Ratari će, kao i stočari, dobiti državno poljoprivredno zemljište u zakup na duži period, najavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović tokom ovonedeljne posete opštini Kula.- Zakup je rešen tako što je stočarima odobren na 10 godina, a ratarima će od sledeće godine biti omogućen na period od četiri do osam godina. Trajanje zakupa godinu-dve nije odgovaralo poljoprivrednicima, a parcele koje će dobiti na duži rok moći će da oplemene - rekao je Nedimović.

On je saopštio i da će iduće godine biti mereno nulto stanje poljoprivrednog zemljišta koje se izdaje u zakup.

- Ispitivanje će se raditi i na kraju zakupa, pa će onaj ko je unapredio zemlju biti nagrađen umanjenjem zakupnine. Ako se utvrdi da je kvalitet zemljišta pogoršan, kazna će biti oduzimanje prava na dalji zakup - objasnio je ministar.Ministar je u kulskoj opštini obišao poljoprivredna gazdinstva Bele Papajčika u Kruščiću i Petra Zorića u Crvenki, kao i preduzeće "Bačka" u Sivcu, koje je više od 2.000 hektara oranica ustupilo arapsko-srpskoj kompaniji "Al Ravafed Srbija", a nastavilo uspešno da posluje na preostalih 1.400 hektara.

- Izuzetno sam zadovoljan posetom ovim trima sredinama, jer su ljudi pokazali da imaju svest o tome šta je posao države, šta proizvođača, a šta tržišta. Očigledno je da su shvatili da je tržište to koje opredeljuje cenu poljoprivrednih proizvoda - zaključio je ministar.Domaćini su iznenadili ministra time što, kako je rekao, nisu imali velikih primedaba.

- Naravno, ima nekih sitnih stvari, u pogledu korekcija koje se tiču izgradnje objekata, investicija, ali to ćemo lako rešiti - kazao je Nedimović.Nedimović je predočio da je poljoprivrednicima u kulskoj opštini prošle godine isplaćeno više od 2,2 miliona evra subvencija, za koje su podneli blizu 2.000 zahteva.

- To govori da su ljudi odavde vrlo aktivni u konkurisanju za podsticaje posredstvom Uprave za agrarna plaćanja - kazao je Nedimović.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:826472-ZAKUP-ORANICA-NA-OSAM-GODINA-Ako-unaprede-kvalitet-zemljista-ratari-ce-biti-nagradjeni-smanjenjem--zakupnina

Objavljena Odluka o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u prvom krugu za teritoriju grada Pirota. Javno nadmetanje 7. oktobra
U cilju realizacije veoma važnog projekta nadležni državni organi doneli su Odluku o raspisivanju javnog oglasa za nadmetanje za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta na duži vremenski period, što je istinska novina u radu. Radi se o projektu kojim je obuhvaćena cela Srbija, a realizuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije.

Objavljujemo u celini poziv za poljoprivrednike:

Ovim putem obaveštavamo sve zainteresovane poljoprivrednike da je objavljena Odluka o raspisivanju javnog oglasa za javno nadmetanje za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u prvom krugu za teritoriju grada Pirota.

Zemljište je oglašeno na period zakupa od 10 godina. Javno nadmetanje će se održati 7. oktobra 2019. godine.

Imajući u vidu da se u prethodnom periodu državno poljoprivredno zemljište davalo u zakup na kraći period, najčešće na godinu dana, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je donelo odluku da se državno zemljište daje u zakup na duži vremenski period. Ovo je važno zbog toga što ubuduće poljoprivrednici planiraju poljoprivrednu proizvodnju na duži rok, ali i da se očuva i unapredi kvalitet državnog poljoprivrednog zemljišta i smanji mogućnost uzurpacije.

