Fond za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine i ove godine će nastaviti da daje subvencije poljoprivrednicima u nameri da ih osnaži i poljoprivredu učini glavnom okosnicom ekonomskog razvoja zemlje.

Sve je više zahteva zemljoradnika za subvencije, koje znaju da budu i 60 odsto od ukupne vrednosti investicija. Kod poljoprivrednih preduzetnika polako se uliva poverernje u državu da novac dobijen posredstvom Fonda za razvoj poljoprivrede neće morati vraćati pa je na tribinama organizovanim po selima prepuno poljoprivrednika namernih da od predstavnika Fonda iz prve ruke čuju koliko se u procentima kreću subvencije i za šta mogu konkurisati.

„Svi koji su lane konkurisali za protivgradnu zaštitu, dobili su subvencije od Fonda za razvoj poljoprivrede, oni koji su konkurisali za navodnjavanjavanje su gotovo svi dobili, ali nisu dobili svi koji su hteli da kupe novi traktor“, kaže dirketor Fonda Aleksandar Bogdanović.

„U susretu s poljoprivrednicima vidim zadovoljstvo. Smatram da smo uspeli da poljoprivredu podignemo na noge, ali tu granu privrede, osim uz podsticaje, dalje treba razvijati i putem zadrugarstva. U nekim mestima poljoprivredni preduzetnici dobro posluju oslanjajući se na zadruge, ali u mestima gde ih nema, treba ih osnivati, jer one pružaju malim poljoprivednim proizvođačima mogućnost da rod prodaju.“

Po rečima direktora Bogdanovića, ove godine je iz budžeta Pokrajine Fondu za razvoj poljoprivrede pripalo 520 miliona dinara za subvencije poljoprivredne delatnosti, što je najviše novca od kada je Fond 2000. godine osnovan.

 

Sremci i Banaćani
O direktorovim rečima, za kredite se najviše javljaju zemljoradnici iz Srema i Bačke, a slabo iz Banata.

„Poljoprivrednici iz okoline Stare Pazove i Sremske Mitrovice su dobro organizovani i informisani i traže sve što država nudi za podizanje voćnjaka, plastenika, protivgradni zaštutu, dok iz Bačke traže najviše za traktore i male kombajne za berbu malina, a iz Banata za razvoj ovčarstva. Za kupovinu ovaca iz Nemačke i Francuske odborili smo četiri kredita stočarima iz okoline Zrenjanina, dvojici iz Novog Bečeja i po jedan kredit je otišao u Gajdobru i u Karađorđevo“, ističe Bogdanović, i posebno navodi primer jednog stočara koji, iako je imao odbren kredit za tov junadi, nije ga realizovao jer nije imao ovde tržište da kupi goveda.

„To je i deset odsto više novca nego što je Fondu bilo na raspolaganju u 2017, dok će mere podsticaja ostati iste. I nadalje će se subvencionisati kupovina poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora, i priključnih mašina, zatim podsticati razvoj ovčarstva, tov junadi, podizanje voćnjaka, staklenika, postavljanje protivgradne zaštite…“, kaže Bogdanović, navodeći da je lane, računajući i kreditne linije, u poljoprivredu pokrajine uloženo blizu 600 miliona dinara.

Njegova očekivanja su da će se, kao i lane, i ove godine najviše poljoprivrednika javati radi kupovine traktora jer, po proceni Inistuta Poljoprivrednog fakulteta za mehanizaciju, njive se obrađuju traktorima starim između 16 i 18 godina, a namera države je da se starosna granica mehanizacije spusti ispod deset godina.

 

Iz IPARD-a 160 miliona evra
Direktor Bogdanović kaže da će se sada subencije davati i preko IPARD programa jer je naša zemlja iz pretpristupnih fondova EU dobila 160 miliona evra.

