Na obali velikog moćnog Dunava ljudi su oduvek gradili naselja. Mnoga od njih razvijala su se na uzvišenjima i brežuljcima. Meštani su se na taj način čuvali od poplava, ali su istovremeno mogli da koriste sve blagodeti života pored reke. Ipak, samo je jedno od mnogi sela u plodnoj dunavskoj dolini dobilo ime po turskoj reči za provaliju - Surduk. Danas ovo neobično mesto predstavlja turističku destinaciju sa velikim potencijalom i zahvaljujući vrednim, srdačnim domaćinima koji se po tradiciji druže i pomažu. Putovanje Surdukom započeli smo u ergeli lipicanera po kojima je ovo mesto poznato, naročito ljubiteljima konjičkog sporta.

Opširnu reportažu o Surduku možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin  

Međunarodni dan Dunava obeležava se svakog 29. juna u 14 evropskih podunavskih zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest o potrebi očuvanja reke kod što većeg broja ljudi i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodnih resursa.

Međunarodna konvencija je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite reke Dunav, u čijem slivu živi više od 80 miliona ljudi. Ove godine, u našoj zemlji ovaj dan se obeležava pod sloganom „Sačuvajmo Dunav“.

Kad je reč o Srbiji, od neposrednog su značaja za regionalni razvoj dva sporazuma. Prvi je Konvencija, a drugi je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR) sa sedištem u Beču koja je formirana za sprovođenje ove konvencije. Dunav, koji je druga po veličini reka u Evropi, dugačak je 2.860 kilometara, a u poslednjih 150 godina izgubio je 80 odsto svojih plavnih i vlažnih područja. Neki od glavnih uzroka su izgradnja brana, ekstrakcija sedimenta i pregrađivanje u cilju korišćenja hidropotencijala, poljoprivreda, urbani razvoj, odbrana od poplava i plovidba. Kad govorimo o nivou zagađenosti Dunava, dunavske zemlje su 2016. godine s poljoprivrednim sektorom započele proces rasprave kako bi se zagađenja iz difuznih izvora svela na minimum. Tokom proteklih nekoliko decenija Dunav je bio svedok drastičnih promena zemljišta i prekomerne eksploatacije prirodnih resursa nasipima, kao i ilegalnim ribolovom. Na Dunavu postoje mnoge brane, koje prekidaju kontinuitet toka vode, doprinose eroziji i narušavaju migraciju mnogih vrsta riba. Najkritičnije ugrožena vrsta u Dunavu je jesetra - riba koja proizvodi dragoceni crni kavijar. Kombinacija brana, zagađenja i ilegalnog ribolova dovela ju je na ivicu izumiranja.

Nažalost, pored klimatskih promena, na kvalitet voda utiču i direktno ispuštanje komunalnih i industrijskih voda u vodne tokove, drenažne vode iz poljoprivrede, rudnika, ocedne vode iz deponija, termoelektrana, priključenost na kanalizaciju... Srbija prednjači u svemu ovome, međutim, jedna smo od retkih podunavskih zemalja koja se može pohvaliti da se na njenoj teritoriji kvalitet vode Dunava poboljšava - stanje Dunava je mnogo bolje na izlazu iz naše zemlje, gde ima karakteristike koje ga svrstavaju u drugu ili treću klasu, nego što je to na ulazu. Štaviše, situacija bi bila još povoljnija da su reke koje se ulivaju u Dunav čistije. Pritoke Dunava su često u četvrtoj klasi ili neretko i van klase, što ukazuje na veoma loše stanje tih reka, među kojima su Tisa, Tamiš, Velika Morava.

Iako je kvalitet Dunava u našoj zemlji poboljšan, i dalje smo jedina zemlja koja otpadne vode direktno ispušta u ovu reku. U Beogradu sa dva miliona stanovnika situacija je posebno alarmantna jer ne postoji ni jedna jedina fabrika za preradu otpadnih voda, ali zato ima 200 direktnih izliva otpadnih voda u reke. To u praksi znači da se svake godine oko 120 miliona kubnih metara fekalija, od kojih je 30 miliona otrova iz industrijskih postrojenja, među kojima su hemikalije i pesticidi, slije direktno u Savu i Dunav.

