Beograd-Šabac 09.03.2018 - NLB Banka Beograd je otvorila ekspozituru u Šapcu 2016. godine, upravo u periodu održavanja Sajma poljoprivrede, ističući na taj način svoju posvećenost poslovanju sa poljoprivrednicima

„U podršku agro biznisu krenuli smo 2015. godine, stavljajući poljoprivredu među najvažnije strateške prioritete svog poslovanja. Konstantno smo jačali podršku ovom segmentu, uvećavajući višestruko iznos plasmana iz godine u godinu. U 2017. godini, u podršku poljoprivredi smo investirali gotovo 50 miliona evra i dostigli tržišno učešće od preko 10 odsto" objasnila je na otvaranju ovogodišnjeg Sajma poljoprivrede u Šapcu Biljana Petrović, direktorka Odeljenja za upravljanje prodajom agro biznisu NLB Banke.

Ona je istakla da odlični rezultati NLB Banke u radu sa poljoprivredom proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – NLB NA POLJU. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju.

NLB Banka u svojoj ponudi ima široku lepezu proizvoda i usluga namenjenih poljoprivrednicima, od otvaranja i vođenja računa gazdinstva, elektronskog i mobilnog bankarstva, platnih kartica i kredita za sve potrebe gazdinstva. Banka poljoprivrednicima omogućava da izaberu tip kredita i model otplate koji su usklađeni sa fazama konkretnog tipa proizvodnje, koji se svakako razlikuje  kod npr. proizvodnje žitarica, voćarstva, stočarstva i drugih tipova poljoprivrednih delatnosti. U tom smislu, plan otplate se može prilagoditi ciklusa proizvodnje, a rate otplaćivati u mesečnim, tromesečnim, šestomesečnim ratama ili nakon godinu dana. Uslovi finansiranja direktno zavise od odabranog tipa, iznosa i ročnosti kredita i prilagođavaju konkretnom gazdinstvu.

 

NLB Banka je posvećena poljoprivredi i u domenu društveno odgovornog poslovanja. U ovom segmentu, raspisala je, sedmu godinu za redom, NLB Organic konkurs namenjen organskim proizvođačima, na komeće tri najbolja projekta nagraditi iznosom od milion i po dinara.

                   

 

 

Uprkos očekivanjima da poljoprivrednici u Srbiji nisu dobro razumeli kako funkcioniše podrška EU u okviru IPARD programa za Srbiju, ipak neki su shvatili kako se može konkurisati i u koje svrhe. Tako je, kako Agrobiznis magazin saznaje u Ministarstvo poljoprivrede odnosno Upravi za agrarna plaćanja prispelo oko 300 zahteva, najviše za nabavku taktora. Kao što se može pretpostaviti značajan broj zahteva predat je poslednjeg dana 26.2.2018. kada je istekao konkurs, a treba sačekati da stignu i zahtevi koji su poslati poštom. Ono što je važno naglasiti, svi oni koji su ispunili uslove, mogu računati da su im sredstva praktično odobrena jer nije bilo više zahteva nego što je sredstava na raspolaganju. 

Zanimljivo je da je u Republici Hrvatskoj prilikom prvog poziva za IPARD prispelo svega 70 zahteva, a naravno najveći uspeh u korišćenju fondova EU imali su slovenci.

Prema rečima glavnog i odgovornog urednika, Agrobiznis magazina, Gorana Đakovića nešto manje zahteva je pristiglo prema njegovom mišljenju i iz razloga jer je slična mera primenjena prošle godine iz nacionalnog budžeta. "Treba imati u vidu i to da je postojao veoma fleksibilan konkurs za mlade poljoprivrednike, tako da su značajna sredstva plasirana na ovaj način u poslednjem kvartalu 2017. godine" naglađava Đaković. On očekuje da će u narednim pozivima za predaju zahteva biti mnogo veće interesovanje kada proizvođači uoče kako sistem funkcioniše i kada prva sredstva onima koji su sada konkurisali, legnu na račun. 

Detaljnije u novom broju Agrobiznis magazina (15. mart 2018. godine) http://agrobiznis.rs/ 

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova, saznaje „Blic”. Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela. Ako je suditi po saznanjima “Blica” iz Nemanjine 11, Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja “Blica”.

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova - kaže Nedimović za “Blic”.

S. Vukašinović

www.blic.rs 

U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u prvom kvartalu ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku.

Prosečni prihodi su za 1,5 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine, a troškovi za ličnu potrošnju domaćinstava su veći za 1,2 odsto. Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju primanja iz redovnog radnog odnosa (49,5 odsto), penzije (31,7 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4,3 odsto), naturalna potrošnja (3,7 odsto).

Najveći izdaci u ličnoj potrošnji su za hranu i bezalkoholna pića (34,3 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (17,7 odsto). Slede izdaci za transport (devet odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (šest odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,5 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), za opremu za stan i tekuće održavanje ( 4,4 odsto), za zdravlje (4,4 odsto).

Podaci o prosečnim mesečnim primanjima i izdacima dobijeni su na osnovu ankete 1.590 domaćinstva.

