Srbiji je danas i zvanično stigla potvrda od Evropske komisije - Generalnog direktorata za poljoprivredu, za ispunjenost uslova za nesmetano sprovođenje IPARD II programa EU namenjenih poljoprivrednicima, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
U Upravi za agrarna plaćanja do sada su zavedena 223 zahteva za korišćenje IPARD sredstava, od čega je 51 zahtev podnet za nabavku mehanizacije i 172 zahteva za traktore, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Do sada su objavljena dva javna poziva, za nabavku mehanizacija i nabavku traktora, a rok za dostavljanje ponuda je istekao danas za oba konkursa.

Kako kažu u tom ministarstvu, danas je povećan broj zahteva za korišćenje IPARD-a.

Sa odobrenjem EK konačno je zaokružen višegodišnji trud i zalaganje svih uključenih institucija, prevashodno Ministarstva poljoprivrede, s obzirom da se u okviru njega nalazi operativna struktura nadležna za programiranje i sprovođenje - Sektor za ruralni razvoj i Uprava za agrarna plaćanja.

Reč je o predpristupnim sredstvima EU - IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

U pitanju su podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mlađi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije izjavio Tanjugu da je srpskim poljoprivrednicima na raspolaganju ukupno 225 miliona evra do 2020, pošto od EU možemo da dobijemo 175 miliona evra, uz nacionalno učešće od 50 miliona evra, kao i da je planirano da se u 2018. povuče između 40 i 45 miliona evra.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Srbija je konačno uspela da otkloni sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. Kako „Politika” saznaje, već je izvesno da će se ovakav zaključak naći u izveštaju revizora Evropske komisije (EK) koji su pre nekoliko dana boravili u Beogradu.

Zvanična objava Brisela očekuje se sredinom decembra, ali prve isplate poljoprivrednici mogu da očekuju tek u 2018. godini. Signali su pozitivni. Zaključak je da smo uspeli da otklonimo blokirajuće faktore koji su nam, do sada, bili smetnja za korišćenje pretpristupnog fonda EU za agrar.

Zvaničnu akreditaciju očekujemo u decembru, nakon izdeštaja revizora rekao je direktor Agencije za agrarna plaćanja Žarko Radat.

Srbiji je iz Ipard fondova (za četvorogodišnji period 2014-2020) odobreno 175 miliona evra, ali to ne znači i da će nam sav novac odmah biti dostupan. Sledeće godine na račune domaćih poljoprivrednika, i to u najboljem slučaju, mogla bi da legne tek desetina tog novca odnosno oko 15 miliona evra.

Sagovornik Politike najavljuje da će prvi konkursi najverovatnije biti raspisani sredinom narednog meseca. Najpre za kupovinu mehanizacije i traktora, a ubrzo i za nabavku opreme za prerađivačku industriju.

Izvor: Politika

 

Nedimović najavljuje nove investicije za 2018. godinu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3371-nedimovic-najavljuje-nove-investicije-za-2018-godinu

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas, 22. novembra 2017. godine u Beogradu sa predstavnicima Delegacije EU u Srbiji na čelu sa šefom Delegacije Semom Fabricijem.

Predstavnici Delegacije EU u Srbiji istakli su zadovoljstvo ostvarenim napretkom, posebno u delu koji se odnosi na proces akreditacije IPARD programa, kao i Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, odnosno uspostavljanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.

Na sastanku je zaključeno i da se tokom sledeće godine očekuje pozitivna ocena u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanju EU, kao i predstojećem otvaranju pregovaračkih poglavlja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i ribarstva.

Inače, ministar Nedimović ranije je najavio prve konkurse za IPARD kao i intenziviranje korišćenja ovih sredstava koje je EU namenila za Srbiju. Uz više od 40 milijardi dinara namenjenijh poljoprivredi, mogla bi da se desi jedna od boljih godina kada su u pitanju investicije u poljoprivredni sektor. Ako se realizuje i plasman sredstava iz ABUDABI fonda i nadje strateški partner odnosno kupac za IMT biće to veoma uspešna godina za razliku od prethdnih sušnih kako po pitanju kiše tako i po pitanju velikih investicija.

