Na 8. po redu Sajmu zdrave hrane koji je održan u Sopotu, Centar za organsku poljoprivredu COP iz Užica osvojio je jednu od dve nagrade što je visoko priznanje za sve užičke poljoprivrednike koji su se odlučili za organsku proizvodnju hrane.
Užičani su izložili kozji sir sa raznim začinima, organska jaja i med, a Centar je za svoj celokupan višegodišnji angažman dobio nagradu.

„Na Sajmu je učestvovalo 50 izlagača, najviše iz Beograda, reprezentacija je predstavila Užice sa šest predstavnika. Izuzetno nam je drago što smo prepoznati kao ozbiljna organizacija i za to dobili visoko priznanje ne samo zbog proizvoda koje smo izložili nego i zbog svega što smo u prethodnom periodu uradili na promociji i proizvodnji zdrave hrane što je podržala i lokalna samouprava“, rekao je predsednik COP-a Nikola Bajić.

Cena organskih jaja trenutno je 20 dinara uz tendenciju da iznosi 25-30 dinara ukoliko su sertifikovani kao organski proizvod.

Izvor:https://zoomue.rs/prznanje-uzicanima-za-prezentaciju-organskih-proizvoda/

Treći po redu Međunarodni festival rakije "Rakija i rakijaši" ove godine nadmašio je sva očekivanja po pitanju broja prijavljenih. Žiri je imao težak zadatak pred sobom, ocenjeno je 1.300 uzoraka, a titula Šampiona festivala za 2020. pripala je Dragoslavu Čihoviću iz Gornje Trepče.

Svojim vinjakom, starim 11 godina, uz ocenu 18,83, odneo je pobedu do koje, kako i sam kaže, nimalo nije bilo lako doći. Ali, iskren je, dobre rezultate je očekivao."Bez lažne skromnosti, svestan sam da ovaj vinjak ima odličan kvalitet, nisam mogao da pretpostavim da je najbolje piće u Srbiji, međutim, znao sam da ću se dobro kotirati. Ovo priznanje je potvrda mog dosadašnjeg truda, rada i istrajnosti u celom tom procesu", navodi Čihović.Srž kvaliteta je, dodaje, strpljenje, disciplina i posvećenost.

"S obzirom na to da se ovo piće pravi destilacijom vina, te taj destilat mora da sazri u hrastovom buretu, vrlo je važno obezbediti kvalitetno bure kako bi i krajnje piće bilo dobro. Ja inače proizvodim vino, ali usput pravim i ovaj vinjak, kao i rakiju šljivovicu, viljamovku i kajsiju. Godišnje preradim oko pet, šest tona grožđa, dve, tri tone šljive i dve tone kajsije", navodi naš sagovornik i dodaje da je minimum pet godina potrebno da vinski destilat leži u buretu, a da se baš ovim pićem predstavi na takmičenju odlučio je jer je to, napominje, jedno od najboljih koje se može napraviti.Proizvođači iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Rumunije i Srbije nadmetali su se u 24 kategorije među kojima su se našle rakije od šljive, dunje, kruške, kajsije, jabuke, grožđa."Šljiva je definitivno bila najzastupljenija, stiglo nam je između 460 i 470 uzoraka i to je dokaz da je tradicionalziam izuzetno prisutan i da zauzima prvo mestu u preradi voća za rakiju. Nakon toga slede kajsija, kruška, dunja. Prošle godine smo imali ukupno oko 470 uzoraka, a ovogodišnja zainteresovanost ubedljivo nas je izdvojila kao najveću manifestaciju posvećenu rakiji u regionu", navodi organizator Dejan Mijailović.Iako je, po planu, trebalo da bude održana u poljoprivrednoj školi "Josif Pančić" u Pančevu, zbog trenutne epidemiološke situacije pobednici su proglašeni onlajn putem. Manifestacijom je, kao organizator, dodaje, prezadovoljan. Kaže da je i dosta uzoraka stiglo i posle zatvaranja konkursa, te da su morali da odbiju nekoliko stotina proizvođača.

