Porodica Simanović iz Beograda, od 2000. godine se bavi pčelarstvom, i na to su se kako ističe Saša odlučili, ne samo da bi zaradili novac, već i da sačuvaju porodično gazdinstvo, da ne propada. Sa mnogim pčelarima sa kojima smo pričali, ruku na srce da nekog ne uvredim, samo im je profit u glavi. Međutim naš sagovornik, ima drugačiji pogled na pčelarenje.
“Pčelarstvom sam počeo da se bavim uz tasta, koji je na poklon dobio jedan roj i košnicu i tako je sve to počelo. Najbitnije je interesovanje i ljubav za takvu delatnost. Teorijsko obrazovanje je neophodno. Praksa se vremenom postepeno stiče, ali najbolje i najbrže uz pomoć nekog iskusnog pčelara, ističe Saša i dodaje da je njegov mentor bio Goran Čakardić, za koga ima samo reči hvale.

“Pčelama je lepo baviti se ko voli. Sa pčelama možete i da zaradite, i da ostane deo priohoda, ali imate i troškove oko selidbe, oko obilaska, pojenja“, detaljno objašnjava Saša.
“Imam 80 košnice, nalaze se u selu Reljinci na Rudniku. Posle napornog rada u Beogradu, pčelarenje mi dođe kao lek. Sve je opušteno, nema gužve i nema trke. Veoma je bitno istaći da prisustvo pčela je znak nezagađene životne sredine, a njihovi proizvodi su lekovita i skupa hrana. Med, mleč i propolis čine tek jedan odsto onoga što dobijamo od pčela.”- priča nam Saša i dodaje:
"Pčelarenje oplemenjuje, boravite u zdravoj sredini, jedete domaću hranu, dišete svež vazduh. Pčele su nam potrebne i za oprašivanje, jer ako nestane pčela
nestaće i voća. Nažalost, pčela na planeti ima sve manje. Jedna od studija otkrila je da je nestalo 90 odsto populacije pčela u proteklih nekoliko godina. Glavni razlozi smanjenja broja pčela jesu nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cveća i krčenje šuma. Treba raditi na tome da se zabrani upotreba pesticida, da se počne sa korišćenjem prirodne alternative, a zdravlje i opstanak pčela da se pomno prate.
Saša pčelari sa DB košnicama. On je zadužen za sve poslove na pčelinjaku, a supruga Svetlana za ambalažu, i sve ostalo.
,, S obzirom na veliko prisustvo medonosnih biljaka, Frušku goru s pravom nazivaju medenom, odnosno slatkom planinom. Lipa, kao najmedonosnija drvenasta vrsta na Fruškoj gori, prostire se na impozantnih 12000 ha. Zbog razlike u nadmorskoj visini negde i ranije cveta, tako da su moguće dve pčelinje paše. Svake godine 30 košnica selim na Frušku Goru. Nažalost ove godine zbog korone nisam selio, kaže nam Simanović. Po rečima našeg sagovornika godina je bila loša, prinos je bio 5 kg po košnici što je veoma malo. Iako ima bagremovu, lipovu I livadsku pašu, prinos nije bio veći. Na sve to je uticalo loše vreme, niske temperature a i kiša tokom paše. Med prodaje stalnim mušterijama, na malo, jer kako kaže,, dobar proizvod uvek nađe kupca”.
Saša na svom pčelinjaku pokušava i deci da objasni da pčele nisu opasne, tako što ih odvede na pčelinjak, i time pokušava da kod njih probudi ekološku svest, i objasni značaj pčela.
Član je Udruženja pčelara ,, Budućnost” iz Lazarevca, koje je učlanjeno u Savez pčelarskih organizacija Srbije. On ima samo reči hvale za Spos i čoveka koji je
na čelu. On je puno uradio za srpsko pčelarstvo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

Fruškogorska opština Irig prepoznala je razne segmente turizma kao okidač razvoja, te su i poljoprivreda, voćarstvo, ugostiteljstvo, vinogradarstvo viđeni u funkciji turističke ponude. Bogom dani uslovi za uzgoj grožđa i proizvodnju vina, sa dovoljno sunca, ne previše kiše, posebno na južnoj padini gde je smeštena većina vinograda Miroslava Kovačevića, učinili su da ovaj Irižanin postane svojevrstan brend za sebe, te podstakne i druge vinare, sa kojima rado sarađuje.

