međuopštinske unije poljoprivrednih udruženja Ismet Sajtarić kaže da se plan realizacije projekata u okviru budžetskih sredstava radi u skladu sa potrebama poljoprivrednika, a obuhvaćene su sve grane.

“Nisam nikada video ovako velik skup poljoprivrednika, nikada nije više mašina otišlo u selo. Mi imamo izuzetnu saradnju sa gradskom upravom Novog Pazara. Nismo pitali ko iz koje stranke dolazi, podeljena je mehanizacija po potrebi i svi će je koristiti, ovde smo danas bez obzira na političku pripadnost i razgovaramo međusobno o daljem unapređenju poljoprivredne proizvodnje u našem kraju”, rekao je Sajtarić.

Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac razgovarao je sa poljoprivrednicima ovog kraja, koji su se danas okupili u velikom broju na primopredaji mehnaizacije koju će koristiti preko 700 gazdinstava. Biševac ističe zadovoljstvo što poljoprivrednici međusobno sarađuju, jer kako kaže udruženo se bolje dolazi do uspeha.

“Zahvaljujući njihovom radu, grad svake godine izdaja sve veća sredstva, kojima poljoprivrednici raspolažu na najbolji mogući način. Opremom, koja je kupljena obuhvaćeno je preko 700 poljoprivrednika I sigurno je veliki značaj za unašređenje njihovog rada, a nama je cilj da razvijamo poljuprivredu, jer je to najveća fabrika na otvorenom”, rekao je Biševac.

Sutra je oragnizovana i druga podela poljoprivredne mehanizacije u Kozarevu, dok će narednih dana biti uručena i creva za dovod vode. U narednom periodu poljoprivrednike očekuju još tri akcije podele mehanizacije, a sve u cilju pomoći unapređenja poljoprivredne proizvodnje u Novom Pazaru.

Izvor:https://rtvnp.rs/2019/10/01/mehanizacija-za-preko-700-gazdinstava/62851

Vlada Srbije donela je odluku o obrazovanju radne grupe za formiranje elektronskog registra poljoprivrednih gazdinstava, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
 
Kako stoji u odluci, zadaci Radne grupe biće izrada predloga, funcionalnih specifikacija i uspostavljanje sistema optimizacije i digitalizacije upisa u Registar poljoprivrednih gazdinstava za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i za IPARD podsticaje, kao i analiza mogućnosti povezivanja informacionog sistema sa jedinstvenom informaciono – komunikacionom mrežom elektronske uprave Republike Srbije.


Za predsednika Radne grupe imenovan je Marko Saranovac, šef Kabineta ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, a zamenik je Boško Umetić, vd pomoćnika direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu.

Članovi Radne grupe su Biljana Petrović, vršilac dužnosti direktora Uprave za agrarna plaćanja u Ministarstvu poljoprivrede, Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Zoran Mišić, zamenik direktora Kancelarije, Milan Latinović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Kancelarije, Ninoslav Kekić, pomoćnik direktora Republičkog sekretarijata za javne politike i Jelena Bojović, Tisa Čaušević i Milica Anđelković iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2557977/formirana-radna-grupa-za-izradu-elektronskog-registra-poljoprivrednih-gazdinstava

