Beograd – Danas je Evropska komisija dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno juče u ponoć.

Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau - EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.

„Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti.“ – istakao je Havier Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.

Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.

Mađarska i Slovačka zajednički će predložiti Europskoj komisiji da razmotri pravna sredstva kojima bi se uklonili "dvostruki standardi u kvalitetu" prehrambenih proizvoda koje prodaju kompanije u istočnoj Evropi i na zapadu, saopštilo je mađarsko Ministarstvo poljoprivrede. Mađarsko ministarstvo je navelo da će dve zemlje predati zahtev 6. marta na sastanku saveta EU za poljoprivredu i ribarstvo.Mađarska takođe pozdravlja slovačku inicijativu da bi se u vezi s tim pitanjem četiri zemlje Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) što pre sastanu. Slovački premijer Robert Fico rekao je prošli nedelje da bi se četiri srednjoevropske države trebalo da se sastanu ove nedelje. Češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka rekao je ranije da su zemlje sa istoka EU postale "kanta za smeće" kada je reč o kvalitetu proizvoda na njihovim tržištima u poređenju sa zapadnim delom evropskog bloka.

Izvor: N1

U proteklih 16 godina Srbija je iz fondova Evropske unije dobila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je nužan uslov da postane članica Unije. Novčana pomoć ulaže se u ekonomski i društveni razvoj, jačanje kapaciteta naših institucija, u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, prekograničnu saradnju i druge oblasti. Planirano je da do 2020. svake godine dobijamo oko 200 miliona evra bespovratne pomoći. Novac iz evropskih fondova sliva se i u srpsku poljoprivredu. U niškom okrugu uspeli su da ga dobiju i poljoprivrednici iz Udruženja "Ratar-K". Njih 42 će poklonjenih 40.000 evra uložiti u opremanje sušare i hladnjače. Očekuju višestruku korist. "Moći će da povećaju cenu tog proizvoda, biće zaštićeni od onog varijabilnog segmenta, jer svi znamo da nemamo zaštićenu cenu otkupa u Srbiji", kaže Anita Ilić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Ratar-K". Materijalnu podršku Evropske unije više puta su koristili i u Prokuplju. To je jedna od 10 opština sa jugoistoka i jugozapada Srbije koja je dobila bespovratna sredstva za projekat obučavanja i osposobljavanja teže zapošljivih kategorija stanovništva. Sa 70 posto finansira ga Unija, a Opština Prokuplje učestvuje sa 30 odsto. "Cilj projekta je da mladi ljudi koji nemaju nikakvog radnog iskustva, koji su mlađi od 30 godina, pohađaju obuku, odnosno da završe stručnu praksu kod poslodavaca i, ako se pokažu, da na kraju dobiju i stalno zaposlenje", rekao je Aleksandar Simonović, predsednik Opštine Prokuplje. U proteklih 16 godina Evropska unija je, recimo, samo u reformu naše energetike uložila više od pola milijarde evra, u obrazovanje 86 miliona. Jačaju se institucije, infrastruktura, prekogranična saradnja. "Veliki prioritet će biti zaštita životne sredine, na primer što se tiče novih objekata za prečišćavanje otpada i otpadnih voda", naveo je Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ovo je treća godina kako je našoj administraciji ukazano poverenje da sama upravlja delom fondova Evropske unije. Odgovorna je da svaki dinar bude utrošen baš onako kako je to planirano. "Srbija na vrlo efikasan način koristi ova bespovratna pretpristupna sredstva", ističe Davenport. Evropska komisija ukazuje na to da Srbija u državnim institucijama mora da zadrži stručnjake koji znaju kako se koriste fondovi Evropske unije. "Neophodno je da ti kapaciteti i dalje jačaju, kao i da se ljudi koji rade u državnoj upravi na tim poslovima motivišu da tu i ostanu i da se usavršavaju", naglašava Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije. Evropska unija je najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Od 2000. do 2015. od EU dobili smo tri milijarde evra bespovratne pomoći, od SAD oko 679 miliona, od Nemačke 350, a od Kine nešto više od devet miliona evra.Izvor: RTS

Tržište organskih proizvoda u Evropi nastavlja da raste i u 2015. je, prema konačnim podacima, povećano za 13%, na gotovo 30 milijardi evra, pri čemu je tržište tih proizvoda u EU vredelo nešto više od 27 milijardi. Površina pod organskim proizvodima istovremeno je povećana za gotovo milion hektara. Najveće tržište organskih proizvoda u Evropi je Nemačka ali Švajcarska ima najveću potrošnju organske hrane po stanovniku, kako u Evropi, tako i u svetu.