"Najvažnije je što primećujemo napredak u kvalitetu kod proizvođača, rakijska scena se polako menja, to su sve bolje i bolje rakije i destilati. Veliki uticaj na tu promenu ima i naša fejsbuk grupa "Rakija i rakijaši (original)" u kojoj svi oni razmenjuju iskustva, znanja i zajedno rade na podizanju ovog pića na viši nivo."Festival proglašava i najbolju hobi destileriju. Ove godine prvo mesto osvojio je Slobodan Senić iz Viševca kod Rače, drugoplasirani je Dragi Ivanović iz Blaca, dok je treće mesto odneo Boris Vuković iz Pančeva.Inače, "Rakija i rakijaši" jedino je takmičenje koje dodeljuje nagradu najboljoj ženi proizvođaču u kategoriji "Dame rakijaši". Među vrlo kvalitetnim rakijama, prvo mesto dobila je šljivovica Anđe Spasojević iz Valjeva proizvedena 2012. godine sa ocenom 18,72.

Žiri je 20 dana radio na proceni i ocenjivanju više od 1.000 uzoraka.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/medunarodni-festival-rakije-nikad-vise-takmicara-rakija-sve-bolja/64056/

 

Drugi po redu, Festival testa, testenine i hleba Testival održava se danas i sutra u Dorćol placu. Ni epidemija korone nije sprečila ljubitelje testa i testenine da požure na svoj omiljeni festival uz poštovanje svih epidemioloških mera i obavezno nošenje maski u zatvorenom prostoru.

A na jednom mestu našlo se više od 30 izlagača iz svih krajeva Srbije koji su ponudili kupcima proizvode iz šarolike palete od mekog, domaćeg hleba koji miriše kao duša do kolača, pita savijača i taina iz srca Šumadije. Tain je hleb srpskih vojnika iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, amajlija koju su majke brižno pripremale za svoje sinove da ih čuva dok ratuju za otadžbinu.

Za one sa probirljivijim ukusom u ponudi su različite vrste taljatelja od speltinog brašna, heljde ili one sa prirodnim bojama od sipe i cvekle. Glavna zvezda Drugog testivala bila je devetogodišnja Dragana Ocokoljić iz Ivanjice koja zajedno sa roditeljima promoviše testo za supu i taljatele od čokolade. Bez aditiva, veštačkih boja, mirisa i konzervansa. Pod veštim dečjim prstima preslatka devojčica je pokazala da ne postoji ograničenje u godinama kada su u pitanju pravljenje i priprema testa.

Na licu mesta smo se uverili i da testo može da bude umetnost. Novosađanka Danijela Gikić dobro je poznato ime među blogerima hrane, Ovog puta ponudila je interesantne ukrase za slavske kolače koji se prave samo od brašna, vode i soli, pa se mogu koristiti i za posne i mrsne slavske kolače. Ona od testa pravi ne samo dobro poznate ukrase kao što su ptice i grožđe, već i prave pravcate ikone od testa sa likovima Bogorodice.

Tokom dva festivalska dana osim uživanja u svim oblicima, ukusima i vrstama testa biće održane i radionice vrhunskih kulinarskih majstora od kojih se može štošta naučiti, ali i probati pripremljenu hranu na licu mesta.

Podsećamo, prvi festival testa Testival održan je krajem februara 2020. i tada je privukao veliku pažnju izlagača i posetilaca koji su uživali u ukusima tradicionalnih proizvoda iz svih krajeva Srbije. Festival je nastao sa ciljem očuvanja tradicije i nematerijalne kulturne baštine u koju srpski hleb nesumnjivo spada. Jesenji Testival traje do nedelje 18. oktobra 2020. kada će biti uručene nagrade najboljima. Cena ulaznice je 100 dinara, dok je za deca do 18 godina ulaz besplatan.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da li znate kako se pravi najbolja pita savijača? Da li želite da naučite kako se pravi najbolja pita savijača? Ako ste i vi zaljubljenik u pite, TESTIVAL je pravo mesto za vas.  Njeno veličanstvo savijača! Ako se do sada niste oprobali u razvlačenju kora, profesionalni kuvar Dejan Ilić i potpredsednik Udruženja TESTIVAL će vam pokazati kako se pravi najbolja pita savijača i kako se ručno razvlače kore!