Glavni izvori zagađenja vode u Srbiji su teški metali, pepeo iz termoelektrana, nafta, otpaci iz klanica, neuredne deponije, poljoprivreda i saobraćaj. Naši najveći gradovi ispuštaju neprečišćene otpadne vode direktno u reke jer ne poseduju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prema nekim istraživanjima, prosečan žitelj naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta, koje bi trebalo da završi na deponijama sa sistemima za zaštitu đubreta i ocednih voda. Procene su da samo 10 odsto deponija u Srbiji zadovoljava standarde Evropske unije.

 

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/odrzivi-razvoj/3074783/cilj-broj-6-un-agende-odrzivog-razvoja-2030-sacuvajmo-dunav

Novi Sad, 17. 5. 2018 – Danas je na Novosadskom sajmu, u Kongresnom centru „Master“ u Sali 4, Kompanija „Dunav osiguranje“, u saradnji s Udruženjem novinara „Agropres“, organizovala prvu regionalnu konferenciju  pod nazivom „Žene u agrobiznisu“. Brojnim poljoprivrednicima, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, studentima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Novom Sadu, kao i velikom broju novinara, obratili su se Gojko Trkulja, savetnik ministarke u Vladi Republike Srbije zadužena za demografiju i populacionu politiku, Senad Mahmutović, državni sekretar ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  u Vladi republike Srbije, mr Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora Kompanije „Dunav osiguranje“, Jasmina Nikitović Stojičić, urednica emisije „Znanje imanje“, Biljana Petrović, direktorka Sektora za finansiranje poljoprivrede NLB Banke, dr Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“, i Goran Đaković, predsednik „Agropresa“ i član Izvršnog odbora IFAJ-a.

U svom izlaganju na prvoj regionalnoj konferenciji predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje mr Mirko Petrović je istakao:

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе u sаrаdnji sа Udružеnjеm nоvinаrа zа pоlјоprivrеdnu prоizvоdnju АGRОPRЕS, u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRО BIZNISU, rеаlizuје еdukаtivnе rаdiоnicе kоје sе tеmаtski bаvе i оsigurаnjеm pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе u Srbiјi.

Zа оvih оsаm gоdinа, Kоmpаniја је оdržаlа оkо 50 rаdiоnicа. Bilо је višе оd 1500 učеsnikа: individuаlnih pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, pоlјоprivrеdnih gаzdinstаvа, prеdstаvnikа lоkаlnе sаmоuprаvе, stručnih udružеnjа, itd.

Sа glоbаlnоg stаnоvištа, pоlјоprivrеdnа prоizvоdnjа imа strаtеški znаčај, imајući u vidu brој stаnоvnikа kојi је sа 3 mlrd 1980. uvеćаn nа 6 mlrd 2011. gоdinе. Očеkuје sе dа ćе 2050. biti оkо 9 mlrd stаnоvnikа nа Zеmlјi, tаkо dа је nеоphоdnо pоvеćаnjе pоlјоprivrеdnе prоizvоdnjе zа 60%. U Srbiјi је pоlјоprivrеdа јеdnа оd strаtеških privrеdnih grаnа kоја imа izuzеtаn еkоnоmski i sоciјаlni znаčај, kаkо sа stаnоvištа brutо društvеnоg prоizvоdа, tаkо i sа stаnоvištа zаpоslеnоsti stаnоvništvа i nаrаvnо, pоdizаnjа živоtnоg stаndаrdа.

 

Pоlјоprivrеdа је izlоžеnа brојnim rizicimа:

  1. Prоizvоdni rizik (rizik smаnjеnjа kvаlitеtа ili kоličinе prоizvоdа);
  2. Оpеrаtivni rizik (pоžаr, nеzgоdа, kvаrоvi mеhаnizаciје, nеdоstаtаk rаdnе snаgе);
  3. Тržišni rizik;
  4. Finаnsiјski rizik, itd.

Јеdаn оd mеhаnizаmа zа uprаvlјаnjе rizicimа u pоlјоprivrеdi је оsigurаnjе, kоје оmоgućаvа zаštitu оd prirоdnih rizikа; brzu nаknаdu štеtе; оbеzbеđuје stаbilnоst pоslоvаnjа; smаnjuје izdvајаnjа držаvе, itd.

