Evropska unija je produžila za još pet godina povlasticu Srbiji za izvoz voća i povrća bez carina. Prethodni takav aranžman je dobro iskorišćen, jer je Srbija izvezla voće i povrće za 116 miliona evra.Od jabuka i šljiva do krompira, orašastih plodova i bobičastog voća – sve to će i u narednih pet godina moći da se nađe na tržištu Evropske unije bez carina, koje se u zavisnosti od proizvoda kreću od pet do 20 odsto.Rade Ljubojević iz Sirogojna kaže da je vrlo značajno da mogu da računaju na to tržište, i da mogu dugoročno da planiraju izvoz.

Praktično, na ovaj način za proizvode koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju ili za koje je on pak nepovoljniji, u narednih pet godina će se primenjivati ova odluka.

Gordana Tiodorović iz PKS-a objašnjava da je SSP ukinuo ad valorem carine, ali neke specifične carine su ostale.

"U tom smislu, ukoliko ne bismo imali aj-ti-em, naši izvoznici recimo, smrznutih pečuraka, jagoda, podlegali bi određenim specifičnim carinama u ovom trenutku", navodi Tiodorović.

Jedan od izvoznih aduta je i višnja, posebno autohtona oblačinska, koja čini 85 odsto ukupne proizvodnje od oko 105 tona godišnje.

Zašto je američka višnja tri puta skuplja od srpske
Zanimljivo je da je srpska proizvodnja višnje gotovo jednaka onoj u Americi, samo što se američka izvozi po ceni od tri i po dolara, a srpska za jedan dolar.

Marija Tomić iz Centra za razvoj oblačinske višnje ističe da je prvi razlog to što je Amerika uspela svoju višnju "mont morensi" da brendira i zaštiti, dok Srbija to i dalje nije uradila.

"Drugi razlog je taj što Amerika proizvodi proizvode od višnje sa dodatom vrednošću i to takođe donosi cenu koja je viša od naše", dodaje Tomićeva.

Zbog toga su u Centru za razvoj oblačinske višnje sa šest domaćih proizvođača i uz podršku USAID-a, razvili više od 20 proizvoda sa oblačinskom višnjom spremnih za izvoz.

"Usvojili smo nove proizvode, gde smo ubacili oblačinsku višnju, između ostalog i naše maline ariljske, lešnik iz Srbije i tako dalje, razne sirovine koje koristimo da bismo što više promovisali Srbiju i srpske proizvode", kaže Tanja Vučićević iz firme "Premijer čokolada".

Novo je i da su proizvođači vina odlukom Evropske unije dobili pristup kvoti od dodatnih 30.000 hektolitara godišnje.

Uslov je da prethodno iskoriste već odobrene po bilateralnim sporazumima, što prethodnih godina Srbiji nije polazilo za rukom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4229896/eu-izvoz-voca-i-povrca.html

SRBIJA očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.
U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je za "Novosti" Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 komapnija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

 SKUPA STOČNA HRANA

DOBRA cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

itarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955698/jaja-srbije-policama-najkasnije-kraja-godine-stize-dozvola-izvoz-zivinskog-mesa-zemlje-evropske-unije

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana i u narednih pet godina svoju robu prodavaće bez carina kupcima u Evropskoj uniji, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).

Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP), odnosno za koje je SPP nepovoljniji, objavljena je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU.

Predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana Marko Čadež rekao je da je povoljniji trgovinski režim, za čije se produženje u komunikaciji sa institucijama u Briselu zalagala i zajednička privredna komora regiona, posebno važan za mala i srednja preduzeća - proizvođače i izvoznike voća i povrća, od svežih jabuka i šljiva do kukuruza šećerca.

"Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Čadež.

Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja, i u narednih pet godina, sa Zapadnog Balkana u EU izvoziće se krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi….

Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/izvoz-voca-i-povrca-u-eu-jos-pet-godina-bez-carina/bb93dgx

Riba u ishrani je u Srbiji nepravedno zapostavljena iako je veoma zdrava. Profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković kaže za RTS da riba zapravo nije skupa, ako uzmemo u obzir vreme i resurse koji su potrebni za njenu proizvodnju.Imajući u vidu da sadrži omega-tri masne kiseline, belančevine, vitamine i da je niskokalorična, nutricionisti preporučuju da se riba bar dva puta nedeljno nađe na trpezi.Jedemo je uglavnom leti na moru i u ovo doba godine, odnosno za vreme posta. Najčešće se na trpezi nađe šaran, pastrmka, som ili neka morska riba.

