Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa. Od 1. oktobra prestaje vakcinacija svinja protiv svinjske kuge, što bi trebalo da omogući izvoz u Evropsku uniju. Iz Ministartva poljoprivrede najavljuju da za desetak dana kreće i izvoz junetine u Tursku. Uskoro očekuju delegaciju iz Egipta na pregovore o uslovima za izoz govedine i na to tržište. O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja.Nema varljivije cene od cene živih svinja, kažu proizviđači. Uglavnom pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju ih kažu, ohrabruje.

"Ja očekujem da ćemo mi u narednom periodu kad prestanemo sa vakcinacijom osvojiti to tržište i povećati broj svinja u tovu", ispričao je Mile Živanović, poljoprivrednik iz Tabanovića kod Šapca.

Ukidanje vakcinacije protiv svinjske kuge neće važiti samo za područja južne padine Fruške gore i Borovićke šume zbog bojazni od tragova bolesti kod divljih svinja.

"Sa prestankom vakcinacije počinje monitoring koji ćemo da radimo zajedno sa EU da bi nam se odobrilo da krenemo tamo. Nemojte zaboraviti da mi preko 70 posto robe prehrambenog sektora plasiramo na tržište EU i zemalja koje se graniče sa Srbijom", naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedmović.

Stočarstvo je motor razvoja poljoprivrede ali je u Srbiji decenijama urušavano. Iako proizvođači kažu da je to nedovoljno - situacija se poslednjih godina ipak popravlja.

"Izvoz junetine u Tursku najavljen još u februaru je apsolutno spas za tovno govedarstvo u koje država ulaže najviše u regionu. Ukoliko do toga izvoza ne dođe biće potrebna ponovna intervencija putem interventnog otkupa", rekao je Čedomir Keco iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

O uslovima interventnog otkupa junetine danima su se lomila koplja. Sada se svi nadaju da do njega neće doći, i da će meso otići u Tursku koja je dozvolila uvoz 7.000 tona junetine iz Srbije.

"Sad imamo mali broj meseci do kraja godine, pet meseci. Mi ćemo dati sve od sebe da ispunimo celu kvotu, cene će biti na nivou kao prethodnih godina. Kretali smo se od 2,30 do 2,45 u najvećem piku, evra po kilogramu", kazao je Nedimović.

Stručnjaci kažu da su Turci spremni da plate junetinu iz Srbije više nego što plaćaju Poljskoj i Argentini jer je meso iz naše zemlje, znatno boljeg kvaliteta.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3597417/izvoz-junetine-u-tursku-zasto-se-lome-koplja.html

Najveći deo od 179 miliona evra bespovratne pomoći Brisela opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije, kaže za RTS ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ističe da je za 15 godina iz različitih izvora EU u Srbiju ušlo oko tri milijarde evra i dodaje kako Srbija na pravi način koristi fondove EU.Srbija je u četvrtak otvorila poglavlje devet o finansijskim uslugama. Istovremeno, komesar za pristupne pregovore Johanes Han i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali su i paket pretpristupne pomoći (IPA) za 2018. godinu u iznosu od 179,1 milion evra.Gostujući u Jutarnjem dnevniku, ministarka Joksimović je rekla da je najveći deo tog novca opredeljeno je za ekologiju, turizam i najugroženije.

"Od 179,1 miliona evra, 62 miliona je namenjeno za zaštitu životne sredine, od toga 51 milion za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu", rekla je Joksimovićeva.

Zatim će 40 miliona evra biti uloženo za pomoć preduzetništvu sa inovacijama, od toga 15 miliona za održivu turističku infrastrukturu (lokacije pod zaštitom Uneska u istočnoj Srbiji).

Za energetsku efikasnost Gradske biblioteke, studentske poliklinike i hitne pomoći biće izdvojeno 11 miliona evra, a za stambeno ugrožene grupe (izbegle i raseljene) - 20 miliona.

Ostatak će biti namenjen za opšte reforme, među kojima i reforma vladavine prava.

Joksimovićeva navodi da su projekti dogovoreni i pripremljeni tokom prošle godine i da je zbog toga Johanes Han "izašao u susret" i ranije odobrio finansijsku pomoć.

Dodala je da sredstva uvek prolaze višestruku kontrolu, kako od strane Srbije, tako i EU.

"Da smo radili pogrešno, ne bismo dobili ovolika sredstva i ne bismo ovo uspešno završili", naglasila je Joksimovićeva.

"Mi često govorimo o evropskim integracijama samo u kontekstu političkih dešavanja, a zapravo, kao kandidat za članstvo, Srbija ima dodatnu prednost tog procesa — to su fondovi EU, koji su na nivou od oko 200 miliona evra godšnje", izjavila je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, od 2014. godine do 2020. godine, Srbija će ukupno steći i imati na raspolaganju oko 1,5 milijardi evra. Deo tog novca iskorišćen je za različite projekte. Značajno je što je Srbija te 2014. godine Srbija dobila i akreditaciju da samostalno ugovara projekte.Ministarka Joksimović je navela da je očekivala da će na Međunarodnoj konferenciji u Briselu Srbija otvoriti bar dva poglavlja. Međutim, otvoreno je samo Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge.