Nemačko tržište organskih proizvoda u 2015. je dostiglo vrednost od 8,6 milijardi evra, francusko 5,5 milijardi, britansko 2,6 milijardi a italijansko 2,3 milijarde. Prvi pokazatelji za 2016. pokazuju da tržište nastavlja da jača i da je u Nemačkoj u toj godini dostiglo 9,5 milijardi evra. Inače, Nemačka je drugo po veličini tržište organskih proizvoda u svetu posle SAD (35,8 milijardi evra u 2015.).

Podatke o evropskom organskom sektoru objavili su Istraživački institut za organsku poljoprivredu (FiBL) i Kompanija za informacije o poljoprivrednom tržištu (AMI) na sajmu BIOFACH, vodećoj svetskoj izložbi organske hrane koja se održava od 15. do 18. februara u Nirnbergu.

"Evropsko tržište beleži snažan rast. Prvi put od finansijske krize na tržištu je registrovan dvocifreni rast, od 13%. U Francuskoj i Italiji tržišta su u 2015. porasla za 15% a u Nemačkoj za 11%", istakla je Helga Viler (Willer) iz FiBL. Svake godine, kako se navodi, evropski potrošači troše sve više na organsku hranu, u proseku 36 evra na nivou Evrope a 54 evra na nivou EU. Najviše na organsku hranu troše Švajcarci - 262 evra po stanovniku, a slede Danska sa 191 i Švedska sa 177 evra.

Evropske zemlje takođe beleže najveći udeo organskog tržišta u ukupnom - u Danskoj je to 8,4%, Švajcarskoj 7,7 a u Luksemburgu 7,5%. "Brojni proizvodi i grupe prizvoda imaju i veći udeo. U Švajcarskoj je npr. svako četvrto prodato jaje iz organske proizvodnje a kod mlečnih proizvoda udeo organskih može da bude 10 i više procenata", rekla je Dijana Šak (Diana Schaac) iz AMI.

Tržište raste brže od organske poljoprivrede

Trend bržeg rasta tržišta od rasta organske proizvodnje nastavljen je 2015. Međutim, ohrabruje što površina pod organskom poljoprivredom raste brže nego ranije i u 2015. je povećana za gotovo milion hektara ili 8,2%. Na kraju te godine pod organskom proizvodnjom u Evropi je bilo 12,7 miliona hektara, od čega 11,2 miliona u EU, što predstavlja 2,5 odnosno 6,2% ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Najveće poljoprivredne površine pod organskom proizvodnjom su u Španiji (1,97 miliona hektara), Italiji (1,49 miliona) i Francuskoj (1,37 miliona). U svakoj od tih zemalja je površina pod organskom poljoprivredom povećana u 2015. godini za najmanje 100.000 hektara. U devet evropskih zemalja je najmanje 10% poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom a najveći udeo ta proizvodnja ima u Lihtenštajnu (30%), Austriji (21%) i Švedskoj (17%).

Proizvodnja ne drži korak sa tražnjom

U Evropi radi gotovo 350.000 organskih proizvođača, pri čemu u Evropskoj uniji 270.000 , kao i 60.000 prerađivača organskih proizvoda i skoro 3.700 uvoznika. I dok broj organskih proizvođača raste umereno, po stopi od 3% u Evropi i 5% u EU, broj prerađivača i uvoznika beleži dvocifreni rast od 12 odnosno 19%.

Matijas Štolc (Matthias Stolze) iz FiBL kaže da je činjenica da broj prerađivača i uvoznika raste brže od broja proizvođača još jedan pokazatelj da organska proizvodnja ne drži korak sa tražnjom. "Zemlje treba da nastave jasnu strategiju razvoja organskog sektora, podrže kraće lance isporuke tih proizvoda sa ciljem obezbeđenja ekoloških i socijalnih koristi i uspostave bolju statistiku kako bi unapredili tačnost prikupljenih podataka o organskom tržištu", zaključio je Štolc.