Profesora ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković ističe da često kažemo da je riba skupa, ali ne razmišljamo koliko je dug proces proizvodnje.

"Da bi se proizveo konzumni šaran, treba negde oko 900 dana – malo manje od tri godine. Ukoliko uporedimo vreme trajanja proizvodnje ribe sa vremenom trajanja proizvodnje pilića, koji se proizvedu za 40 dana ili prasića – za 60, jasno nam je da je taj proces daleko duži", objašnjava profesor Marković.

Ističe da su cene slične, iz čega se može zaključiti da riba zapravo nije skupa.

"Možda smo mi plitkog džepa, pa nam se čini, ali riba je u Srbiji verovatno jedna od najjeftinijih namirnica, ukoliko gledamo uloženo vreme, trud, novac i potrebne resurse da bi se proizvela", naglašava Marković.

Podseća i da je raspon cena visok, pa ima riba koje su prilično nedostižne, posebno za ljude sa niskim primanjima, a ima i vrlo kvalitetnih riba, poput skuše, koje su dostupnije svima.Prosečno pojedemo godišnje od četiri do sedam kilograma ribe, a profesor Marković ističe da bi trebalo da dođemo do proseka Evropske unije – 24,4 kilograma.

"Što je više jedemo, bićemo zdraviji kao nacija i svako od nas pojedinačno. Ribu treba jesti najmanje dva puta nedeljno, a ukoliko imamo mogućnosti i svakog dana. To je itekako dragoceno za naš organizam", ističe profesor Marković.

Kaže da su sve ribe dragocene za ishranu, pa je izbor najviše pitanje ukusa.

Ističe da je riba iz prirodnog okruženja poželjnija na trpezi od gajene, ali da je i ona veoma dobrog kvaliteta, dok su konzerve samo alternativa.

„Uvek je najbolja sveža riba. Ukoliko se opredelimo za konzerve, gledaćemo kada je proizvedena, odnosno kada je dospela na naše tržište. Vrlo često konzerve sa višom cenom imaju i razlog zbog čega su skuplje - bolja obrada ili su kvalitetnija ulja koja se dodaju uz ribu", objašnjava Marković.

Na Institutu za higijenu i tehnologiju mesa proverava se kvalitet i ispravnost ribe koja se nalazi na našem tržištu.

Doktor Branko Velebit kaže da uzorke na kontrolu obično šalju organi veterinarske inspekcije iz objekata koji su registrovani za promet ribe.

„Potrošači treba da kupuju ribu u objektima koji su registrovani za promet ribe i koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije. To su poznate ribarnice na pijacama ili maloprodajni lanci", objašnjava Velebit, dodajući da je od najvećeg rizika riba koju prodaju neregistrovani alasi.

Potrošači i sami mogu da provere da li sa ribom nešto nije u redu i kakav je njen kvalitet.

„Riba mora da bude pokrivena sa sluzi neutralnog mirisa. Oči moraju da budu staklaste i ispupčene. Ako su oči udubljene, riba nije sveža. Krljušti treba da budu crvene i krvave. Najjednostavnije je prstom pritisnuti trbušni deo ribe. Ukoliko se mišićno tkivo vrati nazad, riba je sveža", navodi Velebit.

Kaže da potrošač i prilikom pripreme ribe može da proveri da li postoje tragovi parazitološke kontaminacije.

„Kada filetira ribu, potrošač može da usmeri mišićno tkivo ka izvoru svetlosti i tako utvrdi prisustvo valjkastih crva koji se čestio nalaze u slatkovodnim ribama kao što su smuđ, šaran i som", kaže doktor Velebit.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4176604/riba-kvalitet-ishrana-profesor-zoran-markovic.html

Od početka godine Srbija je u Tursku izvezla oko 3.500 tona bebi bifa. U Evropsku uniju otišlo je svega 100 tona, iako je naša kvota gotovo 7.000 tona, ovog najkvalitetnijeg mesa.
Ali, na tržištu Srbije i dalje postoji između 3.000 i 4.000 junadi "viška". Država je nekoliko puta, tokom ove godine, kroz robnu razmenu, otkupljivala junad, u zamenu za merkantilni kukuruz. Deo stočara je uspeo da zameni svoja grla, ali je obećani veliki izvoz još mrtvo slovo na papiru.

Kako nam je ispričao Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, sa Turskom je izvoz uvek neizvestan, oni to čas obustave, pa onda aktiviraju. To zavisi od kursa lire, ali i političke situacije.

