U svetu je sve više tehnološki naprednih staklenih bašti u kojima paradajz i jagode dozrevaju bez pesticida u uslovima koje kontroliše kompjuter. Mogu se naći u australijskoj pustinji ili Hirošimi, na jugu Francuske ili Meksiku, a u njima raste voće i povrće budućnosti. Postavljanje takvih staklenika zahteva, međutim, dosta para.

Bez energije iz fosilnih goriva, hemijskih pesticida i vode za piće, na solarnoj farmi Sandrops farm u Australiji, koja je otvorena 2016, počeo je da u pustinji rađa paradajz u čijem uzgoju se koriste dva besplatna prirodna resrusa - Sunce i morska voda. Holandska firma Van der Heven, koja je izgradila farmu, predstavila je svoj projekat početkom februara na sajmu voćarstva u Berlinu. Ta kompanija je zajedno sa danskim Alborgom napravila kompleks staklenika površine 200.000 kvadratnih metara koje okružuje 22.000 ogledala. Sunčevi zraci se odbijaju o ogledala i usmeravaju ka vrhu tornja, neke vrste džinovskog kotla. Na 800 stepeni morska voda se desalinizuje, dok se vodena para koristi za pokretanje turbine koja proizvodi struju potrebnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Biljke rastu na supstratu od kokosovih vlakana ili vulkanskog stenja obogaćenog hranljivim materijama. Van der Heven u čijem obrtu vrednom 70 miliona evra izvoz učestvuje sa 95%, trenutno pregovara o sličnom projektu u Saudijskoj Arabiji, rekao je za AFP komercijalni direktor kompanije Peter Spams. Jedini problem može biti cena: 100 miliona evra.

Investitaori, da bi osigurali uspeh projekta, morali su da od jednog od klijenata Sandrop farmi dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza biti tri dolara u periodu od 10 godina, rekao je izvor upućen u pregovore. To je nezamislio u Evropi u kojoj je osnovna cena između 1 i 1,5 evra. Druge staklene bašte koje takođe koriste visoku tehnologiju ali ne i solarnu energiju, prodaju se na svim geografskih širinama: od stepi u Kazahstanu do Hirošime u Japanu, gde bi u septembru trebalo da bude realizovan projekat na 12 hektara. "Tamo je cilj da se smanji vlaga pomoću upijajućih materijala, neke vrste sunđera", rekao je Spams.

"U Meksiku, u tropskoj zoni gde zbog vlage i pratećih bolesti usevi na otvorenom moraju da se svakodnenvo hemijski tertiraju, staklene bašte su omogućile da se učestalost tretmana smanji na jedan mesečno!", rekao je za AFP Antoan Lepjer, predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika Rišel ekipman.  "Zbog klimatskih promena sve je više ekstremnih događaja", rekao je Lepjer i naveo pojavu kiša u sred sušne sezone u oblastima u kojima nikada ne pada kiša. On je upozorio  da se u takvim okolnostima ceo sistem proizvodnje iznenada urušava.

 Na jugu Francuske Vensan Kleman, mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju za liniju proizvoda Ružlin, prešao je na sistem kompanije Van der Heven po imenu "eko-staklenik".  "To je revoluciju kakvu nismo videli u posledmjih 25 godina i kakve neće biti u narednih 25", rekao je on za AFP. U takvom stakleniku biljke se ne tretiraju insekticidima, pošto je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, što štetnim insektima onemogućava da uđu spolja. Upotreba fungicida je smanjena jer temperaturu u stakleniku održava kompjuter na 10 stepeni, a po potrebi se koristi i kotlao na biomasu. Korenje se ne tretira jer se biljke kaleme.

Ružlin koji će do kraja 2017. moći da računa na 90 hektara pod eko-staklenicima kod svojim članova na jugu Francuske, ove godine ponudiće prvi paradajz koji će biti bez tragova pesticida. Saveol, konkurentska zadruga u Bretanji, isto to radi. Predsednik Ružlina Bruno Vila je rekao da se u staklenicima stvara složen ekosistem jer se puštaju na desetine korisnih inskeata. Pčele i bumbari obezbeđuju oprašivanje, a stenice roda Macrolophus štite od paukova. Postavlja se pitanje da li se to isplati ako mora da se uloži milion evra po hektaru.