"Mislim da smo zaslužili da otvorimo dva poglavlja, ali imajući u vidu da niko drugi iz regiona nije napravio nijedan pozitivan korak u pristupnom procesu, mislim da ipak ne možemo da budemo nezadovoljni", zaključila je Joksimovićeva.

Nada se da će se do kraja godine podići dinamika i intenzivirati proces pristupanja.

"Jedno poglavlje i 179 miliona evra — mislim da nisu loše vesti", rekla je Joksimovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/3573859/kako-ce-biti-potroseno-179-miliona-evra-nove-bespovratne-pomoci-evropske-unije.html

Čuveni tradicionalni proizvod mogao bi da bude prvi iz Srbije koji će dobiti sertifikat o geografskom poreklu na nivou unije Srbija bi konačno sa pirotskim kačkavaljem mogla da dobije prvi sertifikat Evropske unije za zaštićene proizvode sa geografskim poreklom.

Osim čuvenog sira iz Pirota šansu da konkurišu za ovaj važan dokument, koji otvara evropsko tržište, imaju i fruškogorski med i ariljska malina. Ovim povodom predstavnici Evropske komisije za međunarodnu zaštitu proizvoda boravili su u Pirotu gde su sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede razgovarali o načinima usaglašavanja nacionalnih i evropskih propisa u ovoj oblasti. Preduslov da se krene u zaštitu preko EU jeste da proizvod prethodno bude zaštićen na nacionalnom nivou. Srbija za sada nema nijedan koji se vodi u Evropskoj uniji ali u nacionalnom registru zaštićenih trenutno je 78 proizvoda, među njima samo četiri nisu poljoprivredna – pirotski ćilim, bezdanski damast, ručno pletena odeća „Sirogojno” i peškiri iz šabačkog kraja.

– Vreme je da ovi proizvodi, koji su zaštićeni u Srbiji, dobiju prolaz i na evropskom tržištu. Izabrali smo prva tri, sa proizvođačem pirotskog kačkavalja prošli smo sertifikaciju – rekao je Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede. Prema njegovim rečima, do kraja godine biće donet zakon o sistemu kvaliteta za poljoprivredno-prehrambene proizvode, posle čega će biti podnet zahtev za ova tri proizvoda.

David Liberati, ekspert Evropske unije, rekao je da je registracija pirotskog kačkavalja šansa i za druge proizvode iz Srbije za njihovu promociju u EU ali i na tržištima trećeg sveta, Kine i drugih zemalja.

Pirotski kačkavalj, koji je jedan od najpoznatijih tradicionalnih proizvoda naše zemlje, na nacionalnom nivou zaštićen je 2013. godine a nosilac sertifikata od 2017. je Mlekarska škola „Dr Obren Pejić”. Škola je i prvi ovlašćeni korisnik ove oznake mada se proizvodnjom ovog kačkavalja bave i drugi proizvođači koji će tek morati da ispune standarde i dobiju sertifikat.

Proces izrade pirotskog kačkavalja nalazi se na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, gde spadaju i „belmuž”, pirotsko ćilimarstvo, kolo, krsna slava... Osim što ima specifičan način proizvodnje ovaj sir je poseban i zbog mleka koje se dobija od životinja koje se hrane najkvalitetnijom slatkom travom i krmnim biljem u zaštićenom parku prirode. Pravi se isključivo od nepasterizovanog kravljeg ili ovčijeg mleka (može biti i mešano) kako bi se sačuvala kompletna mikroflora koja postoji u mleku i hemijski sastav. Ovaj brend star je nekoliko vekova i potiče još iz vremena kada je na obroncima Stare planine bilo i nekoliko stotina hiljada ovaca. Oduvek se pravi po istoj recepturi. Do devedesetih godina izvozio se širom sveta a onda je posao zamro zbog smanjenja stočnog fonda na Staroj planini i praktično se proizvodio samo za lokalno tržište. Zahvaljujući pirotskoj mlekarskoj školi usledio je povratak na staru recepturu uz male izmene u skladu sa važećim standardima. Interesantno je da se nekada kačkavalj iz celog pirotskog kraja nosio u pećinu u selu Staničenje, kako bi sazreo u prirodnim uslovima. Danas se taj proces obavlja u komorama mlekarske škole u simuliranim uslovima. Kačkavalj se mesi ručno a dodaje mu se dva odsto nejodirane morske soli i to je jedini konzervans koji održava trajnost proizvoda. Na tržištu je takva potražnja da ga često nema. Učenici mlekarske škole mesečno proizvedu 15 tona ovog kačkavalja. Inače, to je i jedina specijalizovana mlekarska škola u Srbiji kroz koju je prošlo 3.000 učenika koji su postali nosioci mlekarske proizvodnje u našoj zemlji.