Šta je pita a šta je banica?

Odgovor na ovo pitanje je dao Vladmir M. Nikolić u knjizi Etnološka građa i rasprave iz Lužnice i Nišave, koju je uredio dr Jovan Erdeljanović a koja je štampana 1910. godine: „Po selima ovog kraja seljaci mese pite i banice i to sve sa sirom. Pita se zove kad se u obge (juhke) uvija sir, a banica je kad se obge (juhke) slažu jedna na drugu, a između njih meće sir sa maslom ili mašću.“

U svakom slučaju, ne možemo zaboraviti da u Srbiji svako ima svoju verziju šta je pita a šta je banica! Svaka kuća na ovim prostorima, a posebno na istoku i jugu Srbije, ima svoju verziju pite i banice. Čak se i u pojedinim kućama mogu naći različite verzije: npr. snaja ih pravi na jedan način, a svekrva na drugi. Koliko ljudi, toliko ćudi – i toliko verzija pite i banice!

A Udruženje TESTIVAL i Dejan Ilić će se potruditi da vam pokažu kako se mesi testo što se jede često – pita savijača! I da to nije toliko teško. Naravno, osim ovih „sukanih“ verzija, postoje i „kisele“ banice. Ali, to je posebna tema...

TESTIVAL 2 nije mesto gde se samo juri za proizvodima lepim za oko. Tradicionalne, zdrave namirnice iz organskog okruženja, biće u fokusu svih izlagača. Više od 30 izlagača iz cele Srbije predstaviće proizvode od testa, a biće tu i raznih domaćih sokova, džemova, meda...

Stručni žiri Saveta Festivala TESTIVAL će od izlagača izabrati one koji su se posebno iskazali, a koji će poneti laskave titule: Najbolji TESTIVAL BREND i Najbolji TESTIVAL PROIZVOD, a svečana dodela nagrada će biti na kraju drugog dana.

Drugi festival testa, testenine i hleba TESTIVAL, biće održan u Dorćol Platz-u, Beograd, Dobračina 59b, u subotu i nedelju, 17.10. i 18.10.2020., od 11 do 18h. Cena jednodnevne ulaznice je 100 dinara. Ulaznice će biti dostupne na ulazu u Dorćol Platz. Za sve izlagače, demonstratore i posetioce, važiće sve propisane mere zaštite od COVID-19.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Turistička organizacija Zlatibor početak septembra obeležava učešćem i predstavljanjem najposećenije srpske planine na drugom Good food & wine festivalu koji će biti organizovan u subotu 5. septembra na Sava promenadi u Beogradu od 15 do 23 časa.

Priča o dobrom vinu i tradicionalnim gastronomskim specijalitetima pogodna je prilika da se Zlatibor, planina tradicije i izvornih srpskih ukusa, predstavi brojnim posetiocima festivala. Pre svega svojom turističkom ponudom koju su hoteli pripremili za predstojeću sezonu, kao i novim sadržajima.

Uz promotivne aktivnosti Turističke organizacije Zlatibor, na beogradskoj Sava promenadi biće mesta i za lokalne proizvode koje predstavlja Privredno društvo za razvoj poljoprivrede Zlatiborski eko agra. Tako će se u glavnom gradu sa teritorije opštine Čajetina predstaviti Mlekara Naša Zlatka“ Poljoprivredno gazdinstvo Irene Mišović Zlatne Rudine“ proizvođač suvomesnatih proizvoda Mitar Marić iz Mačkata, Poljoprivredno gazdinstvo Radeljić sa Tubakovom rakijom od šljive, Pršutana Aćimd.o.o., Poljoprivredno gazdinstvo Svetozar Dabić Alin Potok sa zlatiborskim livadskim medom, te Borivoje Šišović, sakupljač darova prirode poznat kao Zlatiborski pokretni žbun.