"Još nam je teško da objasnimo koncept potrošačima i obezbedimo prihod od prodaje našeg paradajza", rekao je Bruno Vila i dodao da pritom tako proizveden paradajz ima manje  pesticida nego španski i ukusniji je od holandskog zbog kvalitetnog semena.

Izvor: AFP euroactiv.rs 

Prosečni mesečni prihodi domaćinstava u Srbiji u novcu i naturi u prvom kvartalu ove godine iznosili su 60.065 dinara, a prosečni izdaci 61.370 dinara, saopštio je Republički zavod za stitistiku.

Prosečni prihodi su za 1,5 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine, a troškovi za ličnu potrošnju domaćinstava su veći za 1,2 odsto. Najveći udeo u prihodima domaćinstava imaju primanja iz redovnog radnog odnosa (49,5 odsto), penzije (31,7 odsto), prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova (4,3 odsto), naturalna potrošnja (3,7 odsto).

Najveći izdaci u ličnoj potrošnji su za hranu i bezalkoholna pića (34,3 odsto) i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (17,7 odsto). Slede izdaci za transport (devet odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (šest odsto), za odeću i obuću (5,4 odsto), za komunikacije (5,2 odsto), za rekreaciju i kulturu (4,5 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,4 odsto), za opremu za stan i tekuće održavanje ( 4,4 odsto), za zdravlje (4,4 odsto).

Podaci o prosečnim mesečnim primanjima i izdacima dobijeni su na osnovu ankete 1.590 domaćinstva.

Izvor: www.naslovi.net

 

Od 1.marta se predaju zahtevi za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u 2017. godini. Zahtev se predaje jednom godišnje, Ministrastvu finansija, odnosno njegovoj Upravi za trezor. Rok za predaju je 30. april ove godine. Podsticaji za biljnu proizvodnju iznose 2.000 dinara po hektaru. Po jednom gazdinstvu se može dobiti subvencija za najviše 20 hektara. Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi u 2016. subvencije za ratarsku proizvodnju smanjene su na 4.000 dinara po hektaru, i to 2.000 kao osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju i 2.000 za regres za đubrivo.
Novi pravilnik o regresu za đubrivo, objavljen nedavno u „Službenom glasniku”, propisuje da pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava ima pravo na korišćenje tog podsticaja ako su računi izdati u periodu od 1. oktobra prethodne godine do 30. septembra tekuće. Odobrava se regres od deset dinara po kilogramu kupljenog đubriva, a najviše 2.000 dinara po hektaru. Zahtev za ostvarivanje prava na regres za đubrivo podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka, Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 3. maja do 30. septembra tekuće godine.
Kako se navodi u pravilniku, uz zahtev se podnosi original fiskalnog isečka izdat u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase. Ako se iz fiskalnog isečka ne mogu utvrditi svi podaci neophodni za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, uz fiskalni isečak podnosi se i originalni račun.

Lj. M.