Zoran Dragojević, rukovodilac grupe za dizajn i geografske oznake porekla, pri Zavodu za intelektualnu svojinu, nedavno je za „Politiku” rekao da u Srbiji postoji veliki broj proizvoda koji su registrovani, a nemaju ovlašćene korisnike.

– Neko bi pomislio da je razlog to što se ti proizvodi ne proizvode. Ali, upravo je suprotno. Međutim, ti proizvođači verovatno ne žele da uđu u rigorozne kontrole kvaliteta koje moraju da budu sprovedene. Sve to mora da bude na jednom ozbiljnijem nivou nego do sada – rekao je Dragojević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/431816/Pirotski-kackavalj-probija-led-za-evropsko-trziste

Katarina Gilblad, savetnica Vlade Švedske, tamošnjeg ministra privrede i Zavoda za konkurentnost Švedske, gostovala je u Srbiji i za MONDO je govorila o onome što čeka srpske farmere kad uđemo u EU, kao i kakva je budućnost poljoprivrede"Ako ne budete brzi u menjanju načina na koji funkcioniše vaša poljoprivredna proizvodnja imaćete ogromne teškoće kada uđete na otvoreno tržište EU. Nije to samo unapređenje i modernizacija proizvodnje. Tu je i podizanje svesti u društvu kakve bi cene trebalo da budu, kakav kvalitet hrane, kako funkcioniše svetsko tržište. Volela bih da je Švedska to uradila brže i ranije, ovako smo izgubili bar deset godina a neke stvari su nepovratno izgubljene. Ne dozvolite da se to dogodi i kod vas", upozorava Katarina Gilblad, poljoprivredni ekspert iz Švedske.

"Morate da zadržite svakog farmera kojeg sada imate i da mlade podstičete da se uključe u poljoprivredu. A posla će tu i te kako biti u budućnosti, mada neće svi proizvoditi hranu", savetuje ekspert, vlasnica konsultantske firme Agronomiks Skandinavija, koja je ovih dana gostovala u Srbiji u organizaciji Ambasade Švedske na savetovanjima na Zlatiboru i u Beogradu.Katarina Gilblad daje upečatljiv primer iz svoje zemlje kako to može da se završi. Pre samo 25 godina 95 odsto hrane koju godišnje pojedu Šveđani dolazilo je sa tamošnjih farmi i njiva. Danas je to samo 45 odsto."To je ogroman gubitak za švedsku poljoprivredu ali i za društvo u celini. Šveđani sada možda kupuju više hrane i po nižoj ceni ali veliko je pitanje da li je to zaista i povoljnije za naciju u celini. Recimo, u Švedskoj je strogo kontrolisano davanje antibiotika životinjama, tretiranje biljaka pesticidima, kao i odnos prema GMO. A to sve poskupljuje proizvodnju. Mnogo je jeftinije staviti antibiotike u svu hranu koju dajete svinji ili kravi i da tako ona bude zdrava i gojazna. Tada ne morate da trošite novac na kvalitetniju stočnu hranu, niti da mnogo brinete o čistoći štala, ili o većem prostoru za životinje. A u Švedskoj se krave izvode na ispašu leti, a životinje se ne hrane GMO sojom", objašnjava Gilblad.

Švedski stručnjak ističe da je čak i bogata Nemačka pre sedam, osam godina odustala od toga da životinje ne budu hranjene GMO sojom, jer je normalna soja skuplja 110 dolara po toni. Šveđani su ipak to zadržali ali pošto se gotovo sva soja uvozi, to mora i da se plati više."Ali, onda morate potrošačima da objasnite i da oni prihvate da švedsko meso mora da bude skuplje od uvoznog jer je kvalitetnije. Građani moraju da znaju da je legalno uvoziti meso kakvo je nelegalno proizvoditi u zemlji. A ne znaju, jer iz nekog razloga to niko ne naglašava. Čak nemamo ni 'GMO Free' oznake kao u Kanadi ili Francuskoj", kaže Gilblad.

A sve to čeka i nas, uverena je gošća iz Švedske.

"Juče sam u Beogradu ušla u prodavnicu i videla da imaju krompir iz Francuske. I zapitala sam se zašto ja mogu da kupim francuski krompir u srpskoj prodavnici hrane. Nemate svog? Razumem da ja u Švedskoj moram sada da kupim uvozne trešnje jer našima još nije počela sezona ali za krompir ovde..."

