Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Organizacija Evropskih farmera i zadrugara - Copa i Cogeca podržale je novu strategiju za pčele koju su usvojili članovi Evropskog parlamenta. 

U rezoluciji najznačajnijeg zakonodavnog tela EU poslanici pozivaju države članice EU da ulažu u zaštitu zdravlja pčela, borbu protiv uništavanja pčela i da daju podršku pčelarima. Cilj ove inicijative je da se obnovi populacija pčela.

Poslanici pozivaju na akcioni plan EU za borbu protiv smrtnosti pčela, programe gajenja koji povećavaju otpornost na invazivne vrste kao što je Varroa destructor i istraživanja koja razvijaju inovativne lekove za pčela i povećavaju dostupnost. Ovim aktom parlamentarci žele da osiguraju da uvoz ispunjava visoke standarde EU i da su granične inspekcije i provera jedinstvenog tržišta usklađeni a sav uvezeni med testiran, sa efikasnim laboratorijskim procedurama testiranja.

Posebno se zahteva da med i pčelinji proizvodi budu tretirani kao "osetljivi" u trgovinskim pregovorima sa zemljama koje nisu članice EU.


Pozdravljajući glavnu akciju izveštaja, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, rekao je: "EU je drugi najveći svetski proizvođač, posle Kine. U Evropskoj Uniji radi 600 000 pčelara i proizvede se oko 250 000 tona meda svake godine. To je važan sektor za nas i to jeste dobra vest da članovi EP-a žele dugoročnu Strategiju za jačanje pčelarstva ".

Srbiji je danas i zvanično stigla potvrda od Evropske komisije - Generalnog direktorata za poljoprivredu, za ispunjenost uslova za nesmetano sprovođenje IPARD II programa EU namenjenih poljoprivrednicima, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.
U Upravi za agrarna plaćanja do sada su zavedena 223 zahteva za korišćenje IPARD sredstava, od čega je 51 zahtev podnet za nabavku mehanizacije i 172 zahteva za traktore, navodi se u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Do sada su objavljena dva javna poziva, za nabavku mehanizacija i nabavku traktora, a rok za dostavljanje ponuda je istekao danas za oba konkursa.

Kako kažu u tom ministarstvu, danas je povećan broj zahteva za korišćenje IPARD-a.

Sa odobrenjem EK konačno je zaokružen višegodišnji trud i zalaganje svih uključenih institucija, prevashodno Ministarstva poljoprivrede, s obzirom da se u okviru njega nalazi operativna struktura nadležna za programiranje i sprovođenje - Sektor za ruralni razvoj i Uprava za agrarna plaćanja.

Reč je o predpristupnim sredstvima EU - IPARD namenjenih poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra, koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine.

Sredstva su namenjena unapređenju konkurentnosti poljoprivrednih i prerađivačkih kapaciteta i unapređenju bezbednosti hrane u Srbiji, a sve u cilju usaglašavanja poljoprivrede Srbije sa standardima EU.

U pitanju su podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 80 odsto, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mlađi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća i ostali usevi (određene vrste žitarica i industrijskog bilja).

Iznosi podsticaja koje korisnik može da ostvari u sektorima voća, povrća i sektoru ostalih useva mogu biti od 5.000 do 700.000 evra, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do 1.000.000 evra.

Prihvatljive investicije i troškovi odnose se na kupovinu nove mehanizacije, opreme i traktora i opšte troškove (troškovi za pripremu projekata i tehničke dokumentacije).

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije izjavio Tanjugu da je srpskim poljoprivrednicima na raspolaganju ukupno 225 miliona evra do 2020, pošto od EU možemo da dobijemo 175 miliona evra, uz nacionalno učešće od 50 miliona evra, kao i da je planirano da se u 2018. povuče između 40 i 45 miliona evra.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede su u Kovačici južnobanatskim poljoprivrednicima i prerađivačima predstavili uslove i kriterijume po kojima mogu da koriste IPARD fond za finansiranje svojih investicija. Bilo je takođe reči i o programima subvencija koje se daju iz republičkog i pokrajinskog budžeta.
Predstavnici ovog ministarstva detaljno su proizvođačima i prerađivačima predstavili kriterijume, uslove i neophodnu dokumentaciju da bi konkurisali za novac iz EU, jer se radi o priličnim novinama.