Sve informacije o državnom poljoprivrednom zemljištu u Godišnjim programima zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta (podaci o katastarskim parcelama, površinama, jedinicama javnog nadmetanja i drugo) i u Odlukama o raspisivanju javnog oglasa (početna cena, period zakupa, datum obilaska zemljišta, potrebna dokumentacija, rok i mesto za dostavljanje dokumentacije, datum javnog nadmetanja, jedinice javnog nadmetanja označene za investiciono ulaganje i davanje na korišćenje po početnoj ceni od 0 dinara i drugo) svih jedinica lokalnih samouprava, kao i drugi podaci, nalaze se na veb prezentaciji Uprave za poljoprivredno zemljište http://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/.

Izvor:http://www.plusonline.rs/objavljena-odluka-o-raspisivanju-javnog-oglasa-za-javno-nadmetanje-za-davanje-u-zakup-drzavnog-poljoprivrednog-zemljista-u-prvom-krugu-za-teritoriju-grada-pirota-javno-nadmetanje-7-oktobra/

Gradska uprava u Novom Pazaru daje poljoprivrednicima u zakup na korišćenje ukupno 723 parcele državnog zemljišta na 10 godina. U oglasu se navodi da je ono namenjeno isključivo za poljoprivrednu proizvodnju i da se ne može davati u podzakup.

Zemljište se nalazi u brojnim katasterskim opštinama na području grada, od Alulovića, Bajevice, Belih Voda, Vareva, Vranovine, Grubetića, Deževe, Izbica, Mura i drugih sela do Štitara.

Rok za podnošenje dokumentacije je 15. avgust, a javno nadmetanje biće održano 21. avgusta 2019.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2594455/novi-pazar-daje-poljoprivredno-zemljiste-u-zakup

Uprava za poljoprivredno zemljište razvila je novu WEB aplikaciju dostupnu javnosti, koja omogućava potpuni uvid u podatke vezane za poljoprivredno zemljište u vlasništvu države. Podaci koji se u njoj nalaze se redovno ažuriraju, a dobijeni su kroz godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje izrađuju gradovi i opštine, kroz sistem Uprave za poljoprivredu.Zahvaljujući ovoj aplikaciji javnosti su postali dostupni svi podaci vezani za popis oko 550 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta za koje je nesporno utvrđeno da je u vlasništvu države, kao i za to kome su dati u zakup, na koji vremenski period i mnogi drugi.

Ona sadrži podatke o parcelama u javnim nadmetanjima, parcelama sa višegodišnjim, ali i ugovorima o zakupu koji ističu ove godine, podaci o nerealizovanim javnim nadmetanjima, parcelama koje su izuzete iz programa, kao i onima koji se nalaze u susvojini.

"To je bila dugo godina tabu tema. Svi su nešto bežali, ćutali, u papirima skrivali. Evo, gospodo, satelitski snimci. Zna se za svaku parcelu. Od toga će korist imati najviše poljoprivrednici jer će znati šta mogu da uzmu u zakup, kog su kvaliteta, na koji vremenski period će moći da uzmu", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Nakon više od sedam decenija strašnog javašluka i zloupotreba sa državnom poljoprivrednom zemljom, koja je u stvari i privatno oduzeto poljoprivredno zemljište, imamo priliku da u zadnje dve godine vidimo konkretne poteze od strane onog ko je vlasnik, a to je država, da mogu građani svi, oni koji su zainteresovani u restituciji, ali i ostali, da vode računa o toj imovini, dok se ne bude vratila u restituciju", ističe Mile Antić iz Mreže za restituciju.

Mi smo doneli, pre jedno godinu dana odluku, posebnu uredbu, koje to zemljište može biti predmet restitucije, a i to je vidljivo ovde. Oni u svakom trenutku znaju šta može biti predmet restitucije, a koje ne može jer je izuzeto – govorimo o onom zemljištu, parcelama koje su uzete pre 30, 40 godina, bilo je dosta komasacija, promenili su se brojevi parcela, sve se promenilo", objašnjava ministar Nedimović.