Gilblad kaže da je prirodno da se moraju naći cene koje će prihvatiti i kupac i prodavac, odnosno proizvođač i trgovac ili krajnji kupac, ali da se moraimati i nezavisno određivanje koja je cena fer a koja nije."I u EU imamo tržišta gde su cene fer ali imamo i ona gde su neverovatno nefer.Recimo kod hlebnog žita je stvar jasna, imate stalan uvid u cene i one za prodaju sada (što bi bilo berzansko spot tržište) prate cene za prodaju u narednom periodu (berzanski "fjučersi", odnosno ugovori prodaje za mesec, dva ili još dalje). Farmer koji uzgaja pšenicu tako može da odluči da li da proda odmah po žetvi, ili da sačeka neko drugo vreme. I pritom ne morate da pratite berzu, statistika EU prati prosečne cene i objavljuje ih na nedeljnom nivou za svaku zemlju EU", kaže Gilblad.Kod proizvodnje krompira situacija je potpuno drugačija, niti postoje fjučersi niti redovni podaci o cenama. Oni se objavljuju jednom godišnje, i to pola godine nakon što uzgajivači prodaju svoju robu. Pa kako će onda oni planirati proizvodnju i unapred sračunati troškove i prihode?

"Ako ćete biti deo EU", ističe gošća iz Švedske, "i farmeri moraju da budu svesni da kada cene neke hrane padaju, ne samo u Evropi već u celom svetu, moraju pasti i kod vas, a kada rastu mora se farmerima dozvoliti da rastu i ovde."

"Kada su pre desetak godina Amerikanci imali veoma lošu žetvu pšenice, skočile su cene svuda i u Švedskoj su me trgovci pitali zašto moraju da skaču i kod nas kada smo mi imali dobru. Pa zato što je to jedin način da se zaštiti proizvođač ali i tržište. Ako mu jeftin uvoz nekih godina obara cenu, morate mu dozvoliti i da poskupi kada u svetu cena ide gore. Ili mu pomoći da izveze, ali tada se ugrožava domaće snabdevanje. Svi, ne samo proizvođači, moramo da znamo šta je tržište i kako odnosi funkcionišu."

Mali poljoprivredni proizvođači se moraju udruživati, jer samo tako mogu da budu spremni za izvoz. Ne radi se samo o obimu proizvodnje, već o tome što se ne mogu oni pojedinačno baviti i svim ostalim stvarima pored proizvodnje."Nemaju svi ni vremena ni znanja iz oblasti marketinga, praćenja cena, svetskih trendova... To moraju platiti spolja, ili napraviti kooperativu koja će zaposliti stručnjake. To je danas prihvaćeno u Švedskoj, ali volela bih da smo tu tranziciju napravili mnogo brže i ranije, manje bi nas koštalo.Savet Katarine Gilblad za poljoprivrednike u Srbiji je da se odmah "okrenu svetu bliske budućnosti". A ona donosi ogromne promene.

"Počeli smo da izbacujemo iz upotrebe naftu i fosilna goriva u svim oblastima i to u poljoprivredi donosi ogroman potencijal za biznis. Ratari više neće proizvoditi samo hranu, već će morati da 'prave' i gorivo. Biogorivo (uljana repica i sl.), biomasa (drvni i biljni otpad) ili biogas će morati u nekom delu da zamene naftu. Da bi bilo jasnije koliko toga treba daću vam svoju računicu - kada bismo sada svu proizvodnju žitarica u svetu pretvorili u etanol, da ne ostane ništa za jelo, bilo bi zadovoljeno tek četiri odsto svetske potrebe za gorivom."

Tu se javlja i jedan socijalni problem - poljoprivrednika je sve manje.

"Svako u generaciji dvadeset ili deset godina starijoj od moje je imao bliskog rođaka na selu, generacije dvadeset godina mlađe ne poznaju ni jednog farmera. Nemaju pojma kako hrana dolazi do polica prodavnica. Moramo da mlade zainteresujemo za poljoprivrednu proizvodnju. Ali, ne za trendi urbanu proizvodnju na lejicama na parkingu, krovovima ili terasama, već za pravu poljoprivrednu proizvodnju", kaže Gilblad.Na poslovnom forumu "Švedska u Srbiji - Investicije i saradnja za budućnost " u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, pored poljoprivrede švedske firme su se sa zainteresovanim srpskim kolegama bavile budućnošću trgovine (Oriflame) i održive proizvodnje (IKEA), amblaže (Tetrapak), bezbednošću imovine ali i podataka (Securitas), kao i kako time ćemo preko mreže 5G komunicirati koliko sutra (Ericsson).

Izvor:http://mondo.rs/a1191614/Info/Ekonomija/Sta-ceka-poljoprivrendike-u-EU-Saveti-iz-Svedske.html

EU donosi nova pravila za stavljanje proizvoda za đubrenje na tržište EU. Veće je u utorak, 21. maja 2019. godine donelo uredbu kojom se usklađuju zahtevi za đubriva proizvedena od fosfatnih minerala i iz organskih ili sekundarnih sirovina u EU, čime se otvaraju nove mogućnosti za njihovu široku proizvodnju i stavljanje na tržište. Uredbom se utvrđuju usklađene granične vrednosti za različite kontaminante (kao što je kadmijum) sadržane u mineralnim đubrivima.