Jovana Stojković iz Vinarije „Kovačević” kaže da oni uvek pomažu malim vinarima, i znanjem kada proširuju posao, ali i kad je reč o otkupu grožđa od kooperanata.

Kovačević je na samom ulasku u Irig otvorio restoran kapaciteta 200 mesta, u kom se mogu degisturati vina, koja su sada već čuvena i u inostranstvu, ali i uživati u pogledu na padine Fruške gore i miru prirode. Idealna lokacija i sremačko gostoprimstvo privlače brojne goste s raznih strana.

- Irižani su dosta ponosni na našu vinariju, svi se znamo, a prepoznatljivi smo u celoj zemlji, pa i šire -kaže Jovana Stojković i dodaje da su imali goste iz Španije. Italije, Francuske, Rusije, Nemačke, Švedske, Norveške, Australije, Amerike, Japana, Kine, čak i iz Ekvadora, Egipta i Irana. Prema njenim rečima, nema države iz koje bar neki strani gost nije došao da ruča i popije čašu vina u njihovom restoranu. Dosta ljudi dođe po preporuci, a svaki drugi stranac nas preporuči i onda nam dođu njihovi prijatelji, koje sve rado ugostimo.

Za anegdote iz vinarije „Kovačević” najzaslužniji je žako papagaj Đole, koji je ljubimac restorana i koji rado pozdravi goste ili da neku opasku, jer pripada vrsti koja može da nauči neograničen broj reči za života dugog i do 80 godina. Đole je još uvek mlad, ali ume da zbuni goste imitirajući zvono njihovog telefona, nakon čega dobije smeh i uživa što je privukao pažnju.

Gosti, ipak, najviše dolaze zbog vina. Jovana Stojković koja je profesionalni somelijer, podelila je sa nama neke od tajni zanata:

- Barici u kojima stoji vino, a koji se nalaze u Starom podrumu Irig, koriste se dva do tri puta kod redovnih proizvodnji, kad su u pitanju linije tipa „aurelijus”, „šardone”, a kod nekih posebnih vrsta vina i S edicija koriste se samo jednom - ističe Stojković i dodaje da se to radi zbog kvaliteta vina, jer što duže stoji vino u bačvi, gube se ukusi, tanini, taj deo koji je potreban da bi vaše vino, svaki put kada ga flaširate, imalo približno isti ukus, a nikako lošiji kvalitet.

 

Vinarija „Kovačević” izabrala je da barike čuva u Starom podrumu, zbog tradicije, ali i samog položaja vinarije, jer je na samom putu, i sutra kada postane vinski centar i dobije svoj podrum za degustacije biće lako dostupan gostima, potvrđuje Stojković i napominje da sam položaj proizvodnje vina u ovoj vinariji počinje na najvišoj tački, a završava se u podrumu, i dosta se koristi slobodan pad vina, odnosno gravitacija za dopremanje samog vina, od prve faze proizvodnje, do poslednjeg dela, gde leži u bačvama. Pored slobodnog pada koriste se i pumpe, ali u maloj meri.

- Važno je i napomenuti da svo grožđe beremo ručno i prva selekcija se radi u samom vinogradu - kaže Stojković. - Grožđe u gajbicama stiže u vinariju, gde zaposleni uz pokretne trake prave selekciju odbacujući ono koje ne valja.

- Ukoliko je prošao neki nezreo grozd, list ili slično, to se takođe sve ručno otklanja, sva nečistoća se otklanja, kako bi vino bilo što kvalitetnije. Grožđe ide u mušinu za muljanje potom, takozvanu muljaču, gde se od grožđa odvajaju peteljke, a zatim u prese na istiskivanje soka pa sledi fermentacija - kaže Jovana.

Miroslav Kovačević kupio je i najstariju kuću u Irigu, jednu od najstarijih u Vojvodini, koju namerava da spasi od potpunog propadanja, renovira je i od nje napravi vinsku kuću u kojoj će se degustirati fruškogorska vina, potvrđuje Jovana Stojković.

Degustacije su poseban doživljaj jer uz posebna vina ide pažljivo birana hrana. Uvek se počinje sa penušavim vinima, nakon kojih se služe brusketi, uz sovinjon idu njoke sa sirom i žalfijom, te se tako slažu ukusi redom.

- Degustacija se uvek završava slatkim desertnim vinom koje ide uz desert i uvek su lepe reakcije gostiju, jer pri obilasku Starog podruma vide proizvodnju, te dođu u vinsku kuću i sede i uživaju u pogledu na Frušku goru, pa je ugođaj potpun- kaže Stojković i napominje da je ljubiteljima lepog vina to zaokružena priča.

