Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

Fruškogorska opština Irig prepoznala je razne segmente turizma kao okidač razvoja, te su i poljoprivreda, voćarstvo, ugostiteljstvo, vinogradarstvo viđeni u funkciji turističke ponude. Bogom dani uslovi za uzgoj grožđa i proizvodnju vina, sa dovoljno sunca, ne previše kiše, posebno na južnoj padini gde je smeštena većina vinograda Miroslava Kovačevića, učinili su da ovaj Irižanin postane svojevrstan brend za sebe, te podstakne i druge vinare, sa kojima rado sarađuje.

Jovana Stojković iz Vinarije „Kovačević” kaže da oni uvek pomažu malim vinarima, i znanjem kada proširuju posao, ali i kad je reč o otkupu grožđa od kooperanata.

Kovačević je na samom ulasku u Irig otvorio restoran kapaciteta 200 mesta, u kom se mogu degisturati vina, koja su sada već čuvena i u inostranstvu, ali i uživati u pogledu na padine Fruške gore i miru prirode. Idealna lokacija i sremačko gostoprimstvo privlače brojne goste s raznih strana.

- Irižani su dosta ponosni na našu vinariju, svi se znamo, a prepoznatljivi smo u celoj zemlji, pa i šire -kaže Jovana Stojković i dodaje da su imali goste iz Španije. Italije, Francuske, Rusije, Nemačke, Švedske, Norveške, Australije, Amerike, Japana, Kine, čak i iz Ekvadora, Egipta i Irana. Prema njenim rečima, nema države iz koje bar neki strani gost nije došao da ruča i popije čašu vina u njihovom restoranu. Dosta ljudi dođe po preporuci, a svaki drugi stranac nas preporuči i onda nam dođu njihovi prijatelji, koje sve rado ugostimo.

Za anegdote iz vinarije „Kovačević” najzaslužniji je žako papagaj Đole, koji je ljubimac restorana i koji rado pozdravi goste ili da neku opasku, jer pripada vrsti koja može da nauči neograničen broj reči za života dugog i do 80 godina. Đole je još uvek mlad, ali ume da zbuni goste imitirajući zvono njihovog telefona, nakon čega dobije smeh i uživa što je privukao pažnju.

Gosti, ipak, najviše dolaze zbog vina. Jovana Stojković koja je profesionalni somelijer, podelila je sa nama neke od tajni zanata:

- Barici u kojima stoji vino, a koji se nalaze u Starom podrumu Irig, koriste se dva do tri puta kod redovnih proizvodnji, kad su u pitanju linije tipa „aurelijus”, „šardone”, a kod nekih posebnih vrsta vina i S edicija koriste se samo jednom - ističe Stojković i dodaje da se to radi zbog kvaliteta vina, jer što duže stoji vino u bačvi, gube se ukusi, tanini, taj deo koji je potreban da bi vaše vino, svaki put kada ga flaširate, imalo približno isti ukus, a nikako lošiji kvalitet.

 

Vinarija „Kovačević” izabrala je da barike čuva u Starom podrumu, zbog tradicije, ali i samog položaja vinarije, jer je na samom putu, i sutra kada postane vinski centar i dobije svoj podrum za degustacije biće lako dostupan gostima, potvrđuje Stojković i napominje da sam položaj proizvodnje vina u ovoj vinariji počinje na najvišoj tački, a završava se u podrumu, i dosta se koristi slobodan pad vina, odnosno gravitacija za dopremanje samog vina, od prve faze proizvodnje, do poslednjeg dela, gde leži u bačvama. Pored slobodnog pada koriste se i pumpe, ali u maloj meri.

- Važno je i napomenuti da svo grožđe beremo ručno i prva selekcija se radi u samom vinogradu - kaže Stojković. - Grožđe u gajbicama stiže u vinariju, gde zaposleni uz pokretne trake prave selekciju odbacujući ono koje ne valja.

- Ukoliko je prošao neki nezreo grozd, list ili slično, to se takođe sve ručno otklanja, sva nečistoća se otklanja, kako bi vino bilo što kvalitetnije. Grožđe ide u mušinu za muljanje potom, takozvanu muljaču, gde se od grožđa odvajaju peteljke, a zatim u prese na istiskivanje soka pa sledi fermentacija - kaže Jovana.

