Vreme je berbe duvana sorte “virdžinija” u Sremu, koja je ovog leta započela oko dve sedmice kasnije, pa pune ruke posla imaju domaćini i sezonski radnici, bez kojih se branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara, ne bi mogli obavljati.U Vitojevcima se duvanom bave tri porodice, a u četvrtak svi su bili preokupirani različitom vrstom posla: kod Radiše Molovića se iz sušare ispakivao i klasirao žuti list, na njivi Ivana Marinkovića radili su berači, a kod LJubiše Molovića zakidao cvet i obavljalo prskanje useva.

- Do sada smo nabrali sedam listova podbira, žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan - konstatuje Radiša Molović, napominjući da prašine kao i uvek ima dosta. - Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista “viryinije” važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada…

Ispakivanje iz sušara, klasiranje i pakovanje u kutije, u kojima list ide u Fabriku duvana JTI u Senti obavljaju Radiša i ostali članovi porodice, jer smatraju da sami taj deo posla mogu najbolje da urade…

- Naše procene u klasiranju lista uglavnom se poklope sa ocenom kvaliteta prilikom isporuke u fabrici, jer se trudimo da uradimo kako najbolje znamo. Zato na ovom poslu i ne angažujemo nikoga sa strane. Kod drugih ako rade taj deo posla može da se provuče neki lošiji list, a u fabrici se u svakoj kutiji sve precizno klasira. Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom - smatra Radiša Molović.

Uz članove porodice Molović ispakivanje duvana ne može da prođe bez komšije Radovana Đurđevića (25), poznatijeg po nadimku Bandaš, već godinama dolazi na ispomoć, ali je prilikom naše posete opravdano odsustvovao radi zalamanja cveta na njivi Radišinog brata LJubiše Molovića.

- Radim sve poslove oko duvana, iašo i u grupu sezonaca u branje lista, ali sada najviše radim na ispakivanju suvog lista. Molovići su izuzetni ljudi, pravi domaćini, a pošto imam svega četiri i po jutra zemlje međusobno se ispomažemo da bi što bolje živeli - kaže Radovan Đurđević Bandaš.

List duvana se suši pet dana, šesti dan se pakuje i sedmi dan opet se bere i proces počinje iznova. Takav tempo se drži od početka do završetka berbe. Ove sezone kasnilo se u rasađivanju duvana, pa je i list kasnije dospeo za branje, a sve to će se odraziti i na prinos.

- Došli smo proletos do toga da smo jedva uspeli da rasadimo duvan, da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23.jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10.jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine. Za branje lista potrebno je najviše radne snage, ali o beračima neću da pričam, u selu nema radne snage, a na strani se teško nalaze - priča Radiša Molović.

Molovići su još početkom godine dogovorili dolazak berača iz Ruskog Sela kod Kikinde, dali i kaparu, ali nisu došli pa je angažovana grupa iz Mačvanskog Pričinovića.

Uz branje lista ovih dana je najvažniji posao je zalamanje cveta, što treba odraditi valjano, a neki od angažovanih sezonaca nisu vični.

- Sezonski posao u berbi duvana i zalamanju cvetova je solidan, može se zaraditi i zato smo prvi put došli u Vitojevce, a do sada smo više godina na ovim poslovima radili u Mačvi. Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne. Na branje se kreće ujutru čim svane od pet sati, pa dok ne napunimo 60 ramova za jednu sušaru i to postižemo za četiri sata. Teže nam je zalamanje cvetova i prskanje od branja, ali nemamo nikakvih problema kada su gazde dobre - veli Dražo Joksimović oz Mačvanskog Pričinovića, vođa ekipe sezonaca. Uz zalamanje cveta radi se i hemijska zaštita. Zalamanje cvetova je najbitnije zbog zaperaka, koji su veliki problem i kod berbe, a mora se odraditi i zbog toga što utiče na razvoj listova da budu veći i teži.

- Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno - ističe Radiša Molović.