Izvor: EurActiv.rs

 

Poljska je uspela da zahvaljujući veštom korišćenju fondova EU oporavi privredu i da pre nekoliko godina izbegne recesiju, dok je članstvo u EU omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i postane konkurentna na jedinstvenom tržištu, istakli su 3. februara predstavnici poljske ambasade u Beogradu. Iskustva Poljske, kao vrlo uspešne u korišćenju fondova, i Hrvatske, kao suseda koji od 2013. ima pristup znatno većim sredstvima EU, mogu biti korisna za Srbiju, rečeno je na skupu o korišćenju fondova EU. Srbija u ovoj fazi pristupanja koristi pretpristupna sredstva IPA ali ima pristup i programima EU poput Horizonta 2020 i Kozme (Cosme). Zamenik ambasadora Poljske u Srbiji Andžej Kinđuk rekao je da je Poljska po padu komunizma našla u teškoj ekonomskoj situaciji a da je uspela da obnovi privredu zahvaljujući naporima građana, reformama i veštom korišćenja fondova. "Trinaest godina posle ulaska u EU neupitano je da se Poljska promenila na bolje", rekao je on na skupu u Privrednoj komori Srbije o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske. Kinđuk je rekao da je Poljska u višegodišnjem budžetu EU za 2007-2013. imala na raspolaganju 68 milijardi evra dok su se u sadašnjem ciklusu za 2014-2020. ta sredstva povećala na 82 milijardi evra. Savetncia za ekonomska pitanja u ambasadi Poljske u Srbiji Karolina Janik je rekla da je Poljska najbolje iskoristila priliku od svih novih članica EU koje su pristupile 2004. i 2007, i da je najveći korisnik budžeta EU. Janikova je dodala da je Poljska izbegla recesiju kada druge članice to nisu mogle a da su u tome pomogla i sredstva EU koje su doprinele porastu investicija. Ona je rekla da je poljski privredni rast po ulasku u EU povećao za polovinu dok je nezaposlenost smanjena pa je prošle godine je iznosila 8,2%. Janikova je rekla da se prosečna plata u Poljskoj povećala sa 510 evra u 2003. na 945 evra u 2016. godini. Dodala je da se nisu obistinili strahovi poljskih poljoprivrednika da neće biti konkurentni sa svojim proizvodima na evropskom tržištu. Prema njenim rečima, članstvo u EU je omogućilo poljskoj poljoprivredi da se modernizuje i poveća konkurentnost.

Primena evropskih standarda je s vremenom olakšala pristup tržištu EU a izvoz poljskih poljoprivrednih proizvoda u EU se povećao pet puta, tako da je sada vodeći izvoznik u centralnoj i istočnoj Evropi, rekla je ona. "Poljski proizvodi su brzo napredovali i zauzeli jak i siguran položaj na tržištu EU", rekla je Janikova. Miščević: Koristiti  i programe za inivoacije i mala i srednja preduzećaŠefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević rekla je na skupu da iskustva Poljske i Hrvatske u korišćenju fondova i programa EU mogu biti vrlo korisna za Srbiju i istakla značaj programa Horizont 2020 i Kozme za srpske privrednike. Tanja Miščević je rekla da Srbija u sadašnjoj fazi pregovora o članstvu u EU koristi evropska pretpristupna sredstva IPA i programe EU kako bi izgradila kapacitete institucija, kao i za veće infrastrukturne projekte u oblastima obuhvaćenim poglavljima i pripremu za buduće korišćenje sredstava Unije. "Jedna važna stvar jeste to što pretpristupnu pomoć i programe Horizont 2020 i Kozme (Cosme) koristimo da bismo unapredili institucionalne kapacitete i završili neke od velikih infrastrukturnih poslova vezane za svako od 35 poglavlja", rekla je ona na skupu o korišćenju fondova EU i iskustvima Poljske i Hrvatske.

Ona je dodala da je posebno važno razviti kapacitete lokalnih samouprava za korišćenje sredstava EU koja se, kako je istakla, mogu koristiti ne samo za infrastrukturne projekte već i za projekte komunalnih delatnosti, životnu sredinu i drugo. Tanja Miščević je istakla značaj program Horizont 2020 za finansiranje istraživačkih projekata i dodala da je procedura komplikovala ali da su sredstva značajna. Ona je dodala da je nedavno istraživački centar iz Novog Sada dobio 1,2 miliona evra u okviru tog programa EU, što je najveća takva suma odobrena u regionu. Ukazala je i da program Kozme mogu koristiti mala i srednja preduzeća za unapređenje delatnosti a da se sredstva realizuju kroz kreditne linije banaka. Tanja Miščević je istakla da je Poljska ostvarila vrlo dobre rezultate u korišćenju fondova EU, dok Hrvatska, kao sused i članica EU od 2013, sada ima pristup i strukturnim i kohezivnim fondovima Unije.

http://www.euractiv.rs/

 

Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

U EU se 6,2% poljoprivrednog zemljišta, odnosno oko 11 miliona hektara, koristi za organsku biljnu proizvodnju. U proteklih pet godina beleži se rast površina za organsku proizvodnju, kao i broja organskih poljoprivrednika u EU. Hrvatska je za pet godina povećala površine za organsku proizvodnju za 377% na 76.000 hektara. U Srbiji se takođe povećavaju te površine koje su se prošle godine prostirale na više od 15.000 hektara.