Miroslav Kovačević kupio je i najstariju kuću u Irigu, jednu od najstarijih u Vojvodini, koju namerava da spasi od potpunog propadanja, renovira je i od nje napravi vinsku kuću u kojoj će se degustirati fruškogorska vina, potvrđuje Jovana Stojković.

Degustacije su poseban doživljaj jer uz posebna vina ide pažljivo birana hrana. Uvek se počinje sa penušavim vinima, nakon kojih se služe brusketi, uz sovinjon idu njoke sa sirom i žalfijom, te se tako slažu ukusi redom.

- Degustacija se uvek završava slatkim desertnim vinom koje ide uz desert i uvek su lepe reakcije gostiju, jer pri obilasku Starog podruma vide proizvodnju, te dođu u vinsku kuću i sede i uživaju u pogledu na Frušku goru, pa je ugođaj potpun- kaže Stojković i napominje da je ljubiteljima lepog vina to zaokružena priča.

U sklopu Starog podruma, gradi se prodavnica vina, sala za degustacije, zatim odvojeni deo sa arhivskim vinima, ali i apartmani.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-i-vinogradari-vazan-deo-turisticke-ponude-iriga-25-07-2018

Život u Londonu ili Amsterdamu je neostvareni san za ljude širom sveta. Međutim, da nije zlato sve što sija potvrdio nam je mladi par, Engleskinja Vivien von Abendorff i Kalki Aporia, iz Holandije. Oni su pre 4 godine kupili kuću u selu Bešenovački Prnjavor, nedaleko od Sremske Mitrovice. Renovirali su je, uredili i odlučili da svoj dom i porodicu stvaraju na južnim padinama Fruške Gore. Tako je tradicionalna sremska kuća počela da odiše holandskim šarmom i pleni britanskom harizmom.
Tridesetjednogodišnja Vivijen rođena je u Londonu. „Moj rodni grad se sa pravom ubraja u jednu od najpoželjnijih svetskih metropola.

Ipak, prestonica Engleske, nije mesto gde čovek može da pronađe mir, tišinu i uslove da se bavi kreativnim poslom“, rekla je ona. Okruženi hiljadama automobila i zgrada, ljudi tamo maštaju o lepotama koje su oni pronašli baš u malom srpskom selu. „Moja majka je iz Vršca, pa sam često dolazila u Srbiju. Uvek su mi se dopadali srpski običaji, gostoljubivost i bliskost među ljudima. Međutim, nisam ni slutila da bih ovde jednoga dana mogla da živim“, dodaje ona. Napuštenu kuću u selu Bešenovački Prnjavor, voćnjak i plac od četrdesetak
ari, Vivien i Kalki su pronašli na internetu. Takvo imanje bi, kažu, u nekom selu u Engleskoj ili Holandiji koštalo više stotina hiljada evra. Zato su se samo jednim radosnim pogledom dogovorili da je kupe što pre.

Kada smo kupili imanje mislili smo da nam to bude kuća za odmor u letnjem periodu, kada nemamo posla u Engleskoj i Holandiji. U međuvremenu smo celoimanje uredili po našem ukusu i doneli na njega sve što nam je potrebno za život kakav želimo. Upoznali smo ovde mnogo dobrih i zanimljivih ljudi, pa smo počeli da dolazimo sve češće. Na kraju smo u maju prošle godine odlučili da se potpuno preselimo u Srbiju“, objašnjava tridesetpetogodišnji Kalki.

 

U svim dosadašnjim privredno-strateškim analizama i planovima koji su rađeni i pravljeni, kao i u poslednjem “Master planu”, Fruška gora se smatra velikim potencijalom razvoja Vojvodine, odmah iza neprikosnovene poljoprivrede.

Nije taj zaključak nikakva naročita novost ni mudrost, ali bez obzira što se to možda na prvi pogled ne primeti, Fruška gora polako menja svoje lice. Iako sudbine pojedinih fruškogorskih sela nisu baš vesele jer mnoga doživljavaju isto ono što i većina drugih sela u Srbiji, postoji sve više investitora koji ulažu novac u ozbiljne projekte po fruškogorskim brdima, što se da videti tek kad se dublje zađe u njena prostranstva.

