U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Srbija je konačno uspela da otkloni sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. Kako „Politika” saznaje, već je izvesno da će se ovakav zaključak naći u izveštaju revizora Evropske komisije (EK) koji su pre nekoliko dana boravili u Beogradu.

Zvanična objava Brisela očekuje se sredinom decembra, ali prve isplate poljoprivrednici mogu da očekuju tek u 2018. godini. Signali su pozitivni. Zaključak je da smo uspeli da otklonimo blokirajuće faktore koji su nam, do sada, bili smetnja za korišćenje pretpristupnog fonda EU za agrar.

Zvaničnu akreditaciju očekujemo u decembru, nakon izdeštaja revizora rekao je direktor Agencije za agrarna plaćanja Žarko Radat.

Srbiji je iz Ipard fondova (za četvorogodišnji period 2014-2020) odobreno 175 miliona evra, ali to ne znači i da će nam sav novac odmah biti dostupan. Sledeće godine na račune domaćih poljoprivrednika, i to u najboljem slučaju, mogla bi da legne tek desetina tog novca odnosno oko 15 miliona evra.

Sagovornik Politike najavljuje da će prvi konkursi najverovatnije biti raspisani sredinom narednog meseca. Najpre za kupovinu mehanizacije i traktora, a ubrzo i za nabavku opreme za prerađivačku industriju.

Izvor: Politika

 

Nedimović najavljuje nove investicije za 2018. godinu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3371-nedimovic-najavljuje-nove-investicije-za-2018-godinu

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas, 22. novembra 2017. godine u Beogradu sa predstavnicima Delegacije EU u Srbiji na čelu sa šefom Delegacije Semom Fabricijem.

Predstavnici Delegacije EU u Srbiji istakli su zadovoljstvo ostvarenim napretkom, posebno u delu koji se odnosi na proces akreditacije IPARD programa, kao i Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, odnosno uspostavljanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.

Na sastanku je zaključeno i da se tokom sledeće godine očekuje pozitivna ocena u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanju EU, kao i predstojećem otvaranju pregovaračkih poglavlja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i ribarstva.

Inače, ministar Nedimović ranije je najavio prve konkurse za IPARD kao i intenziviranje korišćenja ovih sredstava koje je EU namenila za Srbiju. Uz više od 40 milijardi dinara namenjenijh poljoprivredi, mogla bi da se desi jedna od boljih godina kada su u pitanju investicije u poljoprivredni sektor. Ako se realizuje i plasman sredstava iz ABUDABI fonda i nadje strateški partner odnosno kupac za IMT biće to veoma uspešna godina za razliku od prethdnih sušnih kako po pitanju kiše tako i po pitanju velikih investicija.

 

Goran Đaković

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

Nakon priča o cunamijima mleka u Evropi, potom intervencije EU pojedinih država, došlo je do potpunog preokreta na tržištu. Sada se francuzi suočavaju sa poskupljenjem njihovog omiljenog peciva koje se pravi i konzumira širom sveta. Srbija je takođe deo svetskog tržišta i umesto da su se prerađivači ponašali odgovrno i mislili o budućnosti, naši stočari su dovedeni na rub propasti tako da i da ima pameti sada nema sa čime da se učestvuje u ovakvim tržišnim poremećajima.  Prenosimo vam priču o buteru i kroasanima! 

U francuskim supermarketima vlada nestašica butera jer proizvođači ne uspevaju da izađu na kraj sa povećanom tražnjom. Očekuje se da se rast cena nastavi i narednih meseci. Pekari i poslastičari najavljuju preispitivanje cena jer je buter važan sastojak njihovih proizvoda. Kako prenosi partner portala EURACTIV.com Kvest-Frans (Ouest-France), u francuskim supermarketima okačeni su panoi na kojima piše: "Nema butera zbog nestašice mleka za proizvodnju".

Nakon prodaje na veliko, sa manjkom butera sada su se suočili i potrošači. "Distributeri su prvi pogođeni", rekao je direktor za ekonomske poslove u francuskom udruženju mlekara Atla Žerar Kalbris (Gerard Calbrix). "Međutim, sada ni veliki proizvođači ne mogu da zadovolje tražnju za buterom", upozorio je Kalbris.

"Mlečna industrija koristi taj nedostatak da proizvodi pavlaku i sir koji se bolje prodaju", kaže Olivije Blanšar (Olivier Blanchard) iz službe FransAgriMer koja je pod nadzorom države. 