- Novim pravilima osiguraće se slobodna prodaja u EU samo onih đubriva koja zadovoljavaju zahteve i norme EU u pogledu visokog kvaliteta i sigurnosti. Kontaminanti u fosfatnim proizvodima za đubrenje iz EU, kao što je kadmijum, mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi, životinja ili biljaka, kao i za sigurnost ili okolinu pa je zbog toga sadržaj tih kontaminanata ograničen u skladu sa novim pravilima. Novim pravilima podstaćiće se proizvodnja i upotreba fosfatnih đubriva sa niskim udelom kadmijuma i organskih đubriva i omogućiće se poljoprivrednicima veći izbor u pogledu ekološki prihvatljivije poljoprivrede - rekao je Nikulae Badalau, rumunski ministar poljoprivrede.U skladu sa uredbom, proizvodi za đubrenje EU sa oznakom CE moraće ispunjavati određene zahteve kako bi mogli biti u slobodnom prometu na unutrašnjem tržištu EU. Ti zahtevi uključuju obavezni najveći dopušteni nivo kontaminanata, upotrebu definisanih kategorija sastavnih materijala i zahteve za označavanje.

Proizvođači đubriva koja nemaju oznaku CE svejedno imaće mogućnost da ih stave na nacionalno tržište, objavilo je Veće EU.Novom uredbom, kojom se zamenjuje prethodna uredba o đubrivima iz 2003. obuhvaćene su sve vrste đubriva (mineralna i organska đubriva, poboljšivači zemljišta, materije za rast itd.).

Uredba se još mora potpisati i objaviti u Službenom listu EU-a. Stupiće na snagu dvadesetog dana od dana objave i počeće se primenjivati tri godine od stupanja na snagu.

Komisija je predlog predstavila u martu 2016. u sklopu akcijskog plana EU-a za kružnu poljoprivredu. Jedan od glavnih političkih ciljeva te inicijative je podstaći široku proizvodnju đubriva iz domaćih organskih ili sekundarnih sirovina pretvaranjem otpada u nutrijente za useve, što je u skladu sa modelom kružne poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2518531/eu-donosi-nova-pravila-o-djubrivima-manje-kadmijuma-vise-organskih-djubriva

Navodno strogi i efikasni propisi Evropske unije pokazali su se na delu kao loši jer svake godine na videlo izađe neka afera vezana za preradu zaraženih sirovina u EU. Podetimo se samo velike afere od prošle godine sa jajima iz kompanije ZELANDIJA iz Holandije, zatim Laktalisovo mleko, a sada imamo situaciju sa poljskim mesom. Nameće se naravno pitanje da li je vreme da se strogi birokratski propisi EU reformišu i da pravila koja se primenjuju budu pre svega korisna. Kada je reč o EU inače pravilo je da se u prodavnici hrane ne sme dešavati da ista osoba uzima novac od kupaca i izdaje robu, međutim to je potpuno redovna pojava! Bilo gde u nekom gradu na teritoriji EU možete zateći ovakve situacije koje su potpuno uobičajene kako u Berlinu, tako u Parizu, Madridu, Amsterdamu i Rimu. 

Podsećamo, Francuska kompanija Laktalis povukla je 12 miliona pakovanja mleka u prahu za bebe u 83 zemlje zbog skandala sa prisustvom salmonele u tom proizvodu i to pre tačno godinu dana od novog skandala sada sa poljskom svinjetinom.

Kada je reč o najnovijoj aferi koja potresa tržište kako javlja POLITIKA kod nas se uvoze zanemarljive količine mesa iz Poljske, a pri svakom uvozu rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusaglašenosti, kažu u Upravi za veterinu. Nema indicija da je sporna govedina iz poljske klanice, koja se našla u centru evropskog skandala, ušla na srpsko tržište izjavila je juče direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Kako saznajemo ove godine izdata su dva rešenja za uvoz govedine iz Poljske, a prema našim informacijama iz te zemlje uvezeno je 17.275 kilograma mesa (17,2 tone).

Poljska izvezla 2,7 tona mesa od obolelih goveda u deset država članica EU

VARŠAVA - Poljska je izvezla 2.700 kilograma sumnjive govedine u zemlje Evropske unije, izjavio je danas šef poljske veterinarske službe, nakon što se u javnosti pojavio televizijski snimak koji pokazuje kako radnici jedne kompanije ubijaju bolesne krave i zatim to meso šalju u prodaju. Direktor poljske veterinarske službe Pavel Njimčuk je na konferenciji za novinare rekao da je sumnjivo meso izvezeno u Rumuniju, Švedsku, Mađarsku, Estoniju, Finsku, Francusku, Španiju, Litvaniju, Portugaliju i Slovačku, prenosi Rojters.

– Prilikom svakog uvoza rade se analize i možemo da potvrdimo da nije bilo neusagla-šenosti – rekla je Emina Milakara za „Politiku”.

