Pijaca u doljevačkom naselju Pukovac, jedna od najvećih u jugoistočnoj Srbiji, dobila je nov izgled zahvaljujući sredstvima koje su Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske obezbedile preko razvojnog programa Evropski PROGRES. Iako pijaca u Pukovcu postoji još od 1936. godine, sada su uslovi za njen rad višestruko unapređeni.

„Natkriveno je i uređeno 2.000 kvadratnih metara pijačnog prostora, koji može da primi oko 180 tezgi“, rekao je predsednik opštine Goran Ljubić, ističući da u Doljevcu, koji ima preko 3.800 poljoprivrednih gazdinstava, stanovništvo mahom živi od poljoprivredne proizvodnje.

„Ovaj projekat vredan skoro 200.000 evra, omogućio je da poljoprivredni proizvođači iz Doljevca i okolnih opština, imaju bolje uslove za prodaju svojih proizvoda, siguran plasman i mogućnost da ostvare veće prihode”, rekao je Ljubić, i za narednu godinu najavio početak druge faze radova, koja predviđa izgradnju lokala oko pijace.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske na ovaj način doprinose ekonomskom osnaživanju malih proizvođača i unapređenju konkurentnosti lokalne privrede bazirane na poljoprivrednoj proizvodnji”, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES.

Kako je Tindal naglasio, pored ekonomske koristi za stanovništvo Doljevca i okoline, veoma je važno što je opština vodila računa o pravilima kojima će biti uređen rad pijace što doprinosi poštovanju principa dobrog upravljanja i povećanju odgovornosti i transparentnosti u radu lokalne samouprave.

pijaca u Pukovcu

U skladu sa ovim principima, Opštinsko veće je usvojilo Odluku o pijacama i Pravilnik o načinu izdavanja i korišćenju prodajnih mesta na pijaci, dok je u cilju jačanja principa učešća građana, opština sprovela Anketu o zadovoljstvu korisnika pijacom, u cilju poboljšanja rada pijace u narednom periodu.

Poljoprivredni proizvođači na pijaci u Pukovcu kažu da sada imaju odlične uslove za prodaju, nove, natkrivene tezge, parking, struju, a nadaju se i većoj prodaji i zaradi.

pijaca u Pukovcu

Aktivnosti Evropskog PROGRES-a, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Srbija bi u novembru od Evropske komisije mogla da dobije "zeleno svetlo" za korišćenje pretpristupne pomoći iz programa IPARD za poljoprivredu, a novac bi poljoprivrednicima bio dostupan krajem 2017. ili početkom 2018. godine, kazala je 3. oktobra državna sekretarka u Ministarstvu finansija Jelana Stojović. Zvaničnik EU rekao je da će prva sredstva iz programa IPARD biti za nabavku mehanizacije i preradu hrane.

Stojović je na zasedanju Odbora za praćenje primene pretpristupnog programa za razvoj sela od 2014. do 2020. kazala da će do sredine otkobra biti podneta dokumentacija za korišćenje pomoći iz programa IPARD, koju treba da u novembru ponovo pregledaju revizori i daju konačno odobrenje za početak korišćenja sredstava.

"Napravili smo napredak u nekoliko oblasti, unapredili pravne procedure i institucionalni okvir i kapacitete svih IPARD tela", rekla je Stojović i dodala da je završena zgrada Uprave za agrarna plaćanja, što je bio uslov da bi Srbija dobila novac iz EU za poljoprivredu.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović precizirao je da će revizori Generalnog direktorata za poljoprivredu i razvoj sela EK posetiti Beograd od 20. do 25. novembra, kako bi proverili da li su otklonjeni svi nedostaci za dobijanje novca iz IPARD fondova.

"Prvi konkursi za sredstva iz IPARD fondova biće spremljeni za decembar 2017. ili početak 2018. godine, kada će i biti objavljeni", dodao je on.

Janjatović je kazao da se potpisivanje prvih ugovora za sredstva, za one koji konkurišu i čiji se projekti prihvate, mogu očekivati sredinom 2018. godine.

On je podsetio i da je promocija programa IPARD medju poljoprivrednicima krenula pre dve godine, kako bi se oni na najbolji način upoznali sa načinom na koji mogu da konkurišu za novac iz EU, i do sada je informacije o tome dobilo oko 7.000 poljoprivrednika.

Janjatović je kazao da su pravilnici prema kojima će se raspisivati konkurs za IPARD sredstva usvojeni nedavno, a do kraja godine će informisanje poljoprivrednika u vezi sa popunjavanjem zahteva za konkurse, sadržajem poslovnog plana i ostalih tehničkih zahteva, biti intenzivirano.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević je kazao da će stepen iskorišćenosti 175 miliona evra, koliko Srbija dobija iz programa IPARD, biti pokazatelj spremnosti institucija i korisnika za članstvo u EU.