Ovogodišnji Good food & wine festival organizuje udruženje Centar Spektar, pod pokroviteljstvom Sekretarijata za privredu grada Beograda i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

 

Izvor:http://www.radioluna.rs/zlatiborski-proizvodi-na-festivalu-hrane-u-beogradu/

Prvi festival testa, testenine i hleba "Testival" održava se ovog vikenda 29. 02 i 1. 03. na Dorćol placu u Beogradu. Više od 30 izlagača ponudili su kupcima probranu robu od testa, ali i brojne slane i slatke specijalitete. Na štandova šarolika ponuda ručno rađenih proizvoda od vrhunskih domaćih taljatelja i raviola koje mogu da stanu rame uz rame sa italijanskim do tradicionalne, domaće pogače crepulje i moderne „VajFaj pite, bre“.

- Kad se razdvoji parče naše pite dobije se oblik znaka za vajfaj koja je zaštitni znak festivala. U ponudi imamo pitu od krompira i pitu od mešavine slatkog i kiselog kupusa – kaže Dejan Ilić iz Topole, jedan od organizatora festivala.

Suština je, kako objašnjava, direktna interakcija između kupaca i proizvođača, ali će tokom dva dana festivala biti održane i brojne radionice na ovu temu. U ponudi su ručno pravljena testa raznih vrsta, oblika i boja. U ponudi je domaće testo za supu po receptu naših baka, ravioli italijanskih majstora, ali i preukusne holandske palačinke koje su novina na našem tržištu i apsolutni hit na ovom festivalu.

Sa domaćim palačinkama nemaju baš mnogo sličnosti, a veličine su jednog zalogaja. Testo je nešto drugačije a peku se na puteru u specijalnoj mašini koja na pločniku ima male kalupe. Potom se palačinke prelivaju čokoladom i raznim dodacima poput mlevenog kesa i lešnika. Za sada ove palačinke mogu da se jedu samo u Novom Sadu i na festivalima sličnim ovom.