- Prošle godine merama Vlade Srbije došlo je do toga da su podsticaji povećani za utovljenu junad i umatičena grla, pa se stočarima isplatilo da gaje - govori Budimović.

- Država ih je podstakla, jer imamo dobar aranžman na papiru, međutim, realizacija nije. Za EU imamo veliku kvotu, ali je otišlo samo 100 tona. Izgubili smo trgovce u Italiji i Grčkoj i nismo konkurentni. Nekada smo mnogo izvozili meso u Grčku, sada više ne.

Srbija izvozi više žive životinje. Tako smo izvezli gotovo 10.000 komada junadi, što je za nekih 30 odsto više nego prošle godine, objašnjava Budimović. I to najviše u zemlje CEFTA. Bilo je oko 600 komada za Liban, ali junad iz Srbije najviše uzima Bosna i Hercegovina.

- June se tovi godinu dana, a naša hrana je skuplja u odnosu na onu koja se daje u zemljama EU - objašnjava Budimović. - U Srbiji se ne koristi genetski modifikovana hrana. Kina, EU, Turska, pa i Rusija, jesu zemlje gde bismo mogli da izvozimo. U Kinu idu neke zanemarljive količine, preko Hongkonga. Ni to nam ne bi bilo daleko, kada bi se radilo u kontinuitetu.POSTOJI predlog da država da podsticaje za izvoz. Bez obzira na to što EU ne dozvoljava ovakvu podršku, trebalo bi da im se potez detaljno argumentuje, smatra Budimović.

- Svi imaju cilj da se odvija biznis, a samo je EU nedavno odvojila tri milijarde evra za pomoć svojim farmerima - kaže naš sagovornik. - I to je dozvoljeno, a mi da gradimo našu poziciju - ne. Jesmo mi kandidati za EU, ali niko ne želi osiromašenu zemlju.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/940466/izvoz-junadi-umesto-bebi-bifa-nasa-zemlja-pocetka-godine-plasirala-3-500-tona-bifteka-tursku

Evropska komisija je 28. septembra odobrila upotrebu genetski modifikovane soje za ishranu i hranu za životinje. I dalje nije dozvoljen uzgoj gm sorti, prenosi euractiv.com

Kompanija Bayer je proizvela GM sortu soje koju je nakon naučne procene odobrila Evropska agencija za bezbednost hrane, a očekuje se da će njena proizvodnja početi od 2021. godine u SAD i Kanadi. Nova sorta otporna je na hercicide dikamba, glufosinat-amonijum i glifosat.

Očekuje se da će porizvođači u SAD i Kanadi, zbog veće dostupnosti tržišta EU povećati proizvodnju soje u narednom periodu.

Odobrenje EU važi 10 godina, a za svi proizvodi od ove GM sorte moraće da budu adekvatno obeleženi uz poštovanje principa sledljivosti.

Vest o ovoj odluci nisu svi dočekali sa oduševljenjem.

Članica zelenog evropskog parlamenta Tilli Metz izjavila je da je odluka da se odobri uvoz GMO "izuzetno razočaravajuća".

Kako je rekla, uvoz GMO tolerantnih na herbicide, posebno GM soje koja se može uzgajati u zemljama poput Brazila i Argentine, rizikuje da potkopa međunarodne obaveze EU o klimi, uključujući zaštitu šuma i biodiverziteta.

Iz međunarodnog pokreta za organsku proizvodnju IFOAM kažu da je soja odobrena za upotrebu u hrani i hrani za životinje, a ne za uzgoj na teritoriji EU, pa kontaminacija pesticidima tokom proizvodnje nije direktna pretnja organskoj poljoprivredi u EU.

Međutim, dele zabrinutost da uvoz ove kulture na tržište EU može dovesti do povećane upotrebe pesticida van EU, i to onih koji imaju dokazano negativno dejstvo na životnu sredinu i biodiverzitet.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/3025802/eu-odobrila-upotrebu-genetski-modifikovane-soje-u-hrani-za-ljude-i-zivotinje

Dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla za ariljsku malinu, što se očekuje do kraja 2021. godine, značiće višu cenu i zaštitu srpskog "brenda", pa uvežena malina više neće biti prodavana na srpskom tržištu kao proizvod iz Srbije, dok pirotski kačkavalj proizveden na tradicionalan način više neće imati konkurenciju, kažu proizvođači."Ta markica će mnogo značiti za poljoprivredne proizvođače. Moraćemo da dokažemo poreklo maline, gde je i kako proizvedena", rekao je Tanjugu Dobrivoje Radović iz Asocijacije malinara Srbije.Dodaje da će, ipak, plasman ariljske maline na evropskom tržištu najviše zavisiti od ponude i potražnje.

