Inspekcija za hranu Srpske stopirala je uvoz 118 kilograma džema od marelice iz Hrvatske i 1.507 kilograma mliječnih proizvoda iz Srbije na domaće tržište.
Iz Inspektorata RS kazali su "Glasu Srpske" da je laboratorijskom analizom utvrđeno da džem od marelice nije odgovarajućeg kvaliteta zbog utvrđene vrijednosti sadržaja suve materije, koja nije u granici referentne vrijednosti, dok je kod mliječnog proizvoda utvrđeno prisustvo listerije.

- Svaku pošiljku hrane koja se uvozi u RS mora pratiti potrebna dokumentacija, koja uključuje i dokaz nadležne laboratorije zemlje izvoznice da je proizvod ispravan. Inspekcije Srpske prilikom uvoza pošiljke hrane, pored provjere dokumentacije, vrše i uzorkovanje proizvoda za laboratorijsku analizu - kazali su u Inspektoratu Srpske. Za pošiljke od kojih su uzeti uzorci za analizu zabranjeno je stavljanje u promet, distribuciju ili preradu, sve do donošenja rješenja inspektora u skladu sa rezultatima laboratorijskog ispitivanja uzoraka. - S obzirom na ovu proceduru, u slučajevima kada se analizama utvrdi neka nepravilnost, ne postoji rizik da je hrana konzumirana, jer ona nije ni bila dostupna potrošačima - istakli su u Inspektoratu. Inspektorat RS svakodnevno kontroliše proizvodnju i promet hrane sa ciljem da namirnice čiji se promet obavlja u Srpskoj budu zdravstveno ispravne i bezbjedne za ljudsku upotrebu. U 2019. godini zabranjen je uvoz za 41 pošiljku hrane. Nepravilnosti su utvrđene kod poslastičarskih proizvoda zbog mikrobiološke neispravnosti te alkoholnih pića, kod kojih je bio povećan sadržaj metanola, ali i mesnih prerađevina zbog smanjenog kvaliteta te soli, brašna i pekarskih proizvoda zbog prisustva nečistoća.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Sve se dobijaju preradom voća, ali nazivi se razlikuju s obzirom na vrstu te količinu voća, delove voća koji se koriste, dodatke poput šećera i po gustini. Prema Pravilniku kojim se određuju karakteristike koje moraju zadovoljiti, razlikujemo ih osam, a to su: džem, ekstra džem, žele, ekstra žele, marmelada, žele-marmelada, pekmez i zaslađeni kesten pire.
 
Pekmez je voćni proizvod s visokim udelom jedne ili više vrsta voća sa ili bez dodatka šećera. Po većoj količini voća i manje šećera razlikuje se od džema.
 
Džem je želirane konzistencije i sadrži voćnu pulpu i/ili voćnu kašu jedne ili više vrsta voća, te šećer, dok ekstra džem sadrži nekoncentrisanu voćnu pulpu. Voćnu pulpu čine jestivi delovi celih plodova voća, po potrebi bez kore, semenki, koštica i sličnog, koji mogu biti narezani, sečeni, ali ne pasirani u kašu. Voćna kaša dobija se pasiranjem ili sličnim postupkom. Osim po tome, sadrži li kašu ili pulpu, džem i ekstra džem razlikuju se po količni voća koja mora biti veća kod ekstra džema.
 
Marmelada se dobija od jedne ili više vrsta citrusa, kao što su limun, narandža i grejp, iz njihove pulpe, kaše, voćnog soka, vodenog ekstrakta i kore. U marmeladi ne sme biti komadića, te mora biti glatke teksture. Vodeni ekstrakt voća sadrži sve u vodi topljive sastojke voća.
 
Žele se od marmelade razlikuje jer može sadržati samo voćni sok i/ili vodeni ekstrakt jedne ili više vrsta voća i šećer, a ne i pulpu, kašu ili koru.
 

