Dunja je po broju sorti vrlo siromašna voćna vrsta. Do sada je registrovano oko 500 sorti dunje. U svetskoj proizvodnji je zastupljeno oko sto sorti, a u našoj zemlji samo dve. Sorte dunje se međusobno razlikuju po morfološkim i fiziološkim osobinama, na osnovu kojih se vrši opis i prepoznavanje. Od morfoloških osobina, najznačajniji je oblik i krupnoća ploda, kao i osobine mesa ploda (ukus i aroma). Od fizioloških osobina, najznačajnije su sazrevanje ploda i rodnost sorti. Neke sorte dunje, mogu se razlikovati i po vremenu cvetanja, dužini čuvanja ploda i otpornosti prema ekološkim stresovima.

Grupisanje sorti dunje može se vršiti na osnovu navedenih osobina.

Na osnovu oblika ploda, sorte dunje se dele na:

sorte jabukolikog oblika
sorte kruškolikog oblika
sorte zvonastog oblika
Na osnovu krupnoće ploda, sorte dunje se dele na:

sorte srednje krupnog ploda (mase od 100 do 300 g)
sorte krupnog ploda (mase od 310 do 500 g)
sorte vrlo krupnog ploda ( više od 500 g)
Na osnovu ukusa mesa, sorte dunje se dele na:

sorte slatkastog ukusa
sorte slatkasto-kiselkastog ukusa
sorte kiselkastog ukusa
sorte kiselkasto-slatkastog ukusa
Svaka od ovih grupa može da bude sa slabo ili jako izraženom aromom, kao i bez izražene arome.

Na osnovu vremena sazrevanja, sorte dunje se dele na:

rane sorte (sazrevaju u prvoj polovini septembra)
srednje sorte (sazrevaju od kraja septembra do sredine oktobra)
pozne sorte (sazrevaju od polovine oktobra)
Na osnovu rodnosti, sorte dunje se dele na:

slabo rodne (sa prosečnim prinosom manjim od 60kg/stablu)
umereno rodne (sa prinosom od 60-150 kg/stablu)
rodne (sa prinosom većim od 150 kg/stablu)

Izvor: Agrobiznis magazin 

Petar Horti, inženjer mašinstva, u slobodno vreme proizvodi odlične rakije i ovenčava ih zlatnim medaljama sa svakog takmičenja na kom se pojavi. Horti je dobar deo svog profesionalnog veka proveo u somborskom "Inpru", a sada sa sinom proizvodi i ugrađuje aluminijimsku i PVC stolariju, dok rakiju proizvodi u skladu sa enološkom naukom, piše novosadski "Dnevnik".

"Kvalitet se postiže pre svega primenom na nauci zasnovanih, najsavremenijih tehnologija, enzima i selekcionisanog kvasca", naizgled je jednostavan Hortijev recept za osvajanje medalja na takmičenjima najboljih proizvođača rakije.

Tu je naravno i ’ulazna sirovina’, odnosno kvalitet voća koje se koristi u proizvodnji destilata, jer ne preporučuju stručnjaci s naših fakulteta tek tako da u kominu treba da ide samo ono voće koje biste i u usta stavili, odnosno pojeli.Tako kaže Horti koji ima svoj voćnjak od 50 stabala dunje i 80 stabala viljamovke, voćki kod kojih je pretvaranje roda u u destilat možda i najzahtevniji koji može da savlada proizvođač rakije.

"Kada se koriste tradicionalni metodi dunja ne važi kao preterano izdašno voće, pa naši ljudi dodaju šećer, vodu... pa na kraju i uz najzdravije plodove rezultat bude sumnjivog kvaliteta. Ali primenom nauke i novih tehnologija dobija se lako od devet do 11 litara destilata od 100 kilograma ploda", naglašava Horti prednosti sticanja novih znanja u odnosu na vekovnu tradiciju.Ovaj Apatinac iskoristio je svoje iskustvo i u izgradnji stalnog kotla, obzidanog ciglom, za čije funkcionisanje koristi isključivo gas, ne bi li kontrolu temperature doveo do perfekcije, što je jedan od preduslova za dobijanje dobrog destilata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/apatinac-osvaja-medalje-od-100-kilograma-dunja-11-litara-rakije/pwk55n3

Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.

- Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni - dodaje Dejan.

Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.

- Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi - objašnjava Dejan.

Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.

- Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo - priseća se Mirjam.

Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:

- Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2726796/umesto-programiranja-odabrali-da-budu-vocari-umesto-beograda-odabrali-uzgoj-dunja-u

Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

Ovogodišnji rod dunje u Srbiji izmosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu, smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva.

"Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak, koji daje onoliko koliko može da da u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 300 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine je uvećana za 200 hektara. I u okolini Kraljeva dunjari su uglavnom mladi, a voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetan rod. 

Opširnije o uzgoju dunje možete pročitati u Agrobiznis magazinu.

Izvor: Agrobiznis

Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Dunja se u Srbiji proizvodi na oko 1.600 hektara, što je više nego pre 10 godina, ali i manje nego osamdesetih godina. Najveći proizvođači ovog voća su u okolini Blaca, Aleksandrovca i Kraljeva. Iako je
posle Španije, Srbija sa 13.000 tona godišnje najveći proizvođač dunja u Evropi, potražnja na srpskom tržištu je veća od ponude. To je prostor za intenziviranje proizvodnje dunja, ali i izvoz prerađevina od tog voća. Najzastupljenije sorte dunja kod nas su leskovačka, vranjska i morava.

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dajemo savete šta se sve može napraviti od dunje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

 

Dunja je voće čiji se plodovi danas malo koriste za potrošnju u svežem stanju, već pretežno za preradu u čitav niz ukusnih prerađevina (slatko, kompot, džem, sok ili rakija). Plodovi dunje su krupni, veoma privlačnog izgleda, aromatični, prijatnog kiselkastog ukusa, čvrstog mesa (jer sadrži dosta celuloze i kamenih ćelija) i biološki vrlo vrednog hemijskog sastava, koji je za ljudski organizam vrlo hranljiv i lekovit.

Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje, hemijski sastav ove voćne vrste zavisi od čitavog niza činilaca, od kojih su najvažniji: sorta, rodnost, stepen zrelosti, ekološki uslovi gde se dunja gaji, kao i agro i pomotehnika koja se pri gajenju primenjuje.

Plod dunje se upotrebljava kao hrana i kao lek. Sok od dunje je prijatan i lekovit napitak, koji osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva. Seme od dunje se zbog sluzi upotrebljava za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja , kao i voda za obloge protiv opekotina. Ima primenu i u industriji kozmetike za izradu raznih losiona. U narodnoj medicini se list dunje upotrebljava u obliku čaja.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

Kako pravilno da posadite dunju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3298-kako-pravilno-da-posadite-dunju

 

Priprema zemljišta za sađenje voćnih sadnica obuhvata niz mera, gde se na prvom mestu nalazi čišćenje od kamenja, panjeva, žila, šumskog drveća ili starih voćaka. Vađenje panjeva se može obaviti ručno ili uz pomoć mehanizacije.

Nakon toga, nadovezuje se ravnjanje, odnosno nivelisanje određene površine. Kako bi se ublažila erozija, na površinama oštrijeg reljefa, prave se kanali za oticanje vode. Kisela zemljišta podležu procesu kalcifikacije. Na zemljištima sa visokom podzemnom vodom, treba pristupiti drenaži.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

DUNJA - malo traži, a puno daje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31