U sklopu Starog podruma, gradi se prodavnica vina, sala za degustacije, zatim odvojeni deo sa arhivskim vinima, ali i apartmani.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-i-vinogradari-vazan-deo-turisticke-ponude-iriga-25-07-2018

Život u Londonu ili Amsterdamu je neostvareni san za ljude širom sveta. Međutim, da nije zlato sve što sija potvrdio nam je mladi par, Engleskinja Vivien von Abendorff i Kalki Aporia, iz Holandije. Oni su pre 4 godine kupili kuću u selu Bešenovački Prnjavor, nedaleko od Sremske Mitrovice. Renovirali su je, uredili i odlučili da svoj dom i porodicu stvaraju na južnim padinama Fruške Gore. Tako je tradicionalna sremska kuća počela da odiše holandskim šarmom i pleni britanskom harizmom.
Tridesetjednogodišnja Vivijen rođena je u Londonu. „Moj rodni grad se sa pravom ubraja u jednu od najpoželjnijih svetskih metropola.

Ipak, prestonica Engleske, nije mesto gde čovek može da pronađe mir, tišinu i uslove da se bavi kreativnim poslom“, rekla je ona. Okruženi hiljadama automobila i zgrada, ljudi tamo maštaju o lepotama koje su oni pronašli baš u malom srpskom selu. „Moja majka je iz Vršca, pa sam često dolazila u Srbiju. Uvek su mi se dopadali srpski običaji, gostoljubivost i bliskost među ljudima. Međutim, nisam ni slutila da bih ovde jednoga dana mogla da živim“, dodaje ona. Napuštenu kuću u selu Bešenovački Prnjavor, voćnjak i plac od četrdesetak
ari, Vivien i Kalki su pronašli na internetu. Takvo imanje bi, kažu, u nekom selu u Engleskoj ili Holandiji koštalo više stotina hiljada evra. Zato su se samo jednim radosnim pogledom dogovorili da je kupe što pre.

Kada smo kupili imanje mislili smo da nam to bude kuća za odmor u letnjem periodu, kada nemamo posla u Engleskoj i Holandiji. U međuvremenu smo celoimanje uredili po našem ukusu i doneli na njega sve što nam je potrebno za život kakav želimo. Upoznali smo ovde mnogo dobrih i zanimljivih ljudi, pa smo počeli da dolazimo sve češće. Na kraju smo u maju prošle godine odlučili da se potpuno preselimo u Srbiju“, objašnjava tridesetpetogodišnji Kalki.

 

U svim dosadašnjim privredno-strateškim analizama i planovima koji su rađeni i pravljeni, kao i u poslednjem “Master planu”, Fruška gora se smatra velikim potencijalom razvoja Vojvodine, odmah iza neprikosnovene poljoprivrede.

Nije taj zaključak nikakva naročita novost ni mudrost, ali bez obzira što se to možda na prvi pogled ne primeti, Fruška gora polako menja svoje lice. Iako sudbine pojedinih fruškogorskih sela nisu baš vesele jer mnoga doživljavaju isto ono što i većina drugih sela u Srbiji, postoji sve više investitora koji ulažu novac u ozbiljne projekte po fruškogorskim brdima, što se da videti tek kad se dublje zađe u njena prostranstva.

Kako je jedina planina usred ravnice i na Fruškoj gori se najviše ulaže u poljoprivredu, i to govore podaci iz svih opština koje se oslanjaju na nju. Investira se najviše u voćarstvo, blago raste broj površina pod voćnjacima i vinogradima, kao i površina koje su zaštićene protivgradnom zaštitom, a beleži se i rast kapaciteta za skladištenje.

Iako će se svaki fruškogorski vinar, voćar, paor ili pčelar verovatno prvo požaliti na opšte uslove u kojima posluje, podaci govore da se kvalitet proizvoda sa Fruške gore iz godine u godinu poboljšava, kao i da se povećava broj proizvoda koji u sebi nose naziv “fruškogorski” ili na kojima se ističe takvo geografsko poreklo, što su, kako kažu u Privrednoj komori, pozitivni pokazatelji za kompletan region. U tome prednjače vinari i pčelari, ali i svi ostali vole da se pohvale da su im proizvodi s Fruške gore.