Iz dvorišta Molovića čulo se kad su kod komšije preko puta Ivana Marinkovića stigle dve pune prikolice obranog lista i grupa berača. Ivan se duvanom bavi od 1996. godine i u tom poslu mu se priključio sin Sava, a bio je među pionirima u proizvodnji “virdžinije” za senćansku fabriku.

- Ova sezona nam je loša jer je voda napravila haos, jer je od 30 jutara površina smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše. Za razliku od recimo suncokreta gde kombajn prođe i ubere rod, u vreme berbe duvana oko četiri meseca svakodnevno je angažovano 10 do 15 ljudi - napominje Marinković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pocela-sezona-velikih-poslova-za-proizvodace-duvana-u-vitojevcima-11-08

Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi takva proizvodnja rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.

Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.

Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju u zavisnosti od mogućnosti farmera – od klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.

Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25-28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.

Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku  bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem. Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote).

Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

*Autor teksta mr Dušan Jankov zadužen je u  kompaniji JTI za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima.

Klasična proizvodnja rasada duvana u lejama se sve više povlači pred flotalnim sistemom uzgoja. Zbog mnogobrojnih prednosti koje donosi, takva proizvodnja
rasada ili proizvodnja „na vodi“ postaje sve popularnija i u proizvodnji rasada mnogih povrtarskih vrsta. S obzirom da se proizvodnja odvija u zaštićenom prostoru, mikroklimatski uslovi u plasteniku predstavljaju jedan od najvažnijih činioca za ekonomsku opravdanu i kvalitetnu proizvodnju rasada duvana.
Dakle, osnovni cilj kontrole mikroklime u plastenicima je postizanje optimalnih uslova za rast i razvoj biljaka. S obzirom da postoji više uzajamno zavisnih faktora koji utiču na klimu u plasteniku, svako odstupanje od njihovih optimuma dovodi do više ili manje limitiranog razvoja mladih biljaka. U ekstremnim situacijama čitava proizvodnja može biti dovedena u pitanje.
Jedan od najvažnijih mikroklimatskih uslova je svakako temperatura vazduha. S obzirom, da setva duvana počinje u prvoj dekadi marta niske spoljne temperature vazduha su uobičajne. Veoma često se ne možemo u potpunosti osloniti na direktnu sunčevu insolaciju kao izvor toplote u plasteniku (usled visoke oblačnosti npr.) tako da je najčešće neophodno dogrevanje plastenika. Tehnička rešenja variraju uzavisnosti od mogućnosti farmera – od
klasičnih peći, preko cevnih izmenjivača toplote do ventilatora, koji za zagrevanje vazduha koriste čvrsto gorivo, električnu energiju, dizel gorivo ili TNG. Na navedene načine ne može se obezbediti optimalna temperatura (oko 20 °C), ali u svakom slučaju možemo zaštititi biljke od izmrzavanja. Treba napomenuti da i agril folija ima značajno mesto u očuvanju toplote, ali je za preporuku njena primena samo tokom noći (preko dana stvaranjem senke može da indukuje izduživanje biljaka). Takođe, poznato je da postoji i čitav niz tzv. termičkih folija sa visokom energetskom efikasnošću.
Temperatura vode na čijoj površini „plutaju“ biljke je najčešće u početku veoma niska. Često i ispod 8-10 °C. Zagrevanje vode još uvek nije rašireno, ali je poznat benefit koji donosi (bolji razvoj korenovog sistema i smanjenu pojavu negativnog geotropizma). Treba reći da postoje mogućnosti da se zagrevanje vode vrši putem solarnih panela, ali ostaje još da se vidi da li će ideja zaživeti u praksi. Visoke temperature vazduha u plasteniku se zadovoljavajuće rešavaju pasivnim provetravanjem (otvaranjem čeonih luftera i krilnih vrata). Bitno je da na sredini plastenika održavamo temperaturu 25- 28 °C. Eventualni problemi mogu da se jave u plastenicima dužine veće od 28 m, pa u tom slučaju treba računati na ugradnju bočnih luftera čime se ostvaruju dobri rezultati. Proizvodnja rasada duvana se uglavnom završava krajem aprila i u prvoj polovini maja, tako da se u tom periodu veoma retko stvaraju ekstremno nepovoljni temperaturni uslovi i potreba za dodatno rashlađivanje biljaka putem senčenja, fogera, aktivne ventilacije i dr.
Veliku ulogu u rastu i razvoju biljaka ima i relativna vlažnost vazduha koja utiče na intenzitet transpiracije, fotosinteze, ali i pojavu bolesti. Flotalni sistem obično onemogućava da vlažnost vazduha u plasteniku bude ispod 30 % (što bi bilo nepovoljno za biljke), već uglavnom u kombinaciji sa visokom temperaturom i visokom transpiracijom biljaka dovodi do prevelike vlažnosti vazduha (iznad 80%). Tada najveća opasnost preti od pojave oboljenja čijim prouzrokovačima (gljive, bakterije) upravo ovakvi uslovi najviše i odgovaraju. Vlažnost vazduha se (kao i temperatura) reguliše provetravanjem.
Ne sme se zaboraviti, da čak i u uslovima prohladnog i oblačnog vremena treba obavezno povremeno otvoriti plastenik (računajući pri tome na prihvatljiv gubitak toplote). Svetlost je faktor koji svojim kvalitetom i kvantitetom direktno utiče na fiziološku produktivnost biljaka. Na dužinu trajanja sunčanog dana mi naravno ne možemo uticati, ali uz izbor odgovarajuće folije (debljina, UV blokada, propustljivost difuzne svetlosti itd.) i orijentaciju plastenika (sever-jug) može se značajno doprineti većem iskorišćenju svetlosnog potencijala. Naravno, veštačko osvetljenje bi bilo idealno rešenje u uslovima nedostatka svetlosti, ali za sada finansijski nije isplativo u komercijalnoj proizvodnji rasada duvana.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