"Kada proizvodite buter, pravite obrano mleko kao nusproizvod. Danas je međutim cena obranog mleka u prahu suviše niska", potvrdio je Danijel Dele (Daniel Delahaye), direktor mlečne kooperative Inji Ste Mere (Isigny) specijalizovane za buter sa geografskom oznakom porekla. "Naša zadruga teško može da drži korak sa tražnjom. Klijenti nas očajni zovu ...", rekao je Dele.

Kao rezultat neusaglašenosti, odnosno slabe ponude i velike tražnje, cena butera raste. Pre 20 meseci kilogram butera koštao je 2,5 evra a danas je cena 6,9 evra.

Poskupljenje za 172% "potpuno je bez presedana", potvrdio je Blanšar.

Poskupljuju i kroasani

Rast cena butera nije uticao na supermarkete i poskupljenje od 7% nije bilo dovoljno da podstakne snabdevače da na police prodavnica isporučuju više butera. "Kod velikih maloprodavaca cene proizvoda se fiksiraju jednom godišnje. A o cenama se pregovara u februaru", rekao je Kalbris. Zato će sada paketić butera biti jevtiniji u supermarketu nego na velikoprodajnom tržištu, gde se cene konstantno menjaju. Pekari i poslastičari buter kupuju u supermarketima i nestašica je sve veća. "Zbog te nestašice i rasta cena, preispitaćemo cene kroasana i drugog peciva", najavio je Matije Lab (Matthieu Labbe) iz udruženja pekara. Unija francuskih pekara i poslastičara traži od distributera da povećaju cene. I da deluju što pre. "Oni imaju dodatni trošak od 113 miliona evra", kaže generalni sekretar Unije Fabijen Kastanije (Fabien Castanier).

"U receptu buter može da čini i četvrtinu potrebnih sastojaka. Očekujemo teškoće na kraju godine ako ne budemo ponovo pregovarali sa supermarkteima. Postoji opasnost po zaposlenost", rekao je Kastanije.

 

Izvor: EURACTIV.com

Lažni med u EU

dec 14, 2017

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim. Podaci pokazuju da je dodatni šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda testiranom u Evropskom zajedničkom istraživačkom centru. Istraživanje je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane po kome je med na šestom mestu.

Naučnici su testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske) prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja. Za oko 20% meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10% za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla.

Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina, ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim "fabrikama meda", kako bi se skratili vreme i troškovi.

U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda. EU med definiše kao "prirodno slatku supstancu koju proizvodi Apis mellifera pčela iz nektara biljaka...koje pčele skupljaju, u kombinaciji sa sopstvenim posebnim supstancama pretvaraju, talože, dehidriraju, i stavljaju u saća kako bi sazreo".

Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.

"Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda – jer postoji puno načina falsifikovanja", kaže Stiven Švarcinger (Stephan Schwarzinger), profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.

"To je slično analizi dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu. Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre", rekao je Švarcinger.

Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju "otisak prsta" meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10.000 uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna.

NMR je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.

"Zamislite da ste kupili veliku količinu meda, i onda vam novi metoda pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda", smatra Švarcinger.

Kineske fabrike meda

Evropljani vole med i godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50% evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU. Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88%. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21%. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenju i nestajanju pčelinjih staništa zbog urbanizacije. Svi ti faktori utiču na imuni sistem pčela i njihov broj u kolonijama opada a slike kineskih farmera koji ručno oprašuju cvetno drveće postale su simbol velike zagađenosti. I pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postlja se pitanje kako, onda, kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.

"Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju (prevara)", kaže Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda (IHEO). Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. "Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste", rekao je on. Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazujeu podaci. "Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno", smatra Garsija. Povećana svest potrošača je takođe odvratila uvoznike od kineskog meda i evropski supermarketi sve češće rade testiranja kako bi izbegli prevaru.

Garsija kaže da usled velikog priliva lažnog meda, koji smanjuje cenu meda globalno, u 2017. kineski izvoznici ne mogu da konkurišu čistom medu po sadašnjim cenama. Kineske sanitarne vlasti sada strogo kontrolišu kvalitet izvoznog meda, posebno u EU, kako bi umanjili gubitak. To je dovelo do toga da kineski izvoz meda u Evropu padne za 3% u 2106, posle vrhunca u 2015. Ali, oslanjanje na samoregulaciju tržišta uspeva dok su ekonomski podsticaji u skladu sa interesima potrošača što je obično izuzetak a ne pravilo. 

