Dok vlasti više evropskih zemalja istražuju slučaj jaja kontaminiranih potencijalno opasnim po čovekovo zdravlje insekticidom fipronilom a građani strahuju za zdravlje, nemački ministar poljoprivrede kaže da je u tom slučaju reč o  "kriminalu". Supermarketi za to vreme prazne police sa jajima a u Holandiji će možda morati da budu zaklani milioni koka. U međuvremenu je belgijski ministar optužio Holandiju da je za zaražena jaja znala još u novembru. U Srbiji nema razloga za brigu jer se jaja iz Holandije nisu uvozila.

"To je kriminal, to je jasno", rekao je 8. avgusta nemački ministar Kristijan Šmit (Christian Schmidt) za nemačku TV ARD.

Fipronil je inače popularan insekticid koji se koristi protiv buva i krpelja kod kućnih ljubimaca ali je njegova upotreba zabranjena u lancu ishrane jer može da škodi zdravlju ljudi ako se unese u većoj količini.

Holandske i belgijske vlasti su utvrdile da je izvor insekticida isporučilac proizvoda za čišćenje iz Holandije. Evropska komisija je saopštila da je o slučaju kontaminacije jaja prvi put čula krajem jula, kada je iz Belgije dobila zvanično obaveštenje. Komisija međutim još nije ustanovila da li je ta zemlja prekršila neki propis EU što stvar nije prijavila ranije, piše EURACTIV.com. Belgijska agencija za bezbednost hrane našla se na meti kritika, i kod kuće i u inostranstvu, nakon što  je saopštila da je početkom juna saznala o prvom slučaju kontaminacije fipronilom. Taj regulator, koji je stalno ponavljao da nijedno testirano jaje nije imalo sadržaj fipronila veći od onog koji se smatra bezbednim u EU, saopštio je kasnije da je drugi test belgijskih jaja pokazao sadržaj koji premašuje dozvoljeni. S obzirom da dolaze od proizvođača čija su jaja povučena sa tržišta 18. jula, kontaminirana jaja već su povučena iz lanca ishrane, navela je belgijska agencija.

Nemački ministar rekao je da na policama prodavnica u Nemačkoj sada ne bi trebalo da bude nijedno kontaminirano jaje. Potencijalno kontaminirana jaja iz Holandije i Nemačke isporučena su i Švedskoj, Švajcarskoj, Francuskoj i Britaniji, pokazala je istraga EU. Zaražena jaja iz Holandije i Belgije takođe su otkrivena u pet proizvodnih pogona u Francuskoj, rekao je ministar poljoprivrede te zemlje i dodao da je zabranjena prodaja svih proizvoda iz tih fabrika. Vlasti rade na "identifikovanju destinacije proizvoda koji su već isporučeni a možda su kontaminirani", navelo je ministarstvo u saopštenju, prenela je agencija Rojters. U međuvremnu holandski mediji javljaju da je agencija za bezbednost hrane te zemlje sada usmerena na piliće koji se gaje zbog mesa kako bi utvrdila da li su i oni zaraženi fipronilom.  Prema grupi za lobiranje u poljoprivredi LTO Holandija, pogođene farme proizvode i jaja i pileće meso.

Belgijski ministar: Holandija u novembru znala za zagađena jaja

Belgijski ministar poljoprivrede Denis Dikarm izjavio je 9. avgusta da su holandske vlasti još u novembru znale da su jaja u Holandiji zagađena insekticidom, ali da o tome nisu obavestile svoje evropske partnere. Dikarm je rekao da belgijske vlasti imaju zvanična dokumenta koja "ukazuju na prisustvo fipronila u holandskim jajima već krajem novembra 2016". On je rekao belgijskim poslanicima da je "nedostatak komunikacije s Holandijom izazvao zabrinutost", prenela je agencija AP.

Belgijski ministar je izjavio da je od holandskog kolege zatražio objašnjenje, kao i da se obratio Evropskoj komisiji, "koji su, izgleda, već imali tu informaciju". Evropska unija je saopštila da su jaja zaražena insekticidom "fipronilom" prodavana u sedam njenih članica.