Kako je jedina planina usred ravnice i na Fruškoj gori se najviše ulaže u poljoprivredu, i to govore podaci iz svih opština koje se oslanjaju na nju. Investira se najviše u voćarstvo, blago raste broj površina pod voćnjacima i vinogradima, kao i površina koje su zaštićene protivgradnom zaštitom, a beleži se i rast kapaciteta za skladištenje.

Iako će se svaki fruškogorski vinar, voćar, paor ili pčelar verovatno prvo požaliti na opšte uslove u kojima posluje, podaci govore da se kvalitet proizvoda sa Fruške gore iz godine u godinu poboljšava, kao i da se povećava broj proizvoda koji u sebi nose naziv “fruškogorski” ili na kojima se ističe takvo geografsko poreklo, što su, kako kažu u Privrednoj komori, pozitivni pokazatelji za kompletan region. U tome prednjače vinari i pčelari, ali i svi ostali vole da se pohvale da su im proizvodi s Fruške gore.


Uporedo s poljoprivredom, ali nešto manjim intenzitetom rastu i turistički kapaciteti fruškogorskog kraja, a to se posebno odnosi na opštinu Irig u kojoj se nalazi Vrdnik koji konstatno beleži rast broja i domaćih i stranih gostiju. Pogledom s obronaka oko Vrdnika i golim okom je vidljivo da je postao ozbiljan turistički centar. Iako se prvenstveno “proslavio” kao banja i rehabilitacioni centar, izgradnjom novih velikih kompleksa poput “Vrdničke kule”, velikog broja apartmana u okolini i širenjem sadržaja, Vrdnik se sve više nudi i mladima. Takav jedan sadržaj je i adrenalinski park u krošnjama šume na svega stotinak metara od ostataka stare Vrdničke kule, ali i moto kros teren, biciklističke šumske staze, staze za planinarenje i šetnju…


Nisu lepote Fruške gore promakle ni Novaku Đokoviću, koji na Pavlovačkom jezeru gradi vilu za svoju porodicu. To je izazvalo pravi potres u ovom kraju koji je za kratko vreme postao poznat jer su fotografije jezera i okoline brzo obišle svet, a cene nekretnina otišle u nebo. U ovom kraju meštani su za komšiju su dobili Đokoviće, dok se nedaleko od manastira Mala Remeta nadaju da će im u komšiluk stići vrh naše estrade.

Naime, novoizgrađeni kompleks luksuznih vila koje se prodaju, a koje sa obronka Fruške gore gledaju na ceo Srem, obilazili su navodno Zdravko Čolić i Lepa Brena tražeći za sebe mesto na vojvođanskoj planini.
Istina je da postoje mesta na Fruškoj gori koja i dalje zaobilaze i investitori i estrada, ali i do njih bi mogao da stigne neki “zamah”. Novi talas koji bi dodatno poboljšao položaj ovog kraja, mogao bi da usledi nakon izgradnje Fruškogorskog koridora čiji se početak očekuje, a koji bi skratio put i dobar deo Fruške gore oslobodio bremena “teškog” saobraćaja. Od države se očekuje i jačanje zaštite kompletnog područja kroz Nacionalni park, ali i druge nadležne službe jer su zagađenje, otpad i seča šume i dalje vodeći “komunalni” problemi. Na državi je i da poradi na kontroli svih vidova eksploatacije, kao i da pronađe novu namenu za kompleks stare Plućne bolnice na Iriškom vencu, objektima sa verovatno najvećim potencijalom na Fruškoj gori koji su napušteni pre više od dve decenije, a za koje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u poslednje vreme traži trajno rešenje. Za Letenku, koja u prethodnim decenijama postala sinonim za đačke eksurzije je pronađeno i ovo naselje na Fruškoj gori će uskoro biti u potpunsti rekonstruisano.

Srpska pravoslavna crkva sa svojih 16 manastira širom Fruške gore i ranije je bila jedan od “ekonomskih faktora” jer oni već duže vreme “popravljaju prosek” poseta Fruškoj gori, pogotovo kada su jednodnevni izleti u pitanju. Restitucijom Crkvi je nedavno vraćeno i oko 6.000 hektara zemljišta koje je do tada bilo u sklopu Nacionalnog parka Fruška gora, tako da SPC upravlja ogromnom površinom planine. Iz Crkve je ranije najavljeno da se planiraju investicije na Fruškoj gori, odnosno da će se raditi na adaptaciji nekih objekata koji su im vraćeni i otvaranju centara u sklopu SPC. Osim toga u SPC je rečeno da imaju kapacitete da formiraju adekvatan sistem upravljanja imovinom koja im je vraćena na Fruškoj gori i da njihovo preuzimanje površina koje su bile pod upravom Nacionalnog parka neće ostaviti negativne posledice.


