Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.

Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta", objašnjava Pastor.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade."Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarska-investicija-u-arilju-fabrika-za-preradu-voca-pocinje-da-radi-sledece-godine/0ql95hg

Značajno intenziviranje saradnje između Srbije i Mađarske, posebno u delu investicija u prehrambenu industriju i otvaranja novih prerađivačkih kapaciteta u Srbiji, dogovoreno je na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i ministra spoljnih poslova Republike Mađarske Petera Sijarta u Bačkoj Topoli.

Prvi naredni projekat biće izgradnja fabrike za preradu povrća u Bačkoj Topoli, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva.

Na sastanku je takođe dogovoreno i da se u narednih mesec dana završe i dogovori za izgradnju tri do četiri nova kapaciteta za preradu voća i povrća u centralnoj i južnoj Srbiji.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2493957/srbija-i-madjarska-dogovorile-izgradnju-fabrike-za-preradu-povrca-u-backoj-topoli

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji, poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana, kada je potpisan Memorandum u Budimpešti,
nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske, koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, u Arilju je položen kamen temeljac dogovorene fabrike. Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ovom prilikom je rekao da je, tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.
„Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović. On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama, koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.
„Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je ovom prilikom istakao, da je prerada voća i izvoz u inostranstvo 16 spas za poljoprivrednike u Srbiji.

„Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović.
On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu „koji nisu nigde”.
„Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao, da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.
Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Levente Mađar, podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.
„Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dobrodošlicu u celoj Srbiji,
stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima.
„Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom, da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.
Vlasnik H&S fruits Milan Stanić, istakao je da je to veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja.
„Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi, plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.
Predsednik opštine Miloš Nedeljković, rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je
fabrika za preradu voća važna, jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća. Ovo je rečeno na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom.Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje.

Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Memorandum koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, potpisan je u februaru ove godine u Budimpešti, posle četvrte zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/srpsko-madarska-fabrika-za-preradu-voca-u-arilu-25-07-2018

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da će u Arilju biti izgrađena fabrika za preradu industrijske maline, kapaciteta 5.000 tona, o čemu je u petak potpisan Memorandum o razumevanju između kompanija iz Arilja i Mađarske.

"Obaveza srpske strane je da obezbedi kooperante, odnosno dovoljnu količinu sirovine i lokaciju u Arilju, a obaveza mađarske strane je da obezbedi finansijska sredstva, desetogodišni ugovor za izvoz i tehnološku opremu", rekao je Nedimović.

On je naveo da je plan da se još nekoliko takvih fabrika izgradi u Srbiji, a jedna najverovatnije u Požegi.

Mi sa dve, tri ovakve fabrike možemo da rešimo problem potražnje za malinom, zaključio je Nedimović.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu.

Predstavnici indijskih kompanija "Mahindra" i "Tafe" uskoro bi trebalo da posete Srbiju i završe razgovore započete prilikom nedavne posete ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića Nju Delhiju.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, kompanija "Tafe" najbliža je odluci da otkupi brend Industrije mašina i traktora Beograd (IMT), dok bi "Mahindra", najverovatnije, u Srbiji otvorila fabriku za primarnu proizvodnju, preradu i otkup voća.

Ministar Nedimović je nedavno u Indiji razgovarao sa predstavnicima ovih kompanija. Kako je rekao, oni su više nego zainteresovani da rade u Srbiji. Srpska delegacija spremila se najbolje što je mogla, a sve u cilju da ponovo oživi proizvodnju traktora. Stručnjaci smatraju da je nedopustivo da jedna agrarna država uvozi traktore i poljoprivredne mašine, kao i da nije trebalo da dozvoli da se ugasi gigant kakav je bio IMT. Srbija, kako naglašavaju nadležni, ima i znanje i tradiciju u proizvodnji traktora, ali nedostaje novac kako bi ta proizvodnja bila obnovljena.

Ukoliko dođe do konkretnih dogovora o kupovini brenda IMT, fabrika bi bila izgrađena negde u Srbiji, a ne na mestu postojećih objekata u Beogradu. Na prostoru gde se nalazi IMT, u narednim godinama mogao bi da nikne novi stambeno-poslovni objekat.

Kada bude završena sertifikacija uvoza u Indiju za jabučasto i jagodičasto voće iz Srbije, prvi domaći proizvodi mogli bi da krenu put ove zemlje. Kako saznajemo, kruške su već spremne, čeka se samo na usaglašavanje veterinarskih i fitosanitarnih propisa i potpisivanje sertifikata.

Izvor: www.novosti.rs

Kopanija CG CORP GLOBAL iz Nepala, koja u svom sastavu ima 122 kompanije i 76 brendova, otvorila je danas svoj prvi pogon u Evropi, u Rumi. Svetski poznate "wai wai" nudle će se proizvoditi u ovoj fabrici, i snabdevati celokupno svetsko tržište. 

Dr Binod Čaudri, vlasnik fabrike, i prvi milijarder u svetu nepalskog porekla, napomenuo je, da su izabrali Srbiju i Rumu nakon pažljive analize tržišta, imajući u vidu prednost lokacije, koja će olakšati logistiku snabdevanja cele Evrope, dostupnost sirovina u neporednoj blizini, kvalifikovanu radnu snagu i konkurentnu strukturu troškova. 

detalj sa otvaranje fabrike

Pogon se prostire na 9,5 hektara i otprilike 6.000 kvadratnih metara ograđenog prostora, u kome se nalazi najsavremenija oprema za proizvodnju nudli, u vrednosti od oko 9 miliona evra. Plan je da fabrika postepeno zaposli preko 400 radnika.  