Srbija ne uvozi jaja iz Holandije

Srbija nije uvozila jaja iz Holandije, tako da građani na moraju da brinu, rečeno je 9. avgusta agenciji Beta u Ministarstvu poljoprivrede Srbije. Evropska komisija upozorila je da je moguće da su jaja zatrovana insekticidom prodavana u sedam zemalja EU. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da je fipronil u većoj količini "umereno otrovan" za ljude, jer može da bude opasan za bubrege, jetru i tiroidnu žlezdu.

Holandski i nemački supermarketi masovno sa svojih polica povlače hemijski zagađena jaja, uz milionski gubitak u evrima, naveli su holandski uzgajivači živine.

Izvor: EURACTIV.rs

Najveći proizvođač piva u EU je Nemačka, vodeći izvoznik je Holandija a kada uvozi pivo, EU na prvom mestu bira ono iz Meksika a na drugom ono iz Srbije, objavila je Evropska statistička služba povodom Svetskog dana piva koji se obeležava 4. avgusta. Evropska unija je 2016. proizvela 39 milijardi litara piva, za 400 miliona više nego godinu pre, što odgovara proizvodnji od 76 litara po stanovniku. Proizvedeno je i gotovo 900 miliona litara piva sa manje od 0,5% alkohola ili potpuno bez alkohola. Dve trećine piva sa alkoholom u EU proizvede se u šest članica a svaki peti litar napravljen je u Nemačkoj.

Nemačka je prošle godine proizvela 8,3 milijarde litara piva ili 21% ukupne proizvodnje EU. Velika Britanija proizvela je 2016. godine 5,1 milijardu litara piva, Poljska četiri milijarde, Španija 3,7 milijardi, Holandija 2,6 milijardi a Belgija 2,3 milijarde. Izvoznike predvodi Holandija sa 1,9 milijardi litara piva sa alkoholom a slede Nemačka sa 1,7 milijardi, Belgija sa 1,5 milijardi, Francuska sa 0,7 milijardi i Britanija sa 0,6 milijardi. Glavna izvozna destinacija za pivo iz EU su SAD gde je 2016. isporučena 1,1 milijarda litara. Slede Kina, koja je uvezla 525 miliona litara piva iz EU i Kanada sa uvozom od 202 miliona a po više od 100 miliona litara uvezli su i Južna Koreja, Švajcarska i Tajvan.

Istovremeno je tržište EU za pivo koje nije proizvedeno u bloku gotovo marginalno. Ipak, ako uvoze pivo iz neke zemlje van Unije, članice prednost daju Meksiku i Srbiji. Uvoz meksičkog piva od gotovo 180 miliona litara u 2016. predstavljao je gotovo polovinu uvoza iz zemalja van EU, pokazuju podaci Eurostata. Sledi uvoz iz Srbije - 46,9 miliona litara ili 13% ukupnog uvoza piva iz zemalja van EU. Popularna su u piva iz SAD (36,5 miliona litara), Belorusije (20,6 miliona), Kine (16,4 miliona) i Rusije (11,6 miliona).

Međunarodni dan piva obeležava se od 2008. godine svakog prvog petka u avgustu u više od 200 gradova širom sveta.

Izvor: EurActiv.rs

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova, saznaje „Blic”. Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela. Ako je suditi po saznanjima “Blica” iz Nemanjine 11, Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je saznanja “Blica”.

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova - kaže Nedimović za “Blic”.

S. Vukašinović

www.blic.rs 

Predstavnici Evropske komisije boraviće u Srbiji od 15. avgusta do 15. septembra kako bi utvrdili da li su otklonjene sve prepreke za dobijanje akreditacije za korišćenje 175 miliona evra iz IPARD fondova.

Ako sve bude u redu, poljoprivrednicima bi prve pare iz evropskih fondova mogle da budu dostupne do kraja godine, čime bi se sprečilo da propadne prvih 15 miliona evra koje moramo da potrošimo do 2018. Te pare nismo mogli da koristimo u poslednje tri godine jer nismo ispunjavali standarde Brisela.

Srbija je otklonila sve nedostatke, a bilo ih je četiri, da bi se ti standardi ispunili, uključujući i onaj najvažniji - stvaranje prostornih i kadrovskih uslova za Upravu za agrarna plaćanja.