Šljiva, srpsko plavo zlato i glavni sastojak našeg nacionalnog pića – rakije šljivovice. U pitanju je voće iz porodice ruža sa okruglim ili duguljastim modro
plavim plodovima koji se koriste u ishrani. Osim u svežem stanju od šljive se prave džemovi, marmelade, razni namazi, sokovi, a vekovima se koristila i u
lekovite svrhe. Šljivici se danas najviše prostiru u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji.
Sa 42 miliona stabala i prinosom od 700.000 tona Srbija je na trećem mestu po proizvodnji šljiva u svetu.Prvi pisani podaci o šljivi potiču od grčkih
pesnika, a Teofrast koji je živeo 300 godina pre nove ere opisao je tri sorte šljive. Ne postoje pouzdani dokazi o poreklu ovog voća, ali postoje zapisi da se sa šljivom trgovalo u vreme Tatara, Huna i Turaka. Smatra se da su u Rim donete u prvom veku naše ere.
Domaću šljivu su doneli naši preci prilikom naseljavanja Balkana, ali tek početkom 19. veka počinje intenzivno da se gaji, a šljivici niču širom Srbije. Smatra
se da domaća šljiva potiče sa severnog Kavkaza i da je nastala spontanim ukrštanjem crnog trna i džanarike. Zahvalna je za uzgoj, uspeva u brdskim predelima oštrijeg reljefa, daje obilan rod, a samo drvo šljive je vrlo zahvalno za obradu. Šljiva živi 30 do 40 godina, a dostiže visinu do
12 metara, lako se razmnožava i ne zahteva posebnu negu. Cveta u martu i aprilu, kada drvo prekriju snežno beli cvetovi. U zavisnosti od sorte plod dozreva od jula do septembra.
Plod je koštunica od 6,5 do 66,7 g, jajastog, loptastog ili kruškastog oblika sa bočnom brazdom. Pokožica ploda je modroplava, ali može biti i ljubičasta, crvena ili žuta. Mesnati plodovi zahvalni su za preradu,pa se od šljive prave džemovi, marmelade i razni drugi namazi. Plodovi sadrže do 75
odsto vode i 25 posto suve materije. Ukus zavisi od odnosa šećera i organskih kiselina. U plodu šljive preovlađuje glukoza, ima nešto manje fruktoze, pektinske materije, ali u kalijuma, fosfora, provitamina A i vitamine B i C.
Postoje podaci da su naši preci počeli da suše šljivu sredinom 19 veka, ali nije poznato ko se i kada dosetio da od ploda ove voćke pravi rakiju. Sušena srpska šljiva danas je poznata, tražena i cenjena svuda u svetu.Šljiva se odavnina koristila i u lekovite svrhe. Njeno lekovito dejstvo potvrdila su brojna istraživanja na
američkim univerzitetima gde je dokazano da konzumiranje šljive utiče na poboljšanje gustine kostiju koje postaju jače i otpornije. Šljive pomažu i kod
kontrole nivoa šećera u krvi, pa se konzumiranjem ove voćke smanjuju rizik od dijabetesa tipa 2. Samo pet šljiva dnevno je dovoljno da poboljšate memoriju, a kako je ovo voće bogato kalijumom pomaže i pri kontroli visokog krvnog pritiska, te smanjuje rizik od moždanog udara. Suve šljive su odličan
način da ubrzate varenje, a utiču i na poboljšanje zdravlja očiju. Pospešuje rad jetre i izlučivanje žuči, kao i bolji rad bubrega i mokraćnog mehura.
Šljiva jača živce te pomaže protiv nervoze, stresa, nesanice i poteškoća s koncentracijom. Kao oblog dobra je protiv alergijskog osipa, krasta, rana i čireva. Osim ploda u lekovite svrhe se koristi list i smola.
Listovi se beru od maja do avgusta, suše na promaji i koriste kao čaj. Kod upale grla dobro je prokuvati nekoliko svežih listova šljive u vinu, pa ovom
tečnošću ispirati grlo i usta. Smola koja curi iz kore drveta skuplja se od maja do jula. Istopljena u sirćetu smola šljive pomaže kod zarastanja rana, a dodata u vino kao sredstvo koje pospešuje izlučivanje bubrežnog i mokraćnog peska i kamena. Kako je u pitanju nisko kalorično voće preporučuje
se kod dijetalne ishrane za bolesnike i one koji žele da smršaju.
Ali, koliko god da su zdrave šljive treba biti oprezan sa konzumiranjem, jer postoje osobe koje teško podnose ovo voće. Naime, kod pojedinih ljudi nakon
jela svežih šljiva može doći do nadutosti stomaka ili čak zapaljenja sluznice creva. U tom slučaju najbolje je šljive jesti kao džem ili marmeladu, ili jednostavno
napravite kompot od šljiva. Čak i onima koji nemaju problema sa varenjem preporučuje se da plodove šljive dobro sažvaću kako bi se lakše razgradile u
želuci. I ne preterujte sa količinom. Osam do deset šljiva dnevno je sasvim dovoljno, savetuju stručnjaci.