Glavni veterinarski inspektor Poljske, zbog afere sa klanjem bolesnih krava u jednoj klanici u toj zemlji, naredio je detaljnu kontrolu svih objekata, koja će biti sprovedena u saradnji sa policijom, inspekcijom za drumski saobraćaj i tužilaštvom, objavio je Roj-ters.

Po zakonu bolesne životinje ne mogu da se koriste za ljudsku ishranu i one se uništava-ju. Posao veterinara je da proveri da li je krava zdrava, a tek nakon toga meso se može di-stribuirati na tržištu. Stoka koja se ne testira opasna je za potrošače.

Češka je juče objavila da je pojačala uvozne kontrole ali da nema indicija da je meso bo-lesnih krava ušlo na to tržište. Finska agencija za bezbednost hrane zatražila je od Poljske objašnjenje da li je govedina, koja je ušla na njeno tržište, mogla biti kontami-nirana. Poljska je drugi najveći snabdevač mesa u toj zemlji posle Nemačke. 

Podsećamo, zabrinutost potrošača u vezi sa sigurnošću hrane porasla je nakon što je tajni reporter iz istraživačke grupe „Supervizor” dobio posao u klanici u poljskom Mazovijskom regionu. Radnicima je naređeno da ubijaju bolesne krave i tranžiraju nji-hovo meso. Na snimku, koji je objavila poljska TVN–24, sve ovo se događalo noću bez pri-sustva veterinarskih inspektora. Prikazane su bolesne i iznemogle krave, koje zaposle-ni prevoze u klanicu i pripremaju njihove trupove za obradu. Snimljeni su i razgovori-ma među zaposlenima o lošem kvalitetu mesa. Novinar je saznao da su bolesne životinje i do šest puta jeftinije od zdravih.

Ovaj problem podignut je na viši nivo i po složenosti se može porediti sa aferom sa prodajom konjskog mesa, koja je pre nekoliko godina tresla Evropu. Poljska proizvodi oko 560.000 tona govedine godišnje, a 85 posto izvozi uglavnom u države Evropske unije: Irsku, Britaniju, Španiju, Italiju i Nemačku.

Poljski proizvođači mesa, međutim, upiru prst u državu i kažu da su najveći problem veterinarske kontrole u klanicama. Kako je prenela TVN–24, predstavnik grupacije za meso izjavio je da je problem ograničen na jednu klanicu sa snimka i da 99,9 odsto pogona za preradu mesa u toj zemlji nije uključeno u nelegalne poslove. On je, takođe, rekao da bi sve veterinare, koji rade u fabrikama za preradu mesa, trebalo da plaća država, a ne pri-vatne kompanije, kako bi postojala sigurnost da su oni nezavisni.

Slovenije nema je na spisku kupaca zaraženog mesa, ali ima takvog mese u Ljubljani!

LjUBLjANA – Kontroverzna govedina iz Poljske stigla je i do Slovenije i to u prerađenom obliku, kao kebab, javlja portal Siol. U slovenačkoj Agenciji za bezbednost hrane potvrdili su da su dobili proizvod koji sadrži meso bolesnih goveda, prenosi Tanjug. Bolesne životinje su mučene i zaklane, a klanica koja je obrađivala meso obeležavala ga je veterinarskim žigovima, iako nije bilo kontrolisano, i zatim prodavala kao zdravo. Sporno meso je stiglo u Sloveniju u obrađenom obliku kao kebab, o čemu je obavešten slovenački distributer koji je meso kupio u Nemačkoj, a Nemačka ga je nabavila u Poljskoj, precizira portal.

O tome da je meso kontroverznog porekla, slovenačkog distributera je najpre obavestio Nemac, izvestila je slovenačka POP televizija. Slovenački inspektori su zabranili da se sporno meso za kebab, koje je trebalo da bude prodato onima koji se bave pripremom te vrste hrane, stavi na tržište.

Agencija Hina prenosi da Slovenija čeka takođe zvaničnu potvrdu nemačkih veterinara da se zaista radi o mesu iz poljske klanice. Slovenija uvozi 7,0 posto mesa iz Poljske i taj uvoz se poslednjih godina povećava, a proverom distributivne liste iz klanice koja je varala s mesom bolesnih krava utvrđeno je da direktnog izvoza u Sloveniju iz nje nije bilo, napominje hrvatska novinska agencija.

 

Predlog izmena Zakona o bezbednosti hrane koji sadrži sve tekovine Evropske unije, trebalo bi da bude usvojen na proleće u Skupštini Srbije, kada počne redovno zasedanje, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.
Nedimović je na panelu "Put ka evropskoj budućnosti Srbije - izmene zakona kao uslov transformacije društva" na konferenciji "Lideri transformacije društva" u Beogradu kazao da je Vlada Srbije usvojila na sednici izmene zakona o bezbednosti hrane, te da će rasprava o izmenama u Skupštini biti u martu, jer se sada očekuje i usvajanje budžeta za sledeću godinu.