Predstavnici Glavne filijale „Dunav osiguranje” u Šapcu obišli su gazdinstvo porodice Lazarević, u selu Kujavica, čiji se domaćini skoro dvadeset godina bave
poljoprivrednom proizvodnjom, a svake godine osiguravaju useve. Poljoprivrednik Branko Lazarević, po polisama za osiguranje u prethodnim godina imao je štete od grada koje je Kompanija „Dunav osiguranje” nadoknadila. Nedavno mu je požar zahvatio porodičnu kuću, koja je takođe bila osigurana, a činjenica da su već osam godina imali zaključenu polisu osiguranja od rizika požara i nekih drugih opasnosti kod Kompanije „Dunav“, omogućila je da nakon požara
procenitelji u vrlo kratkom roku procene štetu i da im se isplate sredstva po osnovu štete, nastale na kući i stvarima.
Visina premije za osiguranje imovine Lazarevića u 2018. godini iznosila je 9.099 dinara, a po toj polisi, za požar koji se dogodio, Kompanija im je isplatila nadoknadila štetu u visini od 2, 8 miliona dinara, rekao je direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Šapcu Saša Obrenović. To selo, inače, spada u IV klasu opasnosti u opštini Vladimirci i karakteriše je izražena učestalost padanja grada prethodnih godina. U ovom selu najviše se gaje ratarske kulture, a manje voćarske. Predstavnici Glavne filijale Dunav osiguranja Šabac je Lazareviću na radionici poklonila polisu za osiguranje useva za ovu godinu, rukovodeći se sloganom Kompanije „Prijatelj ostaje prijatelj“, i to za osiguranje 2,5 hektara pod zasadom pšenice.
,,Želeli smo da ovim gestom nagradimo poverenje Lazarevića ukazano godinama unazad „Dunav osiguranju“, kao i da na ovaj način izađemo u susret šestočlanoj porodici Lazarevića, da ne razmišlja o vremenskim nepogodama ovog leta i eventualnoj šteti koje one mogu da prouzrokuju na njihovom imanju”, rekao je novinarima Obrenović.Vlada Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranja useva i plodova za registrovana domaćinstva, a na ovom području subvencioniše se 40 odsto od ukupno plaćene premije.
Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Obrenović, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode. Visina premije na godišnjem nivou, sa uključenim subvencijama nadležnog Ministarstva za osiguranje, za pšenicu po hektaru, na godišnjem nivou, iznosi oko 1.700 dinara, a za kukuruz 1. 600dinara.
Govoreći o imovinskim osiguranjima okupljenim meštanima Kujevice i novinarima, Obrenović je na primeru porodice Branka Lazarevića istakao značaj te vrste
osiguranja. On je ovom prilikom ukazao na neophodnost edukacije svih građana, da osiguraju svoju imovinu od rizika požara, jer se često dešavaju u Mačvanskom okrugu.
,,Treba imati u vidu i da se takvi rizici ne dešavaju samo komšijama, već se mogu desiti i nama. Polisa osiguranja je u takvim situacijama zaštita za materijalna ulaganja trud i rad koji je uložen u sticanje imovine. Pored toga, podjednako je važno izabrati i osiguravajuću kuću koja ima kapacitet,
da odgovori na potrebe svojih osiguranika u punom obimu, da se posledice štetnih događaja kvalitetno i brzo prevaziđu”, istakao je Obrenović.
On kaže da se povećava broj osiguranih gazdinstava u Mačvanskom okrugu i da poljoprivrednici postaju sve svesniji značaja osiguranja svoje proizvodnje.
Prošle godine filijala u Šapcu je isplatila blizu 20 miliona dinara na ime šteta.
Poljoprivrednik Branko Lazarević, kaže da je kada se odlučio da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom odlučio istovremeno da osigura useve, a potom i kuću od 2010. godine Branko se bavi ratarstvom, uzgaja pšenici i kukuruz, i kaže da su mu se već dešavale štete. Navodi da je osiguranje veoma važno, kao i da svaki ozbiljan i odgovoran poljoprivrednik mora o tome da razmišlja.

,,Nisam imao nikakvih problema u određivanju visine štete i isplati, šteta je vrlo brzo procenjena i isplaćena, a bez polise i osiguranja ne bih mogao ni da
obnovim kuću koja je polovinom decembra zahvaćena požarom zbog problema sa instalacijama” rekao je Lazarević.
Njegov komšija Rade Grujić takođe se bavi ratarskom, ali i povrtarskom proizvodnjom. Na površini od 10 hektara uzgaja pšenicu, kukuruz, ali i krompir, papriku i praziluk. Useve osigurava od osamdesetih godina, a prošle godine odlučio je da osigura i kuću i nameštaj.

,, Klimatske promene navele su me na to da se moram osigurati jer će nam se nepogode sve češće dešavati, a proizvodnja na otvorenom je posebno u riziku”, rekao je Grujić. Do sada je već pet puta imao štetu, a pre tri godine čak stopostotnu.

„Zadovoljan sam načinom osiguranja, kao i dinamikom isplate štete“, rekao je Grujić i dodao da su i njegove komšije kada su videle kakva ga je šteta te godine zadesila odlučile da se osiguraju. Poljoprivrednik iz Bogatića Ivan Radovanović, koji se bavi stočarstvom, ali i ratarstvom i voćarstvom takođe se pre tri godine opredelio na to da svoj trud i rad osigura. Na oko 30 hektara površine proizvodi pšenicu, suncokret, soju i kukuruz, a bavi se i proizvodnjom voća. Takođe uzgaja bikove i svinje.
„Prošla godina je bila katastrofalna, zadesio nas je grad i velike površine su bile zahvaćene štetom. Osiguranje mi je bilo od velike pomoći”, ispričao je Radovanović svoja iskustva. Kaže i da je član Udruženja proizvođača maline i kupine “Mačva” čija je ideja bilo osnivanje Voćarske zadruge „Egzercir“. Planovi su im da se na pet hektara bave organskom proizvodnjom maline.

„Prvi koraci koji se tiču proizvodnje su načinjeni, a jedan od narednih ciljeva biće osiguranje i siguran sam da će nas u tome kvalitetno, kao i do sada, pratiti
Dunav osiguranje“, rekao je Radovanović. Radionica u Šapcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav“.
„Vrlo često smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života uvek treba da bude na prvom mestu. Osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bismo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će našem potomstvu omogućiti da donese vrlo značajne životne odluke ili
nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti”, istakla je šef službe za prodaju životnog osiguranja u GF „Dunav osiguranja“ u Šapcu Mirjana Đurković.
Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom trenutku Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu, sa više od pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih individualnih što kolektivnih osiguranja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Opština Topola raspisala je javni poziv za davanje subvencija za poljoprivredu i to: sufinansiranje podizanja plastenika, reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje), invensticije u fizičku imovinu poljoprivredno gazdinstvo, iskop, bušenje arterskih bunara ili bilo kakvih kaptaža za navodnjavanja, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja.