 

Goran Đaković

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

Nakon priča o cunamijima mleka u Evropi, potom intervencije EU pojedinih država, došlo je do potpunog preokreta na tržištu. Sada se francuzi suočavaju sa poskupljenjem njihovog omiljenog peciva koje se pravi i konzumira širom sveta. Srbija je takođe deo svetskog tržišta i umesto da su se prerađivači ponašali odgovrno i mislili o budućnosti, naši stočari su dovedeni na rub propasti tako da i da ima pameti sada nema sa čime da se učestvuje u ovakvim tržišnim poremećajima.  Prenosimo vam priču o buteru i kroasanima! 

U francuskim supermarketima vlada nestašica butera jer proizvođači ne uspevaju da izađu na kraj sa povećanom tražnjom. Očekuje se da se rast cena nastavi i narednih meseci. Pekari i poslastičari najavljuju preispitivanje cena jer je buter važan sastojak njihovih proizvoda. Kako prenosi partner portala EURACTIV.com Kvest-Frans (Ouest-France), u francuskim supermarketima okačeni su panoi na kojima piše: "Nema butera zbog nestašice mleka za proizvodnju".

Nakon prodaje na veliko, sa manjkom butera sada su se suočili i potrošači. "Distributeri su prvi pogođeni", rekao je direktor za ekonomske poslove u francuskom udruženju mlekara Atla Žerar Kalbris (Gerard Calbrix). "Međutim, sada ni veliki proizvođači ne mogu da zadovolje tražnju za buterom", upozorio je Kalbris.

"Mlečna industrija koristi taj nedostatak da proizvodi pavlaku i sir koji se bolje prodaju", kaže Olivije Blanšar (Olivier Blanchard) iz službe FransAgriMer koja je pod nadzorom države. 

"Kada proizvodite buter, pravite obrano mleko kao nusproizvod. Danas je međutim cena obranog mleka u prahu suviše niska", potvrdio je Danijel Dele (Daniel Delahaye), direktor mlečne kooperative Inji Ste Mere (Isigny) specijalizovane za buter sa geografskom oznakom porekla. "Naša zadruga teško može da drži korak sa tražnjom. Klijenti nas očajni zovu ...", rekao je Dele.

Kao rezultat neusaglašenosti, odnosno slabe ponude i velike tražnje, cena butera raste. Pre 20 meseci kilogram butera koštao je 2,5 evra a danas je cena 6,9 evra.

Poskupljenje za 172% "potpuno je bez presedana", potvrdio je Blanšar.

Poskupljuju i kroasani

Rast cena butera nije uticao na supermarkete i poskupljenje od 7% nije bilo dovoljno da podstakne snabdevače da na police prodavnica isporučuju više butera. "Kod velikih maloprodavaca cene proizvoda se fiksiraju jednom godišnje. A o cenama se pregovara u februaru", rekao je Kalbris. Zato će sada paketić butera biti jevtiniji u supermarketu nego na velikoprodajnom tržištu, gde se cene konstantno menjaju. Pekari i poslastičari buter kupuju u supermarketima i nestašica je sve veća. "Zbog te nestašice i rasta cena, preispitaćemo cene kroasana i drugog peciva", najavio je Matije Lab (Matthieu Labbe) iz udruženja pekara. Unija francuskih pekara i poslastičara traži od distributera da povećaju cene. I da deluju što pre. "Oni imaju dodatni trošak od 113 miliona evra", kaže generalni sekretar Unije Fabijen Kastanije (Fabien Castanier).

"U receptu buter može da čini i četvrtinu potrebnih sastojaka. Očekujemo teškoće na kraju godine ako ne budemo ponovo pregovarali sa supermarkteima. Postoji opasnost po zaposlenost", rekao je Kastanije.

 

Izvor: EURACTIV.com

Lažni med u EU

sep 19, 2019

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim. Podaci pokazuju da je dodatni šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda testiranom u Evropskom zajedničkom istraživačkom centru. Istraživanje je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane po kome je med na šestom mestu.

Naučnici su testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske) prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja. Za oko 20% meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10% za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla.

Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina, ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim "fabrikama meda", kako bi se skratili vreme i troškovi.

U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda. EU med definiše kao "prirodno slatku supstancu koju proizvodi Apis mellifera pčela iz nektara biljaka...koje pčele skupljaju, u kombinaciji sa sopstvenim posebnim supstancama pretvaraju, talože, dehidriraju, i stavljaju u saća kako bi sazreo".

Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.

"Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda – jer postoji puno načina falsifikovanja", kaže Stiven Švarcinger (Stephan Schwarzinger), profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.