Izvor: Agrobiznis magazin

Koncept prodaje sa "farme na trpezu" koji je u martu ove godine pokrenulo preduzeće Beobašta, pokazao se kao veoma uspešan. Sa svojih plantaža na Kosmaju isporučili su gotovo 2 tone borovnica na 398 adresa. Kako za ekapiju kaže Vojislav Vlahović, osnivač Beobašte, uspeh sa borovnicama podstakao ih je da prošire listu proizvoda koje nude svojim klijentima.

- Naši klijenti bili izuzetno zadovoljni, pa nam je to dalo volje i samopouzdanja da se upustimo u novi projekat zimnice koji je trenutno aktuelan. Prvobitno smo napravili džem i sirup od naših domaćih borovnica. Imali smo odličan odziv na ove proizvode, jer su zaista bili kvalitetni. Na primer, u jednu teglicu džema od 330 grama je pre kuvanja ušlo čak 500 grama domaćih borovnica - kaže nam Vojislav.

Osim proizvoda od borovnice, Beobašta nudi i različite prerađevine iz slatkog i slanog programa.

- Imamo džemove, matične sokove, sirupe, ajvare, ljutenice i druge proizvode koji ulepšavaju beogradske trpeze. Za početak smo krenuli sa nekim konvencionalnim programom, a uskoro ćemo ponudu proširiti sa proizvodima bez šećera.Kako kaže naš sagovornik, svi proizvodi prave se od domaćih sirovina.

- Zimnica se uslužno proizvodi u okolini Kopaonika po starinskim recepturama. Sirovina se nabavlja od domaćih proizvođača - divlja borovnica i aronija su sa Kopaonika, paprika iz Leskovca - kaže naš sagovornik.

Ono što Beobaštinu zimnicu izdvaja na tržištu je, ističe Vlahović, kvalitet na kome beskompromisno insistiraju.

- Iako je zimnica za nas novina, trudimo se da i u ovoj tržišnoj borbi izađemo kao pobednici, jer smatramo da je ajvar sa 2,5 kilograma paprike u sebi najbolji ajvar, da je džem sa 500 grama svežih domaćih borovnica najbolji džem, kao i da je matični sok od divljih borovnica, dobijen od skoro dva kilograma šumskih borovnica, najbolji sok. Naši proizvodi su 100% domaći, odnosno proizvodi ih srpski domaćin od sirovina koje su proizvedene u Srbiji. Na kraju, zbog samog procesa prodaje, naši proizvodi su najpovoljniji. To ne znači da su najjeftiniji, ali su za datu cenu sigurno najkvalitetniji - kaže Vojislav.

Kada je reč o prodaji porizvoda, Beobašta je i dalje fokusirana na Beograd.- Prodaju radimo besplatnom dostavom na kućnu adresu, jer nam je stalo da nam kupci, pogotovo stari kupci, prepoznaju lice i kažu nam svoje utiske. Za kupce van Beograda, šaljemo pakete brzom poštom.