„Što se tiče kamata na poljoprivredne kredite, opština će plaćati kamate za kredite na obrtna sredstva (na 12 meseci) koja će uzimati poljoprivredni proizvođači i to u iznosu do 2.000 evra. Takođe opština refinansira i osemenjavanje junica u iznosu od 1200 dinara po grlu. Opština ne ulazi u namenu kredita (da li su za kupovinu hemije, đubreta, goriva, semena). Do sledeće nedelje će se odrediti banka preko koje će ići krediti, jer je u toku javni poziv koji je opština raspisala da nam banke dostave svoje ponude. Ona banka koja nam ponudi najnižu kamatu postaće partner opštine u ovom poslu. Za sve poljoprivredne proizvođače koji planiraju kredit, moj savet je da se strpe još samo sedam – osam dana, kada ćemo mi biti spremni da vam pokrijemo kamatu, tako da će poljoprivrednici umesto kredita, u stvari imati kao pozajmljen novac na godinu dana, posto će vraćati samo glavnicu“, rekao je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović.

– Regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje) u cilju poboljšanja rasnog sastava goveda na teritoriji opštine, povećanja proizvodnje, kvaliteta mleka i mesa kod komercijalnih proizvođača i doprinosa razvoju matične službe i matičenja grla.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri su 800.000,00 dinara.

Korisnici mere

Fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva sa teritorije opštine Topola, upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, sa aktivnim statusom.

– Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 1.500.000,00 dinara i to za sledeće investicije:

-Podizanje i opremanje plastenika za proizvodnju povrća, voća, cveća i rasadničku proizvodnju, konstrukcija za plastenike i staklenike, nabavka visoko kvalitetne višegodišnje, višeslojne folije za plastenike.

-Mašine, uređaji i oprema za navodnjavanje useva.

–Iskop/bušenje bunara, izgradnja mikroakumulacija i uređenje vodozahvata u funkciji navodnjavanja podržavaju se poljoprivredna gazdinstva u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje i ekonomskog osnaživanja poljoprivrednog gazdinstva.

Ukupno planirana sredstva za raspodelu po ovoj meri iznose 500.000,00 dinara.

 

izvor : http://www.glaszapadnesrbije.rs 

Jedan od osnovnih problema srpske poljoprivrede su mala gazdinstva. U proseku poljoprivrednici imaju 4,5 hektara, a gotovo polovina vredi oko pet hiljada evra. Za razvoj i rast potrebni su im krediti, ali oni namaju dovoljno vrednu imovinu za hipoteku. Zalog za zajam je još veći kamen spoticanja za one koji tek kreću u posao.

Porodica Ratković iz Krajišnika kod Zrenjanina bavi se ratarstvom i proizvodnjom mleka. Počeli su sa pet, a sada su stigli do 17 jutara zemlje. Sve to sopstvenim ulaganjem i uz jedan zajam od Garancijskog fonda. Bankarske kredite Srđan izbegava zbog visokih kamata.

"Da bude tako manja kamata od ove sada koju nama nude od 15, 17, čak i 20 odsto, znači takav kredit kao što sam uzeo od Garancijskog fonda. Ali kad ja njih kao čovek poljoprivrednik, ne baš nekog raskošnog obrazovanja, pitam kolika će mi rata konkretno biti, na to pitanje ne mogu da mi odgovore", kaže Srđan Ratković, poljoprivrednik iz Krajišnika.

Povrtarima sa severa Banata problem je što nemaju šta da daju za obezbeđenje kredita.

"Veliki broj njih je sa relativno malim posedima, pa i u tom smislu imaju malo parcela na kojima rade u vlasništvu, a hipoteka na te parcele je jedan od bitnih uslova da bi se kredit dobio", objašnjava Nikola Filipović iz udruženja povrtara "Banatska lenija" iz Kikinda.

Prošle godine država je pomogla 667 mladih poljoprivrednika tako što im je dotirala 75 odsto vrednosti njihovog ulaganja. Za početnike pripremaju posebne projekte.

"Razvijamo jedan projekat gde ćemo pokušati da napravimo alat pa će jedan deo troškova obezbeđenja preuzeti država na sebe ili preko partnera iz sveta koji žele da ovo finansiraju. Imamo nekoliko finansijskih institucija sa kojima pregovaramo", ističe ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Uslov da banka odobri kredit je da gazdinstvo bude registrovano bar dve godine i da ostvaruje profit. Početnici to ne mogu da ispune. Zato se sve češće govori o alternativnim finansijskim institucijama, pa i o zakonu kojim bi njihov rad bio regulisan.

 

izvor : http://www.rts.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31