Od 2010. površine koje se koriste za organsku biljnu proizvodnju u EU povećale su se za gotovo dva miliona hektara na više od 11 miliona hektara koliko je registrovano prošle godine, bilo da je reč o zemljištu sa sertifikatom za organsku proizvodnju ili ili koje je u procesu prenamene.

To je rast od 21% u periodu od pet godina, a prag od 10 miliona hektara je pređen u 2012, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.

U saopštenju Eurostata se navodi da je organski sektor manje razvijen u ravnicama gde su dominanti sistemi intenzivne proizvodnje.

U EU raste i broj organskih proizvođača kojih je na kraju 2015. bilo 271.500, što je 5,4% više nego 2013. i 23,4% u odnosu na 2010.

Polovina organskih proizvođača, kao i zemljišta koja se koristi za organsku poljoprivredu u EU, otpada na Španiju, Italiju, Francusku i Nemačku zajedno.

Poljoprivredno zemljište se najviše koristi za organsku biljnu porizvodnju u Austriji, Švedskoj i Estoniji. U Austriji se koristi 20% površina ili 552.000 hektara, u Švedskoj 17% ili 519.000 hektara a u Estoniji sa 16% ili 156.000 hektara.

Udeo zemljišta za organsku proizvodnju iznad 10% imaju još Češka (14% ili 478.000 hektara), Italija (12% ili 1.493.000 hektara) i Letonija (12% ili 232 hiljada hektara).

Organska poljoprivreda nije u većoj meri razvijena u tri članice u kojima je udeo zemljišta koje se korišti za organsku proizvodnju ispod 2%. To su Malta (0,3% ili 30 hektara), Irska (1,6% ili 73.000 hektara) i Rumunija (1,8% ili 246.000 hektara).

Površine pod organskim proizvodnje povećavale su se u svim članicama osim u Velikoj Britaniji i Holadniji, gde su se smanjila za 29%, odnosno za 4%.

Hrvatska je sa 16.000 hektara u 2010. povećala površine na 76.000 hektara u 2015, što je rast od 337%, dok Bugarska beleži rast od 362% na 118.552 hektara u 2015, tako da su te dve članice gotovi učetvorostručile površine za organsku proizvodnju.

Rast beleže i Francuska od 61%, Irska od 53%, Litvanija 49% i Kipar 48%.

Prema podacima Eurostata, u Srbiji se 15.298 površina korišćeno za organsku biljnu proizvodnju i registrovano je 264 orgnaskih gazdinstava.

U slučaju Srbije nema podataka za 2010. ali se navodi da su površine korišćenje za organsku proizvonju 2013. iznosile više od 8.000 hektara, a u 2014. oko 9.500 hektara.

Izvor: EurActiv.rs 

Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 207.961 evra podržaće pet projekata poljoprivrednih udruženja i dve poljoprivredne zadruge s juga Srbije. Novac je za povećanje obima proizvodnje, tehnološke inovacije i povećanje tržišne konkurentnosti poljoprivrednika nerazvijenih opština s juga Srbije, saopštio je Evropski progres koji je zadužen za realizaciju tog programa. Njime će se kupiti poljoprivredna mehanizacija, oprema za preradu i proizvodnju poljoprivrednih proizvoda ili za manje građevinske radove, poput izgradnje hladnjača ili sušara. Nadležni za realizaciju programa ocenili su da je reč o jedinstvenoj šansi da poljoprivrednici udruženim snagama u okviru zadruga i udruženja, realizuju svoje ideje i unaprede proizvodnju. "Evropski progres" predstavlja najveći razvojni program u Srbiji za podršku razvoju 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske, zajedno s Vladom Srbije.