„Osim od Fonda za razvoj poljoprivrede, zemljoradnici će novac dobijati i iz IPARD programa. Te subvencije će ići preko Uprave za agrarna plaćanja, i one će biti bespovratne u određenim procentima, a ostatak do cene koštanja investicija zemljoradnici će plaćati kreditom. Očekuje se da ove godine u poljoprivredu bude uloženo oko 700 miliona dinara putem subvencija i kreditnim linijama“, ističe Bogdanović.

„Prošle godine smo odobrili ukupno 440 kredita, od kojih se 330 odnosilo na kupovinu traktora i priključne mehanizacije .To je bio ujedno i najpovoljniji kredit – s kamatom od jedan odsto na godišnjem nivou, dok je Fond davao subvencije 60 odsto u odnosu na cenu traktora“, navodi Bogdanović, i kaže da je to bila velika pomoć zemljoradnicima kada na ukupnu cenu traktora od, na primer, 20.000 evra, dobiju od Fonda, odnosno države, bespovratno 12.000 evra, preračunatih u dinarima, a preostalih osam hiljada evra mogu da plate u mesečnim ratama na pet godina.

On ističe da suša nije ugrozila naplatu kredita i da se oni izmiruju bezmalo stopostotno.

„Imali smo nekoliko zahteva da se mesečne rate odlože zbog suše, ali su to bili pojedinačni slučajevi koji su se naposletku završili plaćanjem kreditne rata, što ne treba da čudi jer su ovdašnji poljoprivrednici savesni ljudi“, naglašava prvi čovek Fonda za razvoj poljoprivrede AP Vojvodine.

Z. Delić

https://www.dnevnik.rs

PKS i RAS, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, organizuju nastup 15 domaćih kompanija iz sektora proizvodnje i prerade voća i povrća, konditorskih i eko proizvoda, mesnih prerađevina i pića, na međunarodnom sajmu prehrane WorldFood koji se od 11. do 14. septembra održava u Moskvi. Proizvodne i izvozne kapacitete na sajmu u Moskvi predstaviće: Agroprom Gornji Tavankut, Bahus Paraćin, Karneks Vrbas, Ćirić Agro Titel, EkoAgri Srbija Bela Crkva, GMP Jarmenovci, ITN Grupa Beograd, Jafa Crvenka, Jugprom Leskovac, Lučić Grupa Sombor, Miraks Agrar Beograd, Vino Župa, PIK Južni Banat Bela Crkva, Pionir Subotica, Zlatiborac Mačkat. WorldFood je odlična prilika za kompanije iz Srbije da predstave svoju ponudu najvećim regionalnim kupcima prehrambenih proizvoda, uspostave kontakte i sklope poslovne aranžmane. Prošle godine srpske firme na sajmu u Moskvi dogovorile su nove poslovne aranžmane vredne preko sedam miliona evra. Organizatori izložbe Srbije i nastupa domaćih kompanija u okviru Nacionalnog štanda su Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS) uz podršku UNDP Srbija u okviru Projekta „Pomoć za trgovinu – podrška proizvodnim kapacitetima u poljoprivrednom sektoru“, koji finansira Ruska Federacija /UNDP Fond za razvoj. World Food Moscow je jedan od vodećih međunarodnih sajmova iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Postoji već više od 20 godina i održava se na preko 56.000 m² u okviru sajamskog izložbenog prostora „Ekspocentar“. U 2016. godini sajam je posetilo oko 29.000 posetilaca iz 89 zemalja koji su imali priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 1.400 izlagača iz 65 zemlje sveta. Ruska Federacija je treći trgovinski partner Srbije. U prvih šest meseci 2017, robna razmena dostigla je skoro 1,3 milijarde dolara. Izvoz iz Srbije na rusko tržište vredeo je 471 milion dolara i veći je za 24,1 odsto nego u prvom polugođu 2016. Očekuje se da do kraja godine izvoz u Rusiju premaši milijardu dolara. U sektoru prehrane Srbija beleži rast izvoza voća i povrća, mlečnih proizvoda i napitaka, mesa i mesnih prerađevina.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30