- Za razliku od prošle godine kada smo pozvali briselske revizore da dođu, a nismo otklonili nedostatke, sada je drugačija priča, odnosno svi njihovi zahtevi su ispunjeni. Otklonjen je i onaj najvažniji uslov, obezbeđen je prostor za Upravu za agrarna plaćanja koji nam je stvarao najveće probleme u deblokiranju para iz IPARD fondova. Naime, do 1. avgusta završiće se radovi u zgradi “Srbijašuma”, gde je obezbeđeno 2.500 kvadrata za rad ove institucije. Pre toga su izmenama Zakona o poljoprivredi otklonjeni i problemi vezani za definisanje zakonskog okvira za IPARD procedure, kao i zaokruživanje kadrovskih kapaciteta, odnosno zapošljavanja stručnih ljudi koji poznaju pravila EU. Definisan je i referentni cenovnik - objašnjava naš sagovornik iz Nemanjine 11 i dodaje:

- Sada mirno čekamo revizore iz Brisela i ubeđeni smo da ćemo ovog puta dobiti akreditaciju do novembra. To je minut do dvanaest za povlačenje prvih 15 miliona evra jer nam je rok za ovu transakciju početak 2018. godine.

Naš sagovornik dodaje da je deblokiranje ovih para izuzetno važno za srpske paore.

- Posle višegodišnjih propusta vlasti, aktuelni ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i njegov tim uspeli su u rekordnom roku da otklone nedostatke. Mislim da Će nam briselski revizori sada dati zeleno svetlo. Treba da se zna da 175 miliona evra mora da se iskoristi do 2020. godine i da će se pare povlačiti fazno - kaže naš izvor.

Nedimović: očekujem akreditaciju

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potvrdio je:

- Tačno je da smo uputili poziv revizorima eksterne komisije da dođu u Beograd i provere da li smo stekli uslove za akreditaciju. Očekujemo da dođu sredinom avgusta, a da ceo posao provere završe za mesec dana. Sve prepreke smo otklonili, uključujući i prostor za Upravu za agrarna plaćanja, i zato mislimo da nam neće odbiti akreditaciju. Optimista sam i verujem da naši poljoprivrednici mogu krajem novembra da konkurišu za prve pare iz IPARD fondova, navodi Nedimović.

Izvor: www.blic.rs

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (9 odsto), slede reforma zaštite životne sredine (7 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (7 odsto).
Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (12 odsto).
Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Premijer Slovačke Robert Fico dao je 18. jula Evropskoj komisiji i njenom šefu Žan-Klodu Junkeru rok do jeseni da počnu da rešavaju problem različitog sastava istih proizvoda za tržišta "stare" i "nove" Evrope i zapretio da bi Slovačka mogla da uvede jednostrani embargo i protera zapadne namirnice iz slovačkih restorana. Fico je na primeru ribljih štapića pokazao da za istu cenu i u istom pakovanju kupac u Austriji dobije 300 grama a u Slovačkoj 280 grama, kao i da austrijski kupac dobije 65% mesa, a slovački svega 58%. "Zemlje Višegradske grupe su već ranije upozoravale na taj problem, ali mere Evropske komisije su nedovoljne. Komisija ima dovoljno informacija da, ako hoće, pripremi zakone kojima bi naredila da ko želi da prodaje proizvod u istom pakovanju, mora da ima isti kvalitet", kazao je Fico novinarima u Bratislavi.

 

Upozorenje premijera i ultimatum Evropskoj komisiji da nešto preduzme do jeseni dolaze posle velikog zvaničnog testa u susednoj Češkoj gde je, na zahtev Ministarstva poljoprivrede, testiran 21 proizvod u varijantima za tržišta Nemačke, Austrije, Češke, Slovačke i Mađarske, čime se pokazalo da su na istoku Evrope samo tri bila istog kvaliteta kao za zapadna tržišta. Češki ministar poljoprivrede Marjan Jurečka predstavio je rezultate testa na ministarskom zasedanju u Briselu, a pred zapadnim kolegama se ogorčeno razmahivao s dve kutije ribljih štapića (prerađene zamrznute ribe za prženje) za nemačko i češko tržište - proizvodima koji su na testu najgore prošli. I premijer Fico je pred obraćanje novinarima takođe obavio "mali, lični test" u kupovinu namirnica. Fico je pokazao da su ti riblji štapići istog naziva i internacionalnog proizvođača u istom pakovanju za austrijsko tržište imale 300 grama, a za slovačko 280 grama, da je austrijski kupac dobio 65% mesa, a slovački svega 58%, i sve ipak za istu cenu od 2,99 evra.