U proizvodnji duvana jedan od veoma važnih ciljeva je i pravilno sortiranje i pakovanje duvana. Između ostalog ovaj postupak treba sprovoditi sa posebnom pažnjom kako bi se izbegle neželjene situacije, odnosno kako bi se na vreme uočilo prisustvo stranih primesa. Jer ukoliko dođe do kontaminacije duvana nekim od primesa, nije isključena mogućnost da se ostaci nađu i u finalnom proizvodu, što je svakako neprihvatljivo.

Strane primese, po svom poreklu, delimo u dve osnovne kategorije:

Kategorija 1 (ujedno i najnepoželjnija)

  1. primese sintetičkog porekla (polietilensko vezivo, stiropor, najlon, selotejp, celofan, guma, sunđer, plastika, opušci i dr.)
  2. primese prirodnog porekla (prašina, kamen, metal i dr.)

Kategorija 2 - primese organskog porekla (perje, kudelja, osušeni biljni delovi i sl.)

Kako dolazi do kontaminacije?

Proizvođači duvana, odnosno njihova gazdinstva su primarni izvor stranih primesa, u čijem okruženju su mnogi potencijalni izvori kontaminacije. Priroda posla i način života na gazdinstvu uslovljava mogućnost kontaminacije sa raznih strana. Neka od najčešćih izvora su plastične folije, sunđeri od sušara, stiroporske tacne, delovi garderobe, zaštitne opreme i ličnih stvari radnika, komunalni otpaci…

S druge strane, u Primarnom procesu obrade duvana takođe može da dođe do kontaminacije usled oštećenja mašina i opreme, alata, ličnih zaštitnih sredstava i sl.

Koja su rešenja na raspolaganju?

Da bi se u praksi smanjili ili eliminisali potencijalni izvori stranih primesa trebalo bi očuvati dosadašnju dobru praksu u sprovođenju preventivnih mera, koje su do sada dale dobre rezultate i koje su svakako za preporuku:

- Edukacija  farmera u cilju poboljšanja integriteta i kvaliteta proizvoda

- Nastavak dobre prakse (upotreba stolova za otprašivanje, zamena sunđera na vratima sušara, prostorna izolacija potencijalnih izvora kontaminacije od mesta sušenja, sortiranja, pakovanja i čuvanja duvana, izbegavati sadnju duvana na parcelama gde se prethodnih godina upotrebljavala malčfolija...)