"Ukoliko u narednim godinama budemo efikasno i uspešno realizovali IPARD program, sredstvima EU i države Srbije i uz finansijsko učešće poljoprivrednih proizvodjača, možemo očekivati oko 400 miliona evra novih investicija", kazao je on.

Predstavnik Generalnog direktorata za poljoprivredu i razvoj sela Liam Breslin je rekao da očekuje da će Srbija, uz Albaniju, biti sledeća zemlja koja će početi da koristi novac IPARD.

On je kazao da se nada da će Srbija za dve nedelje predati "akreditacioni paket" za korišćenje programa IPARD i da će revizori koji u novembru dolaze u Srbiju, odobriti da novac bude dostupan poljoprivrednicima.

"Prva sredstva iz programa IPARD biće za nabavku mehanizacije i preradu hrane", rekao je Breslin i upozorio da će, ako Srbija ne iskoristi taj novac, on biti prosledjen drugim zemljama.

Breslin je istakao da je efekte pretpristupne pomoći najbolje video na primeru svoje zemlje, Irske, čija se nerazvijena poljoprivreda transformisala u modernu poljoprivredu koja svoje proizvode izvozi i do Kine.

"Nadam se da će to biti slučaj i sa Srbijom", kazao je on.

Inače, vlasti u Srbiji odabrale su šest glavnih mera koje će se podržavati grantovima EU: investicije u poljoprivredna gazdinstva proizvođača mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva, investicije u preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom mleka, mesa, voća i povrća, organska poljoprivreda, lokalni razvoj u ruralnim sredinama od strane lokalnih akcionih grupa (naročito javno-privatnih partnerstava), diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i poslovni razvoj za privatne objekte seoskog turizma i tehnička pomoć.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

Dok vlasti više evropskih zemalja istražuju slučaj jaja kontaminiranih potencijalno opasnim po čovekovo zdravlje insekticidom fipronilom a građani strahuju za zdravlje, nemački ministar poljoprivrede kaže da je u tom slučaju reč o  "kriminalu". Supermarketi za to vreme prazne police sa jajima a u Holandiji će možda morati da budu zaklani milioni koka. U međuvremenu je belgijski ministar optužio Holandiju da je za zaražena jaja znala još u novembru. U Srbiji nema razloga za brigu jer se jaja iz Holandije nisu uvozila.

"To je kriminal, to je jasno", rekao je 8. avgusta nemački ministar Kristijan Šmit (Christian Schmidt) za nemačku TV ARD.

Fipronil je inače popularan insekticid koji se koristi protiv buva i krpelja kod kućnih ljubimaca ali je njegova upotreba zabranjena u lancu ishrane jer može da škodi zdravlju ljudi ako se unese u većoj količini.

Holandske i belgijske vlasti su utvrdile da je izvor insekticida isporučilac proizvoda za čišćenje iz Holandije. Evropska komisija je saopštila da je o slučaju kontaminacije jaja prvi put čula krajem jula, kada je iz Belgije dobila zvanično obaveštenje. Komisija međutim još nije ustanovila da li je ta zemlja prekršila neki propis EU što stvar nije prijavila ranije, piše EURACTIV.com. Belgijska agencija za bezbednost hrane našla se na meti kritika, i kod kuće i u inostranstvu, nakon što  je saopštila da je početkom juna saznala o prvom slučaju kontaminacije fipronilom. Taj regulator, koji je stalno ponavljao da nijedno testirano jaje nije imalo sadržaj fipronila veći od onog koji se smatra bezbednim u EU, saopštio je kasnije da je drugi test belgijskih jaja pokazao sadržaj koji premašuje dozvoljeni. S obzirom da dolaze od proizvođača čija su jaja povučena sa tržišta 18. jula, kontaminirana jaja već su povučena iz lanca ishrane, navela je belgijska agencija.

Nemački ministar rekao je da na policama prodavnica u Nemačkoj sada ne bi trebalo da bude nijedno kontaminirano jaje. Potencijalno kontaminirana jaja iz Holandije i Nemačke isporučena su i Švedskoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Britaniji, pokazala je istraga EU. Zaražena jaja iz Holandije i Belgije takođe su otkrivena u pet proizvodnih pogona u Francuskoj, rekao je ministar poljoprivrede te zemlje i dodao da je zabranjena prodaja svih proizvoda iz tih fabrika. Vlasti rade na "identifikovanju destinacije proizvoda koji su već isporučeni a možda su kontaminirani", navelo je ministarstvo u saopštenju, prenela je agencija Rojters. U međuvremnu holandski mediji javljaju da je agencija za bezbednost hrane te zemlje sada usmerena na piliće koji se gaje zbog mesa kako bi utvrdila da li su i oni zaraženi fipronilom.  Prema grupi za lobiranje u poljoprivredi LTO Holandija, pogođene farme proizvode i jaja i pileće meso.