Kao specijalni gost predstavila se prerađivačka i turistička ponuda opštine Ražanj koja je poznata po uzgoju kupina i dunja. Na mestu gde caruje testo došli su ljudi velikog srca. Tako je deo prihoda od prodaja „VajFaj pite, bre“ namenjen Savezu udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Srbije. Na „Testivalu“ su otkrivene i tajne izrade italijanskog hleba pandoro, ali i čuvenog francuskog bageta.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Bukovica i susedna sela su poznata po šljivicima, i nije ovo samo voćarski kraj već i selo sa gotovo najvećim brojem proizvođača rakije. O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Kako bi sačuvali tradiciju Bukovčani su osmislili manifestaciju Dani grejane rakije, koja je ove godine uknjižila 11. rođendan. Svake godine krajem oktobra ovde se okupi i staro i mlado da se druži.
Kao u stara dobra vremena, a sve u čast rakiji!
O svetkovinama naročito zimi neizostavno se u ovim krajevima spravlja grejana rakija, u narodu poznatija kao šumadijski čaj. Zajednička akcija da uz grejanu
promovišu sebe, ali i susedna sela koja su poznata po šljivicima, izgleda urodila je plodom. O tome govori i podatak da je na ovogodišnju feštu bilo prijavljeno blizu 40 ekipa. Nebojša Stefanović, predsednik MZ Bukovica nije krio zadovoljstvo, i dodao:
„Ove godine možemo sa ponosom da kažemo da je prijavljeno 40 ekipa samo za takmičenje u pripremi grejane. Vi znate da je ovo voćarski kraj, da ima dobrih domaćina, i da su ruski kupci prvo došli u ovaj kraj po sveže voće. Danas imamo i dosta izlagača sa strane, to su rakije i domaća radinost”.
Pre samog takmičenja kuvanja rakije, u čast idejnog osnivača Slavoljuba Miljkovića Caka, održan je i memorijalni turnir u malom fudbalu. Bukovčani su ponosni na svoju manifestaciju, jer ih svake godine posete i međunarodni gosti. Lane su to bili kinezi, ove godine rakijadu su posetilislovenci i predstavnici Rusije. Dragan Luvrinov, predsednik društva srpsko ruskog prijatejlstva, nagoveštava nove momente u razmeni sa Ruskom federacijom.
„Ja se iskreno nadam da ćemo uspeti, da naše pre svega prijateljske odnose i dalje unapređujemo, negujemo i na poslovnom planu. Iz ovih krajeva su pre otprilike desetak godina krenule velike količine voća, koje uzgajaju ovde vaši vredni domaćini. Meni je žao što zbog obaveza ovde nije ataše ili ambasador Rusije, ali sam siguran da će naredne godine biti prilike. Ono što mogu da primetim, ova manifestacija je sve veća i po kvalitetu proizvoda koji
se izlažu, kvalitetu rakija, ali i kulturnim sadržajima koje imaju duboku tradiciju u srpskom narodu, dodao je Luvrinov.
Kada su Srbi počeli da peku rakiju ne zna se pouzdano, ali je to sigurno bilo davno, kada se po kazivanjima, rakija pekla u kazanima od pečene gline. Srpski domaćini obavezno su ostavljali određenu količinu šljivovice za grejanje i to one najbolje, a ostalo su prepecali u ljutu. To je bila tradicija svakog domaćinstva i simbol pravog gostoprimstva svake kuće. Ispečena rakija bi se leti konzumirala hladna, a čim stegnu mrazevi, im slave, bez grejane, srpski domaćin ne čeka goste, jer kažu ona okrepljuje. Prijateljstva se stiču i preko čašice, tako da je u Bukovicu stigao i solidan broj gostiju sa strane. Milo i prvom
čoveku Grada, dr Predragu Terziću, gradonačelniku Kraljeva.Izuzetno mi je drago, nakon gostiju iz Kine prošle godine, ove godine su nas posetili gosti iz Slovenije. Posete nas i pojedinačno gosti preko Drine, bilo je i nekolicina iz Makedonije. Postala je ova manifestacija i međunarodna.”
U Srbiji se život ne može zamisliti bez rakije, jer se sa njom ljudi rađaju i umiru. Pored toga što se rakija pije na svim slavljima, za rođenje deteta ili za dušu umrlog, koristi se i za lečenje. Postoje i mnoge izreke, a najpoznatija je „pijan ko majka“, pa se po nekad u konzumiranju pića nacionale i pretera. Kako smo u kraju poznatom po šljivi i dobroj rakiji, na pitanje kada i koliko se grejana pije odgovor nije iznenađujući. Bukovička rakijada po broju učesnika
i posetilaca nadmašila je sve pređašnje, ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski većina takmičara, tvrdi da to nije „neka nauka“ ali bez dobre rakije nema ni dobre grejane.
Kod grejane ne važi pravilo – što starija, to bolja, niti što mlađa,to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini demonstrira nam Spasoje Čolović.