Za početak, na sredstva neće moći da računaju mali proizvođači, već samo oni koji recimo imaju od 20 do 300 krava. Zato su prisutni reagovali uzdržano uz mnoštvo pitanja.

"Možda još uvek nisu pristupili analizi svih uslova i potrebne dokumentacije, a čini nam se da pojedini proizvođači možda čekaju da vide da li će njihov komšija podneti zahtev i dobiti sredstva iz ovog programa. Verujemo da će kada se tako nešto desi i ostali brže reagovati", kaže Slobodan Živanović, Ministarstvo poljoprivrede.

Onima koji ne mogu da zadovolje kriterijume za IPARD ostaju republički i pokrajinski budžeti.

"Ja lično smatram da onim velikima koji imaju preko 100 hektara zemlje nije potrebna tolika pomoć kao ovim malim poljoprivrednicima koji treba da prežive ovo vreme i naprave neki kapital kako bi mogli da uđu spremni u tržišnu utakmicu", kaže Dragan Jovanov, član Opštinskog veća Crepaje.

Takvi proizvođači su međutim ostali najskeptičniji.

"Što se tiče IPARD-a sve je to u redu, samo mislim da je dosta komplikovano, i da mnogi srednji poljoprivrednici neće moći da ispoštuju uslove. A i zbog straha da će morati da vrate sredstva ako nešto pogreše mislim da će se malo ljudi odluči za to. Što se tiče domaćih programa, mislim da su interesantniji, samo nisu trebali da ukinu kupovinu na predračun", kaže Jan Mikulaš, poljoprivrednik iz Padine.

Rok za konkurisanje na prva dva IPARD poziva ističe 26. februara. Ministarstvo će u martu raspisati konkurs za sredstva iz EU za nabavku opreme za prerađivače, a tokom leta za primarne proizvođače koji žele da izgrade objekte ili nabave traktore, opremu i mehanizaciju.

 

izvor : http://www.rtv.rs

Poljoprivrednicima u Srbiji od sredine decembra prošle godine na raspolaganju su sredstva IPARD programa EU, a do sada je pristigao 51 zahtev, pišu "Večernje novosti". Od toga 15 zahteva je za mašine i 36 za traktore, a rok za podnošenje dokumentacije je 26. februar.

"U martu će biti raspisan konkurs za preradu, gde će poljoprivrednici moći da konkurišu za sredstva koja sluze izgradnji objekata, ali i za nabavku mašina", rekao je za "Novosti" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Prema njegovim rečima, do kraja godine biće još pet poziva, što će sa ova dva prethodna biti ukupno sedam za 2018. godinu. Tokom ove godine poljoprivrednicima je iz IPARD fonda namenjeno 50 miliona evra. Reč je o pretpristupnim sredstvima EU koja su namenjena poljoprivredi u iznosu od 175 miliona evra koja su predviđena bespovratno za period do 2020. godine, napominje list.

Kako je Ministarstvo poljoprivrede ranije saopštilo, visina podsticaja koji se obezbeđuju iz fondova EU iznose od 60 do 80 odsto vrednosti ulaganja u zavisnosti od starosti poljoprivrednika.

Novac može da se koristi u proizvodnji i preradi voća, povrća i ostalih useva i to od 5 000 do 7 000 evra dok se za proizvodnju i preradu mleka i mesa može računati na povraćaj od 5000 do milion evra.

Pravo na IPARD podsticaje mogu da ostvare oni koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Evropska komisija je 20. januara 2015. godine, donela odluku o usvajanju predloga IPARD II programa pretpristupne pomoći EU za ruralni razvoj Republike Srbije za period 2014-2020. Odobrena sredstva za realizaciju IPARD programa iznose 175 miliona evra.

Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede krajem ove i početkom 2018. godine, biće raspisani prvi konkursi za dodelu sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Konkursi će se odnositi na dodelu sredstava za investicije u opremu i mehanizaciju za prerađivačku industriju i primarnu proizvodnju. U cilju uspešnog korišćenja odobrenih sredstava na najavljenim konkursima ključna će biti pravilna priprema projekata od strane poljoprivrednih proizvođača.