Izvor: http://www.dnevnik.rs 

Beograd, 23. februar 2017. – Banca Intesa kreirala je specijalnu ponudu kredita za ulaganja u obrtna sredstva kako bi registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima pomogla da obezbede adekvatnu finansijsku podršku za nastupajuće prolećne radove u poljoprivredi.
Kredit za finansiranje prolećne setve dostupan je u iznosu od 100.000 do 5 miliona dinara sa rokom otplate do 12 meseci. Dinamika otplate prilagođena je specifičnim potrebama poljoprivrednika, pa se sredstva mogu vraćati u vidu mesečnih, tromesečnih, šestomesečnih ili godišnjih otplata, odnosno, o dospeću kredita.
Nominalna kamatna stopa kreće se od 6,5 do 9,5 odsto na godišnjem nivou, u zavisnosti od grupe kojoj pripada registrovano poljoprivredno gazdinstvo na osnovu ostvarenih priliva po namenskom računu u poslednjih 12 meseci kao i veličine registrovane obradive površine.
„Uvođenjem specijalne ponude u ovom periodu želimo da klijentima iz segmenta poljoprivrede omogućimo finansiranje ulaganja po značajno povoljnijim uslovima od standardnih i na taj način im olakšamo poslovanje u tekućoj sezoni. Uvažavajući potrebe poljoprivrednika za dodatnim finansijskim sredstvima u vreme sezonskih ulaganja, i prethodne godine osmislili smo specijalnu kreditnu ponudu za prolećnu setvu u okviru koje smo ih podržali sa ukupno 1,33 milijarde dinara kredita“, izjavio je Đorđe Radulović, Direktor Odeljenja za upravljanje prodajom registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima Banca Intesa.
Za kredit za finansiranje prolećnih radova u poljoprivredi do 30. juna ove godine mogu aplicirati svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači na teritoriji Srbije, bez obzira da li su klijenti banke ili ne.
U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da aktivno doprinosi razvoju agrara kao izuzetno važnog segmenta domaće privrede, Banca Intesa je tokom 2016. godine poljoprivrednim proizvođačima odobrila ukupno 35.5 miliona evra kredita, uvećavši plasmane poljoprivredi za 38 odsto u odnosu na godinu ranije.
Od kada je započela poslovanje sa klijentima u segmentu registrovanih poljoprivrednih gazdinstava 2008. godine, Banca Intesa finansirala je agrarni sektor sa više od 205 miliona evra kredita.

Reprezentativni primer (23.02.2017.):

Vrsta kredita Specijalna ponuda kredita za obrtna sredstva za prolećne radove u poljoprivredi
Valuta kredita RSD
Kriterijum za indeksiranje Nema kriterijuma za indeksiranje
Iznos kredita 1.000.000 RSD
Period otplate 12 meseci
Ukupan iznos za vraćanje 1.096.314,44 RSD
Kamatna stopa
(na godišnjem nivou) 8% fiksna
EKS
(na godišnjem nivou) 9,31%
Troškovi koji padaju na teret korisnika, poznati su u trenutku oglašavanja i ulaze u obračun efektivne kamatne stope
Naknada za obradu kreditnog zahteva 10.000 RSD
2 menice 100 RSD
Izveštaj kreditnog biroa 246 RSD
Uverenje o stanju poreskih obaveza 580 RSD *

*Troškovi koji padaju na teret korisnika, koji ulaze u obračun efektivne kamatne stope, a na čiju visinu Banka nema uticaja. Napominjemo da se radi o okvirnim (prosečnim) iznosima na koje Banka ne utiče, a koji zavise od taksi i naknada sudova, Geodetskog zavoda, premija osiguranja osiguravajućih kuća i sl.

Agrarni budžet Subotice za 2017. godinu iznosiće između 120 i 130 miliona dinara. Ova sredstva su na nivou prošle i pretprošle godine, a najveći deo biće uložen u uređenje atarskih puteva. Sredstva će biti obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Za nastavak uređenja atarskih puteva u Subotici ove godine namenjeno je više od 50 miliona dinara. Preostalih 70 do 80 iz ovogodišnjeg agrarnog budžeta biće opredeljeno za finansiranje poljočuvarske službe, protivgradne zaštite, uklanjanje leševa životinja i slične obaveze koje spadaju u sektor agrara na nivou lokalne samouprave. Realizacija počinje već u februaru.

- Već smo poslali zahteve mesnim zajednicama da odrede prioritete što se tiče atarskih puteva. Ja se nadam da u toku sledeće nedelje već će stići ti zahtevi. Nakon obrade biće raspisan konkurs za izradu tih puteva i krećemo u realizaciju - kaže Šimon Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu.

Sredstva za agrarni budžet biće obezbeđena kroz izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

- Radi se o ukupno oko 15.500 hektara koji će biti predviđeni za zakup, za pravo prvenstva, za infrastrukturu i za pravo prečeg zakupa u odnosu na stočarstvo - navodi Grgur Stipić, šef Kancelarije za poljoprivredno zemljište.

