Farma na poljoprivrednom kompleksu Narodnih kuhinja Majka Devet Jugovića u Novom Brdu na Kosovu i Metohiji, proširena je posle pet meseci. Projekat od 85.000 EUR, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansirala je francuska humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo, na čijem čelu je Arno Gujon.

Arno Gujon kaže da je na ideju o proširenju kompleksa i izgradnji dve nove štale za krave muzare došla Svetlana Stević, koja je na čelu narodnih kuhinja.

- Finansirali smo proširenje i tražili pomoć od naših 12.000 donatora u Francuskoj. Posle pet meseci intenzivnog rada, dve nove štale su izgrađene. Bilo je prostora za 26 krava, a sada je kapacitet dupliran. Biće duplo više mleka, duplo više sira i duplo više hrane za korisnike Narodne kuhinje - ističe Gujon.

Kaže da već sedam godina, u saradnji sa Eparhijom Raško-prizrenskom, finansiraju samoodržive projekte koji omogućavaju narodnim kuhinjama da ne zavise od spoljašnjih donacija u hrani.

- Ranije su narodne kuhinje živele od donacija. Sada imaju farme, mlekare i plastenike. Finansirali smo i izgradnju fabrike za pasterizaciju voća i povrća - kaže Gujon.

Ističe da na farmama ima oko 20 zaposlenih, što znači da 20 porodica ne zavisi od humanitarne pomoći, već od rada.

Izvor:https://www.ekapija.com/philanthropist/2678294/prosirena-farma-narodnih-kuhinja-duplirani-kapaciteti

Do devedesetih godina na širem području Divčibara domaćinstva iz obližnjeg valjevskog sela Krčmara imala su oko 50 koliba na imanjima.Tu su izvodili stada na ispašu od proleća do kasne jeseni, a one koji ih čuvaju nazivali su kolibarima.

Na obodima Divčibara već godinama je sve više turističkih autobusa, a sve manje kolibara i stada. Tako je i Vojislav Janković iz Krčmara staru kolibu zamenio savremenim gazdinstvom, gde tokom ispaše provede i do sedam meseci.

"Ove godine smo bili pet meseci. Počele su u septembru da se jagnje i morali smo da siđemo kući. Ali inače ne bih do kraja oktobra išao", kaže Janković.

On je, sa svojom porodicom, sagradio savremenu farmu. Trenutno imaju stado od oko 120 grla, koje je među najkvalitetnijim u valjevskom kraju.

"Ovo je dobar posao što se tiče ovaca i planiram dalje da proširujem stado", kaže Stojan Janković.

Savremeno ovčarstvo u ovom domaćinstvu poboljšano je prirodnim potencijalima. Zbog bioflore na Divčibarama i botaničkog sastava trave u ispaši, njihovo stado je zdravije, a proizvodi su kvalitetniji.

"Značajan deo u tom njihovom florističkom sastavu zauzimaju i veliki broj lekovitih biljaka koje sadrže takozvane aromatične, odnosno mirisne materije, koje ovce konzumiraju", objašnjava dr Radosav Vujić iz PSSS Valjevo.

Domaćinstvo Janković iz Krčmara među retkima je primerima u ovom kraju gde su mladi videli šansu za život na selu, koristeći sve prednosti u ovčarstvu koje im nudi priroda kojom su okruženi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=17&nav_id=1604765

Na studijskom putovanju u Češkoj, upoznali smo i Nikolu Pivića iz sela Veselinovac kod Valjeva. Nikola na svom poljoprivrednom gazdinstvu ima oko 150 ovaca i oko 50 domaćih i Alpino koza. U poslu mu, kako nam je istakao, pomaže porodica. Ide ka tome da proizvodi finalne proizvode, odnosno mleko i sir.

Selo Veselinovac nalazi se na desnoj obali reke Kolubare, nedaleko od Valjeva. Glavno zanimanje meštana ovog sela jeste gajenje voća i povrća, naročito bostana. Sa svojim bostanom rado su viđeni u Valjevu i na susednim tržištima.

Kako nam navodi Nikola, na velikoj farmi ovaca i koza u Češkoj video je primer kako su finalni proizvodi lepo upakovani i vakumirani, sa različitim dodacima, u parčićima od oko 30 g i smatra da je to proizvod koji tržište traži.

Za sada proizvodi priplodni materijal i malu količinu sira od viška mleka za vreme laktacije. Dosta su radili na poboljšanju rasnog sastava, tako da je zadovoljan kvalitetom svoga stada. Ženske jariće ostavlja za priplod a muški idu u klanicu.

Više od 60 % ovaca porodice Pivić jagnji se dva puta godišnje. Tome kaže najviše doprinosi kvalitetna prirodna ishrana. Šest meseci stado boravi u objektu, hraneći se koncentratom koji oni prave, u koji ide najmanje 25 % ječma, a ječam je bogat vitaminom E, tako da uz pomoć dobrog koncentrata prirodnim putem, ovce se jagnje dva puta godišnje. Hrane ih dva puta dnevno, odnosno ujutru i uveče. Ujutru dobijaju silažu u količini od oko 1,5 kg po grlu i oko pola kilograma koncentrovane hrane, a uveče dobijaju seno. U objektu se nalaze pojilice, voda je iz dubinskog bunara, hemijski i bakteorološki ispravna.

