Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

Beograd – Danas je Evropska komisija dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno juče u ponoć.

Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau - EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.

„Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti.“ – istakao je Havier Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.

Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.

Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 207.961 evra podržaće pet projekata poljoprivrednih udruženja i dve poljoprivredne zadruge s juga Srbije. Novac je za povećanje obima proizvodnje, tehnološke inovacije i povećanje tržišne konkurentnosti poljoprivrednika nerazvijenih opština s juga Srbije, saopštio je Evropski progres koji je zadužen za realizaciju tog programa. Njime će se kupiti poljoprivredna mehanizacija, oprema za preradu i proizvodnju poljoprivrednih proizvoda ili za manje građevinske radove, poput izgradnje hladnjača ili sušara. Nadležni za realizaciju programa ocenili su da je reč o jedinstvenoj šansi da poljoprivrednici udruženim snagama u okviru zadruga i udruženja, realizuju svoje ideje i unaprede proizvodnju. "Evropski progres" predstavlja najveći razvojni program u Srbiji za podršku razvoju 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske, zajedno s Vladom Srbije.

Izvor: Beta

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021

Evropska unija ima još godinu dana da se pripremi za ukidanje kvota za šećer u nadi da to neće taj sektor uzdrmati u većoj meri. Kvote za šećer su jedino preostalo ograničenje proizvodnje koje postoji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Te kvote iznose 13,5 miliona tona šećera godišnje, a po njihovom ukidanju očekuje se da će se proizvodnja povećati, kao i izvoz. Međutim, stručnjaci smatraju da osvajanje novih tržišta neće biti lako. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je sektor imao dovoljno vremena da se pripremi za ukidanje kvota 1. oktobra 2017, pošto je ta mera najavljena pre više godina.

Dobra priprema proizvodnjača za ukidanje kvota za šećer je tim potrebnija jer se evropska poljoprivreda suočava sa mnogim krizama, poput one izazvane prezasićenošhu svetskog tržišta mleka, 18 meseci posle ukidnaja kvota za mleko u EU.

Grupa francuskih eksperata za šećer sastala se polovinom oktobra sa predstavnicima tog sektora.

"Iskoristili smo period pre okončanja kvota kako bismo se pripremili na poljoprivrednom, industrijskom i trgovinskom planu", rekao je za AFP Žerar Benedeti, direktor komunikacija u Tereosu, vodećoj francuskoj kompaniji u sektoru šećera.

U Evropskoj komisiji tvrde da bi proizvođači na kraju trebalo da budu u stanju da opstanu u okolnostima nižih cena.

U EU će biti ukinut i princip proizvodnje "mimo kvota" koji se odnosi na proizvodnju biogoriva i drugih industrijskih proizvoda koji nisu za ishranu, i na godišnji izvoz EU koji joj je u okviru STO ograničen na 1,374 miliona tona.

Sektor šećera u EU je 2006. prošao kroz duboku reformu čiji je cilj bio da se poveća konkurentnost. Tokom dve godine zatvorene su 83 fabrike, odnosno 40% evropskih šećerana, podaci su Evropskog odbora proizvođača šećera (CEFS).

Na Francusku i Nemačku čiji je udeo po 24%, otpada gotovo polovina proizvodnje šećera u EU, a sledi Poljska sa 11% i Velika Britanija sa 8%.

EU je najveći proizvođač šećerne repe u svetu i prvi uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koji se rafiniše u Britaniji, Portugaliji ili Rumuniji.

Prema više izvorima, iako većina evropskih šećerana ne radi punim kapacitetom, proizvođači u EU bi mogli da po ukidanju kvota povećaju proizvodnju za 20%.

"Evropa koja je sada neto uvoznik, postaće neto izvoznik", kaže Benedeti koji procenjuje da bi evropska proizvodnja mogla u budućnosti biti 18 ili 19 miliona tona šećera.

Analitičar Klaudiju Kovrig iz konsultatntske kuće Kingsman-Plats S&P Global procenjuje da će se proizvodnja šećera u EU po ukidanju kvota povećati za 2,5 miliona tona i smatra da će osvajanje novih tržišta biti teško.