Poljoprivrednici u Subotici, kao i svake godine, mogu da računaju i na kreditnu podršku iz lokalnog budžeta. Za razliku od prethodnih godina, kada je kreditne konkurse raspisivao Fond za razvoj poljoprivrede, od ove godine subvencionisaće se kamate za kredite kod poslovnih banaka.

Ova činjenica mogla bi da posluži za čuvene novinske rubrike „verovai ili ne“ ali prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin, zadruge iz Španije u 2015. godini učestvovali su sa 15% u ukupnom izvozu poljoprivrede koji je iznosio oko 12 milijrdi evra. To prostom računicom znači da su izvezli  proizvoda za 1,8 milijardi evra, a ovome treba dodati informaciju da svega 4 zadruge iz Španije izvoze skoro polovinu ove vrednosti odnosno 690 miliona evra.  

Sve ovo ukazuje na to da Španija ima izueztno dobro organizovan zadržni sistem koji se sve više ukrupnjava. U toj zemlji 2006. godine bilo je 4022 zadruge, a danas ih je 4,4 odsto manje. Prema rečima  gospodina Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, broj zadruga na osnovu navedenog podatka je u blagom padu ali kako je pojasnio ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina od 900.000 poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Inače, skoro trećinu tržišta Španije drže zadruge kao i 18,9 proizvodnje hrane. Ono što je takođe interesantno je da čak 74% odsto zadruga se nalazi u svega 6 regina kojih inače ima 50 u Španiji. Ono što je važno znati ovo su poljoprivredni regioni, a ne politička kategorija.

Zadrugama u Španiji dva agrarna budžeta Srbije

Država zadrugama pomaže kroz zajedničku evropsku agrarnu politiku, a ima i jedan manji fond od 3,5 miliona evra kroz koji podržava različite projekte ovog sektora. Zadružni sistem će prema usvojenom budžetu zajedničke agrarne politike EU za period 2014. do 2020. dobiti svake godine po 250 miliona evra podsticaja.  Koliko je to ozbiljan novac može vam bolje pokazati poređenje sa našim agrarnim budžetom koji ne prelazi 120 miliona evra. Kako bi dodatno pospešili ravoj zadrugarstva u Španiji je umanjen procenat PDV-a za zadruge i njihovo poslovanje pa je on tako 20 odsto u odnosu na opštu stopu PDV-a koja je u 25%. Takođe 50% od poreza na dobit koje ostvare zadruge odlazi u fond za razvoj poljoprivrede. Naš sagovornig Mata Tapia podseća da je obaveza članica EU ali i Svetske trgovinske orgnaizacije da podstiču udruživanje i razvoj zadrugarstva. Ovde se odmah nameće pitanje kako to da i u našoj zemlji nema ovakvih aktivnosti kada se javno iznose stavovi da težimo ka članstvu u EU i STO.

Zadrugu nmogu činiti fizička ili pravna lica, a glavni cilj jeste unapređenje proizvodnje, jačanje pozicije na tržištu i bolje organizovanje same proizvodnje.Kada je u pitanju organizacija zadruga ona se razlikuje uglavnom u odnosu na veličinu zadruge. Ako su u pitanju manje, onda njima upravljaju članovi koje nadzire Skupština, dok velike zadruge angažuju profesionalno rukovodstvo, a odluke o pravcima poslovanja donse kroz rad Skupštine gde jedan član ima jedan glas ili ako se radi o drugačijem dogovoru prilikom osnivanja saglasno onome što član unosi u zadružnu imovinu dobija i kvote glasova.

 

 

PODGORICA - Sredstva iz aranžmana sa Svetkom bankom, u vrijednosti od tri miliona evra, namijenjena su za nastavak reformi i jačanje crnogorske poljoprivrede sa ciljem snaženja konkurentnosti na tržištu i približavanja evropskim standardima poslovanja u navedenoj oblasti, saopšteno je iz Ministarstva finansija povodom potpisivanja Ugovora o dodatnom finansiranju projekta "Institucionalni razvoj i jačanje poljoprivrede"- MIDAS.