- Inspekcija koju vrše farmeri ili radnici

- Inspekcija gazdinstva koju vrše reonski instruktori

- Redovno održavanje mašina, opreme i pribora

Međutim, ukoliko preventiva nije u potpunosti realizovana, postoji rizik da, u Primarnom procesu obrade, dođe do kontaminacije značajne količine duvana, što opet iziskuje dodatno finansijsko i ljudsko angažovanje.

Stoga je veoma važno da saradnja naše kompanije i proizvođača ide u pravcu očuvanja i unapređenja kvaliteta duvana, kako bi zajedničkim naporima ostvarili željeni cilj.

Piše: Dušan Jankov, magistar poljoprivrednih nauka. Dušan je u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) zadužen za unapređenje proizvodnje duvana i saradnju sa poljoprivrednicima, kao i za pravilnu primenu poljoprivrednih radnih praksi

 

 

 

 

      

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za mnoga poljoprivredna gazdinstva koja su posvećena uzgoju duvana i glavna im je preokupacija, žuti list već godinama obezbeđuje egzistenciju, a poljoprivre­dnik mlađe generacije Aleksandar Rajaković (33) iz Hrtkovaca, moglo bi se reći da je novi u ovoj proizvodnji jer se duvanom bavi tek tri sezone.

- Za uzgoj duvana smo se opredelili jer mislimo da je jedna od najisplativijih kultura kojom se bave ljudi na ovom terenu – kaže Aleksandar Rajaković. – Krenuli smo sa tri sušare i proizvodnjom na 13 hektara, a u međuvremenu smo proširili proizvodnju na preko 27 hektara i imamo šest sušara. Pre nego što smo se okrenuli duvanu pretežno smo se bavili ratarstvom. Sejali smo pšenicu, kukuruz, suncokret i soju, a porodica se bavi i povrtarstvom.

Porodica Rajaković obrađuje oko 100 hektara, a do pre koju godinu su obrađivali skoro duplo više, dok je bilo mogućnosti da u zakup uzmu njive u vlasništvu države.

- Sada te zemlje u državnom vlasništvu više nema za zakup jer se izdaje gazdinstvima sa prvenstvom zakupa uglavnom po osnovu stočarstva, tako da je to prevagnulo da uđemo u proizvodnju duvana. Razlog je i to što se otkupne cene duvana znaju unapred, a definisani su i svi ostali uslovi koje pruža fabrika Kompanije Japan tobako internešnel (JTI) u Senti. Prate nas i stručnom podrškom kroz ceo proizvodni ciklus, maltene 24 sata, od zasnivanja rasada do završetka berbe i preuzimanja suvog lista duvana, što je veliki plus za nas proizvođače – naglašava Rajaković.

Uz opredeljenje da se na duže staze posvete uzgoju “virdžinije” porodica Rajaković je sopstvenim ulaganjima podigla sušare, mahom polovne, ali i za svaku polovnu sušaru izdvojiti 5.000 do 6.000 evra, što je prema rečima našeg sagovornika bila najprihvatljivija kombinacija. Poljoprivrednici Hrtkovaca su u Sremu među najvećim proizvođačima žutog lista, jer pored JTI-a, proizvodnju duvana ugovara još četiri prerađivača.

Proizvodnja duvana zahteva dosta truda, jer sa zasnivanje rasada pod plastenicima kreće se krajem februara ili početkom marta, a početkom maja kreće iznošenje rasada na njive i sadnja, potom sledi nega useva do berbe, koja počinje polovinom jula i traje oko četiri meseca, sve do prvog mraza.

- Svi ukućani su uključeni u poslove, a u vreme berbe angažujemo sezonske radnike. Sve sem branja lista možemo sami da postignemo, međutim, kada krene berba i sušenje na njivi svakodnevno mora biti 12 do 15 ljudi.- napominje Aleksandar. – U odnosu na druge ratarske kulture gde se najveći deo posla odradi mašinski, u proizvodnji duvana je sasvim drugačije jer zahteva više radne snage, ali je računica povoljnija. Pored toga proizvodnja duvana je dosta sigurnija od klasičnog ratarenja.