"Za njih će biti vrlo teško da budu konkurentni", rekao je on i ukazao na razvoj sektora na Bliskom istoku i severnoj Africi u proteklih 10 godina, pošto su zemlje poput Iraka i Alžira otvorile sopstvene rafinerije.

Koristi od ukidanja kvota mogli bi da imaju proizvođači izoglukoze, glukoznog sirupa bogatog fruktozom čija je proizvodnja sada ograničena na 700.000 tona. Ukidanje kvota bi mogla da podstakne apetite u Mađarskoj koja predviđa da će utrosturčiti proizvodnju izoglukoze, rekli su izvori u Komisiji.

U Irskoj, Portugaliji i Sloveniji, zemljama koje su obustavile proizvodnju šećerne repe, pojavljauju se projekti za obnavljanje te delatnosti na osnovu projekcija cene koje se čine "suviše visokim", rekao je  izvor u EK.

U Italiji, međutim, proizvođači strahuju da neće opstati na otvorenom tržištu.

"Ponovo ćemo dobiti slobodu da izvozimo, ali EU mora da brani svoje interese u sektoru šećera", rekla je direktorka CEFS-a Mari-Kristin Ribera.

Šećer se u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini tretira kao osetljivo pitanje.

Kvote za šećer su poslednje kvote u EU koje su ukidaju, što će označiti novu fazu zajedničke poljoprivredne politike sada više okrenute tržištu, rekla je Ribera.

 

Izvor: AFP , http://www.euractiv.rs/ 

 

Poljoprivrednici i predstavnici industrije poljoprivrednih mašina u EU upozoravaju da je plan Evropske komisije da traktori budu opremljeni sistemom protiv blokiranja kočnica (ABS) zasnovan na netačnim analizama i nepotrebno skup za proizvođače. Oni kažu da Komisija traktore tretira kao automobile i ukazuju na potencijalne rizike ako ABS postane obavezan i u traktorima manje brzine, kao i na visoku cenu za obnavljanje voznog parka u uslovima krize u poljoprivrednom sektoru.

U Evropskoj uniji "brzi" traktori koji razvijaju brzinu veću od 60 kilometara na sat od 2016. moraju da imaju instaliran ABS sistem.

Sada Komisija treba da odluči da li ABS tehnologija treba da bude obavezna i za traktore koji razvijaju brzinu od 40 do 60 kilometara na sat od 2021. godine.

Komisija je poručila analize troškova i koristi od predložene mere na kojima će početi da se radi u novembru. Na osnovu rezultata analiza, Komisija će sredinom 2017. odlučiti da li da amandmanima izmeni uredbu o kočnicama iz 2015.

Evropsko udruženje proizvođača poljoprivrednih mašina (CEMA) smatra da Komisija pogrešno tretira traktore kao automobile.

Industrija poljoprivrednih mašina mišljenja je da bi obavezno uvođenje ABS ili neke druge tehnologije moglo da se opravda jedino ako bi postojali obilje dokaza o opasnosti i jasni dokazi da tehnologija o kojoj je reč može da pomogne da se ta opasnost izbegne.

Nema koristi

CEMA tvrdi da ABS tehnologija neće doprineti unapređenju bezbednosti na putevima na statistički značajan način.

"Zapravo, sa prosečnom stopom obnavljanja voznog parka od 1,7% ukupne prodaje traktora u 28 članica EU, biće potrebno više od 20 godina pre nego što bi se mogla izbeći, statistički gledano, prva fatalna nesreća", istakao je generalni sekretar CEMA Ulrih Adam (Ulrich).

"S druge strane, unapređenjem, npr. signalizacije i osvetljenja svih evropskih traktora moglo bi da se spreči do 70 nesreća sa fatalnim ishodom svake godine", kazao je za EurActiv.com Adam.

"Postoji prirodni komercijalni interes proizvođača ABS sistema kočenja da njihova tehnologija bude obavezna, međutim, takav potez se ne može opravdati ako su dokazi (da su neophodni) slabi ili ne postoje", dodao je Adam ističući da je njegov argument u skladu da principima uredbe EU.