"Ministarstvo je prihvatilo skoro sve sugestije o izmenama zakona o bezbednosti hrane koje je dobilo tokom javne rasprave, a one koje nismo, prihvatićemo najverovatnije preko amandmana u skupštinskoj raspravi", rekao je Nedimović u uvodnom obraćanju. On je najavio da će se od 2019. pa na dalje govoriti o bezbednosti hrane i dodao da su neke stvari spremne, ali da što se tiče pregovora sa EU, odnosno poglavlja 12, Srbiju "čeka pakao".

"Sve što znamo moraćemo da promenimo, to će boleti i koštati, ali ako je na kraju cilj koji će se isplatiti, onda je sve to isplativo", ističe Nedimović.

On se zahvalio organizatorima konferencije na kojoj je govorio o upravljanju otpadom, za šta je naveo da su važne stvari za poljoprivredu, o čemu, kaže, ljudi malo znaju.

"To se doživljava kao da nije bitno, da je višak. Ovde se sve završava na tome da sve što je višak završi u kanti, u najboljem slučaju, jer često završe na kantama ili nekom trećem mestu, u kanalu ili slično, počevši od otpadaka hrane, pa do životinja", naveo je ministar.

Dodao je da se treba naviknuti da je i ono što ostane od poljoprivrede otpad i da na određen način s tim treba postupati.

Ministar Nedimović i državna ministarka Ujedinjenih Arapskih Emirata za prehrambenu sigurnost Mariam Al Maheri dogovorili su danas dalje usaglašavanje sertifikata za međusobnu razmenu poljoprivrednih proizvoda.

Dogovoreno je da se u narednom periodu sa Upravom za standardizaciju i meteorologiju Ujedinjenih Arapskih Emirata (ESMA) usaglase Halal sertifikati.

Do sada je završen postupak usaglašavanja za veterinarske potvrde, što podrazumeva sertifikate za izvoz u UAE, i to izvoz mesa goveda, ovaca, koza i živine i proizvoda od mesa namenjenih za ishranu ljudi, mleka i mlečnih proizvoda, jaja, proizvoda od jaja, meda i proizvoda od meda.

U prethodnom periodu su usaglašeni i svi dokumenti koji treba da prate pošiljke hrane biljnog i mešovitog porekla iz Srbije ka UAE i obratno.

Na sastanku ministra Nedimovića sa državnom delegacijom UAE razgovaralo se i o organizovanju Agrobiznis foruma u aprilu u Beogradu.

To bi bila odlična prilika da proizvođači iz Srbije predstave svoju robu trgovcima iz Emirata, koje je dobro platežno tržište i dobra platforma za ostale arapske zemlje Golfskog zaliva.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/nedimovic-izmene-zakona-o-bezbednosti-hrane-na-prolece_968189.html

BEOGRAD, 26. aprila (Tanjug) - U Srbiji je danas počela realizacija dvogodišnjeg projekta "Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji", koji će omogućiti da do 2020. godine najmanje tri srpska prehrambena proizvoda budu zaštićeni posebnom oznakom kvaliteta i porekla na rafovima Evropske unije. Reč je o početku realizacije tvining projekta ( projekat u kojem se partneri obavezuju da će raditi u cilju ostvarenja dogovorenih rezultata u sprovodenjau projekta) "Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji", čiji je cilj jačanje kapaciteta administracije i institucija u zemljama korisnicama, a u cilju saradnje sa njihovim partnerima u zemljama članicama EU. Na današnjoj svečanosti povodom početka realizacije ovog projekta u Klubu poslanika u Beogradu, rečeno je da Srbija ima sedam procenata teritorije koja se nalazi u zaštićenim ekološkim zonama što omogućava našoj zemlji da bude lider u regionu u proizvodnji organske hrane. Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede kaže da se projekat sastoji iz dva dela, prvi je jačanje kapaciteta Srbije u oblasti organske proizvodnje, a drugi deo se odnosi na definisanje kvaliteta ovih proizvoda. Vrednost projekta koji finansira EU je 1,1 miliona evra i trajaće dve godine, a partneri na projektu su Italija, Francuska i Austrija, kaže Raketić. "Do kraja projekta ćemo imati najamanje tri proizvoda koji će imati pripremeljene specifikacije i koji će biti predmet registracije na nivou Evropske unije", najavljuje Raketić i napominje da će Srbija po prvi put imati proizvode koji će biti zaštićeni na nivou EU. Upravo proizvodi sa zaštićenim poreklom, a koji će moći da se kupe na rafovima EU među 1.000 ovakvih iz celog sveta, prema oceni Raketića, obezbediće konkurentnost srpskih proizvođača na tržištu Evrope. Iako još uvek nije određeno koja će tri proizvoda će se naći u "elitnom klub" zaštićenih proizvoda, Raketić smatra da bi se tu mogla naći ariljska malina, futoški kupus, sremska kobasica i drugi proizvodi iz naše zemlje koji nose posebne odlike kraja u kojem se proizode. Rukovodilac na projektu, Rikardo Rosi Pakini iz Italijanskog ministarstva poljoprivrede, hrane i šumarstva, kaže da je ovo peti projekat koji se realizuje sa srpskim ministarstvom poljoprivrede i da se na ovaj način pravi "mreža izvoznika" u oblasti proizvodnje hrane između dve zemlje. "Ovim projektom se podržava Srbija u implementaciji EU regulativa u oblasti organske proizvodnje i kvaliteta hrane. Realizacijom ovog projekta, proizvodima iz Srbije će se dodati nova vrednost, a za poljoprivrednike to znači da će imati veće prihode", kaže Pakini. Smatra da je početak ovog projekta prilika i za nove, mlade poljoprivrednike da započnu nov način proizvodnje hrane, posebno organske, kao što je to Italija započela pre 20 godina. "Samo od 2016. do prošle godine, imamo povećanje od 20 procenata onih koji se bave organskom proizvodnjom u Italiji. To je trend koji se brzo širi i raste", napominje Pakini uz ocenu da je organska proizvodnja dobra prilika za razvoj srpske poljoprivrede i ekonomije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević kaže da su ciljna grupa ovog projekata mali proizvođači koji teško opstaju među velikim proizvođačima hrane u Srbiji, te da će Datum: 26.04.2018 Medij: Tanjug Link: http://www.tanjug.rs Autori: Tanjug Teme: Velimir Stanojević, Organska proizvodnja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodopoprivrede.