Po običaju, negativnih posledica će sigurno biti za dve nedelje kada će se za 1. maj na Frušku goru popeti desetine hiljada ljudi od kojih mnogi sa sobom ostave previše tragova svoje posete. Menjanje tih navika jedan je od osnovnih preduslova da od Fruške gore napravimo vojvođansku verziju Toskane.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Prvi vesnici proleća na Fruškoj gori jesu visibabe, kukurek, procepak i sase koje prve procvetaju po šumama i livadama, ali zašto ne i tekunice koje nakon zime počinju da izlaze iz svojih podzemnih skloništa?

Velika populacija njih nalazi se na pašnjaku.

Priču o tome kako su nam Slovenci “ukrali” ajvar i zaštitili to ime u svetu, retki nisu čuli. Stvari su, ipak, kako objašnjavaju stručnjaci, po Srbiju mnogo bolje. Ajvar, kao takav, ne može da se zaštiti, jer je to generičko ime. Zaštićeno može da bude samo ime proizvoda sa geografskim poreklom, a to su, srećom, Leskovčani već uradili.

I pored toga što je ajvar “sačuvan”, ostaje gorak ukus u ustima, jer je Srbija, zasada, i pored toga što ima mnogo toga da pokaže, u svetu zaštitila samo tri proizvoda - leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca, i med sa Fruške gore. Elaborate za zaštitu geografskog porekla, ima, međutim, više od 50 proizvoda, ali tu prednost retko ko koristi.

Sad je vreme za ajvar

- U slučaju proizvoda kao što je ajvar, upravo mu poreklo garantuje kvalitet - jasan je Stevica Marković, iz Udruženja “Leskovački ajvar” koje je zaštitilo ovaj delikates, ali i iz Saveza proizvođača tradicionalnih proizvoda iz Srbije - “Original Srbija”, čiji su osnivači Udruženje “Futoški kupus”, Udruženje proizvođača “Leskovački ajvar”, Društvo pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada, Opštinsko udruženje pčelara “Homolje” Žagubica i Udruženje proizvođača sjeničkog jagnjeta “Sjeničko jagnje”.

Ovim udruženjima, kako objašnjava Marković, cilj je upravo da zaštite i “brendiraju” ono najbolje što Srbija ima, i da to na najbolji mogući način predstave ne samo u našoj zemlji, već i u svetu.

- Da bi se dobio proizvod koji ima zaštitu, mora da se poštuje elaborat, a to znači da se rade analize, kao i da sve bude u legalnim tokovima, pa samim tim i proizvod mora da ima nešto višu cenu - jasan je Marković. - Sa druge strane, međutim, kada potrošač kupi proizvod sa poreklom, siguran je šta je kupio, a i koje je osnovno značenje domaćeg, jer nema aditiva, konzervansa, veštačke boje... Takve proizvode strogo kontrolišu sertifikacione kuće, a svi oni koji kupuju proizvode bez sertifikacije ne mogu biti sigurni šta kupuju.

Stručnjaci Instituta za prehrambene tehnologije, novosadske institucije koja je pomogla i podržala proces sertifikacije većine domaćih zaštićenih proizvoda, objašnjavaju kako je lista ovih proizvoda relativno kratka - ima ih samo 52.

Do drugog stepena zaštite, koji podrazumeva da određeni proizvođači dobiju pravo da nose oznaku porekla, objašnjavaju u Institutu, stiglo je samo desetak proizvoda, a samo tri proizvoda se plasiraju sa ovom oznakom.

U Pirotu sve miriše na ajvar

Pravo da se nosi ova oznaka, jasni su stručnjaci, ne znači da je posao završen. On je, kako kaže, tada tek na početku, jer su tada stvoreni uslovi da se započne kampanja propagiranja ovog proizvoda, kao tradicionalnog, i specifičnog za određeni kraj.