Iz iskustva zemalja koje su imale priliku da koriste sredstva pretpristupne pomoći za podršku ruralnom razvoju problemi koji su se najčešće javljali prilikom korišćenja tih sredstava od strane korisnika se odnose na nedostatak informacija i znanja za pripremu projekata na lokalnom nivou, nedostatak finansijskih sredstava za kofinansiranje i nezainteresovanost bankarskog sektora da podrži ovaj tip investicija kao i nerešeno stanje u imovinsko pravnim odnosima poljoprivrednih proizvođača na terenu. Pravovremeno otklanjanje navedenih problema i sistematska podrška budućim korisnicima IPARD sredstava u pripremi projektnih aplikacija bi osigurali da se dostupna sredstva iskoriste u potpunosti i na najbolji način.

Važno je napomenuti da je IPARD program važan i za pripremu zemalja kandidata za članstvo u EU, ali i korisnika sredstava na terenu, za mnogo veća sredstva dostupna poljoprivrednim proizvođačima kroz strukturne fondove kada zemlja postane članica EU. Imajući u vidu zahteve za izgradnju sistema za sprovođenje i kontrolu realizacije programa, podrška kroz IPARD pomaže zemlji u procesu pristupanja da bude spremna da u potpunosti primeni pravila koja važe za članice EU nakon stupanja u članstvo. To potvrđuju i iskustva susedne Hrvatske koja je dobila odobrenje za korišćenje IPARD programa još 2008. godine.

Hrvatska je kao zemlja kandidat pre članstva u EU imala na raspolaganju oko 25 miliona evra godišnje za projekte namenjene ruralnom razvoju. Tako Hrvatska, kao članica EU, danas na raspolaganju iz Evropskog fonda za razvoj poljoprivrede (EARDF) ima 330 miliona evra godišnje što je desetostruko više od godišnje alokacije iz IPARD programa u periodu kada je bila zemlja kandidat za članstvo u EU.

Sličan rast fondova beleži na primer Mađarska, koja umesto 39,5  miliona iz pretpristupnih fondova (prema odluci EK iz 1999. godine), danas u periodu 2014-2020. ima na raspolaganju preko 490 miliona EUR godišnje, dok Slovenija beleži rast sa 6,6 miliona EUR (prema odluci EK iz 1999. godine) na 120 miliona EUR godišnje u periodu 2014-2020. što je skoro dvadesetostruko povećanje sredstava.

Izvor: www.blic.rs

 

Ministarstvo poljoprivrede spremno da pomogne poljoprivrednicima

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3421-ministarstvo-poljoprivrede-spremno-da-pomogne-poljoprivrednicima

 

U okviru realizacije planiranih aktivnosti na projektu “Zajednička istraživanja trendova i promena u sektoru farmske proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj”, koji se finansira iz sredstava programa bilateralne saradnje između Republike Srbije i Republike Hrvatske, Poljoprivredni fakultet u Beogradu je danas organizovao finalnu projektnu konferenciju pod nazivom “Primarna proizvodnja mleka u Srbiji i Hrvatskoj – iskustva, perspektive, rizici”. Konferencija je bila posvećena razmatranju aktuelnog stanja govedarstva i sektora primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj. Na konferenciji su izloženi najvažniji projektni rezultati realizovani u cilju daljeg razvoja i jačanja primarne proizvodnje mleka u Srbiji i Hrvatskoj.

Rezultate projektnih istraživanja, kao i šire naučno-institucionalne saradnje, predstavili su istraživači sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Osijeku. Pored toga, na konferenciji se održala i promocija monografije „Optimizacija tehnoloških postupaka i zootehničkih resursa na farmama u cilju unapređenja održivosti proizvodnje mleka“ koja je objavljena u okviru realizacije istoimenog projekta (ev.broj TR31086) finansiranog iz sredstava programa tehnološkog razvoja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Moderatori konferencije su prof. dr Vladan Bogdanović i prof. dr Pero Mijić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Konferenciju je otvorio prodekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Dušan Živković, koji je ovom prilikom istakao da će fakultet 2019. godine obeležiti sto godina postojanja i rada. Takođe, cilj fakulteta je da veliki broj nastavnika, saradnika i studenata učestvuje u razmeni i saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Osijeku. “Današnja konferencija govori o temama koje su važne za proizvođače, odnosno sektor primarne proizvodnje mleka. Reč je o osetljivoj grani stočarstva, odnosno o proizvodnji mleka pre i nakon pristupanja Republike Hrvatske Evropskoj Uniji,” navodi gospodin Živković.