„Rakiju je najbolje zapržiti s kukačom kako su to vekovima radili srpski domaćini. Treba imati na umu da grejana ne sme da bude ni preslatka,ni nedovoljno
zaslađena. Na deset litara rakije stavlja se kilogram i po do dva kilograma šećera, zavisno od jačine rakije. Kad počne da vri važno je okaliti je šećerom, a kad proključa treba je piti iz kljuka, jer je to tek tada pravi užitak. Evo ovaj kukač star je dvesta godina“,- priča Spasoje ovdašnji odličan voćar koji gaji voće na 6 hektara, te mu ni šljiva nije strana.
Tiskaju se i da čuju i gosti iz Slovenije koji su ,puno toga naučili na bukovičkoj rakijadi što nose u svoju zemlju, kao što su to prošle godine bili u prilici da učine bukovički prijatelji iz daleke Kine. Kineska „saki“ je bila zamka za našu ljutu koja je dobro pekla grlo veselih gostiju. Pripremanje šumadijskog čaja odavno nije neka „nauka“, mada za „Dan grejane rakije“ u Bukovici takmičari uvek imaju neku malu „caku“ Ekipa iz Lasca kaže da im je dosadno da više pobeđuju. Uspeh je kažu u njihovoj rakiji. Pomislih eto konkurencije na samoj međi, međutim Milan Ilić, kapiten ekipe tvrdi sledeće…
„Ovde smo da se družimo i održimo dobre komšijske odnose. Nema konkurencije, svi smo mi domaći. Nego da ti kažem sve je u dobroj rakiji. Ko hoće da pripremi dobru grejanu rakiju, treba da koristi rakiju od kapavca, tradicionalne srpske šljive, zatim ranošljive ili ranke, jačine od 25 do 30 stepeni,odnosno od 10 do 12 gradi. Ni slabija, ni jača, jer kod grejane ne važi pravilo –što starija,to bolja,niti što mlađa,- to slađa. Najbolja je ona od tri do četiri godine. Ja evo u sedmoj deceniji i dalje nazdravljam, naravno u granicama, živ sam i zdrav… Nego, da nazdravimo, živeli i da se vidimo ko Bog da i dogodine!“
Kvalitet određuje cenu piću nacionale rakije su domaćini napravili i previše, jer je i godine izosao otkup voća u ovim krajevima čujemo na svakom koraku. Za
razliku od degustatora i takmičara proizvođačima rakija nije ni malo lako. Bukovičanka od osnivanja manifestacije dobar domaćin. BrankaTrifunović, proizvođač rakije i suvomesnatih proizvoda tvrdi da će ove godine biće najviše rakije.
„Molila sam da ne rodi, ali rodila, sta da se radi. Imamo kod kuće preko dva tovara prave Bukovičanke. Vredi. Kvalitetna, pitka, al šta vredi kada kvalitet i cenu slabo ko hoće da plati. Plate oni koji znaju šta je srpska domaća ljuta. Dokle god imamo šećerušu ispod tezge za 300 dinara, teška će biti ova naša proizvodnja. Ove godine ne kuvam grejanu. Neka malo greju ovi mlađi, iskreno će Branka.
Za Dragana Kučevića ovaj posao je novijeg datuma ali po nazivu Evergrin, spojena tradicija i kvalitet imaće svoju budućnost. Još uvek radi iz hobija i polako planira da osvoji tržište. Saša Plavšić je beogradski asphalt počeo da menja sa bukovičkom dedovinom. Njegova viljamovka kao grejana osvojila je mnoge na ovoj rakijadi.
„Vratio sam se rodnom kraju, više vikendom i preko leta. Želeo sam da vratim dedovinu i pružim joj novu šansu. Nije to veliki zasad viljamovke. Ako krene,
vraćam se. Vidim da je narodu interesantna, hladna ali i grejana. Razlika je u šmeku, sve drugo ako je kvalitetno, nema mane“ - spremno ocenjuje novajlija.
Rakija je bila povod okupljanja ali se ovde moglo degustirati sve što rodna gruda i vredne ruke naprave. Osveženje su bile žene. Baba Marinu zimnicu iz Bukovice svestrano su podržale njene unuke. Mlade devojke koje u đačkoj knjižici i indeksu beleže visoke ocene, dokazuju da su devojke na selu na visokoj ceni i po domaćim poslovima. Lepo za oko, prijatno za uši. Ponekad pomislim da smo izgubili domaće vaspitanje i čuvanje dradicije, ali me ovi primeri iznova vrate da grešim. I to je DOBRO!
Zdravčica je jedna od prvih ženskih zadruga u Srbiji. Spremno su primile i nove snage, koje su ovde u Bukovici predstavile sve ono što vredne ženske ruke spreme u užičkom kraju. Med i rakija okrepljuju tvrdi nam Ružica Vasović, jedna od pčelarki ovih krajeva. Žali nam se da godina nije baš bila za pohvalu ali će ovog leka ipak biti za tržište. Cena bi mogla biti i bolja, mada su pčelari svesni da domaći kupac ne može da izdviji više za ovu zdravu namirnicu.