"To prerasta u veliki međunarodni skandal, istu atmosferu osećam u susednim zemljama. Ne mogu da prihvatim da od Slovaka prave neke građane nižeg reda", rekao je Fico. Slovački premijer najavio je da će se nastojanja da i Poljaci, Česi, Slovaci i Mađari za isti novac dobiju pođednako kvalitetne proizvode kao Nemci, i da prestanu da budu "kanta za đubre Zapada" i nadnacionalnih kompanija, naći na dnevnom redu susreta premijera Višegradske četvorke u Budimpešti 19. jula.

Fico želi da o tom problemu razgovara i sa šefom Evropske komisije Junkerom i daje EU rok do jeseni da počne nešto da preduzima, jer će u suprotnom Slovačka pribeći jednostranim merama. Takva mera, po rečima slovačkog premijera, mogao bi da bude embargo na pola godine na uvoz namirnica sa Zapada za ugostiteljske objekte, jer takva mogućnost, na određeni rok od šest meseci, postoji u propisima EU.

Nadnacionalne kompanije brane se da je za gori kvalitet njihovih proizvoda u postkomunističkim članicama EU kriv navodno lokalni ukus potrošača, a kod praška za pranje, Čehe je zasmejalo objašnjenje da Česi na odeći "prave drugačije fleke" nego Nemci.

 

Izvor: Daša Pavlović, dopisnica agencije Beta

https://www.euractiv.com 

Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

Beograd – Danas je Evropska komisija dobila jasnu i snažnu poruku: poljoprivredna politika EU mora se radikalno promeniti. To je ono što je 258.708 građana i više od 600 organizacija civilnog društva i kompanija poručilo Komisiji putem najvećeg javnog savetovanja EU o poljoprivrednoj politici, koje je zatvoreno juče u ponoć.

Za uključivanje velikog dela javnosti zaslužna je kampanja „Zemlja od koje živimo“ koju su pokrenuli WWF, Birdlife i Evropska kancelarija za zaštitu životne sredine (European Environmental Bureau - EEB), pozivajući na održivu poljoprivrednu politiku EU, koja će štititi našu klimu i životnu sredinu, biti dobra za poljoprivrednike i potrošače, ali i doprinositi zdravoj i održivoj proizvodnji hrane. Tokom četiri nedelje u kampanju se uključilo više od 250.000 ljudi iz cele Evrope, 600 kompanija i organizacija koje predstavljaju potrošače, sektor prehrane, dobavljače vode za piće i one koji promovišu zaštitu životne sredine, razvoj, zdravlje i dobrobit životinja.

„Poruka je jasna: Evropljani se brinu o uzgoju životinja, hrani i prirodi i ne žele da se njihova hrana proizvodi na štetu prirode. Oni žele da se njihov javni novac ulaže u drugačiji poljoprivredni model koji služi održivim poljoprivrednicima i ruralnim zajednicama i ne uništava naše ograničene prirodne resurse i vrste. Videćemo hoće li Evropska komisija biti na nivou svog mandata i doneti novu politiku koja će podržati istinsko održivi sistem hrane i uzgoja u budućnosti.“ – istakao je Havier Ruiz, stručnjak za poljoprivredu i održive sisteme hrane u WWF-ovoj Kancelariji za evropsku politiku.

Zajednička poljoprivredna politika EU (Common Agricultural Policy CAP), koja troši gotovo 40% budžeta EU, glavni je pokretač neodržive poljoprivrede u Evropi, jer nastavlja da podstiče proizvodnju industrijske hrane koja uzrokuje degradaciju životne sredine. Neodrživa poljoprivreda je glavni razlog gubitka biološke raznovrsnosti u Evropi, uzrokujući nestajanje vrsta poput ptica i pčela. Naša ruralna područja izgubila su više od 58% ptica koje naseljavaju poljoprivredne površine, a četvrtini evropskih bumbara preti izumiranje, što će prouzrokovati i velike ekonomske gubitke. CAP takođe ne rešava potrebe ruralnih područja: između 2007. i 2013. godine izgubljeno je oko 20% radnih mesta u poljoprivrednom sektoru, uz sve veći broj malih poljoprivrednika koji su izbačeni iz poslovanja.