„Na farmi u Češkoj ljudi su više fokusirani na mleko i mlečne proizvode, dok je kod nas osnovni cilj proizvodnja priplodnog materijala. Zastupljena je istočno-frizijska rasa, dok je na mojoj farmi virtemberška rasa“ , dodaje Nikola. Kako je saznao, farmeri su zadovoljni ovom rasom jer je prilično mlečna i to ispunjava njihove potrebe.

Virtemberška rasa ovaca spada među najcenjenije rase postale pod uticajem merina. Merino virtemberg je krupna rasa, snažne konstitucije, živahnog temperamenta, smera proizvodnje meso-vuna, mada je i proizvodnja mleka dobro izražena. Virtemberška ovca se odlikuje dosta dobrom proizvodnjom mleka. Plodnost ove rase je takođe dobra. Od 100 ovaca u boljim zapatima dobije se 120-150 jagnjadi.

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Provog dana posete sa koje izveštavamo, imali smo priliku da posetimo farmu koja je nastala na mestu gde je do 1989. godine bila zemljoradnička zadruga i farma teladi. Danas je to moderna porodična farma ovaca i koza, koju vodi Josef Puliček, sa svojom suprugom i sinom.

 

U pratnji Josefa, imali smo priliku da vidimo kako se živi i radi na farmi u ovom delu Češke. Naime, njegovo imanje nalazi se u mestu Pencin, koje je udaljeno oko sat ipo vožnje severno od glavog grada - Praga. Kako je istakao naš sagovornik, pored supruge i sina posao obavlja još 17 zaposlenih. Deo proizvodnje obuhvata i zanatska proizvodnja nakita od stakla. Nakit se na mestu gde je farma proizvodi od 14. veka. Gospodin Jozef lepo je sve to upakovao u jednu celinu koja pored radionice za pravljenje nakita, ima  farmu  sa 1.000 koza i oko 500 istočno-frizijskih ovaca. One se koriste za proizvodnju mleka. Sa tim kapacitetom njegova farma je najveća farma koza i ovaca u Republici Češkoj.

 

Celokupnu količinu mleka prerađujemo u vlastitoj radionici, a proizvode prodajemo u tržnim centrima i na farmarskim pijacama, gde se vikendima na trgovima okupljaju razni proizvođači i prodaju bio ili organske proizvode, rekao je za Agrobiznis magazin Puliček i dodao: „Obrađujemo oko 250 ha zemlje, od čega su 5 ha oranice, a ostatak se koristi za proizvodnju sena. Imamo dve vrste podrške, i  to su donacije Evropske Unije i Češke Republike, od čega je 70 % subvencija od EU. Novčana sredstva se dodeljuju zavisno od površine zemljišta, što je otprilike oko 200 evra po hektaru, kao i subvencije od 25 evra po grlu. Postoje i subvencije koje se tiču genetskih izvora. Ako je u pitanju čistokrvna češka genetika, onda su subvencije još po 20 evra na postojećih 25 po jednom grlu. U ishrani ovaca i koza, osnova je trava odnosno senaža. Prosečno koze pojedu 4 kg po grlu dnevno, kao i kilogram žita (ječam i ovas).

Kako ističe naš sagovornik, za ishranu ovaca i koza nabavljaju bio hranu, koja košta 300 evra/t, dok je za konvencionalnu hranu cena duplo niža. Dakle, ovde se radi o organskoj farmi koja ima izuzetno veliki kapacitet. U Južnoj Moravskoj, postoji jedna slična farma kao što je ova, a u celoj zemlji su tri farme ovog obima, dok postoji i oko 100 farmi koje imaju u proseku oko 150 grla.

Ono što je takođe zanimljivo je da ova farma ima godišnju posećenost od 20.000 turista. Uglavnom je reč o školskim grupama odnosno zainteresovanima za razgledanje farme, pored razgledanja farme mogućene su i radionice nakita, gde deset učenika mogu da izrađuju nakit. Nakit je ovde na raspolaganju, kao i vozić koji ima 36 mesta, sa kojima svi posetioci farme idu 4 km od farme na vidikovac, a to je svakako značajan izvor novčanih sredstava za njihovu farmu.

  

Na svim objektima u okviru farme nalaze se solarni paneli. Onu su važni kao još jedan izvor prihoda i način finanrisanje čitave farme. Trenutna instalacija je jačine 200 Kw, od čega 130 Kw prodaju elektro mreži Češke, a oko 70 Kw su sopstvene potrebe. Ove panele Jozef je instalirao  2008. godine i novine su pisale o njegovoj farmi kao pionirima u tom smislu.