Svеtskа prеmiја оsigurаnjа pоlјоprivrеdе iz gоdinе u gоdinu rаstе zbоg klimаtskih prоmеnа, strаtеškоg znаčаја pоlјоprivrеdе, držаvnе pоdrškе, ulаskа vеlikih multinаciоnаlnih kоmpаniја u pоlјоprivrеdu. U prаksi su prisutni rаzličiti mоdеli оsigurаnjа pоlјоprivrеdе: čistо kоmеrciјаlni mоdеl; sistеm pulоvа; držаvnih subvеnciја; držаvnоg-privаtnоg pаrtnеrstvа, itd.

U Srbiјi sе оsigurаvа оkо 12% kоrišćеnе pоlјоprivrеdе pоvršinе; mаli је rаst prеmiје оsigurаnjа; vеlikа su izdvајаnjа držаvе u slučајu nаstupаnjа štеtnih dоgаđаја; i u suštini је nеpоvоlјаn rеzultаt u pоslоvаnju оsigurаvајućih društаvа. Оd 2004. dо 2017. gоdinе, štеtе u оsigurаnju pоlјоprivrеdе bilе su zа 20% vеćе оd prеmiје kоја је bilа prеdviđеnа zа isplаtu štеtа.

Kоmpаniја Dunаv оsigurаnjе, kао nајvеćе društvо zа оsigurаnjе u Srbiјi, učеstvuје sа 38,4% u 2017. gоdini, sа prеmiјоm оd 9,6 miliоnа еvrа i štеtаmа оd 10 miliоnа еvrа u 2017. Sа оvоm prеmiјоm sе pоkrivајu trоškоvi vеzаni zа оsigurаnjе pоlјоprivrеdе kојi iznоsе blizu 30%. Iаkо Kоmpаniја nе оstvаruје prоfit u оvој vrsti biznisа, mi nаstаvlјаmо dа rаdimо nа оvој vrsti оsigurаnjа, јеr pоlјоprivrеdu smаtrаmо strаtеškоm grаnоm nаšе privrеdе. Nаši cilјеvi su dа pоvеćаmо kоrisnа pоlјоprivrеdnа pоvršinа kоја sе оsigurаvајu i timе pоvеćаmо prеmiјu оsigurаnjа. I nаrаvnо, dа rаdimо nа еdukаciјi, ukаzuјući nа znаčај оsigurаnjа, i u tоm kоntеkstu trеbа rаzumеti оvе nаšе еdukаtivnе rаdiоnicе u оkviru prојеktа ŽЕNЕ U АGRОBIZNISU, gdе smо оrgаnizоvаli dirеktnе pоsеtе nаšim оsigurаnicimа, pо sеlimа i mаnjim mеstimа, družili sе i rаzgоvаrаli о stručnim tеmаmа.

Nеоphоdnо је ubudućе dа držаvа i оsigurаvаči prоnаđu оdrživ mоdеl оsigurаnjа, kојi bi pоdržао rаzvој pоlјоprivrеdе. Оvај mоdеl bi mоrао dа оbеzbеdi аdеkvаtnu i pristupаčnu zаštitu pоlјоprivrеdnim prоizvоđаčimа; prihvаtlјiv nivо subvеnciја zа držаvu; vеću pеnеtrаciјu оsigurаnjа kоја оbеzbеđuје vеću dispеrziјu rizikа, i kоnаčnо, stаbilnоst pоslоvаnjа pоlјоprivrеdnih prоizvоđаčа, društаvа zа оsigurаnjе i držаvnih izdvајаnjа.

Zа Kоmpаniјu Dunаv оsigurаnjе, mај је mеsеc pоlјоprivrеdе. Kоmpаniја је dаlа pоpustе 10% nа prеmiјu kоd оsigurаnjа usеvа i plоdоvа, а u isplаti štеtа sаmо u pоslеdnjih nеkоlikо gоdinа pоkаzаlа о kаkvоm sе vеlikоm i znаčајnоm priјаtеlјu i pоslоvnоm pаrtnеru rаdi.