- Poljoprivrednik mlađe garde Aleksandar Rajaković iz Hrtkovaca sa familijom našao interes da se posveti proizvodnji duvana, jer se unapred zna otkupna cena, a senćanska fabrika Kompanija JTI pruža stručnu podršku i sve uslove
Aleksandar i supruga mu Anica imaju dvoje dece i očekuju još jednu prinovu. Koreni su im paorski, pa u poljoprivredi vide budućnost. Na istom gruntu žive Aleksandrovi roditelji, otac Živko i majka Angelila, tako da su pod istim krovom tri generacije Rajakovića. U komšiluku je i porodica Aleksandrove sestre Ksenije. Iz praktičnih razloga imaju pet registrovanih gazdinstava, da bi ostvarivali više subvencija, ali i poslovi su tako raspoređeni da svi budu uposleni tako da doprinesu što je moguće više. Aleksandar, ali i ostali ukućani potvrđuju da svi zajedno, na okupu, dobro funkcionišu. Poslovi su tako raspoređeni da su Aleksandar i njegov otac Živko najviše u traktorima na njivi, pod kontrolom majke Angeline je rasad u plastenicima, ima poslova i oko stoke, jer drže tridesetak ovaca i svinje, najviše za sopstvene potrebe. Supruga Ankica vodi računa o deci i vodi brigu o kući. Za unapređenje proizvodnje na imanju Rajakovići su do sada u više navrata koristili podsticajna sredstva prilikom nabavke poljoprivredne mehanizacije, sisteme za navodnjavanje, što je itekako pomoglo, jer je iz državne kase za te svrhe povraćaj sredstava bio 40 odsto ulaganja.

Obavezno šišanje rasada
Za proizvodnju rasada “virdžinije” Aleksandar Rajaković koristi dva plastenika. Potrebno je odnegovati rasad ujednačenog kvaliteta, što zahteva zaštitu, ali i šišanje lista da bi biljke ojačale i bile spremne za iznošenje na njive.

Zasnivanje proizvonjde rasada je u tacnama od stiropora koje plutaju u bazenima ispod plastenika, a za razvoj biljaka vodi se dodaju hraniva i zaštitni preparati radi sprečavanja od bolesti i insekata, štetočina. Rasad u plastenicima prispeva za 55 do 60 dana, spreman za sadnju na njivi.

- Srednju poljoprivrednu školu završio sam u Rumi, za rukovaoca-mehaničara poljoprivredne tehnike, pa sam u neku ruku sam svoj gazda i majstor. Puno mi znači što sam se u školovao u poljoprivrednoj struci, jer stečeno znanje koristim u praksi i itekako je dragoceno, kada sam već odlučio da ostanem na selu – veli Aleksandar Rajaković.

U Hrtkovcima smo bili po kišnom danu pa se nije moglo na njivu, ali imajući u vidu da su svi usevi bili željni kiše, ona je dobrodošla za sadnju duvana, kako za rasad koji je još kod kuće ispod plastenika i treba da se iznese na njive, tako i za rasađeno jer će se bolje primiti i napredovati.

- Obavili smo oko polovine posla na sadnji, nisu baš bili povoljni uslovi zbog sušnog perioda, tako da će nam kiša koja je padala ova dva dana puno značiti. Dobro je što nešto više od polovine površina možemo da navodnjavamo, tifonima, razanim rasprskivačima i sistemomom kap po kap. To je preduslov da na tim površinama gde imamo mogućnosti za navodnjavanje postižemo stabilne prinose. Prošla godina je bila sušna i da nije bilo zalivanja, bilo bi jako loše. U pogledu prinosa i nije bilo loše, nego je kvalitet bio slabiji pa je prihod zbog toga bio manji nego što smo očekivali. Po hektaru postižemo prinos od dve do dve i po tone suvog lista, ali pored toga bitno je proizvesti što kvalitetniji duvan, jer se prilikom isporuke klasira i na osnovu toga obračunava – pojašnjava Rajaković.