                      

                     Dušan Živković - prodekan Poljoprivrednog fakulteta - Univerziteta u Beogradu

Prof. dr Vladan Bogdanović, moderator održane konferencije, navodi da se ovaj projekat realizovao tokom protekle dve godine. Cilj projekta je bio razvijanje određene metodologije da neka buduća istraživanja farmskih, zootehničkih i biosigurnosnih uslova pozitivno utiču na stanje govedarstva u našoj zemlji. Zatim da analiziramo najvažnije klimatske parametre u objektima za smeštaj goveda, da priložimo odgovarajuću strategiju za unapređenje različitih farmskih resursa i povećanje održivosti proizvodnje. I konačno na kraju, analiza dobijenih rezultata.

Aktuelna tema na održanoj konferenciji bila je i pad proizvodnje mleka u Republici Hrvatskoj nakon pristupanja Evropskoj Uniji, o čemu je nešto vise rekao prof. dr Pero Mijić, moderator održane konferencije i dr Zdenko Ivić, predstavnik Hrvatske poljoprivredne agencije. Najvažnija grana poljoprivredne proizvodnje u Republici Hrvatskoj je sektor proizvodnje mleka. Proizvodnja mleka je u 2014. godini zabeležila pad od čak 16,6 %. Proizvedeno je 503,8 miliona kilograma mleka, što znači čak 100 miliona kilograma mleka manje u odnosu na prethodnu godinu. Takva situacija dovela je do povećanja uvoza u toj grani za čak četiri puta, što je povećanje od 200 miliona dolara u odnosu na 2013. godinu. O potencijalu i potrebama proizvodnje mleka dovoljno govori činjenica da, osim što su domaće potrebe od 900 miliona kilograma mleka na godinu namirene iz uvoza u iznosu od gotovo 50 %, u najvažnijoj grani poljoprivredne proizvodnje nema potrebe za ulaganjem, jer svi potrebni inputi već postoje. Infrastruktura (staja), zemlja, znanje, tradicija i visok kvalitet domaćeg mleka su tu, međutim poljoprivredni proizvođači ne žele biti ucenjeni od strane države i tržišta.

U drugom delu održane konferencije, govorilo se o tome kako toplotni stres utiče na kvalitet i prinos mleka kod krava, o čemu je nešto vise rekao asist. dr Dragan Stanojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gospodin Stanojević je naveo da krave u laktaciji, a posebno visokoproduktivne krave, osetljive su na toplotni stres, jer se za svakih 0,45 kg mleka kod krave telesne mase 450 kg proizvede 10 kcal metaboličke toplote po satu. “Goveda su znatno osetljivija na visoke nego na niske temperature. Na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog. Što krava ima veću proizvodnju mleka, to joj više odgovaraju niže temperature. Glavni problem koji se javlja u mnogobrojnim stajama je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom deluje na smanjenje proizvodnje mleka. Ukoliko su klimatski uslovi u stajama slični onima na otvorenom prostoru, taj problem nestaje,” navodi gospodin Stanojević.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Zašto treba hladiti mleko?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3393-zasto-treba-hladiti-mleko

 

 

 

 

Srbija je konačno uspela da otkloni sve nedostatke vezane za povlačenje evropskog novca za poljoprivredu. Kako „Politika” saznaje, već je izvesno da će se ovakav zaključak naći u izveštaju revizora Evropske komisije (EK) koji su pre nekoliko dana boravili u Beogradu.

Zvanična objava Brisela očekuje se sredinom decembra, ali prve isplate poljoprivrednici mogu da očekuju tek u 2018. godini. Signali su pozitivni. Zaključak je da smo uspeli da otklonimo blokirajuće faktore koji su nam, do sada, bili smetnja za korišćenje pretpristupnog fonda EU za agrar.

Zvaničnu akreditaciju očekujemo u decembru, nakon izdeštaja revizora rekao je direktor Agencije za agrarna plaćanja Žarko Radat.

Srbiji je iz Ipard fondova (za četvorogodišnji period 2014-2020) odobreno 175 miliona evra, ali to ne znači i da će nam sav novac odmah biti dostupan. Sledeće godine na račune domaćih poljoprivrednika, i to u najboljem slučaju, mogla bi da legne tek desetina tog novca odnosno oko 15 miliona evra.

Sagovornik Politike najavljuje da će prvi konkursi najverovatnije biti raspisani sredinom narednog meseca. Najpre za kupovinu mehanizacije i traktora, a ubrzo i za nabavku opreme za prerađivačku industriju.