Ugovor su danas potpisali ministar finansija, Raško Konjević i šef Kancelarije Setske banke za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, Tatjana Proskurjakova.
Proskurjakova je navela da je MIDAS projekat primer najboljih praksa u regionu, pa je prezentovan kao model za razvijanje sličnih programa podrške i u BiH.

Konjević je rekao da je zadovoljan partnerstvom sa tom finansijskom institucijom, koje je dovelo do uspešne realizacije svih dosadašnjih faza MIDAS projekta, i izrazio očekivanja da će se uspešna saradnja nastaviti i u budućem periodu. „O mogućim pravcima nastavka saradnje naše zemlje i SB, kako su sagovornici ukazali, biće govora na predstojećim godišnjim sastancima u Vašingtonu, gde će crnogorska delegacija predočiti osnovne izazove za domaću ekonomiju, ali i potencijalne modalitete za njihovo prevazilaženje", zaključuje se u saopštenju.

Izvor: http://rs.seebiz.eu/

Za finansiranje programa udruženja i organizacija u oblasti poljoprivrede u narednoj godini, u budžetu grada okvirno je planirano oko milion dinara. Konačan iznos sredstava biće definisan nakon završetka javnog poziva za prijavu predloga programa, koji je otvoren do kraja avgusta. Raspisivanje javnog poziva za dodelu sredstava iz gradskog budžeta u tekućoj za narednu godinu, značajno olakšava rad Odeljenja za poljoprivredu grada Kragujevca, koje će, na osnovu odabranih predloga programa udruženja i organizacija, moći da planira aktivnosti u 2017. Iako se javni poziv ovog tipa raspisuje prvi put, nadležni smatraju da zainteresovanima ne treba davati posebne smernice, s obzirom na to da je uglavnom reč o učesnicima sličnih konkursa iz prethodnih godina. Za finansiranje programa udruženja i organizacija u oblasti poljoprivrede u narednoj godini, u budžetu grada okvirno je planirano oko milion dinara. Javni poziv za prijavu predloga programa udruženja i organizacija u oblasti poljoprivrede u cilju dodele sredstava iz budžeta grada za 2017. godinu otvoren je do kraja avgusta. Preliminarna rang lista biće objavljena u septembru, a konačna u decembru, dok je za januar planirano potpisivanje ugovora. Detaljne informacije o uslovima učešća na javnom pozivu i neophodnoj dokumentaciji zainteresovani mogu da pronađu na internet stranici grada Kragujevca.

Izveštava novinarka RTK Bojana Krstić.

Izvor: www.rtk.co.rs

 

Sa više od četiri miliona evra Vlada Kraljevine Švedske finansirala je razvoj infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine EISP, a državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Stana Božović kaže da je kreiranje infrastrukture važno za projekte koji su spremni i koji se finansiraju iz pretpristupnih fondova EU, a za koje je predviđeno 100 miliona evra bespovratnih sredstava. “Zahvaljujući našoj saradnji uspeli smo da rešimo osam odsto problematičnih projekata koje smo nasledili, a da za preostale problematične projekte pripremimo tendersku dokumentaciju i obezbedimo finansiranje”, rekla je Božović, a navodi se u saopštenju. Ona dodaje da su pripremljeni i usvojeni neki od najznačajnijih strateških dokumenata za oblast zaštite životne sredine, stvoren pravni okvir za Zeleni fond, pripremljen podzakonski akt i povećani kapaciteti koji će omogućiti prikupljanje i do 12 milijardi dinara ekoloških taksi umesto dosadašnjih šest. Švedska će nastaviti da pruža podršku Srbiji za razvoj zaštite životne sredine i u narednom periodu kroz četiri specifična sporazuma o donaciji, vredna 10 miliona evra. Podrška koju Švedska daje za pripremu projekta za tretman otpadnih voda za grad Niš rezultiraće najvećim infrastrukturnim projektom iz zaštite životne sredine uopšte. Direktor švedske razvojne agencije za Srbiju Torgny Svenungsson rekao je da je Švedska spremna da podrži realizaciju projekta u Nišu, ali i ostalih infrastrukturnih projekata. Inače, naš novi program podrške i razvoja infrastrukture u oblasti životne sredine PEID trebalo bi da počne da se realizuje, a cilj je da omogući Ministarstvu da pripremi kvalitetne infrastrukturne projekte s kojima bismo se prijavili za korišćenje novca iz IPA fondova EU.