Izvor: Beta

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021

Evropska unija ima još godinu dana da se pripremi za ukidanje kvota za šećer u nadi da to neće taj sektor uzdrmati u većoj meri. Kvote za šećer su jedino preostalo ograničenje proizvodnje koje postoji u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP). Te kvote iznose 13,5 miliona tona šećera godišnje, a po njihovom ukidanju očekuje se da će se proizvodnja povećati, kao i izvoz. Međutim, stručnjaci smatraju da osvajanje novih tržišta neće biti lako. Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan je rekao da je sektor imao dovoljno vremena da se pripremi za ukidanje kvota 1. oktobra 2017, pošto je ta mera najavljena pre više godina.

Dobra priprema proizvodnjača za ukidanje kvota za šećer je tim potrebnija jer se evropska poljoprivreda suočava sa mnogim krizama, poput one izazvane prezasićenošhu svetskog tržišta mleka, 18 meseci posle ukidnaja kvota za mleko u EU.

Grupa francuskih eksperata za šećer sastala se polovinom oktobra sa predstavnicima tog sektora.

"Iskoristili smo period pre okončanja kvota kako bismo se pripremili na poljoprivrednom, industrijskom i trgovinskom planu", rekao je za AFP Žerar Benedeti, direktor komunikacija u Tereosu, vodećoj francuskoj kompaniji u sektoru šećera.

U Evropskoj komisiji tvrde da bi proizvođači na kraju trebalo da budu u stanju da opstanu u okolnostima nižih cena.

U EU će biti ukinut i princip proizvodnje "mimo kvota" koji se odnosi na proizvodnju biogoriva i drugih industrijskih proizvoda koji nisu za ishranu, i na godišnji izvoz EU koji joj je u okviru STO ograničen na 1,374 miliona tona.

Sektor šećera u EU je 2006. prošao kroz duboku reformu čiji je cilj bio da se poveća konkurentnost. Tokom dve godine zatvorene su 83 fabrike, odnosno 40% evropskih šećerana, podaci su Evropskog odbora proizvođača šećera (CEFS).

Na Francusku i Nemačku čiji je udeo po 24%, otpada gotovo polovina proizvodnje šećera u EU, a sledi Poljska sa 11% i Velika Britanija sa 8%.

EU je najveći proizvođač šećerne repe u svetu i prvi uvoznik nerafinisanog šećera od šećerne trske koji se rafiniše u Britaniji, Portugaliji ili Rumuniji.

Prema više izvorima, iako većina evropskih šećerana ne radi punim kapacitetom, proizvođači u EU bi mogli da po ukidanju kvota povećaju proizvodnju za 20%.

"Evropa koja je sada neto uvoznik, postaće neto izvoznik", kaže Benedeti koji procenjuje da bi evropska proizvodnja mogla u budućnosti biti 18 ili 19 miliona tona šećera.

Analitičar Klaudiju Kovrig iz konsultatntske kuće Kingsman-Plats S&P Global procenjuje da će se proizvodnja šećera u EU po ukidanju kvota povećati za 2,5 miliona tona i smatra da će osvajanje novih tržišta biti teško.

"Za njih će biti vrlo teško da budu konkurentni", rekao je on i ukazao na razvoj sektora na Bliskom istoku i severnoj Africi u proteklih 10 godina, pošto su zemlje poput Iraka i Alžira otvorile sopstvene rafinerije.

Koristi od ukidanja kvota mogli bi da imaju proizvođači izoglukoze, glukoznog sirupa bogatog fruktozom čija je proizvodnja sada ograničena na 700.000 tona. Ukidanje kvota bi mogla da podstakne apetite u Mađarskoj koja predviđa da će utrosturčiti proizvodnju izoglukoze, rekli su izvori u Komisiji.

U Irskoj, Portugaliji i Sloveniji, zemljama koje su obustavile proizvodnju šećerne repe, pojavljauju se projekti za obnavljanje te delatnosti na osnovu projekcija cene koje se čine "suviše visokim", rekao je  izvor u EK.

U Italiji, međutim, proizvođači strahuju da neće opstati na otvorenom tržištu.

"Ponovo ćemo dobiti slobodu da izvozimo, ali EU mora da brani svoje interese u sektoru šećera", rekla je direktorka CEFS-a Mari-Kristin Ribera.

Šećer se u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini tretira kao osetljivo pitanje.

Kvote za šećer su poslednje kvote u EU koje su ukidaju, što će označiti novu fazu zajedničke poljoprivredne politike sada više okrenute tržištu, rekla je Ribera.

 

Izvor: AFP , http://www.euractiv.rs/ 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31