Mađarska i Slovačka zajednički će predložiti Europskoj komisiji da razmotri pravna sredstva kojima bi se uklonili "dvostruki standardi u kvalitetu" prehrambenih proizvoda koje prodaju kompanije u istočnoj Evropi i na zapadu, saopštilo je mađarsko Ministarstvo poljoprivrede. Mađarsko ministarstvo je navelo da će dve zemlje predati zahtev 6. marta na sastanku saveta EU za poljoprivredu i ribarstvo.Mađarska takođe pozdravlja slovačku inicijativu da bi se u vezi s tim pitanjem četiri zemlje Višegradske grupe (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) što pre sastanu. Slovački premijer Robert Fico rekao je prošli nedelje da bi se četiri srednjoevropske države trebalo da se sastanu ove nedelje. Češki ministar poljoprivrede Marijan Jurečka rekao je ranije da su zemlje sa istoka EU postale "kanta za smeće" kada je reč o kvalitetu proizvoda na njihovim tržištima u poređenju sa zapadnim delom evropskog bloka.

Izvor: N1

U proteklih 16 godina Srbija je iz fondova Evropske unije dobila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava kako bi lakše sprovodila reforme i postala uređenije društvo, što je nužan uslov da postane članica Unije. Novčana pomoć ulaže se u ekonomski i društveni razvoj, jačanje kapaciteta naših institucija, u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, prekograničnu saradnju i druge oblasti. Planirano je da do 2020. svake godine dobijamo oko 200 miliona evra bespovratne pomoći. Novac iz evropskih fondova sliva se i u srpsku poljoprivredu. U niškom okrugu uspeli su da ga dobiju i poljoprivrednici iz Udruženja "Ratar-K". Njih 42 će poklonjenih 40.000 evra uložiti u opremanje sušare i hladnjače. Očekuju višestruku korist. "Moći će da povećaju cenu tog proizvoda, biće zaštićeni od onog varijabilnog segmenta, jer svi znamo da nemamo zaštićenu cenu otkupa u Srbiji", kaže Anita Ilić iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Ratar-K". Materijalnu podršku Evropske unije više puta su koristili i u Prokuplju. To je jedna od 10 opština sa jugoistoka i jugozapada Srbije koja je dobila bespovratna sredstva za projekat obučavanja i osposobljavanja teže zapošljivih kategorija stanovništva. Sa 70 posto finansira ga Unija, a Opština Prokuplje učestvuje sa 30 odsto. "Cilj projekta je da mladi ljudi koji nemaju nikakvog radnog iskustva, koji su mlađi od 30 godina, pohađaju obuku, odnosno da završe stručnu praksu kod poslodavaca i, ako se pokažu, da na kraju dobiju i stalno zaposlenje", rekao je Aleksandar Simonović, predsednik Opštine Prokuplje. U proteklih 16 godina Evropska unija je, recimo, samo u reformu naše energetike uložila više od pola milijarde evra, u obrazovanje 86 miliona. Jačaju se institucije, infrastruktura, prekogranična saradnja. "Veliki prioritet će biti zaštita životne sredine, na primer što se tiče novih objekata za prečišćavanje otpada i otpadnih voda", naveo je Majkl Davenport, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji. Ovo je treća godina kako je našoj administraciji ukazano poverenje da sama upravlja delom fondova Evropske unije. Odgovorna je da svaki dinar bude utrošen baš onako kako je to planirano. "Srbija na vrlo efikasan način koristi ova bespovratna pretpristupna sredstva", ističe Davenport. Evropska komisija ukazuje na to da Srbija u državnim institucijama mora da zadrži stručnjake koji znaju kako se koriste fondovi Evropske unije. "Neophodno je da ti kapaciteti i dalje jačaju, kao i da se ljudi koji rade u državnoj upravi na tim poslovima motivišu da tu i ostanu i da se usavršavaju", naglašava Ksenija Milenković, direktorka Kancelarije za evropske integracije. Evropska unija je najveći donator bespovratne pomoći Srbiji. Od 2000. do 2015. od EU dobili smo tri milijarde evra bespovratne pomoći, od SAD oko 679 miliona, od Nemačke 350, a od Kine nešto više od devet miliona evra.Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31