Zakon o medu

Zatrpavanje Evrope kineskim medom nije nova stvar. Između 2002. i 2004. kineski med je bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji, što su evropski uvoznici meda iskoristili. Med je u EU regulisan Direktivom o medu, ali zahtevi za deklarisanje porekla su veoma niski. Na deklaraciji može jednostavno da piše "mešavina meda iz EU" (npr. mešavina iz više od jedne zemlje porekla), "mešavina od meda van EU" (mešavina iz više od jedne zemlje izvan EU), "mešavina meda iz EU i zemalja van EU" (npr. mešavina EU i ne-EU meda).

"Veće količine meda koje vidite imaju deklaraciju EU i ne-EU med – nema standarda. Informacija na deklaraciji potrošačima ne govori ništa osim da med nije sa Marsa", kaže Valter Hafeker (Walter Haefeker), direktor Asocijacije evropskih odgajivača pčela. Postoje inicijative u Parlamentu da se ova direktiva izmeni kako bi uključila zemlju porekla i razmer mešavine.Rumunska evroposlanica Dačijana Sarbu kaže: "Potražnja za medom je velika a evropska proizvodnja je ograničena. Uvoz iz trećih zemalja je potreban, ali je neki uvoz pod sumnjom u smislu da med nije proizveden od polena već iz nekih izvora koji nisu prirodni. Evropska komisija i zemlje članice moraju da spreče da med na tržištu bude falsifikat. Da bi se to postiglo, potrebno je više kontrole u kompanijama za pakovanje".

 Međutim, do sada je Komisija ostala gluva na zahteve odgajivača pčela. "Komisija je na kraju odgovorna – ako ona konačno dozvoli (specifikaciju) porekla meda, to bi potrošačima omogućilo bolji izbor i industrija bi bila pod pritiskom da radi po propisima", kaže Hafeker."Ali za njih je slobodna trgovina skoro kao religija i zaštita potrošača je nešto na šta ih se mora primoravati guranjem i vikanjem", dodao je Hafeker.

Nemaju samo odgajivači pčela problem. Oprašivači kao što su pčele i drugi insekti utiču na 35% roda hrane u svetu, prema podacima Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu. A zbog opadanja učešća drugih vrsta, na mednim pčelama je najveći teret."Opadanje populacije mednih pčela nije toliko veliko (kao u slučaju drugih insekata), s obzirom da odgajivači pčela uvek pokušavaju da se izbore sa gubicima. Ovo dovodi do situacije u kojoj su medne pčele sve važnije za oprašivanje jer drugih oprašivača nema. Došlo je do starenja populacije jer nije atraktivna. Ako ekonomija nestane iz uzgoja pčela, nema podsticaja da se obnavljaju kolonije nakon gubitaka", upozorio je Hafeker.

Izvor: http://www.euractiv.rs

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

Suočena sa sve većim napuštanjem sela, Evropa mora da obezbedi investicije i sprovodi politiku kojom će poljoprivredu učiniti privlačnijom, posebno mladim ljudima. Politička nesigurnost zbog nedosledne poljoprivredne politike Evropske unije, međutim, odvlači investitore. Loša infrastruktura, niske zarade i mala pokrivenost internetom demotivišu mlade da ostanu na selu. Seoska područja čine više od polovine površine EU, ali ne ispunjavaju svoje ekonomske i socijalne potencijale. Nezaposlenost je velika, a populacija je sve starija jer se sve više mladih seli u gradove u potrazi za novim mogućnostima. Za one koji ostaju na selu, nedovoljno investiranje u infrastrukturu ograničava ekonomski razvoj zbog čega je još teže ubediti mlade da život na selu može da pruži budućnost zbog koje vredi ostati.

 

"Ako želimo da održimo seoska područja u budućnosti, ako želimo da održimo poljoprivredu, moramo da privučemo mlade ljude", izjavio je predsednik Evropskog saveta mladih poljoprivrednika Janes Maes. "Mladi treba da vide da vredi živeti u seoskim područjima, da se od poljoprivrede može živeti i izdržavati porodica", rekao je Maes u Briselu na skupu o razvoju poljoprivrede koji je organizovao EURACTIV.com. Stiven Meredit iz organizacije EU za organsku hranu IFOAM veruje da poljoprivreda mora da bude u središtu politike seoskog razvoja. "Poljoprivreda je kičma seoskih područja. Ako nemamo poljoprivrednike biće još teže rešiti problem seoskog egzodusa", rekao je Meredit. Zarade poljoprivrednika su sada, međutim, 40% proseka širom EU. Manje od polovine seoskih područja ima pristup brzom internetu, što otežava seljacima da razvijaju posao i uvode inovacije. Sve to odvraća mlade da se bave poljoprivredom i da ostanu da žive i rade na selu.