Izvor: www.gdeinvestirati.com, Tanjug

 
 
   
Prva IPARD revizorska misija boravila je u Srbiji od 23. maja do 1. juna 2016. godine, gde je proveravala spremnost sistema odgovornog za implementaciju IPARD-a (Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja), a povodom zahteva Ministarstva poljoprivrede upućenog Evropskoj komisiji (EK) za prenos budžetskih ovlašćenja, podnetog decembra 2015. godine. Revizija se fokusirala kako na postojanje adekvatnog pravnog osnova, tako i na tehničke uslove, ali i spremnost administracije za proces koji predstoji.

Iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za "eKapiju" kažu da sada očekuju da Evropska komisija donese odluku da li su ispunjeni svi uslovi za korišćenje IPARD sredstava, i - ako nisu - šta je još potrebno da se uradi.
 
Ukoliko struktura nadležna za sprovođenje IPARD programa dobije akreditaciju, na raspolaganju će biti 175 mil EUR. Projekti se finansiraju u skladu sa ciljevima definisanim u nacionalnom IPARD programu, a budžet opredeljen za finansiranje je sedmogodišnji i trenutno obuhvata period 2014-2020. U tom periodu akreditacijom Uprave za agrarna plaćanja, poljoprivrednici mogu da računaju na budžete po merama koje se finansiraju u skladu sa IPARD programom - investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, zatim investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva, diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, i tehnička pomoć - navodi se u objašnjenju Ministarstva.

Suma ukupnog budžeta za finansiranje poljoprivredne proizvodnje u sedmogodišnjem periodu u okviru IPARD programa je 229.970.588 EUR, od čega je 175 mil EUR doprinos EU koji će Srbija dobiti, dok je 54.970.588 EUR iznos nacionalnog doprinosa. U pitanju nisu krediti već bespovratna pomoć - kofinansiranje, a iz Ministarstva ističu da se realizacijom IPARD programa otvara prostor za veća ulaganja u poljoprivredu, s obzirom na to da će država dobiti između 75% i 90% sredstava iz fondova EU za programe koje trenutno 100% finansira iz budžetskih sredstava.

Prvi korak kadrovsko osposobljavanje institucija

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pesimista je u pogledu vremena kada će sredstva iz pretpristupnih fondova biti dostupna srpskim poljoprivrednicima.

Vreme ističe, a mi još uvek nismo ni kadrovski osposobili Upravu za agrarna plaćanja, što je samo jedna stavka. Drugi problem je rezervacija sredstava u budžetu pošto 25% ukupnih ulaganja mora da bude iz nacionalnog budžeta - napominje Ševarlić u razgovoru za "eKapiju" i dodaje da je vrlo teško prognozirati kada bi ova sredstva mogla da budu dostupna pošto su to obećavale sve Vlade, odnosno ministri poljoprivrede od 2014. do danas.


Naš sagovornik smatra da će praktično cela 2016. godina otići samo na kadrovsko osposobljavanje institucija, a sa njim je saglasan i Goran Đaković, urednik "Agrobiznis magazina" koji ocenjuje nerealnim najave iz Ministarstva poljoprivrede da će prvi konkurs biti raspisan krajem ove godine.

Najavljena suma od 175 mil EUR za sedmogodišnji period zapravo predstavlja 25 mil EUR po godini. Toliko je Hrvatska imala u pretpristupnoj fazi iako ima duplo manje površine, stoke i duplo manje gazdinstava. Istovremeno, samo jedna članica EU - Mađarska, u ovoj godini je izdvojila 160 mil EUR finansijske podrške građanima Srbije koji imaju dvojno državljanstvo - navodi profesor Ševarlić i napominje da to samo dokazuje kako je reč o skromnom iznosu.

Važno je napomenuti i da poljoprivrednici koji apliciraju za evropska sredstva automatski gube pravo na finansiranje iz domaćeg budžeta, bez obzira na ishod konkursa.