Reakcije korisnika na proizvode Beobašte su odlični. Kako kaže sagovornik eKapije, prilikom započinjanja projekta nisu imali velike ambicije, jer su bili svesni da ulaze na tržište koje ima mnogo igrača.

- Stabilnim rastom, uvođenjem novih proizvoda, predstavljanjem proizvođača i porekla proizvoda, kao i generalno dobrom uslugom i komunikacijom sa klijentima, nadamo se da ćemo postati prepoznatljiv brend koji je sinonim za kvalitet i povoljnost. U narednom periodu imamo u planu da, kada je reč o slatkom programu, predstavimo proizvode bez šećera ili sa prirodnim zaslađivačem. Takođe ćemo uskoro predstaviti i proizvod od žira od proizvođača sa Kosmaja. Žir je neverovatan antioksidans koji ima izuzetno dejstvo na organizam. Svakako nam je u cilju da za sve sveže proizvode iz naše ponude predstavimo naše proizvođače - kaže za eKapiju Vojislav Vlahović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2670784/domaca-zimnica-iz-beobaste-osvaja-trziste-uskoro-i-proizvodi-od-zira-sa

Danas je na pijaci „Blok 44“ otvoren prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20. Učesnici karavana su proizvođači iz cele Srbije sa raznovrsnom ponudom domaće zimnice, između ostalog razne vrste salate, ajvara, prirodnih sokova, džemova, sirupa idr.
Svi koji su posetili karavan zimnice bili su u prilici da uživaju u mirisu i ukusu sveže pripremljenog ajvara i da saznaju recepte i male tajne veštih „majstora svog zanata“.
Učesnici karavana zimnice čekaju Vas da i u danima vikenda, u periodu od 8 do 16 časova, dođete na plato pijace „Blok 44“ i uverite se da je ručno pravljena zimnica, koju možete naći samo na beogradskim pijacama, pravi izbor za porodičnu trpezu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U okolini Valjeva do skoro šipurak se brao u šumama i uz puteve, od pre nekoliko godina gaji se na plantažama, a najveću u selu Mrčić ima porodica Prodanović.

Kada bi proizvođača bilo više i kada bi bilo dodatnih podsticaja, veruju da bi im i daleka tržišta bila otvorena.

Plantažni šipurak na dva hektara u Mrčiću kod Valjeva Aleksandar Prodanović zasadio je pre šest godina. Uz primenu agrotehničkih mera i povoljne vremenske uslove prinos je oko četiri tone ili četiri kilograma ploda po grmu. Svi članovi porodice angažovani su u vreme berbe.

"S obzirom da je to porodičan biznis, onda gledamo da svi budemo uključeni u to, i ja , i deca koliko god možemo i koliko nam vreme i obaveze dopuštaju", kaže Olivera Prodanović, Aleksandrova supruga, prenosi RTS.Cena svežeg šipurka u Valjevu je 100 dinara po kilogramu. Prodanovići su se opredelili za proizvodnju zimnice, jer je isplativije. Od plodova divlje ruže pravi se kaša, koja košta 100 dinara po litru, dok je tegla pravog, domaćeg džema 300 dinara."Razlika sama između kaša i džema je u tome što kaša kada ide u dalju prodaju, ona mora da se konzervira. Znači, ona sadrži u sebi konzervans, dok džem kada se proizvodi, konkretno ja ga proizvodim bez konzervansa, samo uz dodatak šećera i limunske kiseline", kaže Aleksandar Prodanović.

Prodanovići pripremaju i ajvar od pečenih paprika i plavog patlidžana, koji takođe gaje na svom posedu. "Važno je pratiti tu domaću recepturu, po receptima naših baka. Radimo od sto posto prirodnog, pečena paprika, plavi paradajz pečen, to se prerađuje, to sve žene rade", kaže Milomirka Ranković iz Valjeva.Aleksandar Prodanović planira da ubuduće smanji količine ajvara koji priprema u korist džema i kaše od šipurka. "Pošto ja imam i ostale poljoprivredne kulture od povrća do voća, šipurak mi je, ipak, najisplativiji i zahteva mi najmanje radne snage i što se tiče same njive i što se tiče kasnije prerade. Mogućnosti što se samog šipurka tiče su veoma velike", kaže Aleksdandar Prodanović iz Valjeva.