Majska akcija „Dunava“ za poljoprivrednike

Povodom 85. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, koji se od 15. do 21. maja održava u Novom Sadu, „Dunav osiguranje“ pokrenulo je kampanju „Maj, mesec poljoprivrede“, koja traje do 31. maja ove godine. „Dunav“ nudi komercijalne popuste pri zaključivanju ugovora o osiguranju useva i plodova i osiguranju životinja.

Pogodnosti se primenjuju na svim prodajnim mestima, kao i putem kanala prodaje, i namenjene su fizičkim i pravnim licima koja zaključuju ugovore za navedene vrste osiguranja i kojima se odobravaju sledeći popusti:

  • 10% na premiju osiguranja useva i plodova
  • 10% na premiju osiguranja životinja.

Komercijalni popusti predviđeni ovom kampanjom najveće osiguravajuće kuće u Srbiji ne mogu se sabirati s popustima predviđenim drugim odlukama i ugovorima o poslovnoj saradnji.

Detaljne informacije o ponudi građani mogu se dobiti na više od 600 prodajnih mesta „Dunav osiguranja“ ili besplatnim pozivanjem Kontakt centra Kompanije na broj 0800 386 286, kao i na internet adresi www.dunav.com.

Popusti 25 posto za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru

Tokom trajanja Sajma, Kompanija, odnosno „Dunav turist“, nudi i popust na rezervacije smeštaja u Odmaralištu „Dunav“ na Zlatiboru.

O tome govori direktor „Dunav turista“ Duško Kovačević:

  • Kao i ranijih godina, i ovoga puta sajamsku ponudu Kompanije „Dunav“ prati i popust „Dunav turista“, i to 25% za sve rezervacije koje se obave tokom trajanja Sajma poljoprivrede za smeštaj u Odmaralištu „Dunav“ za period od 17. maja do 30. juna 2018. godine. Cena je već od 2.740 dinara dnevno po osobi.

Minimalna usluga je polupansion, a po rečima Kovačevića, za decu do 12 godina boravak je besplatan, kao i ulaznica za „Dino park“ na Zlatiboru.

  • U cenu pansiona ulazi i usluge relaks centra, a popust se može sabirati sa popustima iz standardnog cenovnika – zaključuje direktor „Dunav turista“.

Detaljne informacije o ponudi „Dunav turista“ posetioci Sajma i zainteresovani građani mogu dobiti na štandu „Dunav osiguranja“ na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, pozivanjem Odmarališta „Dunav“ na telefonski broj 031 841 126 i 031 841 181, ili na internet adresi: www.dunavturist.rs

 

Osigurajte svoju proizvodnju pod vedrim nebom – poručuje

Žika Šarenica na štandu „Dunav osiguranja“

 

Prvoj regionalnoj konferenciji „Dunav osiguranja“ na Novosadskom sajmu prisustvovao je i Živorad Nikolić, urednik i voditelj emisije „Žikina šarenica“ na televiziji „Pink“ i zaštitno lice Kompanije, koji je u izjavi medijima istakao:

  • Razumem sve strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, nekada suše, ali i poplava. Kampanja „Dunav osiguranja“ promoviše osiguranje kao zaštitu koja je baš u maju i u vreme održavanja Sajma poljoprivrede čak i jeftinija. Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad, imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika – preporučuje poznati voditelj. – Rođen sam u selu i drago mi je što mogu, kada mi obaveze dozvole, da odem tamo. Imam kuću, dvorište, imanje koje sam osigurao u „Dunav osiguranju“.
JVP Vode Vojvodine poribile su ribolovne vode Dunava kojima upravlja sa 17.000 kilograma mlađi šarana.
 
Akcija poribljavanja sprovedena je poslednje nedelje 2017. godine u okviru redovnog Programa upravljanja ribarskim područjima.
 
U deo Dunava od mosta kod Bačke Palanke do mosta kod Beške puštena je jedna tona riblje mlađi. U kanale Hidrosistema DTD u Bačkoj je pušteno 9.600 kilograma mlađi, a u kanale u Banatu 6.400 kilograma.
 
- Reč je o lokacijama za koje su stručne službe procenile da je poribljavanje najpotrebnije. Na ovaj način biće poboljšan kvalitet ribljeg fonda u našim vodama - poručili su iz Voda Vojvodine.
 