Izvor: Politika

 

Nedimović najavljuje nove investicije za 2018. godinu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3371-nedimovic-najavljuje-nove-investicije-za-2018-godinu

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas, 22. novembra 2017. godine u Beogradu sa predstavnicima Delegacije EU u Srbiji na čelu sa šefom Delegacije Semom Fabricijem.

Predstavnici Delegacije EU u Srbiji istakli su zadovoljstvo ostvarenim napretkom, posebno u delu koji se odnosi na proces akreditacije IPARD programa, kao i Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, odnosno uspostavljanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.

Na sastanku je zaključeno i da se tokom sledeće godine očekuje pozitivna ocena u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanju EU, kao i predstojećem otvaranju pregovaračkih poglavlja iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, bezbednosti hrane i ribarstva.

Inače, ministar Nedimović ranije je najavio prve konkurse za IPARD kao i intenziviranje korišćenja ovih sredstava koje je EU namenila za Srbiju. Uz više od 40 milijardi dinara namenjenijh poljoprivredi, mogla bi da se desi jedna od boljih godina kada su u pitanju investicije u poljoprivredni sektor. Ako se realizuje i plasman sredstava iz ABUDABI fonda i nadje strateški partner odnosno kupac za IMT biće to veoma uspešna godina za razliku od prethdnih sušnih kako po pitanju kiše tako i po pitanju velikih investicija.

 

Goran Đaković

Prva direktna pomoć iz fondova Evropske unije za razvoj srpske poljoprivrede od 175 miliona trebalo bi da bude zvanično dostupna krajem meseca. Prvi javni pozivi biće pre kraja godine, a isplate početkom naredne, najavljuju u Vladi. Da bismo iskoristili što više novca, kažu, oslonićemo se na iskustvo Poljske, kao najvećeg korisnika fondova Unije.

Pred referendum o pristupanju Evropskoj uniji, Poljska se najviše plašila kako će glasati poljoprivrednici.

"Farmeri su bili najveći protivnici ulaska u Uniju jer su se plašili jeftinije hrane sa Zapada, gde su subvencije velike. Onda se država veoma potrudila da ih informiše o tome šta ih čeka. Evropska unija insistira da se podigne kvalitet hrane i za deset godina samo za poljoprivredu dobili 35 milijardi evra kroz direktna plaćanja", objašnjava bivši načelnik regiona Malopoljska Januš Sepiot. 

Rezultat – hrana je postala najvažniji izvozni proizvod Poljske, a poljoprivrednici, uz subvencije po hektaru, zemlju ne prodaju. Put do evropskih fondova olakšala im je državna Agencija za modernizaciju poljoprivrede. Učili su na iskustvu Španije, a sada nama nude svoje.

Poljaci, kao šampioni u korišćenju sredstava iz fondova EU, kažu da je najvažnije i u fazi pristupanja u kojoj je Srbija da se uspostavi dobra administracija, odnosno sistem savetnika koji će znati da pomognu poljoprivrednicima da se izbore sa procedurama, da ispravno popune zahteve, da bi novac koji je na raspolaganju bio i iskorišćen.

Srbija, kažu u nadležnom ministarstvu, ima stručne i savetodavne službe za pomoć malim proizvođačima, a za one veće – razvojne agencije. Obuke su ubrzane poslednjih nedelja pred odluku Evropske komisije o 175 miliona evra direktne pomoći.

"Očekujemo Evropsku komisiju da za dve nedelje dođe u konačnu reviziju i očekujemo da smo spremni da koristimo ta sredstva za meru jedan i meru tri. Mera jedan su investicije u fizičku imovinu gazdinstva, to su meso, mleko, voće i povrće, unapređenje svih kapaciteta, nabavka opreme i kapaciteta i u meri tri – prerada poljoprivrednih proizvoda. Već nekih 15 miliona od 2015. bi trebalo da isplatimo do kraja sledeće godine, da nam ne bi propali", napominje pomoćnik ministra poljoprivrede Zoran Janjatović. 

Individualna poljoprivredna gazdinstva mogu da dobiju bespovratno do 60 odsto investicije vredne do 700.000 evra, a prerađivači do polovine uloženog.

Pravilo je da se prvo investira, a tek onda podnosi zahtev za refundiranje.

Izvor: www.rts.rs

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30