- Nažalost, i priča o sertifikaciji kod nas nije imala svoj kontinuitet, već smo imali uspone i padove uz veću ili manju podršku države, a ako se uzme u obzir da je to proces koji dugo traje, i da se u pravilu štite proizvodi koje proizvodi veći broj ljudi, jasno je koliko je truda potrebno da se oni udruže i da se to privede kraju - kažu na Institutu. - Bilo bi veoma korisno kada bi još veći broj proizvoda dobio ovakav stepen zaštite.

MOGU I "VELIKI"

U Hrvatskoj imamo primer kako su se tradicionalnoj proizvodnji, koja karakteriše proizvode sa geografskim poreklom, pridružili i veliki proizvođači.

- Baranjski kulen ima zaštićeno poreklo, i proizvode ga mali proizvođači - ističu upućeni. - Ovom poslu, takođe, pridružio se, poštujući tradicionalnu tehnologiju i veliki proizvođač - “Belje”, koji upravo na tom proizvodu želi da gradi svoj brend i nastup na svetskom tržištu.

KUPCI TRAŽE SPECIFIČNO

Italija, ukazuju stručnjaci, ima više od 1.000 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Za to imaju i te kako dobar razlog, jer je poznato da kupci, posebno oni sa bogatih tržišta, traže specifične proizvode, kvalitetne ali i sa nekim drugačijim, neobičnim karakteristikama.

Izvor: www.novosti.rs

Grupa entuzijasta ili kako sebe nazivaju - "eko ljudi" iz Nemačke, Švajcarske i Srbije, započela je u fruškogorskom selu Jazak pilot projekat koji će oživeti organsku proizvodnju u ovom kraju, pre svega u domenu stočarstva. Reč je o Centru za ruralni razvoj i primenjeno učenje CERUDA (Center for Rural Development and Applied Learning), a ovo je samo deo njihovih planova na obroncima Fruške gore. Namera im je, naime, da ovde razviju i edukativni centar u kome će organizovati seminare i radionice u vezi sa održivošću u ruralnom području, uz praktične primere, a najavljuju i obnovu zadruga i dugoročno dobre perspektive za turizam u ovom kraju.

Tako bi Jazak, uz dobre izglede za razvoj poljoprivrede i zaustavljanje depopulacije sela, posle dugo vremena mogao da oživi, a međunarodni tim garantuje prepoznatljivost i van granica Srbije.

- Još 2012. godine nas nekoliko je držalo kurseve o održivosti u centralnoj Srbiji, odnosno selu Koštunići, za postdiplomce iz celog sveta. Dr Rodžer Baud iz Švajcarske, jedan od naših partnera, imao je kompaniju koja je držala takozvane YES kurseve (Youth on Sustainability), a želeo je da ima i fiksno mesto sa opremom za seminare, gde bi mladi ljudi mogli da dođu i rade na realnim projektima u ruralnom okruženju, odnosno da se bave održivošću u malim selima. Tako je i nastala početna ideja - objašnjava u razgovoru za eKapiju Georg Švajsfurt (Georg Schweisfurth), nemački stručnjak za organsku poljoprivredu koji je u svom selu u blizini Minhena još pre tridesetak godina započeo porodični biznis proizvodnje i prerade mesa.

On ističe da bi pilot projekat u Jazaku u budućnosti mogao da uključi i farme, stare zanate i rukotvorine, ali i zelenu energiju i rešavanje problema otpadnih voda, kao i drugih izazova na koje nailaze lokalne samouprave.

- Srbija nam je izgledala kao savršena zemlja za edukativni centar poput Jazaka, zato što nije zasićena primerima iz EU, a opet pripada praktično centralnoj Evropi - navodi naš sagovornik.


Svoju ideju o organskoj proizvodnji u Jazaku, Švajsfurt je predstavio na međunarodnoj konferenciji održanoj početkom aprila u Privrednoj komori Srbije, a Centar za organsku proizvodnju ove ustanove najavio je tada da će i oni pružiti podršku ovom pilot projektu u našoj zemlji.

