Na Šesnaestom zimskom seminaru farmera, koji je počeo juče na Tari u organizaciji Kluba 100P plus – udruženja koje okuplja poljoprivredne proizvođače iz cele Vojvodine, pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević ukazao je na značaj jedinstvene agrarne politike koja donosi izvesnost i kontinuitet u našoj poljoprivredi.„Poljoprivrednici u podsticajnoj politici nacionalnih institucija žele predvidljivost, izvesnost i kontinuitet u davanju bespovratnih finansijskih sredstava, kako bi mogli da planiraju poljoprivrednu proizvodnju i investiciona ulaganja“, istakao je resorni sekretar.

On je naglasio da je resorni sekretarijat rukovođen ovom činjenicom najviše sredstava namenio investicionim ulaganjima, kao i da će prednost imati upravo intenzivne grane poljoprivrede.

„Agrarni budžet za 2020. godinu iznosi preko 7,8 milijardi dinara, od čega je veliki deo opredeljen za direktnu podršku vojvođanskim poljoprivrednicima u okviru programa za razvoj. Znatna budžetska sredstva namenjena su direktnoj podršci vojvođanskim poljoprivrednicima putem Programa za zemljište i Programa za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju”, rekao je Radojević i osvrnuo se na aktuelne konkurse pozivajući poljoprivredne proizvođače da apliciraju i iskoriste ponuđene povoljnosti.

On je rekao da će, između ostalog, za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje biti izdvojeno 340 miliona dinara, za nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda 120 miliona, za opremanje stočarskih farmi 80 miliona, i još toliko za nabavku plastenika i opreme, dok je za investicije za opremu za proizvodnju vina i rakije planirano 70 miliona dinara, i za podršku mladima 270 miliona.

Radojević je ukazao i na značajna nova ulaganja u cilju efikasnije odbrane od grada i uvođenja sistema automatizovane zaštite poljoprivrednih useva i zasada na području Raketnog centra "Fruška gora", za šta je obezbeđeno do 600 miliona dinara. Značaj ovog kapitalnog projekta je, kako je rekao, višedecenijski i podrazumeva modernizaciju i unapređenje rada tog radarskog centra, koji pokriva 700.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je 550.000 hektara obradivog zemljišta u Vojvodini.

Sekretar Radojević je posebno istakao značaj udruživanja za poljoprivrednike i izrazio zadovoljstvo što na teritoriji Vojvodine postoji tako reprezentativno udruženje poljoprivrednika poput Kluba 100P plus, koji je izuzetno brojan, i naveo da upravo ovakve asocijacije mogu graditi uspešan partnerski odnos sa donosiocima odluka.

Kao i prethodnih godina, i za 16. Zimski seminar farmera na Tari, planirana su stručna predavanja iz različitih oblasti poljoprivrede, diskusije na mnogobrojne teme, kao i predstavljanje kompanija koje će proizvođačima ponuditi rešenja za probleme sa kojima se svakodnevno sreću u proizvodnji. Reč je o savremenoj mehanizaciji, opremi za proizvodnju, rezervnim delovima, mineralnim đubrivima, pesticidima, sertifikovanom semenu i mazivima. Poljoprivrednici će moći da se informišu i o ponudi povoljnih bankarskih kredita i osiguranja u poljoprivredi.

Na ovogodišnjem savetovanju poljoprivrednika, koje će trajati do 1. februara, biće govora i o IPARD programu, Strategiji razvoja poljoprivrede, ruralnom razvoju i ostalim aktuelnostima u agraru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/poceo-16-zimski-seminar-farmera-na-tari-27-01-2020

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

U većini zemalja sa razvijenom poljoprivredom, a naročito sa razvijenim stočarstvom, farmeri koriste pregonske pašnjake za napasanje svoga stada tokom vegetacionog perioda biljke (april- novembar). Za ovakve pašnjake koriste se najčešće sejani travnjaci koji su otporni na čupanje i gaženje prilikom paše. Poznato je da prilikom napasanja, životinje kidaju travu do zemlje i tom prilikom mogu iščupati korenov sistem biljke. Zbog toga se koriste one biljne vrste koje su otporne na čupanje i gaženje, kako bi se travnjaci više godina koristili.

Kada smo zasnovali dovoljno zemljišne površine kvalitetnom travom, neophodno je taj prostor ograditi. Ograde koje se koriste za ove prilike mogu biti: stabilne - one koje se ne premeštaju sa jednog mesta na drugo i pokretne, koje se premeštaju sa jednog mesta na drugo u zavisnosti od visine narasle trave. Kroz ovu, po pravilu žičanu, ogradu propušta se struja niskog napona, tako da životinja koja dođe u kontakt sa žicom pod naponom, oseti strujni udar koji ne ostavlja nikakve posledice po životinju. Ograde mogu biti u vidu žičane mreže od dva ili jednog reda žice, postavljene na različitu visinu, u zavisnosti od toga koja vrsta životinja se napasa na tom pašnjaku. Kao izvor struje za ovu električnu ogradu najčešće se koriste akumulatori.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31