Ribari, ali i predstavnici ribolovačkih udruženja, tvrde da se riblji fond u Dunavu smanjio nekoliko puta.
 
 
 

Da li je ribarstvo profitabilna grana poljoprivrede?

 

Vlasti austrijske pokrajine Donja Austrija nameravaju da razmotre navodnjavanje poljoprivrednih polja vodom iz Dunava.

Tim povodom pokrajinske vlasti daće u nalog, na jesen, izradu studiju izvodljivosti.

Ta studija treba da razjasni pitanja kao što su mesta za crpljenje vode iz Dunava, ali i kolike bi bile investicije. 

Pored toga treba da se utvrdi gde bi voda mogla biti dalje kanalisana. 

Voda bi, kako se navodi, mogla da bude transportovana preko sistema za daljinsko snabdevanje, zbog čega su potrebne solidne pripreme, ako se želi realizacija projekta. 

Navodnjavanje vodom iz Dunava bilo bi posebno interesantno za regione Vajnfirtel i Valdfirtel, područja južno od najveće evropske reke, a koja su posebno pogođena klimatskim promenama. 

Poljoprivredna komora procenjuje troškove za ovaj projekat na milijardu evra. 

S druge strane organizacija za zaštitu životne sredine „Virus“ upozorava da opasnosti ovog projekta. 

Ukazuje se na činjenicu da je Dunav moćna reka, ali i životni prostor, koji u ekstremnim periodima suše takođe ima malo vode.

Izvor: www.b92.net

Veoma značajno stručno znanje u proizvodnji duvana je poznavanje tehničke zrelosti duvana, na osnovu koje se određuje vreme kada treba brati pojedine grupe listova sa stabljike. Hronološki navedena operacija najčešće sledi posle pravilno, na vreme i na pravu dubinu (odnosno na optimalan broj listova) izvršenog zalamanja.

Grupe listova, koje uglavnom istovremeno sazrevaju, nazivaju se stručno insercije. Postoji sedam insercija: podbir, nadbodbir, donji srednji list, pravi srednji list, gornji srednji list, podovršak i ovršak. Međutim, u praksi usled zagrtanja biljaka i zalamanja cvasti izostaje berba prve i poslednje pomenute insercije. Ukoliko zakasnimo u berbi pojedinih insercija, kvalitet duvana u sušari će biti loš, jer će taj duvan u toku sušenja poprimiti tamno braon ili crnu boju, te se neće moći dalje upotrebiti. S druge strane, ako u sušaru unesemo nedozreli duvan, on će i nakon sušenja ostati zelen, prazan i loših karakteristika. Znaci tehničke zrelosti su sledeći: list dobija otvoreniju boju, a rebro beličastu boju i ceo list se savije prema dole. Berbu treba obavljati u ranim jutarnjim satima kada se bolje uočava tehnička zrelost i branje se obavlja lakše jer se lišće lakše odvaja od stabljike. Broj listova po berbi se kreće od 2 do 4 lista u zavisnosti od zrelosti.

Kod duvana tipa Virdžinija ubrani duvan se slaže u ramove na specijalnom radnom stolu gde posebnu pažnju treba obratiti na ređanje duvana u ramove. Listovi duvana se ređaju koso-na bok na dno stola, s tim da se u uglovima rama stavlja viši sloj dok se po sredini stavlja niži sloj. To je važno da ne bi došlo do neravnomernog sušenja duvana. Druga važna stvar pri punjenju ramova je da oni budu ujednačeno napunjeni jer se tako omogućuje pravilna cirkulacija vazduha u toku sušenja i kvalitetno sušenje. Napunjeni ramovi smeštaju se u sušare po etažama i treba da se dobro zbiju da ne bi ostalo slobodnog prostora, odnosno da vazduh cirkuliše isključivo kroz lišće, čime se skraćuje vreme i poboljšava kvalitet sušenja.

Vreme od punjenja ramova listovima do punjenja sušare ramovima ne bi trebalo da bude duže od 8 sati, jer se duvan u ramovima usled nabijenosti može “upaliti” i propasti.

U slučaju da se u toku berbe ne može napuniti cela sušara, onda treba da budu srednji i gornji nivo.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30