- Prvi pravi projekat koji sprovodimo u Srbiji je "Happy Pigs Jazak". To je svojevrsna pilot verzija onoga što moja porodica već radi u Nemačkoj. Reč je o konceptu oslobađanja životinja iz tesnih štala, gde im pružamo prostor i slobodu da trče unaokolo, kupaju se u blatu, osete sunce, kišu, vetar... Veoma smo ponosni na ovaj princip rada, a prvi "Happy Pig" farmer u Srbiji je Branko Bojić iz Jazaka - ističe Švajsfurt i dodaje da će aktivnosti biti naučno praćene, kako bi projekat postao šablon za druge farmere koji budu želeli da se priključe.

Sagovornik eKapije je u svojoj domovini, razvijajući ovaj vid poljoprivrede, uspeo da oživi prazna sela, poput Hermansdorfera u Bavarskoj. Prema njegovim rečima, bilo je potrebno nekoliko generacija da se u potpunosti razvije posao koji je počeo proizvodnjom i preradom mesa karakterističnom za male manufakture, da bi danas stigao do značajnih klaničnih i preradnih kapaciteta u ruralnoj sredini.

- Organska poljoprivreda je za nas uvek osnova na kojoj možemo graditi različite veštine. Lično nikada nećemo biti zainteresovani za "otimanje" zemlje, kao što se dešava širom sveta, već ćemo se truditi da i u Srbiji ubedimo poljoprivrednike da konvertuju svoju proizvodnju u organsku.

Zdrava hrana dovodi turiste

Georg Švajsfurt navodi da će novac za dalji razvoj projekta u Jazaku obezbeđivati vremenom, onako kako budu napredovale aktivnosti, kao i izgradnja edukativnog centra, a u toku je prikupljanje sredstava za novu zgradu u kojoj će se održavati seminari.

- Ovo će biti godina radova na Brankovoj farmi i edukativnom centru. Naime, centar je stara farmerska zgrada sa nešto zemlje u brdu koju smo kupili, renovirali i gde su već počeli različiti kursevi koje uglavnom drži naš partner Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada. Ovaj edukativni centar je otvoren za svaku vrstu seminara ili obrazovne aktivnosti, a planiramo da ga uz sopstvene radionice izdajemo i na korišćenje organizovanim grupama.

Nemački stručnjak se nada da će veliki broj ljudi biti zainteresovan da im se pridruži na kursevima i da će tako doći u kontakt sa partnerima u Srbiji, poput farmera, mesara, pekara... Tu se javljaju i prilike za lokalne stanovnike u Jazaku, kroz eventualno zapošljavanje ili saradnju.

- Cilj nam je da obnovimo i lokalne zajednice, kako ne bi bile previše zahvaćene globalizacijom. To omogućava stabilniji život, zasnovan na poverenju.

Najavljuje i obnovu poljoprivrednih zadruga.

- Stare zadruge nisu u dobrom stanju, jer skoro ništa nije ostalo od bivšeg komunističkog jugoslovenskog sistema, tako da razmišljamo o nekom novom modelu okupljanja proizvođača. Udruživanje znači "raditi zajedno", a to mora da se dogodi da bismo bili uspešni. Trenutno se svaki poljoprivrednik bori sam za sebe, što nije nimalo lako.

Za punu realizaciju ideje koju je sproveo u Nemačkoj, u Srbiji će, smatra Georg Švajsfurt, verovatno biti potrebne decenije.

- Primenjiva je u većini delova, ali naravno, postoje specifičnosti koje se razlikuju - proizvodi, ukusi, potrebe uopšte. Jazak svakako neće biti kopija Hermansdorfera, ali ima stvari od kojih naš edukativni centar može da uči, baš kao i obrnuto. Zato smo nedavno organizovali studijsku posetu Nemačkoj za grupu uzgajivača svinja iz Srbije - kaže Švajsfurt.

Partneri

Grupu entuzijasta koja je započela pilot projekat u Jazaku čine - Jens Soth, stručnjak za poljoprivredu i useve iz švajcarske organizacije Helvetas Zurich, Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada, dr Milan Mirković, lekar iz Beograda, dr Susanne Rohs, nemački geograf, dr Rodžer Baud, dr Kristof Švingenštajn (Christoph Schwingenstein), izdavač i vlasnik organske farme svinja, dr Ulrih Suter, ekolog i bivši profesor Univerziteta u Cirihu, i Georg Švajsfurt.

M. A.

 

Izvor: http://www.ekapija.com 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30