Za zemlje Zapadnog Balkana, posebno za Srbiju, čija je ekonomija u velikoj meri oslonjena na poljoprivredu, strateški su, u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, bitne teme koje se odnose
na ruralni sektor. U tom smislu od velikog je značaja za sve zemlje regiona da stvore uslove za primenu IPARD-a instrumeta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj. Ovaj instrument evropske pomoći zemljama koje su pred vratima EU zapravo je priprema za buduće učešće u kompleksnoj i jasno definisanoj Zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije, koja predstavlja set pravila jednakih za sve, i
koja podrazumeva zajednički agrarni budžet. Evropske pare biće na raspolaganju za investicije u imovinu poljoprivrednih gazdinstava (prva mera), za preradne kapacitete i marketing (druga mera), te za unapređenje ruralnog turizma i pratećih usluga (treća mera).

Da bismo što bolje razumeli način funkcionisanja fondova EU i principe agrarne politike EU, trebalo bi da razjasnimo i upoznamo se sa pojmovima koji se često pominju i tesno su vezani za funksionsanje
svih fondova EU. Savremena definicija pojma "ruralni razvoj" podrazumeva integralni i višestruki, održivi razvoj ruralnog (negradskog) prostora. Integralni, odnosno celovit razvoj ruralnih područja bitan je zbog diverzifikacije ruralne ekonomije koja se u vreme savremenih strukturnih procesa i zbivanja suočava sa brojnim problemima poput depopulacije, starenja stanovništva, generalno sve lošijim socio-ekonomskim pokazateljima koji čine ovaj prostor pasivnim i nepoželjnim za život. Diverzifikacija ruralne ekonomije ključna je iz razloga što čini preduslov demografske stabilizacije koja predstavlja osnovu za održivost svih komponenti razvoja.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Organizacija Evropskih farmera i zadrugara - Copa i Cogeca podržale je novu strategiju za pčele koju su usvojili članovi Evropskog parlamenta. 

U rezoluciji najznačajnijeg zakonodavnog tela EU poslanici pozivaju države članice EU da ulažu u zaštitu zdravlja pčela, borbu protiv uništavanja pčela i da daju podršku pčelarima. Cilj ove inicijative je da se obnovi populacija pčela.

Poslanici pozivaju na akcioni plan EU za borbu protiv smrtnosti pčela, programe gajenja koji povećavaju otpornost na invazivne vrste kao što je Varroa destructor i istraživanja koja razvijaju inovativne lekove za pčela i povećavaju dostupnost. Ovim aktom parlamentarci žele da osiguraju da uvoz ispunjava visoke standarde EU i da su granične inspekcije i provera jedinstvenog tržišta usklađeni a sav uvezeni med testiran, sa efikasnim laboratorijskim procedurama testiranja.

Posebno se zahteva da med i pčelinji proizvodi budu tretirani kao "osetljivi" u trgovinskim pregovorima sa zemljama koje nisu članice EU.


Pozdravljajući glavnu akciju izveštaja, generalni sekretar Copa i Cogeca, Pekka Pesonen, rekao je: "EU je drugi najveći svetski proizvođač, posle Kine. U Evropskoj Uniji radi 600 000 pčelara i proizvede se oko 250 000 tona meda svake godine. To je važan sektor za nas i to jeste dobra vest da članovi EP-a žele dugoročnu Strategiju za jačanje pčelarstva ".

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31