 

Politička nesigurnost sputava investicije

Direktorka za seoski razvoj u Generalnom direktoratu Evropske komisije za poljoprivredu i seoski razvoj Džozefin Loriz-Hofman smatra da je investiranje u seosku infrastrukturu u velikoj meri pitanje "političke hrabrosti" u članicama EU. EU može da "obezbedi alat", rekla je evropska zvaničnica, ali zemlje pojedinačno moraju da odluče gde i u šta da investiraju. Obezbeđivanje novca za investicije, međutim nije lako za zemlje EU. Peka Pesonen, generalni sekretar udruženja poljoprivrednika i profesionalnih poljoprivrednih organizacija Copa-Cogeca, za nezainteresovanost investitora krivi "nedosledne" političke odluke EU. "Političko okruženje u Evropi je jednostavno previše nestabilno", ocenio je Pesonen. Prema njegovom mišljenju, ima mnogo primera koji pokazuju da "EU tvrdi da nauka preovladava u kreiranju politika sve dok joj se ne dopadne konkretan ishod".

Komplementarnost s drugim politikama

U vreme kada raste pritisak na budžet za Zajedničku poljoprivrednu politiku i kada bi izlazak Velike Britanije iz EU mogao da ostavi veliku rupu u finansijama posle 2020, učesnici skupa su se saglasili da je važnije nego ikad da se osigura da poljoprivrednici imaju koristi od niza politika EU, izvan Zajedničke poljoprivredne politike. Loriz-Hofman je izjavila da bi u cilju maksimalnog iskorišćavanja dostupnih sredstava, zemlje EU trebalo da kombinuju različite mogućnosti finansiranja iz regionalnih razvojnih i socijalnih fondova EU. Prema njenom mišljenju, prestonice članica EU treba da imaju unutrašnju diskusiju o povećanju komplementarnosti projekata koje finansiraju i da obezbede da budu korisni za seoski razvoj kad god je to moguće.

Poslanica Evropskog parlamenta iz Hrvatske Marijana Petir izjavila je da činjenica da je za četiri godine 80.000 mladih Hrvata napustilo domove, uglavnom na selu, da bi radili nisko-kvalifikovane poslove širom EU pokazuje da članice i Zajednička poljoprivredna politika moraju da definišu prioritete u regionalnom razvoju tako da se život i rad na selu ne smatra "sramotnim".

 

Izvor: EURACTIV.com

Pijaca u doljevačkom naselju Pukovac, jedna od najvećih u jugoistočnoj Srbiji, dobila je nov izgled zahvaljujući sredstvima koje su Evropska unija (EU) i Vlada Švajcarske obezbedile preko razvojnog programa Evropski PROGRES. Iako pijaca u Pukovcu postoji još od 1936. godine, sada su uslovi za njen rad višestruko unapređeni.

„Natkriveno je i uređeno 2.000 kvadratnih metara pijačnog prostora, koji može da primi oko 180 tezgi“, rekao je predsednik opštine Goran Ljubić, ističući da u Doljevcu, koji ima preko 3.800 poljoprivrednih gazdinstava, stanovništvo mahom živi od poljoprivredne proizvodnje.

„Ovaj projekat vredan skoro 200.000 evra, omogućio je da poljoprivredni proizvođači iz Doljevca i okolnih opština, imaju bolje uslove za prodaju svojih proizvoda, siguran plasman i mogućnost da ostvare veće prihode”, rekao je Ljubić, i za narednu godinu najavio početak druge faze radova, koja predviđa izgradnju lokala oko pijace.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske na ovaj način doprinose ekonomskom osnaživanju malih proizvođača i unapređenju konkurentnosti lokalne privrede bazirane na poljoprivrednoj proizvodnji”, rekao je Grem Tindal, menadžer programa Evropski PROGRES.

Kako je Tindal naglasio, pored ekonomske koristi za stanovništvo Doljevca i okoline, veoma je važno što je opština vodila računa o pravilima kojima će biti uređen rad pijace što doprinosi poštovanju principa dobrog upravljanja i povećanju odgovornosti i transparentnosti u radu lokalne samouprave.

pijaca u Pukovcu

U skladu sa ovim principima, Opštinsko veće je usvojilo Odluku o pijacama i Pravilnik o načinu izdavanja i korišćenju prodajnih mesta na pijaci, dok je u cilju jačanja principa učešća građana, opština sprovela Anketu o zadovoljstvu korisnika pijacom, u cilju poboljšanja rada pijace u narednom periodu.