List “virdžinije” se suši u sušarama, a kod korišćenja energenata mogućnosti su za korišćenje peleta, drva, uglja, koštice voća i zemni gas. Porodica Rajaković kao energent koristi zamni gas, a njihovo iskustvo je da se postižu najbolji efekti.

Tekst i foto:Foto: Milorad Mitrović/Aleksandar Rajaković iz Hrtkovaca

Izvor: www.dnevnik.rs 

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji JTI Goran Pekez izjavio je da bescarinski uvoz duvana ne ugrožava domaću proizvodnju.

Direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan tobako internešenal (JTI) Goran Pekez reagovao je danas na zahtev malih proizvođača duvana da treba ukinuti bescarinski uvoz duvana ocenom da nije tačno da takav uvoz ugrožava domaću proizvodnju.

Pekez navodi da uvoz duvana po ovom osnovu čini svega 10 odsto ukupne uvezene količine duvana.

"Na sve ostale količine, carina je u potpunosti plaćena", ističe on u izjavi za Tanjug.

Uz to, ističe, bescarinski uvoz opao je za oko 30 odsto gledajući na period od pre nekoliko godina.

Prema Uredbi koja uređuje ovu oblast, svaka kompanija je dužna da u istom iznosu u kojem uveze duvan u tom istom iznosu otkupi duvan proizveden u Srbiji, a Pekez tvrdi da JTI svake godine otkupi domaćeg duvana u više nego duplo većem iznosu nego što ga uveze.

"Kao najveći proizvođač duvana u Srbiji tvrdimo da ne postoji nikakav povlašćen položaj bilo koga u lancu proizvodnje sirovog duvana i mi potpuno podržavamo politiku Ministarstva poljoprivrede i Vlade Srbije", rekao je Pekez.

On je ocenio da duvan ima svoju tržišnu vrednost, kao i da svako ko je time nezadovoljan treba "da radi na efikasnosti svoje proizvodnje, umesto da ponavlja apel za državnu pomoć".

"Znatan deo tih manjih prinosa nije posledica loše berbe, nego prodaje duvana švercerima, koji se onda ne prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede kao prinos. Takvi proizvođači ne zaslužuju pomoć, nego krivičnu sankciju", kaže on i dodaje da u prilog tome govore podaci o povećanim zaplenama i uništavanju duvana:

"Za prvih devet meseci ove godine zaplenjeno i uništeno je više od 200 tona u poređenju sa 77 tona u celoj 2016.godini", naveo je.

Prema njegovim rečima, jedini adekvatan odgovor na ovaj problem jesu aktivnosti u borbi protiv kriminala.

"Aktivnosti državnih organa, a pogotovo policije i tužilaštva pokazale su razmere ovog problema, ali i adekvatan i snažan odgovor države koji ima našu punu podršku", zaključio je Pekez.

Deo "malih" proizvođača duvana u Srbiji smatra da je ukidanje premije za duvan pre osam godina dovelo do povećanja crnog tržišta ovog proizvoda u zemlji, a tvrde i da je državni budžet proteklih godina zbog toga oštećen za desetine miliona evra.

Oni su za Tanjug ranije naveli da je takvim merama ugrožena egzistencija 10.000 zaposlenih primarnih proizvođača duvana u zemlji i istakli da će se, ukoliko se ne pronađe rešenje u okviru Grupacije za proizvodnju duvana pri Privrednoj komori Srbije (PKS), obratiti vladi za pomoć u rešavanju njihovih problema.

Kao jedini način za izjednačavanje uslova za proizvodnju duvana u Srbiji, proizvođači vide hitno ukidanje bescarinskog uvoza duvana i uvođenja premije od 0,50 evra proizvedenog duvana po kilogramu.

Izvor: www.vecernjenovosti.rs

Praktični saveti za sortiranje i pakovanje duvana

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3218-prakticni-saveti-za-sortiranje-i-pakovanje-duvana

 

Cilj sortiranja i pakovanja duvana je obezbediti ujednačenost po insercijama, veličini, boji i kvalitetu, pa olakšati otkup istog, kao i njegovu dalju obradu.