Belgijski ministar: Holandija u novembru znala za zagađena jaja

Belgijski ministar poljoprivrede Denis Dikarm izjavio je 9. avgusta da su holandske vlasti još u novembru znale da su jaja u Holandiji zagađena insekticidom, ali da o tome nisu obavestile svoje evropske partnere. Dikarm je rekao da belgijske vlasti imaju zvanična dokumenta koja "ukazuju na prisustvo fipronila u holandskim jajima već krajem novembra 2016". On je rekao belgijskim poslanicima da je "nedostatak komunikacije s Holandijom izazvao zabrinutost", prenela je agencija AP.

Belgijski ministar je izjavio da je od holandskog kolege zatražio objašnjenje, kao i da se obratio Evropskoj komisiji, "koji su, izgleda, već imali tu informaciju". Evropska unija je saopštila da su jaja zaražena insekticidom "fipronilom" prodavana u sedam njenih članica.

Srbija ne uvozi jaja iz Holandije

Srbija nije uvozila jaja iz Holandije, tako da građani na moraju da brinu, rečeno je 9. avgusta agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede Srbije. Evropska komisija upozorila je da je moguće da su jaja zatrovana insekticidom prodavana u sedam zemalja EU. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da je fipronil u većoj količini "umereno otrovan" za ljude, jer može da bude opasan za bubrege, jetru i tiroidnu žlezdu.

Holandski i nemački supermarketi masovno sa svojih polica povlače hemijski zagađena jaja, uz milionski gubitak u evrima, naveli su holandski uzgajivači živine.

Izvor: EURACTIV.rs

Najveći proizvođač piva u EU je Nemačka, vodeći izvoznik je Holandija a kada uvozi pivo, EU na prvom mestu bira ono iz Meksika a na drugom ono iz Srbije, objavila je Evropska statistička služba povodom Svetskog dana piva koji se obeležava 4. avgusta. Evropska unija je 2016. proizvela 39 milijardi litara piva, za 400 miliona više nego godinu pre, što odgovara proizvodnji od 76 litara po stanovniku. Proizvedeno je i gotovo 900 miliona litara piva sa manje od 0,5% alkohola ili potpuno bez alkohola. Dve trećine piva sa alkoholom u EU proizvede se u šest članica a svaki peti litar napravljen je u Nemačkoj.

Nemačka je prošle godine proizvela 8,3 milijarde litara piva ili 21% ukupne proizvodnje EU. Velika Britanija proizvela je 2016. godine 5,1 milijardu litara piva, Poljska četiri milijarde, Španija 3,7 milijardi, Holandija 2,6 milijardi a Belgija 2,3 milijarde. Izvoznike predvodi Holandija sa 1,9 milijardi litara piva sa alkoholom a slede Nemačka sa 1,7 milijardi, Belgija sa 1,5 milijardi, Francuska sa 0,7 milijardi i Britanija sa 0,6 milijardi. Glavna izvozna destinacija za pivo iz EU su SAD gde je 2016. isporučena 1,1 milijarda litara. Slede Kina, koja je uvezla 525 miliona litara piva iz EU i Kanada sa uvozom od 202 miliona a po više od 100 miliona litara uvezli su i Južna Koreja, Švajcarska i Tajvan.

Istovremeno je tržište EU za pivo koje nije proizvedeno u bloku gotovo marginalno. Ipak, ako uvoze pivo iz neke zemlje van Unije, članice prednost daju Meksiku i Srbiji. Uvoz meksičkog piva od gotovo 180 miliona litara u 2016. predstavljao je gotovo polovinu uvoza iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. Sledi uvoz iz Srbije - 46,9 miliona litara ili 13% ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU. Popularna su u piva iz SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona), Kine (16,4 miliona) i Rusije (11,6 miliona).

Međunarodni dan piva obeležava se od 2008. godine svakog prvog petka u avgustu u više od 200 gradova širom sveta.

Izvor: EurActiv.rs

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova, saznaje „Blic”. Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela. Ako je suditi po saznanjima “Blica” iz Nemanjine 11, Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja “Blica”.

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova - kaže Nedimović za “Blic”.

S. Vukašinović

www.blic.rs 

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova.

Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela.

Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je:

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova, navodi Nedimović.

Izvor: www.blic.rs

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (9 odsto), slede reforma zaštite životne sredine (7 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (7 odsto).
Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (12 odsto).
Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31