(Ne)poznati uslovi konkursa

Miladin Ševarlić je zabrinut i zbog drastičnog smanjenja domaćeg agrarnog budžeta, kao i zbog toga što Ministarstvo poljoprivrede još uvek ne objavljuje uslove koje će morati da ispune korisnici IPARD-a i tako praktično onemogućava blagovremenu pripremu poljoprivrednika. Iz Ministarstva tvrde suprotno:

Ukoliko dobijemo zeleno svetlo u najkraćem roku biće raspisan konkurs za akreditovane mere i novac će biti stavljen na raspolaganje poljoprivrednicima. Uslovi će biti striktno propisani pravilnicima za mere i vodičima za korisnike, a u skladu sa IPARD programom dostupnim javnosti na sajtu Ministarstva, gde su u poglavlju 8 jasno vidljive i mere, ali i specifični i opšti kriterijumi prihvatljivosti za svaku meru ponaosob.

Pomoć poljoprivrednicima pri popunjavanju konkursne dokumentacije biće dostupna u okviru sistema poljoprivrednih stručnih i savetodavnih službi, sa kojima je Ministarstvo u prethodnom periodu radilo obuke u vezi sa sprovođenjem IPARD programa.

Bitno je naglasiti da su u okviru refundacije sredstava u okviru IPARD programa predviđena i sredstva za poslove izrade konkursne, projektno-tehničke, građevinske i druge neophodne dokumentacije, tako da oni neće ići na teret korisnika.

Stručnjaci smatraju da bi poljoprivrednici već trebalo da pišu plan za investicije i da prikupljaju dokumentaciju, jer je to uslov da im bude vraćeno 50 do 70% uloženih sredstava.

Procedura započinje raspisivanjem konkursa koji neće trajati manje od 45 dana, a zatim sledi izlazak inspekcije na lice mesta. Tek nakon dobijanja rešenja i potpisivanja obaveza sa Upravom za agrarna plaćanja, korisnici mogu da krenu u investiciju i od tog momenta nastaju prihvatljivi troškovi za povraćaj sredstava, osim u delu koji se odnosi na pripremu konkursne dokumentacije. Po završetku investicije korisnik prikuplja neophodnu dokumentaciju za zahtev za povraćaj, obaveštava UAP i nakon toga dolazi sledeća inspekcijska kontrola, koja utvrđuje usaglašenost podnetog zahteva sa krajnjim rezultatom investiranja - navode iz Ministarstva, uz napomenu da je obaveza korisnika i prihvatanje "eks post" kontrole projekta 5 godina po njegovom završetku.

Banke spremile kredite za poljoprivrednike

Sredstva Evropske unije namenjena poljoprivredi mogu da se koriste za primarnu proizvodnju mesa, mleka, voća i povrća, za njihovu preradu, kupovinu mehanizacije i za seoski turizam.

Ono što možemo i trebalo bi da razvijamo jesu stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo. Dakle, treba investirati u nabavku rasnih grla, osavremenjavanje proizvodnje na farmama, u preradne kapacitete, staklenike i plastenike, i naravno, u višegodišnje zasade, naročito jabuke i kruške, borovnice, aronije, breskve, kajsije, jagode, trešnje, jer je to roba koja se traži i sa kojom smo konkurentni na domaćem i na inostranim tržištima - navodi u razgovoru za "eKapiju" Goran Đaković, urednik "Agrobiznis magazina".

Inače, sve mere iz IPARD fondova funkcionišu po principu predfinansiranja, što znači da bi korisnik prilikom konkurisanja trebalo da predoči da ima finansijski kapacitet da investiciju samostalno završi, bez obzira na izvor finansiranja. Pored sopstvenog izvora, moguća su i kreditna zaduženja, pa su određene komercijalne banke već počele da prave proizvode namenjene finansiranju IPARD programa. Takođe, iz Ministarstva naglašavaju da će nakon formiranja nove Vlade Srbije nastaviti sa pronalaženjem "adekvatnog i korisnicima prihvatljivog modela predfinansiranja, u skladu sa njihovim ekonomskim potencijalima".
 
Izvor: www.ekapija.com
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31