Kod navedenih aktivnosti, treba obratiti pažnju, da se pakovanje vrši kada list duvana primi dovoljnu vlagu, tako da pri dodiru šušti, može se zgužvati, a ne lomi se.

Optimalna vlaga kod duvana tipa Virginija je 16 %. Nikako ne treba pakovati suviše suv, ali ni prevlažan duvan.

                         

 

Ono što smo gledali na malim ekranima, danas postaje realnost

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3153-ono-sto-smo-gledali-na-malim-ekranima-danas-postaje-realnost

 

Duvan tipa Virdžinija suši se toplim vazduhom, u posebno za tu namenu napravljenim sušarama. Duvan koji smo stavili u sušaru, treba da bude po svojstvima ujednačen, i u tehničkoj zrelosti.

Prema promenama i spoljnim znacima, koji se ogledaju na listovima duvana u sušenju možemo izdvojiti sledeće faze u sušenju:

  1. Užućivanje ili štavljenje
  2. Fiksiranje boje
  3. Sušenje lisne plojke
  4. Sušenje glavnog rebra
  5. Vlaženje (kondicioniranje) duvana

Pre početka samog procesa sušenja, duvan treba držati na ventilaciji četiri do šest sati, sa otvorenim ventilacijama, da bi vazduh uspostavio put-cirkulaciju kroz lišće u ramovima, a ukoliko je jako vlažan da bi se izvukla prekomerna vlaga. 

Faza užućivanja ili štavljenja

Za vreme ove faze zelena boja lista treba da gotovo sasvim izčezne i poprimi limunastožutu ili oranž boju sa blagim zelenčivim prelivom. Da bi se to postiglo duvan se u sušari podvrgava režimu male toplote i velike relativne vlažnosti vazduha kroz potrebno vreme.

Obavezna oprema je kontrolni termometar (psihrometar) koji na sebi ima i suvi i vlažni termometar. U ovoj fazi razlika između ova dva termometra treba da je dva stepena.

Ova faza obično traje 30 do 48 sati pri temperaturi 32 do 38 stepeni Celzijusa. Ako krećemo sušenje sa temperaturom 34 stepena, na ovoj temperaturi duvan držimo 10-12 sati. Za to vreme ventilacija treba da je zatvorena, sem ukoliko dođe do povećanja relativne vlažnosti kada s vremena na vreme treba vantilaciju malo otvoriti i vlagu smanjiti. Na temperaturi suvog termometra od 36 stepeni treba se u većini slučajeva zadržati od 14 do 18 sati, kada zelena boja plojke sasvim prelčazi u limunastu ili oranž. Zelenčavost se nešto jače zadržala u središnjem delu plojke, uz glavno rebro i pokraj sporednih rebara.

Kad su listovi pokazali te znakove povećavamo temperaturu na suvom termometru na 38 stepeni u roku od dva do tri sata. Na toj temperaturi držimo duvan 12 do 14 sati. Ukoliko je spoljna temperatura visoka početi sušenje sa tom temperaturom (ako je npr. 36 stepeni početi sa 36). Listovi sada počinju jače venuti i poprimaju limunastu ili oranž boju na gotovo čitavoj površini plojke. Jedino uz glavno rebro i pokraj srednjih rebara zelenčavost se nešto jače zadržala. Kad se na listovima očitavaju takva obeležja, faza užućivanja je pri kraju.

Piše: Dušan Jankov

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. avgusta. 

Sve su šanse da se uživanje u duvanskom dimu na terasama kafića u Francuskoj znatno smanji, ali ne zbog zakonske zabrane već zbog poskupljenja cigareta sa sedam na deset evra po paklici, koliko predlaže premijer Eduard Filip (Édouard Phillippe) kao način da se promeni statistika koja beleži 80.000 smrtnih slučajeva u zemlji povezanih sa duvanom. "Nema opcije da se ništa ne uradi" rekao je Filip, dodajući da je vreme da prestane francuska navika javne potrošnje, obećavši smanjenje troškova u narednih pet godina i obuzdavanje dugova koji su, po njegovim rečima, na neprihvatljivo viskokom nivou.