Da mladost osvaja svet potvrdila nam je i ekipa Očajne domaćice iz Bukovice. Ove malde žene nisu ni malo očajne već vrlo spremne i vesele, Čini se dobro su savladale domaćinske poslove pa su na svom štandu nazdravljale sa gostima kojima su ponudili i odlične knedle od šljiva ali i što šta drugo.
Ipak u mnoštvu sjajnih štandova moramo priznati Samaila su i ovog puta imali najviše takmičara u očuvanju tradicije. Na jednom smo slavili tradicionalnu
srpsku slavu. Videli devojačku spremu, staru kolevku. Za Jelenu Sekulić i Biljanu Milićević čuvanje tradicije, zavet i ponos.
Gosti se naravno prvo dočekuju žitom, pogačom i vinom. Osim proizvođača rakija i brojnih sponzora, svoje proizvode su izložili i proizvođači
meda, rukotvorina, Mesne zajednice, Rosića Sokače iz Bukovice, čiji je vlasnik danima u svojoj radionici prikljupao i spajao razne eksponate stare do pola veka. Uz čašicu se degustirao i odličan kupus, lovački gulaš i parikaš. Bez prasenceta u neograničlenim količinama i ova svetkovina nije prošla. Lovci su spremali sve od gulaša, kupusa, dva prasenceta pa čak i ribe. Uroš Đoković u punoj svečarskoj opremi podseća da su lovci čuvari naših šuma i sela.
Takmičari su pokazali i odlično iskustvo u prčenju prasića, tako da je stočni fond ostao kratak za tridesetak ovih životinja. Učesnici ovog nadmetanja kažu tiho pečenje lagano okretanje i naravno prelivanje, da korica bude sjajna i lepe boje. Mislim da onima koji su nagrnuli na mlado pečenje ovi saveti nisu bili bitni. Jelo se dobro!
Komisiji nikada nije bilo teže, kako zbog broja učesnika tako i kvaliteta, jer zaista imamo dobrih rakija, tvrdi nam predsednica žirija, dr Ljilana Milošević, predsednica žirija, koja je pozvala sve one koji nisu dolazili u naše krajeve da ih u ovim selima čeka raj za dušu i oči.
„Ne mogu da vam opišem koliko sam zadovoljna ovogodišnjom manifestacijom. Ne rakijama, to imamo na pretek i dobrog kvalitet, govorim o sveukupnom utisku. Žene su me prijatno iznenadile. Videli smo kako se sprema u selima danas. Videli smo mlade žene koje su sačuvale tradiciju i sa ponosom to danas pokazalie Nisam čak imala ni problem sa kolegama iz komisije da devojke i mladi treba da se u sveukupnom proglašenju najboljih budu visoko kotirani“ objašnjava dr Milošević.
Pobednici
Nakon dugog većanja i nekoliko dodatnih degustacija žiri je odlučio da za pobednika ovogodišnjeg „Dana grejane rakije“ proglasi Sašu Plavšića iz Beograda ,koji baš u Bukovici ima svoj šljivik, srebrom se okitio Novica Sretenović iz Vrdila, dok je MZ Lazac bila trećeplasirana. Zanajuređeniji štand rakije proglašen je
„Simić podrum“ iz Bajine Bašte. U Kategoriji Etno štanda i najboljih ekipa titulu su ponele „Očajne domaćice“ iz Bukovice, dok je trinaesto prase ekipe iz Mršinaca bilo najbolje ispečeno. Ipak sudeći po pripremljenoj hrani i broju prasića, koji su ovog oktobarskog dana pojedeni svi su mogli ravnopravno da ponesu priznanja Svetislav Pavlović Cvele, sa svojim mini lampekom i kotlićem privukao je veliku pažnju posetilaca kao i štand Stanislava
Cana Trifunovića,višestrukog pobednika beogradskog i novosadskog sajma hrane i pića,kao i mnogi drugi.
Meraklije ostale na nogama i pored toga što je organizator za posetioce skuvao preko 150 litara šumadijskog čaja. Ako tome dodamo i litražu ekipa, bilo je poprilično veselo i na ovoj rakijadi. Greške nema. Jer, ovo je zemlja rakije, uz koju ide i mezetluk i narodna pesma. Voli naš narod da popije, proveseli se, to nam je u tradiciji. Ali zna naš narod i da radi i napravi dobre proizvode. Bukovička rakijada po broju učesnika i posetilaca nadmašila je sve
pređašnje ali još uvek nismo utvrdili šta je to najvažnije da biste spremili šumadijski čaj. Kako je otkup voća stao biće još više nacionalnog srpskog pića. Pa šta su naše rakije u odnosu na viski i konjak! ŽIVELI do naredne!!!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Manifestacija „Senćanski dani poljoprivrede” održava se ovog vikenda u sportskoj hali u Narodnoj bašti, gde će se predstaviti zanatski, poljoprivredni i prehrambeni proizvodi.Od 10 sati na okupu će biti učesnici 19. međunarodnog „Nikoljdanskog festivala rakije”, za koji je pristigao rekordan broj od 692 uzorka domaće prirodne rakije i destilata iz pecara individualnih proizvođača i registrovanih destilerija. Najboljima će biti uručena priznanja, a posetioci će moći da degustiraju dobru kapljicu.