Udruženje je ukazalo na potencijalne tehničke rizike ako ABS postane obavezan. Kako navode, s obzirom da su traktori prvenstveno vozila koja se ne voze po drumu, uvođenje tehnologije za vožnju drumovima, poput ABS, može da ima suprotne efekte i kreira nove opasne situacije.

"ABS tehnologija na uskom seoskom putu može da dovede do novih, možda još opasnijih situacija", kaže Adam i dodaje da vozač može da zaboravi da svaki put kada ulazi ili izlazi s puta uključi ili isključi ABS, posebno kada u jednom danu više puta ide sa farme u polje.

Visoka cena i manjak dokaza

Ono što zabrinjava je i visoka cena za obnavljanje voznog parka.

"Cena traktora sa ABS sistemom bila bi viša od 2,5 do 10% i ta poljoprivredna mašina mogla bi da košta do 5.000 evra više", rekao je čelnik CEMA.

Kako je dodao, takav trošak bi za već optrećene farmere bio "neprihvatljiv, posebno u svetlu krize u poljoprivrednom sektoru i s obzirom na činjenicu da već postoje bolja, dokazana i mnogo jevtinija rešenja".

Udruženje poljoprivrednika EU Copa-Cogeca takođe je skeptično oko efikasnosti uvođenja ABS kočionog sistema za traktore.

"Ne mislimo da u ovom trenutku postoje dokazi da se podrži takva politika", kazao je savetnik u Copa-Cogeca Danijel Azevedo (Daniel) dodajući da treba razmotriti i dodatne troškove ABS sistema za poljoprivrednike, kao i da za traktore već postoji ograničenje brzine.

"Svakodnevno se uglavnom koriste na poljima i idu malom briznom. Dakle, moramo da vidimo dokaze da je ABS pogodan za traktore kada se koriste na taj način i da je koristan za bezbednost", rekao je Azevedo i zatražio od Evropske komisije da predstavi prave analize cene i koristi fokusirane na specifične potrebe poljoprivrede.

"Važno je znati da li potencijalna veća bezbednost na putu preteže nad potencijalnim novim opasnim situacijama na putu ali i na poljima", istakao je Azevedo i pozvao Komisiju da na pitanju ABS tehnologije radi sa onima koji koriste poljoprivredne mašine.

Preciznost i fleksibilnost

Kontroverze oko ABS tehnologije javile su se u sklopu šire debate o ravnoteži između inovativne Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) i strogog zakonskog okvira.

Poljoprivrednici u EU i poljoprivredno-prehrambena industrija uviđaju vrednosti digitalnog doba za poljoprivredni sektor ali upozoravaju da se moraju razmotriti i troškovi.

Žan-Pol Bins (Jean-Paul Beens) iz kompanije Jara (Yara) koja proizvodi đubrivo smatra da poljoprivrednike treba ohrabriti da koriste tehnološke inovacije.

"Poljoprivrednike ne treba gušiti dodatnim propisima već podstaći da, uz maksimalnu fleksibilnost, istraže taj potencijal nove tehnologije", kazao je Bins za EurActiv.com.

I u udruženju Copa-Cogeca smatraju da poljoprivrednici u EU moraju da imaju pristup najnovijoj tehnologiji kako bi mogli da konkurišu na svetskom tržištu.

"Zabrinutost koju delimo sa proizvođačima je da se sredstva za istraživanje troše na usklađivanje sa regulativom umesto da se finansiraju inovacije", kazao je Azevedo.

"Tako kod 'pametnih' mašina moramo da se uskladimo sa regulativom i ispunimo ambiciozne ekološke ciljeve", rekao je Azevedo i dodao da to zahteva izmene na mašinama koje utiču na rad na farmama.

"Poljoprivredne mašine su kapitalno intenzivno investiciono dobro za poljoprivrednike koje treba da im donesu povraćaj. Zato je važno osigurati da sva neophodna tehnička oprema bude na raspolaganju ubuduće kako bi se odgovorilo na specifične potrebe poljoprivrede po razumnoj ceni", zaključio je Azevedo.

 

Izvor: EurActiv.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30