Međutim, kod proizvodnje šipurka ne mogu da se ostvare nikakve subvencije, zato što se on ne nalazi na listi ni lekovitog bilja, ni voća kod Ministarstva poljoprivrede, kaže Aleksandar.

Dodaje da su neke opštine kao što su Novi Pazar, Sjenica i Tutin izašle u susret proizvođačima šipurka i donirale besplatna sredstva za navodnjavanje.

Plantažni šipurak selekcionisan je od divljeg da bi plod bio mesnatiji, sa manje semenki, a grm sa manje bodlji. Aleksandar Prodanović gaji dve sorte koje za branje ne stižu u isto vreme, a namerava da uvodi i nove. Ističe da je posao sezonski, ali je isplativ i perspektivan.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sire-se-plantaze-sipurka-posao-sezonski-i-veoma-isplativ/fn2nmpf

Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje).

“Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku”, navodi se u saopštenju kompanije Coca – Cola.

Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače.Naime, u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga naše zemlje.

Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe, učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija.

„Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima. Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što to Coca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji“, rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Izvor:https://jugmedia.rs/coca-cola-promovisala-male-proizvodjace-hrane-sa-juga-srbije/

Pripremanje zimnice odavno se pokazao kao dobar biznis, a sad je najviše posla ima za proizvođače džemova i sokova. Za pojedine proizvode, kad se oduzmu troškovi, ostane i 70 odsto čiste zarade.

Supružnici Dabović, Ana i Stojan, svoj mali biznis pokrenuli su usputno još devedesetih godina. Oboje tada zaposleni u državnoj službi, krenuli su sa preradom šumskog voća, onako uzgred da potkrepe kućni budžet od par nemačkih maraka.

A evo ih danas, svoji na svome u Sirogojnu na Zlatiboru, nekada sporedni posao pretvorili su u porodični biznis i imaju registrovanu firmu. U međuvremenu su od proizvodnje pasterizovanih slatka, džemova, sirupa, sokova decu odškolovali.Žive pristojno, zarade, kažu, dve solidne plate od posla koji ne zahteva veliku investiciju. Ali, traži dosta rada i truda i zbog toga su oboje raskinuli radni odnosi u firmama u kojima su radili.

"Početni kapital" bili su im posvećenost tradicionalnoj recepturi, koju je Ana nasledila od majke i babe, a koja ne podrazumeva nikakve konzervanse, i zlatiborske šume u kojima se moglo naći šipurka, drenjka, borovnice, šumske jagode i drugih plodova koji se daju preraditi u prijatan i zdrav ukus.- Posao koji nam je služio da bukvalno preživimo, pretvorio se u posao od koga lepo živimo. Počeli smo na inicijativu tadašnje direktorke Muzeja na otvorenom "Staro selo" – Sirogojno, koja je želela da u prodavnici koja nudi proizvode tradicionalnih zanata ima i prerađevine od šumskog voća. Mnogo porodica je tada radilo za njih, čini mi se, celo selo, ali ih je većina vremenom odustala. Ostalo je nas nekoliko. Do 2017. dok je zakon dozvoljavao, radili smo bez registrovane firme - priča za "Blic" Ana Dabović.

Proširivanje posla i tržišta podstaklo je supružnike da uvedu proizvode čije se sirovine ne mogu naći u šumi ili ih barem tamo nema dovoljno. Zato jagodu, kupinu i aroniju kupuju od uzgajivača, a u troškovniku su im još samo ambalaža i šećer. Pod uslovom da imate adekvatan prostor za skladištenje proizvoda i dovoljno mesta u zamrzivačima, kažu svima koji razmišljaju da krenu njihovim putem, nikakva druga ulaganja nisu potrebna.Da bi proširili asrotiman, ali i zaradili mimo osnovne delatnosti, podigli su malinjak. Iz njega beru plovode koje prerađuju.