Uporedo s poljoprivredom, ali nešto manjim intenzitetom rastu i turistički kapaciteti fruškogorskog kraja, a to se posebno odnosi na opštinu Irig u kojoj se nalazi Vrdnik koji konstatno beleži rast broja i domaćih i stranih gostiju. Pogledom s obronaka oko Vrdnika i golim okom je vidljivo da je postao ozbiljan turistički centar. Iako se prvenstveno “proslavio” kao banja i rehabilitacioni centar, izgradnjom novih velikih kompleksa poput “Vrdničke kule”, velikog broja apartmana u okolini i širenjem sadržaja, Vrdnik se sve više nudi i mladima. Takav jedan sadržaj je i adrenalinski park u krošnjama šume na svega stotinak metara od ostataka stare Vrdničke kule, ali i moto kros teren, biciklističke šumske staze, staze za planinarenje i šetnju…


Nisu lepote Fruške gore promakle ni Novaku Đokoviću, koji na Pavlovačkom jezeru gradi vilu za svoju porodicu. To je izazvalo pravi potres u ovom kraju koji je za kratko vreme postao poznat jer su fotografije jezera i okoline brzo obišle svet, a cene nekretnina otišle u nebo. U ovom kraju meštani su za komšiju su dobili Đokoviće, dok se nedaleko od manastira Mala Remeta nadaju da će im u komšiluk stići vrh naše estrade.

Naime, novoizgrađeni kompleks luksuznih vila koje se prodaju, a koje sa obronka Fruške gore gledaju na ceo Srem, obilazili su navodno Zdravko Čolić i Lepa Brena tražeći za sebe mesto na vojvođanskoj planini.
Istina je da postoje mesta na Fruškoj gori koja i dalje zaobilaze i investitori i estrada, ali i do njih bi mogao da stigne neki “zamah”. Novi talas koji bi dodatno poboljšao položaj ovog kraja, mogao bi da usledi nakon izgradnje Fruškogorskog koridora čiji se početak očekuje, a koji bi skratio put i dobar deo Fruške gore oslobodio bremena “teškog” saobraćaja. Od države se očekuje i jačanje zaštite kompletnog područja kroz Nacionalni park, ali i druge nadležne službe jer su zagađenje, otpad i seča šume i dalje vodeći “komunalni” problemi. Na državi je i da poradi na kontroli svih vidova eksploatacije, kao i da pronađe novu namenu za kompleks stare Plućne bolnice na Iriškom vencu, objektima sa verovatno najvećim potencijalom na Fruškoj gori koji su napušteni pre više od dve decenije, a za koje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u poslednje vreme traži trajno rešenje. Za Letenku, koja u prethodnim decenijama postala sinonim za đačke eksurzije je pronađeno i ovo naselje na Fruškoj gori će uskoro biti u potpunsti rekonstruisano.

Srpska pravoslavna crkva sa svojih 16 manastira širom Fruške gore i ranije je bila jedan od “ekonomskih faktora” jer oni već duže vreme “popravljaju prosek” poseta Fruškoj gori, pogotovo kada su jednodnevni izleti u pitanju. Restitucijom Crkvi je nedavno vraćeno i oko 6.000 hektara zemljišta koje je do tada bilo u sklopu Nacionalnog parka Fruška gora, tako da SPC upravlja ogromnom površinom planine. Iz Crkve je ranije najavljeno da se planiraju investicije na Fruškoj gori, odnosno da će se raditi na adaptaciji nekih objekata koji su im vraćeni i otvaranju centara u sklopu SPC. Osim toga u SPC je rečeno da imaju kapacitete da formiraju adekvatan sistem upravljanja imovinom koja im je vraćena na Fruškoj gori i da njihovo preuzimanje površina koje su bile pod upravom Nacionalnog parka neće ostaviti negativne posledice.


Po običaju, negativnih posledica će sigurno biti za dve nedelje kada će se za 1. maj na Frušku goru popeti desetine hiljada ljudi od kojih mnogi sa sobom ostave previše tragova svoje posete. Menjanje tih navika jedan je od osnovnih preduslova da od Fruške gore napravimo vojvođansku verziju Toskane.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Prvi vesnici proleća na Fruškoj gori jesu visibabe, kukurek, procepak i sase koje prve procvetaju po šumama i livadama, ali zašto ne i tekunice koje nakon zime počinju da izlaze iz svojih podzemnih skloništa?

Velika populacija njih nalazi se na pašnjaku.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31