Izvor: www.naslovi.net

 

Od 1.marta se predaju zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Po jednom gazdinstvu se može dobiti subvencija za najviše 20 hektara. Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 za regres za đubrivo.
Novi pravilnik o regresu za đubrivo, objavljen nedavno u „Službenom glasniku”, propisuje da pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ima pravo na korišćenje tog podsticaja ako su računi izdati u periodu od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće. Odobrava se regres od deset dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru. Zahtev za ostvarivanje prava na regres za đubrivo podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 3. maja do 30. septembra tekuće godine.
Kako se navodi u pravilniku, uz zahtev se podnosi original fiskalnog isečka izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase. Ako se iz fiskalnog isečka ne mogu utvrditi svi podaci neophodni za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, uz fiskalni isečak podnosi se i originalni račun.

Lj. M.

Izvor: http://www.dnevnik.rs 

Beograd, 23. februar 2017. – Banca Intesa kreirala je specijalnu ponudu kredita za ulaganja u obrtna sredstva kako bi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomogla da obezbede adekvatnu finansijsku podršku za nastupajuće prolećne radove u poljoprivredi.
Kredit za finansiranje prolećne setve dostupan je u iznosu od 100.000 do 5 miliona dinara sa rokom otplate do 12 meseci. Dinamika otplate prilagođena je specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa se sredstva mogu vraćati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću kredita.
Nominalna kamatna stopa kreće se od 6,5 do 9,5 odsto na godišnjem nivou, u zavisnosti od grupe kojoj pripada registrovano poljoprivredno gazdinstvo na osnovu ostvarenih priliva po namenskom računu u poslednjih 12 meseci kao i veličine registrovane obradive površine.
„Uvođenjem specijalne ponude u ovom periodu želimo da klijentima iz segmenta poljoprivrede omogućimo finansiranje ulaganja po značajno povoljnijim uslovima od standardnih i na taj način im olakšamo poslovanje u tekućoj sezoni. Uvažavajući potrebe poljoprivrednika za dodatnim finansijskim sredstvima u vreme sezonskih ulaganja, i prethodne godine osmislili smo specijalnu kreditnu ponudu za prolećnu setvu u okviru koje smo ih podržali sa ukupno 1,33 milijarde dinara kredita“, izjavio je Đorđe Radulović, Direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa.
Za kredit za finansiranje prolećnih radova u poljoprivredi do 30. juna ove godine mogu aplicirati svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači na teritoriji Srbije, bez obzira da li su klijenti banke ili ne.
U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi razvoju agrara kao izuzetno važnog segmenta domaće privrede, Banca Intesa je tokom 2016. godine poljoprivrednim proizvođačima odobrila ukupno 35.5 miliona evra kredita, uvećavši plasmane poljoprivredi za 38 odsto u odnosu na godinu ranije.
Od kada je započela poslovanje sa klijentima u segmentu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava 2008. godine, Banca Intesa finansirala je agrarni sektor sa više od 205 miliona evra kredita.

Reprezentativni primer (23.02.2017.):

Vrsta kredita Specijalna ponuda kredita za obrtna sredstva za prolećne radove u poljoprivredi
Valuta kredita RSD
Kriterijum za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje
Iznos kredita 1.000.000 RSD
Period otplate 12 meseci
Ukupan iznos za vraćanje 1.096.314,44 RSD
Kamatna stopa
(na godišnjem nivou) 8% fiksna
EKS
(na godišnjem nivou) 9,31%
Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope
Naknada za obradu kreditnog zahteva 10.000 RSD
2 menice 100 RSD
Izveštaj kreditnog biroa 246 RSD
Uverenje o stanju poreskih obaveza 580 RSD *

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osiguranja osiguravajućih kuća i sl.

Agrarni budžet Subotice za 2017. godinu iznosiće između 120 i 130 miliona dinara. Ova sredstva su na nivou prošle i pretprošle godine, a najveći deo biće uložen u uređenje atarskih puteva. Sredstva će biti obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Za nastavak uređenja atarskih puteva u Subotici ove godine namenjeno je više od 50 miliona dinara. Preostalih 70 do 80 iz ovogodišnjeg agrarnog budžeta biće opredeljeno za finansiranje poljočuvarske službe, protivgradne zaštite, uklanjanje leševa životinja i slične obaveze koje spadaju u sektor agrara na nivou lokalne samouprave. Realizacija počinje već u februaru.

- Već smo poslali zahteve mesnim zajednicama da odrede prioritete što se tiče atarskih puteva. Ja se nadam da u toku sledeće nedelje već će stići ti zahtevi. Nakon obrade biće raspisan konkurs za izradu tih puteva i krećemo u realizaciju - kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Sredstva za agrarni budžet biće obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

- Radi se o ukupno oko 15.500 hektara koji će biti predviđeni za zakup, za pravo prvenstva, za infrastrukturu i za pravo prečeg zakupa u odnosu na stočarstvo - navodi Grgur Stipić, šef Kancelarije za poljoprivredno zemljište.