Sredinom septembra meseca, fabrika je započela komercijalnu proizvodnju za EU tržište, a smenski kapaciteti su 150.000 pakovanja proizvoda. 

"wai wai" nudle

Ova investicija u Rumi, ostvarena je u kratkom vremenskom periodu, za 16 meseci, imajući u vidu obimnost objekta. Njenom ostvarenju doprinela je proaktivna podrška vladinih tela i lokalne administracije, koja je veoma aktivno učestvovala u pronalaženju rešenja, sa ciljem da se ubrza realizacija projekta. 

Svetski poznate "wai wai" nudle će se proizvoditi u ovoj fabrici, i snabdevati celokupno svetsko tržište. 

U ponedeljak, 11. 09. 2017. godine,  u Feketiću otvorena je najsavremenija evropska fabrika premiksa za stočnu hranu „Ravago Hemikals“ (Ravago Chemicals).

U izgradnju fabrike i nabavku opreme multinacionalna kompanija „Ravago“, čije je sedište u Belgiji, uložila je pet miliona evra. Celokupnu investiciju finansirala je kompanija „Ravago“.

Zvaničnom otvaranju fabrike u Feketiću prisustvovali su g. Theo Roussis, CEO multinacionalne kompanije Ravago, g. Axel Roussis, GM kompanije Ravago, g. Filip Van Camfort, GM Ravago Chemicals, g. Peter Fisher, potpredsednik ANH Europe, generalni direktor Ravago Chemicals u Srbiji Žarko Alargić i ostali predstavnici kompanije Ravago i partnerskih kompanija.

Proizvodni kapacitet fabrike premiksa u Feketiću je 12.000 tona godišnje, što čini oko 25 odsto potreba celog regiona za ovim proizvodom. Građevinske radove izvela je belgijska firma „Kordel“ (Cordeel), a sva oprema, izrađena po najvišim standardima kvaliteta, stigla je od je od švajcarskog „Bilera“ (Buhler), vodećeg globalnog proizvođača u oblasti tehnologije stočne hrane i prehrambenoj industriji.

U  toku izgradnje fabrika je bila pod monitoringom eksperata kompanije DSM, lidera u proizvodnji premiksa u svetu, koja je učestvovala u izboru laboratorijske opreme za “Ravago Hemikals”.

-Uvedena je najnovija tehnologija, najsavremenija oprema i softver i u potpunosti se u proizvodnom procesu oslanjamo na primenu nauke i novih tehnologija. Ceo postupak proizvodnje garantuje maksimalnu bezbednost proizvoda. U svakom segmentu pratimo svetske trendove i poštujemo zakonsku regulativu naše zemlje, Evropske unije i zemalja na čija tržišta plasiramo robu – izjavio je rukovodilac fabrike “Ravago” Josip Bubnjević. -Kontrolišu se sve sirovine i sa takvim analizama se zna tačno šta se kojom sirovinom unosi u recepturu tako da eventualne greške u proizvodnji i neusaglašenost proizvoda praktično ne postoje.

On je naglasio da je laboratorija opremljena najsavremenijim aparatima za ispitivanje sirovina i gotovih proizvoda, kakvi su AAS – Atomic Absorption Spectrometer, koji se koristi za analizu minerala i teških metala, HPLC – High Performance Liquid Chromatography, aparat za analizu vitamina, te NIR – Near Infrared Spectrometer Tango, brzi analizator za određivanje Wende analiza.

„Ravago Hemikals“ proizvodi premikse za stočnu hranu koja se koristi u svinjarstvu, živinarstvu, ovčarstvu, kozarstvu, ribarstvu i svim drugim granama stočarstva. Sarađuje sa farmama svih veličina u Srbiji i regionu i doprinosi unapređenju bezbednosti hrane i kvaliteta stočarske proizvodnje.

U mestu Sutjeska, u opštini Sečanj, u toku je izgradnja fabrike za hladnu preradu povrća, sa skladištem. Ta fabrika je deo Poljoprivredno-ribarskog preduzeća Sveti Nikola, a kako je najavljeno, u planu je da bude otvorena u maju 2017.
 
Posao bi u ovom pogonu trebalo da dobije oko 120 ljudi.
 
Gradilište je u četvrtak (17. novembra 2016. godine) obišao predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović.
 
Fabrika za hladnu preradu povrća je prvi proizvodni pogon koji se gradi u sečanjskoj opštini nakon tri decenije.
 
- Mi smo danas sa rukovodstvom opštine Sečanj dogovorili da organizujemo sastanak predstavnika Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, i da, u dogovoru sa kompanijom, povežemo registrovane poljoprivredne proizvođače, i da im predstavimo one mere koje ćemo mi preduzimati. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava za intenziviranje proizvodnje, koja će biti veza sa fabrikom koja otkupljuje i koja prerađuje poljoprivredne proizvode - rekao je Mirović.
 
Fabrika u Sutjesci ima i sopstvenu proizvodnju sirovina. Kapaciteti za preradu biće oko 14.000 tona povrća, a skladišni oko 7.200 tona.
 
- Imamo u planu i dodatno proširenje skladišnih kapaciteta, kao i širenje asortimana, na preradu voća - rekla je Sandra Međedović, direktorka proizvodnje.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30