Poljoprivredni proizvođači na pijaci u Pukovcu kažu da sada imaju odlične uslove za prodaju, nove, natkrivene tezge, parking, struju, a nadaju se i većoj prodaji i zaradi.

pijaca u Pukovcu

Aktivnosti Evropskog PROGRES-a, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Srbija bi u novembru od Evropske komisije mogla da dobije "zeleno svetlo" za korišćenje pretpristupne pomoći iz programa IPARD za poljoprivredu, a novac bi poljoprivrednicima bio dostupan krajem 2017. ili početkom 2018. godine, kazala je 3. oktobra državna sekretarka u Ministarstvu finansija Jelana Stojović. Zvaničnik EU rekao je da će prva sredstva iz programa IPARD biti za nabavku mehanizacije i preradu hrane.

Stojović je na zasedanju Odbora za praćenje primene pretpristupnog programa za razvoj sela od 2014. do 2020. kazala da će do sredine otkobra biti podneta dokumentacija za korišćenje pomoći iz programa IPARD, koju treba da u novembru ponovo pregledaju revizori i daju konačno odobrenje za početak korišćenja sredstava.

"Napravili smo napredak u nekoliko oblasti, unapredili pravne procedure i institucionalni okvir i kapacitete svih IPARD tela", rekla je Stojović i dodala da je završena zgrada Uprave za agrarna plaćanja, što je bio uslov da bi Srbija dobila novac iz EU za poljoprivredu.

Pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović precizirao je da će revizori Generalnog direktorata za poljoprivredu i razvoj sela EK posetiti Beograd od 20. do 25. novembra, kako bi proverili da li su otklonjeni svi nedostaci za dobijanje novca iz IPARD fondova.

"Prvi konkursi za sredstva iz IPARD fondova biće spremljeni za decembar 2017. ili početak 2018. godine, kada će i biti objavljeni", dodao je on.

Janjatović je kazao da se potpisivanje prvih ugovora za sredstva, za one koji konkurišu i čiji se projekti prihvate, mogu očekivati sredinom 2018. godine.

On je podsetio i da je promocija programa IPARD medju poljoprivrednicima krenula pre dve godine, kako bi se oni na najbolji način upoznali sa načinom na koji mogu da konkurišu za novac iz EU, i do sada je informacije o tome dobilo oko 7.000 poljoprivrednika.

Janjatović je kazao da su pravilnici prema kojima će se raspisivati konkurs za IPARD sredstva usvojeni nedavno, a do kraja godine će informisanje poljoprivrednika u vezi sa popunjavanjem zahteva za konkurse, sadržajem poslovnog plana i ostalih tehničkih zahteva, biti intenzivirano.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Željko Radošević je kazao da će stepen iskorišćenosti 175 miliona evra, koliko Srbija dobija iz programa IPARD, biti pokazatelj spremnosti institucija i korisnika za članstvo u EU.

"Ukoliko u narednim godinama budemo efikasno i uspešno realizovali IPARD program, sredstvima EU i države Srbije i uz finansijsko učešće poljoprivrednih proizvodjača, možemo očekivati oko 400 miliona evra novih investicija", kazao je on.

Predstavnik Generalnog direktorata za poljoprivredu i razvoj sela Liam Breslin je rekao da očekuje da će Srbija, uz Albaniju, biti sledeća zemlja koja će početi da koristi novac IPARD.

On je kazao da se nada da će Srbija za dve nedelje predati "akreditacioni paket" za korišćenje programa IPARD i da će revizori koji u novembru dolaze u Srbiju, odobriti da novac bude dostupan poljoprivrednicima.

"Prva sredstva iz programa IPARD biće za nabavku mehanizacije i preradu hrane", rekao je Breslin i upozorio da će, ako Srbija ne iskoristi taj novac, on biti prosledjen drugim zemljama.

Breslin je istakao da je efekte pretpristupne pomoći najbolje video na primeru svoje zemlje, Irske, čija se nerazvijena poljoprivreda transformisala u modernu poljoprivredu koja svoje proizvode izvozi i do Kine.

"Nadam se da će to biti slučaj i sa Srbijom", kazao je on.

Inače, vlasti u Srbiji odabrale su šest glavnih mera koje će se podržavati grantovima EU: investicije u poljoprivredna gazdinstva proizvođača mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva, investicije u preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom mleka, mesa, voća i povrća, organska poljoprivreda, lokalni razvoj u ruralnim sredinama od strane lokalnih akcionih grupa (naročito javno-privatnih partnerstava), diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava i poslovni razvoj za privatne objekte seoskog turizma i tehnička pomoć.

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31