Poljoprivrednici u Subotici, kao i svake godine, mogu da računaju i na kreditnu podršku iz lokalnog budžeta. Za razliku od prethodnih godina, kada je kreditne konkurse raspisivao Fond za razvoj poljoprivrede, od ove godine subvencionisaće se kamate za kredite kod poslovnih banaka.

Ova činjenica mogla bi da posluži za čuvene novinske rubrike „verovai ili ne“ ali prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin, zadruge iz Španije u 2015. godini učestvovali su sa 15% u ukupnom izvozu poljoprivrede koji je iznosio oko 12 milijrdi evra. To prostom računicom znači da su izvezli  proizvoda za 1,8 milijardi evra, a ovome treba dodati informaciju da svega 4 zadruge iz Španije izvoze skoro polovinu ove vrednosti odnosno 690 miliona evra.  

Sve ovo ukazuje na to da Španija ima izueztno dobro organizovan zadržni sistem koji se sve više ukrupnjava. U toj zemlji 2006. godine bilo je 4022 zadruge, a danas ih je 4,4 odsto manje. Prema rečima  gospodina Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, broj zadruga na osnovu navedenog podatka je u blagom padu ali kako je pojasnio ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina od 900.000 poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Inače, skoro trećinu tržišta Španije drže zadruge kao i 18,9 proizvodnje hrane. Ono što je takođe interesantno je da čak 74% odsto zadruga se nalazi u svega 6 regina kojih inače ima 50 u Španiji. Ono što je važno znati ovo su poljoprivredni regioni, a ne politička kategorija.

Zadrugama u Španiji dva agrarna budžeta Srbije

Država zadrugama pomaže kroz zajedničku evropsku agrarnu politiku, a ima i jedan manji fond od 3,5 miliona evra kroz koji podržava različite projekte ovog sektora. Zadružni sistem će prema usvojenom budžetu zajedničke agrarne politike EU za period 2014. do 2020. dobiti svake godine po 250 miliona evra podsticaja.  Koliko je to ozbiljan novac može vam bolje pokazati poređenje sa našim agrarnim budžetom koji ne prelazi 120 miliona evra. Kako bi dodatno pospešili ravoj zadrugarstva u Španiji je umanjen procenat PDV-a za zadruge i njihovo poslovanje pa je on tako 20 odsto u odnosu na opštu stopu PDV-a koja je u 25%. Takođe 50% od poreza na dobit koje ostvare zadruge odlazi u fond za razvoj poljoprivrede. Naš sagovornig Mata Tapia podseća da je obaveza članica EU ali i Svetske trgovinske orgnaizacije da podstiču udruživanje i razvoj zadrugarstva. Ovde se odmah nameće pitanje kako to da i u našoj zemlji nema ovakvih aktivnosti kada se javno iznose stavovi da težimo ka članstvu u EU i STO.

Zadrugu nmogu činiti fizička ili pravna lica, a glavni cilj jeste unapređenje proizvodnje, jačanje pozicije na tržištu i bolje organizovanje same proizvodnje.Kada je u pitanju organizacija zadruga ona se razlikuje uglavnom u odnosu na veličinu zadruge. Ako su u pitanju manje, onda njima upravljaju članovi koje nadzire Skupština, dok velike zadruge angažuju profesionalno rukovodstvo, a odluke o pravcima poslovanja donse kroz rad Skupštine gde jedan član ima jedan glas ili ako se radi o drugačijem dogovoru prilikom osnivanja saglasno onome što član unosi u zadružnu imovinu dobija i kvote glasova.

 

 

PODGORICA - Sredstva iz aranžmana sa Svetkom bankom, u vrijednosti od tri miliona evra, namijenjena su za nastavak reformi i jačanje crnogorske poljoprivrede sa ciljem snaženja konkurentnosti na tržištu i približavanja evropskim standardima poslovanja u navedenoj oblasti, saopšteno je iz Ministarstva finansija povodom potpisivanja Ugovora o dodatnom finansiranju projekta "Institucionalni razvoj i jačanje poljoprivrede"- MIDAS.

Ugovor su danas potpisali ministar finansija, Raško Konjević i šef Kancelarije Setske banke za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Tatjana Proskurjakova.
Proskurjakova je navela da je MIDAS projekat primer najboljih praksa u regionu, pa je prezentovan kao model za razvijanje sličnih programa podrške i u BiH.

Konjević je rekao da je zadovoljan partnerstvom sa tom finansijskom institucijom, koje je dovelo do uspešne realizacije svih dosadašnjih faza MIDAS projekta, i izrazio očekivanja da će se uspešna saradnja nastaviti i u budućem periodu. „O mogućim pravcima nastavka saradnje naše zemlje i SB, kako su sagovornici ukazali, biće govora na predstojećim godišnjim sastancima u Vašingtonu, gde će crnogorska delegacija predočiti osnovne izazove za domaću ekonomiju, ali i potencijalne modalitete za njihovo prevazilaženje", zaključuje se u saopštenju.

Izvor: http://rs.seebiz.eu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31