Radović je istakao da je u ovoj godini došlo do povećane potražnje maline zbog korona virusa, što je uticalo i na cenu.

"Niko ne može u Srbiji da proizvede maline kao što proizvede zlatiborsko-moravički okrug", naglasio je Radović.Dodaje da ministar poljoprivrede Branislav Nedimović dobro razume probleme proizvođača malina i da malinari imaju podršku resornog ministarstva.

Direktor niže poljoprivredne škole "Dr Obren Pejić" Nenad Đorđević rekao je za Tanjug da ta škola proizvodi sertifikovan kravlji kačkavalj sa oznakom geografskog porekla na osnovu kojeg se pirotski kačkavalj i našao na listi za dobijanje EU oznake.Đorđević je objasnio da ova škola proizvodi kačkavalj na tradicionalan način po prvoj pisanoj recepturi s kraja 19. veka.

Ističe da su opredeljeni za kvalitet, s obzirom na to da 90 odsto prerade od mleka ide u kačkavalj, kao i da su jedni od retkih u Srbiji koji se bave proizvodnjom na takav način.On kaže da je potražnja velika za kačkavaljem koji ova škola proizvodi, a da će cena kačkavalja sa EU oznakom biti u skladu sa evropskim pravilima, te da očekuju boljitak dobijanjem oznake.

Na pitanje Tanjuga da li će dobijanje EU oznake značiti i veću proizvodnju, Đorđević navodi da nemaju uslove da šire svoje kapacitete, te da su kao škola ograničeni prostorno po nalogu veterinarske inspekcije.On je istakao da na mesečnom nivou proizvedu oko 11 tona kačkavalja i najavio promociju proizvodnje organskog ovčijeg sira i kačkavalja, u čemu će, kako kaže, biti prvi u Srbiji.

Fruškogorski lipov med, pirotski kačkavalj i ariljska malina prvi su proizvodi iz Srbije koji konkurišu za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, a u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će ti proizvodi dobiti potvrdu kvaliteta u EU krajem naredne godine, kao i da će to otvoriti vrata i drugim srpskim proizvodima na evropsko trzište.

Izvor: Tanjug

Malina koja raste na području Arilja, kandiat je za dobijanje evropske oznake zaštićenog geografskog porekla, čime bi postala jedan od prvih srpskih proizvoda koji bi nosio oznaku EU kvaliteta. Ta oznaka otvorila bi vrata evropskog i svetskog tržišta za malinu i dodatno bi doprinela promociji srpskih prehrambenih proizvoda.

Božo Joković, iz ariljskog sela Severovo malinu gaji blizu 40 godina. Jedan je od predstavnika zadruge Agro eko voće koja se bavi proizvodnjom i preradom crvenog zlata.

- Za nas je malina deo života. Iz ličnog primera mogu vam reći d a imamo veoma dobar kvalitet maline iako je polovina septembra, u toku je jesenja berba koja je je veoma značajna za naš kraj. Produjžili smoi letnju berbu maline, s tim što sada imamo mnogo bolju ekonomsku poziciju, kako naših zadrugara tako i njihovih porodica - kaže Božo Joković, jedan od proizvođača maline i predstavnika ovdašnje zadruge.

Arilje je nadaleko čuveno u svetu po proizvodnji kvalitetne maline, a koja u ovom kraju ima svoju tradiciju i budućnost. Danas se na ariljskom području gaji oko 40% ukupne proizvodnje u Srbiji.

Područje na kome se gaji ovo crveno zlato zove se Ariljsko malinogorje i obuhvata oblast opštine Arilje i susednih sela koja se sa njom graniče. Nalazi se na jugozapadu Srbije, između Zlatibora, zapadnog pomoravlja, Dragačeva i Starog Vlaha, a sa severa je ograničeno tokom reke Đetinje.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3006251/ariljska-malina-srpski-kandidat-za-dobijanje-eu-oznake-zasticenog-geografskog-porekla

Opšti sud EU odbacio je u sredu tužbu Slovenije protiv Evropske komisije u "slučaju teran", dugogodišnjem vinskom sporu slovenskih i hrvatskih vinara.Odbačen je zahtev Slovenije da se poništi delegirana uredba EU-a o uslovima za korišćenje termina "teran" na etiketama hrvatskog vina iz Istre, objavio je evropski sud u izjavi za medije, koju prenose slovenski portali.