"To je slično analizi dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu. Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre", rekao je Švarcinger.

Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju "otisak prsta" meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10.000 uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna.

NMR je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.

"Zamislite da ste kupili veliku količinu meda, i onda vam novi metoda pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda", smatra Švarcinger.

Kineske fabrike meda

Evropljani vole med i godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50% evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU. Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88%. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21%. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenju i nestajanju pčelinjih staništa zbog urbanizacije. Svi ti faktori utiču na imuni sistem pčela i njihov broj u kolonijama opada a slike kineskih farmera koji ručno oprašuju cvetno drveće postale su simbol velike zagađenosti. I pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postlja se pitanje kako, onda, kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.

"Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju (prevara)", kaže Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda (IHEO). Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. "Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste", rekao je on. Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazujeu podaci. "Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno", smatra Garsija. Povećana svest potrošača je takođe odvratila uvoznike od kineskog meda i evropski supermarketi sve češće rade testiranja kako bi izbegli prevaru.

Garsija kaže da usled velikog priliva lažnog meda, koji smanjuje cenu meda globalno, u 2017. kineski izvoznici ne mogu da konkurišu čistom medu po sadašnjim cenama. Kineske sanitarne vlasti sada strogo kontrolišu kvalitet izvoznog meda, posebno u EU, kako bi umanjili gubitak. To je dovelo do toga da kineski izvoz meda u Evropu padne za 3% u 2106, posle vrhunca u 2015. Ali, oslanjanje na samoregulaciju tržišta uspeva dok su ekonomski podsticaji u skladu sa interesima potrošača što je obično izuzetak a ne pravilo. 

Zakon o medu

Zatrpavanje Evrope kineskim medom nije nova stvar. Između 2002. i 2004. kineski med je bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji, što su evropski uvoznici meda iskoristili. Med je u EU regulisan Direktivom o medu, ali zahtevi za deklarisanje porekla su veoma niski. Na deklaraciji može jednostavno da piše "mešavina meda iz EU" (npr. mešavina iz više od jedne zemlje porekla), "mešavina od meda van EU" (mešavina iz više od jedne zemlje izvan EU), "mešavina meda iz EU i zemalja van EU" (npr. mešavina EU i ne-EU meda).

"Veće količine meda koje vidite imaju deklaraciju EU i ne-EU med – nema standarda. Informacija na deklaraciji potrošačima ne govori ništa osim da med nije sa Marsa", kaže Valter Hafeker (Walter Haefeker), direktor Asocijacije evropskih odgajivača pčela. Postoje inicijative u Parlamentu da se ova direktiva izmeni kako bi uključila zemlju porekla i razmer mešavine.Rumunska evroposlanica Dačijana Sarbu kaže: "Potražnja za medom je velika a evropska proizvodnja je ograničena. Uvoz iz trećih zemalja je potreban, ali je neki uvoz pod sumnjom u smislu da med nije proizveden od polena već iz nekih izvora koji nisu prirodni. Evropska komisija i zemlje članice moraju da spreče da med na tržištu bude falsifikat. Da bi se to postiglo, potrebno je više kontrole u kompanijama za pakovanje".

 Međutim, do sada je Komisija ostala gluva na zahteve odgajivača pčela. "Komisija je na kraju odgovorna – ako ona konačno dozvoli (specifikaciju) porekla meda, to bi potrošačima omogućilo bolji izbor i industrija bi bila pod pritiskom da radi po propisima", kaže Hafeker."Ali za njih je slobodna trgovina skoro kao religija i zaštita potrošača je nešto na šta ih se mora primoravati guranjem i vikanjem", dodao je Hafeker.

Nemaju samo odgajivači pčela problem. Oprašivači kao što su pčele i drugi insekti utiču na 35% roda hrane u svetu, prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu. A zbog opadanja učešća drugih vrsta, na mednim pčelama je najveći teret."Opadanje populacije mednih pčela nije toliko veliko (kao u slučaju drugih insekata), s obzirom da odgajivači pčela uvek pokušavaju da se izbore sa gubicima. Ovo dovodi do situacije u kojoj su medne pčele sve važnije za oprašivanje jer drugih oprašivača nema. Došlo je do starenja populacije jer nije atraktivna. Ako ekonomija nestane iz uzgoja pčela, nema podsticaja da se obnavljaju kolonije nakon gubitaka", upozorio je Hafeker.

Izvor: http://www.euractiv.rs

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30