Glavni organizator „Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ kaže da je uzorke rakije dostavilo 212 proizvođača, ovdašnjih, ali iz Mađarske, Rumunije, Ukrajine i Slovenije. Žiri je već ocenio uzorke a rezultati se čuvaju da budu saopšteni u subotu.

- Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije, a najviše je bilo uzoraka kajsijevače - 111 i šljivovice 106, ali značajnije su bile zastupljene viljamovke, dunjevače, višnjevače, lozovače, ali je bilo i dudovače, pa rakije od crene ribizle, malina, jagoda, paradajza, krastavaca, cvekle i drugih. Veći broj uzoraka dobio je maksimalnih 20 bodova, a najbolji utisak ostavila je jedna viljamovka, šampionska rakija festivala - saopštio je Mikloš Nađ.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/dani-poloprivrede-i-festival-rakije-u-senti-13-12-2019

Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ organizuje prvi Šumadijski festival rakije, koji će biti održan 5. decembra u hotelu „Kragujevac“.

Manifestacija se organizuje u saradnji sa Privrednom komorom, Centrom za poljoprivredu i ruralni razvoj, Regionalnom agencijom za ekonomski razvoj i Gradskom turističkom organizacijom Kragujevac.

Cilj Šumadijskog festivala rakije je, da na jednom mestu okupi i predstavi proizvođače voćnih rakija iz cele Srbije, kao i da se registrovani proizvođači jakih alkoholnih pića predstave potencijalno novim kupcima, pre svega Horeka sektoru, veletrgovinama, specijalizovanim prodavnicama pića i građanima.

Za prvi festival rakije, prijavilo se 35 izlagača sa teritorije cele Srbije.

Privredna komora Kragujevac pružila je podršku Regionalnoj asocijaciji proizvođača rakije za celokupan projekat.

U prvih devet meseci, izvoz alkoholnih pića iz Šumadije beleži dobitak od 814 hiljada evra, što znači, da će do kraja godine dostići i milion, istakao je Predrag Lučić, direktor Regionalne privredne komore Kragujevac.

Prvi Šumadijski festival rakije biće održan kao jednodnevna manifestacija 5. decembra u hotelu „Kragujevac“ od 10 do 20 časova.

Izvor:http://rtk.co.rs/prvi-festival-sumadijske-rakije/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30