Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opštine Arilje, proizvođača i prerađivača voća sastali su se sa predstavnicima Udruženja privrednika Japana. Sastanak je usledio nakon nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji koji već daje prve rezultate. Naime, predstavnicima japanskih privrednika predstavljen je niz srpskih proizvoda dobijenih od malina, borovnica, višanja i kupina, poput džemova, čokoladiranih proizvoda i rakije koji bi mogli da se izvoze u tu zemlju.

Predsednik Udruženja japanskih privrednika je sa svojim saradnicima ocenio da se radi o izuzetnim proizvodima i zatražio od srpskih proizvođača da dostave potencijalne izvozne cene, kao i uslove izvoza za tržište Japana kako bi po povratku u zemlju sa time upoznao japanske kompanije koje uvoze tu vrstu hrane. Japan predstavlja jedno od visokoplatežnih svetskih tržišta i kao takvo bi za srpske proizvode imalo izuzetan značaj.

Ovaj sastanak je još jednom potvrdio da isključivo kvalitetan gotov proizvod, a ne sirovina, pruža najveću dobit kako za proizvođače, tako i za sve druge učesnike u tržišnom lancu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/nova-sansa-za-srpske-vocare-za-nase-proizvode-otvoreno-jos-jedno-veliko-trziste-2019-03-21

LJUTA SREMICA je nastala tako što je naša sagovornica  Slavna Slavojević bila pozvana da učestvuje na jednoj manifestaciji na štandu sa lokalnim bajkerima. Tada je shvatila da slatki džemovi od ruže  nisu nešto što bi ona mogla da ponudi pa se odlučila da napravi svojih prvih 40 tegli slatko-ljutih  džemova. Ostalo je deo istorije a Slavna već  više od godinu ipo pravi svoje slatko-ljute specijalitete.

Za svoje proizvode Slavna kaže da su umereno ljuti, pravi ih od voća sa dodatkom ljutih začina.

“Koristim isključivo domaću papriku, uglavnom sremsku i bačku, ništa iz inostranstva. Ali što se tiče voća tu dosta eksperimentišem pa imam slatko-ljuto od ananasa, pomorandže a napravila sam i od gljiva. Ako bih koristila paprike  koje su izuzetno ljute ne bi osetili lepo  ukus voća i njegovu slatkoću. Neki put kada me pitaju od čega je ljuto ja im odgovorim zato što sam ja bila ljuta dok sam ga pravila” šaljivo nam odgovara Slavna.

Na štandu “LjUTA  SREMICA” koji smo posetili tokom sajma poljoprivrede u Sremskoj Mitrovici  pronašli smo slatko ljute proizvode od borovnice, šljive, maline, kupine, dunje i brojnih drugih voćaka  koje su iskombinovane sa ljutim paprikama. Sve je to lepo upakovano u manje i veće teglice.

Ovi specijaliteti nisu glavno jelo već prilog ili začin koji se može koristiti uz meso, sireve, za pripremu kanapea i drugih vrsta hrane.

Slatko-ljuti ukusi nisu nepoznanica za mnoge kulture. I naši ljudi sve više putuju tako da  su lako prihvatili slatko-ljuti ukus. Možete samo da zamislite neki od naših kozijih sireva i domaćih kačkavalja od kravljeg ili ovčijeg mleka i kombinaciju slatko-ljutog džema od maline ili kupine.

Pored restorana koji poručuju proizvode pod nazivom LjUTA SREMICA oni  se mogu kupiti i na različitim manifestacijama poput sajmova hrane, tradicionalnih manifestacija na kojima se predstavljaju različiti specijaliteti.

Kada su u pitanju ukusi i prodaja proizvoda od ljute paprike  i voća postoji čak i sezonski karakter. “Imam periode kada se najviše traži kajsija ali vrlo često prodajem bobičasto voće u kombinaciji sa ljutim paprikama. U poslednje vreme dosta mi traže i narandžu” kaže za Agrobiznis magazin vesela vlasnica proizvoda LjUTA SREMICA Slavna Slavojević.

 

Izvor: AGROBIZNIS MAGAZIN

www.agrobiznis.rs

Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi i priprema zimnica. Bez obzira da li je pripremate sami po bakinim receptima, kupujete na pijaci kod proverenog prodavca ili u supermarketu, po neki savet uvek dobro dođe. Odkada je sveta i veka ljudi su pokušavali da pronađu načine kako da sačuvaju namirnice. Zimnica je jedan od najstarijih načina konzervisanja hrane, odnosno način da se hranljiva svojstva sezonskih namirnica sačuvaju za upotrebu van sezone. Konzervisanje se može vršiti sušenjem, zaslađivanjem, kiseljenjem u zavisnosti da li je u pitanju voće ili povrće. Za bogatu i kvalitetnu zimnicu, ako je pripremate sami, osim proverenog recepta, postoji nekoliko osnovnih pravila. 

Koja su to pravila, koje su mane i prednosti konzervansa, šta uraditi kada se, recimo, na džemu uhvati plesan možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30