 

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

Umesto svežeg mesa i prerađevina, kako su do sada potrošači navikli, kupci “Neoplantinih” proizvoda od sada će moći da se snabdevaju isključivo prerađevinama. Uprkos direktnim pitanjima o tome kako će nadoknaditi potrebe za sirovinama iz NEOPLANTE su izbegli odgovore na naša direktna pitanja: Šta će biti sa radnicima koji su do sada radili na ovim poslovima? Da li će neko dobiti otkaz, koliko ljudi? Odakle će nabavljati sirovine od Nove godine? Koliko smrznutog mesa su uvozili do sada i iz kojiih zemalja? Koliko su do sada otkupljivali žive stoke i prerađivali? Koliko su do sada na tržiste plasirali svežeg mesa? Kako će se ovo odraziti na tržiste kao i koliki je njihov ukupni trzišni udeo u sirovom mesu, a koliki u prerađevinama? Das mo ovakva pitanja postavili bilo kojoj mesnoj industriji u Evropi dobili bi odgovor već usmeno, ostaje nejasno šta to kriju u “NEOPLANTI”. Da li ćemo poput drugih kompanija i od njih moći da očekujemo da ćemo jesti prerđevine od mesa koje dolazi smrznuto iz uvoza.

U šturom odgovoru koji smo čekali nekoliko dana samo se navodi da  Kompanija ima plan da u narednom periodu kroz investicije podigne konkurentnost u ovim oblastima poslovanja, a za to im je neophodno vreme. Izbegavajući naše pitanje da li će biti smanjenja broja zaposlenih iz „Neoplante“ odgovarju da tokom reorganizacije posla, svim zaposlenima na koje se ova promena odnosi, će pokušati da pronađu odgovarajuću poziciju u drugim sektorima kompanije. „Očekuje nas tranzicioni period u narednih nekoliko meseci i uložićemo sve svoje resurse da ovaj proces sprovedemo u najboljem interesu za sve zaposlene. Pronalaženje nove pozicije u kompaniji zavisiće od radnog učinka svakog od zaposlenih, stepena stručne spreme, prethodnog iskustva, zahteva radnog mesta, dosadašnje pokazane sposobnosti i stručnosti u obavljanja poslova. Ovim povodom posebno smo oformili stručnu komisiju koja se bavi celokupnim procesom.“

Dakle pošto ni reči nije bilo o  tome da se neće nadoknaditi nedostatak sirovine iz uvoza pretpostavljamo da je ta mogućnost ostavljena, takođe nam nisu želeli da odgovre koliko su do sada uvozili smrnutog mesa i odakle.

Podsećanja  radi dnevni list KURIR je prošle godine u ovo vreme objavio da je Srbija 2015. godine uvezla čak 257 puta više smrznutog svinjskog mesa nego 2014. Prema njihovim podacima, iz inostranstva nam je 2014. godine stiglo 55 tona zaleđene svinjetine, a od početka ove godine čak 14.000 tona. Dobra vest je da je drastično opao uvoz mesnog otpada, odnosno "mesa treće kategorije", ali su količine koje nam pristižu i dalje velike. Podaci Uprave carina pokazuju da je vrednost uvoza svinjskog mesa koje nam stiže iz Španije, Mađarske, Nemačke i Rumunije tada premašila 32 miliona evra. Novijih podataka o uvozu nema, obično zbog opravdanja da se štite “poslovni interesi kompanija i podataka o poslovanju” međutim ostaje pitanje, a ko štiti potrošače i imaju li oni pravo da znaju šta jedu i odakle je proizvod  i sirovina od koje je nastao. Na ovaj način nesumnjivo se dovode potrošači u zabludu jer jedu proizvode za koje se tvrdi da su domaći jer su proizvedeni u prerađevine u fabrikama koje rade na teritoriji Srbije. A da li je to baš domaće?

Ako je suditi prema prošlogodišnjim podacima. NAJVEĆI uvoznici smrznutog svinjskog mesa su “Neoplanta" "Matijević"  i "Zlatiborac".

Da li će i ova uzorna i poznata kompanija koja se dičila svojom proizvonjom na njivama i u farmi  početi da uvozi smrznuto meso poput brojnih velikih kompanija  kao što je “Matijević” ostaje da se vidi, ali ako se ima u vidu da se obustavlja proizvodnja svežeg mesa ostaje pitanje od čega će se proizvoditi prerađevine,  zamolili smo ministra Nedimovića za komentar:

 “Imam saznanja da će se u “Neoplanti” baviti samo preradom. Što se tiče proizvodnje, slobodna je tržišna utakmica, svako može da bira šta će da radi” naglasio je Nedimović i dodao “Mi imamo zaštitne mere kako za mesto tako i za mleko i podsetio da je administrativnim merama Vlade sprečen “cunami” mleka na naše tržište.

Inače, NEOPLANTA još od 1885. godine se bavi proizvodnjom mesa i mesnih proizvoda. U kompaniji ima 700 zaposlenh i od 2007. godine je vlasništvu firme "Nelt"

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30