Francuzi već plaćaju jednu od najviših cena cigareta u EU - jedino u Britaniji i Irskoj su skuplje. Oko 80% cene paklice ide vladi u vidu poreza, što znači prihod od 14 milijardi evra godišnje.  Procenjuje se da u Francuskoj barem povremeno puši 16 miliona ljudi ili oko trećina populacije stare između 15 i 85 godina.

Premijerova najava je u duhu onoga što je novi francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) označio kao ključne ekonomske reforme - smirivanje potrošnje i budžetskog deficita - koje će povratiti poverenje Nemačke, njegovog partnera u Evropskoj uniji i ubediti Berlin da prihvati reforme i time ojača blok. Govereći u parlamentu, Filip je rekao: "Francuzi su navučeni na javnu potrošnju. I kao svim zavisnicima potrebni su im volja i hrabrost za odvikavanje", dobivši aplauz poslanika. Argumentujući potrebu za promenama, on je rekao da Nemačka od svakih 100 evra od poreza potroši 98, dok je u Francuskoj taj odnos drugačiji - potroši se 125 evra od 117 skupljenih od poreza. "Veruje li neko da je takva situacija održiva?", upitao je Filip u parlamentu.

Francuska vlada je za svoj program dobila komotnu većinu pri glasanju o poverenju. U donjem domu u kojem dominira Makronova Republika u pokretu ( La République En Marche!) 370 poslanika je glasalo u korist Vlade, dok je 67, uglavnom kranjih levičara i desničara - glasalo protiv, uz 129 uzdržanih. 

Prošle sedmice, francuska nezavisna oditorska kuća je objavila da će u ovogodišnjem budžetu manjak biti viši od osam milijardi evra i predvidela deficit koji će ponovo biti iznad granice u EU od 3% nacionalnog dohotka.

Predsednik Makron je i u kampanji za parlamentarne izbore i nakon njih insistirao na trima ključnim reformama: ekonomskoj, koja uključuje i zakon o radu gde ga verovatno čekaju problemi sa moćni sindikatima, zatim čišćenje politike od mita i zloupotrebe položaja i podizanja nivoa bezbdenosti zemlje koja je u više navrata bila žrtva terosrističkih napada.

Izvor: EurActiv.com

Terenska služba kompanije Japan Tobako iz Sente, već nekoliko godina, na svojim ugovorenim površinama, pod duvanom, sprovodi monitoring štetnih insekata. Dobijeni rezultati se redovno ažuriraju, formiraju se grafikoni, koji pokazuju trendove i neposredno po dostizanju kritične brojnosti insekata, farmerima se signalizira kada i kako uraditi tretman sredstvima za zaštitu bilja.

Savremena tehnologija gajenja duvana, zasniva se na integralnom konceptu zaštite od štetnih organizama. Međutim, ove mere ne daju zadovoljavajuće rezultate, te se kao neminovnost nameće hemijska mera borbe, odnosno primena sredstava za zaštitu bilja. Posle iznošenja rasada iz plastenika i sadnje u polju, mlade biljke najpre započinju fazu prilagođavanja novim životnim uslovima i ukorenjivanju. U tom stresnom periodu, duvan je veoma podložan napadu bolesti, štetočina i korova.

U vlažnim i prohladnim uslovima, može da dođe do pojave pegavosti i plamenjače, koje prouzrokuju gljive i bakterije. Najčešće su navedene pojave lokalnog karaktera i nisu od većeg ekonomskog značaja. Međutim, u slučaju da je neophodno izvršiti hemijsku zaštitu, primenjuju se neki od kontaktnih preparata iz grupe ditiokarbamata (Antracol 70 WP).

Sa druge strane, problem koji pričinjavaju štetni insekti je znatno kompleksniji i zahteva aktivan pristup u njegovom rešavanju. Naime, već tokom maja dolazi do pojave biljnih vaši, tripsa, stenica i cikada koji se hrane biljnim sokovima i mogu biti vektori biljnih virusa. U cilju njihove kontrole preporučuje se preventivna primena insekticida od 10 do 15 dana posle rasađivanja.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31