- Od džema, sirupa i slatkog od maline zaradimo duplo više nego što bi sveže voće prodali hladnjačaru. Od tegle džema od šipurka koji sam sama nabrala mi ostane 70 odsto od cene po koje sam je prodala - kaže Ana.

U zbirnoj računici, kada ukalkulišu i šumske plodove koji sami beru i voće koje kupuju, kao i ostale troškove, Dabovićima ostane 40 odsto čiste zarade od vrednosti za koje prodaju robu.

Moderno tržište danas traži i dekorisanu ambalažu. Nisu se Ana i Stojan oglušili na taj zahtev, ali ni ovde nisu odstupili od dekoracije. Boce i tegle su ukrašavaju kanafasom, koji poseća na motive starinskih stolnjaka.

Stalni kupci su im Muzej "Staro selo" i još nekoliko prodavnica, mada im dosta ljudi, što naviknuti na njihove proizvode, što po preporuci drugih, dolazi na kućni prag da kupi kolač od šljive madžarke, kupinovo vino, slatko od borovih izdanaka, i sve ostalo što su Dabovići imaju u spektru proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ostavili-drzavni-posao-ana-i-stojan-imaju-tajni-recept-za-dzem-ranije-smo/1wcchtz

U blačkom selu Grguru počela je da radi fabrika za toplu preradu voća, kapaciteta 10 hiljada tona. Reč je o organskim proizvodima koji se izvoze na veoma zahtevno zapadno tržište, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da Vlada Republike Srbije daje 50 odsto podrške za prerađivačku industriju."Sa ovom fabrikom je zaokružen čitav ciklus, imamo džem kao finalni proizvod, koji je najfiniji, najbolji finalni proizvod", izjavio je ministar Nedimović.Pogon je u sklopu kompanije "Midi organik" i zaposliće još 30 radnika. Istakao je i da su ovakvi pogoni recept kako treba da bude zasnovana proizvodnja u Srbiji.

Sa time se slažu i čelnici kompanije, ali i da to utiče na zadržavanje stanovništva u selu.

"Ovo je investicija koja će doneti dobro. Zbog većeg zapošljavanja većeg i većeg dohotka, jer samo ako imamo veće prihode, onda će se i ljudi odavde manje iseljavati", rekao je vlasnik "Midi organika" u Donjem Grguru Živorad Janićijević.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559223/dzem-iz-srbije-za-zahtevno-zapadno-trziste.html

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, opštine Arilje, proizvođača i prerađivača voća sastali su se sa predstavnicima Udruženja privrednika Japana. Sastanak je usledio nakon nedavno potpisanog Memoranduma o saradnji koji već daje prve rezultate. Naime, predstavnicima japanskih privrednika predstavljen je niz srpskih proizvoda dobijenih od malina, borovnica, višanja i kupina, poput džemova, čokoladiranih proizvoda i rakije koji bi mogli da se izvoze u tu zemlju.

Predsednik Udruženja japanskih privrednika je sa svojim saradnicima ocenio da se radi o izuzetnim proizvodima i zatražio od srpskih proizvođača da dostave potencijalne izvozne cene, kao i uslove izvoza za tržište Japana kako bi po povratku u zemlju sa time upoznao japanske kompanije koje uvoze tu vrstu hrane. Japan predstavlja jedno od visokoplatežnih svetskih tržišta i kao takvo bi za srpske proizvode imalo izuzetan značaj.

Ovaj sastanak je još jednom potvrdio da isključivo kvalitetan gotov proizvod, a ne sirovina, pruža najveću dobit kako za proizvođače, tako i za sve druge učesnike u tržišnom lancu.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/nova-sansa-za-srpske-vocare-za-nase-proizvode-otvoreno-jos-jedno-veliko-trziste-2019-03-21

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31