Tužba se odnosila na naziv "teran", koji se koristi i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Nakon ulaska Slovenije u EU taj termin se koristio na etiketama nekih slovenskih vina, najpre kao tradicionalni naziv za vino s Krasa, proizvedeno na određenim vinorodnim područjima, a onda mu je bila priznata i oznaka zaštićenog porekla, navodi se između ostalog u opširnom opisu spora, u obrazloženju presude, prenosi Jutarnji list.Sud pojašnjava da je Evropska komisija priznala hrvatskim vinarima iz Istre da, uprkos protivljenju Slovenije, svoje tradicionalno vino koje zovu teran mogu na etiketama označavati etiketom "Hrvatska Istra - teran", a Slovenija je u tužbi išla sa zahtevom da se delegirana uredba kojom je to regulisano poništi jer Slovenija ima ekskluzivno pravo na teran.

Do delegirane uredbe o istarskom teranu došlo je nakon neuspešnih pregovora Hrvatske i Slovenije da se to pitanje reši bilateralnim kompromisom. Evropska komisija je aktom, koji je stupio na snagu sredinom 2017. godine, priznala izuzetak po kojem se hrvatski teran iz Istre može prodavati s nalepnicom "Hrvatska Istra - teran", s time da naziv vina na etiketi bude ispisan manjim slovima.

Slovenija sada, nakon odbijanja tužbe, ima mogućnost da na presudu opšteg suda EU-a podnese žalbu, no nije poznato hoće li to učiniti, navode slovenski mediji.

Tužbu je podnela nekadašnja vlada Mire Cerara, dok je u martu formirana nova vlada Janeza Janše, koja se zalaže za mirno rešavanje sporova.

Prethodne vlade, koje su vodili Miro Cerar i Marjan Šarec, insistirale su na sudskom rešavanju sporova s Hrvatskom, posebno insistirajući na "načelu vladavine prava".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2020&mm=09&dd=09&nav_id=1730751

Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Korona-kriza odrazila se i na ovo tržište, a posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i najveći kupac - Kina prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja. Poznavaoci tvrde da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope te i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto. Procene su da bi pad u narednom periodu mogao da bude daleko veći.

I kako se u Nemačkoj očekuju diskontna klanja više od 120.000 svinja s farmi koje ih ne mogu isporučiti klanicama, koja već četvrtu nedelju ne rade, cena svinjskog mesa drastično pada. Posledice se već vide i u Hrvatskoj gde je cena niža za nekih 15 odsto, a sličan trend postoji i u Srbiji.

"Malo je pala cena žive vage i kod nas. Ovde je ipak velika konkurencija, ima hiljade registrovanih klanica gde tržište reaguje i na najmanju promenu u ponudi i tražnji. Tražnja se smanjuje u poslednje vreme, ponuda raste, tako da će cena padati, ali ipak ne tako drastično, verovatno ne više od pet odsto", kaže za "Blic Biznis" vlasnik Industrije mesa "Matijević" Petar Matijević.

Naš sagovornik tvrdi da je svakako tržište veoma povezano te da je moguće da se situacija u Nemačkoj odrazi cenovno i u Srbiji, ali tvrdi da naša zemlja ipak ima i neku vrstu zaštite od preteranog uvoza mesa jer postoje carine na uvoznu robu.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da će sigurno doći do smanjivanja cena svinjetine, pre svega zbog pada ličnog dohotka građana te smanjenja tražnje, kao i da je vrlo moguće da višak mesa iz Nemačke i Holandije dođe i u Srbiju. Zbog toga je, kako kaže, potrebno na neki način uvesti "restriktivan uvoz svinjskog mesa".

"Srbija je inače prepoznatljiva kao veliki uvoznik svinjskog mesa, te ne bi bilo dobro da se uvozni trend nastavi ili povećava, ali neke klanice svakako baziraju najveći deo proizvodnje na uvozu te se to ne može izbeći", kaže Prostran.

Objašnjava i da se meso uvozi i preko trgovačkih lanaca, pa je recimo to osetnije u Hrvatskoj koja ima veći broj stranih lanaca koji posluju sa svojim proizvođačima iz drugih zemalja.

Prostran dodaje da stočari trpe i korona-krizu jer se tržišta dosta zatvaraju i mnoge zemlje ograničavaju promet i kupovinu.

 

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/evropske-klanice-u-ozbiljnim-problemima-jeftina-svinjetina-iz-nemacke-i-holandije/bxh4ynb

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31