Potražioci nacionalizovane imovine očekuju da im se vrati oko 100 hiljada hektara, nesporno je utvrđeno da država u svom vlasništvu ima oko 500 hiljada hektara, dok se pretpostavlja da je čak oko 800 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta ukupno u vlasništvu države.

Iz tehničkih razloga, aplikacija ne sadrži podatke vezane za Čoku, Kovačicu, Petrovaradin, Vranjsku Banju i pojedine niške opštine.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sve-o-drzavnom-zemljistu-na-uvid-javnosti_1035689.html

Miloš Martić (34) iz Savinog Sela kod Vrbasa živi i privređuje baš tu gde je i rođen. Ohrabruje ga što nije usamljen, jer ima još njegovih vršnjaka koji su odlučili da se bave poljoprivredom na selu. On se, sa roditeljima i suprugom, bavi ratarstvom.

- Odmah posle završene Srednje ekonomske škole počeo sam da se bavim poljoprivredom. Počeo sam da uzimam državnu zemlju u arendu i sada, uz svojih 20 jutara, obrađujem stotinu hektara državnih njiva na kojima sejem kukuruz i soju. To su velike površine i pošto zavisim od vremenskih prilika, useve osiguravam za slučaj nepogode - kaže mladi domaćin.

Ranije je sejao i pšenicu, ali to više ne čini, jer nije donosila zaradu. Sa druge strane, kaže da je dobro što se državna zemlja sada izdaje na duži period, trenutno na tri godine.

- Ipak, bilo bi još bolje da se može zakupiti na pet i 10 godina, jer bi se tada bolje mogla planirati proizvodnja i još više ulagati u agrotehničke mere kojima se pozitivno utiče na održavanje kvaliteta zemlje, ali i na njegovo povećanje. Dobro je i što se licitacije održavaju na vreme, pa ne kasnim sa setvom – smatra Martić.

Napominje da je u Savinom Selu sva zemlja prve klase i nalazi se pored puta, pa se traktorima do oranica brzo stigne. Prema njegovim rečima, cena zakupa državnih njiva povoljnija je nego kada se zemlja u arendu uzima od privatnika.

– Zakup hektara državnih njiva košta od 26.000 do 45.000 dinara, dok vlasnici privatnih traže znatno viša novca, od 300 EUR do 550 EUR po jutru (oko pola hektara). Tu cenu plaćaju ratari iz susednog Despotova, koji rado uzimaju u zakup savinoselske njive, znajući da su oranice plodne – kaže Miloš Martić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2579891/zakup-hektara-drzavnih-njiva-kosta-najvise-45000-dinara-a-privatnih-od-300

Mere Državnu zemlju dobiće svi oni koji žele da se bave savremenom poljoprivrednom proizvodnjom, a radimo i na merama poput ukidanja PDV, poreza i doprinosa za proizvođače u ruralnim područjima, kao i na osnivanju garantnog fonda iz koga će se proizvođačima isplaćivati razlika između tržišne i garantovane otkupne cene proizvoda. Tim profesionalaca radi na pripremi mera za oživljavanje srpskog sela i očekujemo da će već početkom sledeće godine biti raspisan javni poziv za besplatno ustupanje državnog zemljišta na korišćenje ljudima mlađim od 40 godina koji žele da se bave poljoprivredom, kaže u intervjuu za Kurir Milan Krkobabić, ministar zadužen za regionalni razvoj u Vladi Srbije.

Da li je tačno da će država poklanjati do 50 hektara državnog zemljišta mladima koji žele da se vrate na selo?

- Ne radi se o poklanjanju zemljišta nego o ustupanju na korišćenje. Mi zemlju ne poklanjamo i protivimo se prodaji državnog zemljišta, ali zato možemo da ga ustupimo mladim poljoprivrednicima i drugim mladim ljudima u Srbiji koji žele da se bave ratarstvom, povrtlarstvom, stočarstvom i uopšte poljoprivredom.

Na koliko godina bi onda država ustupala to zemljište mladim ljudima?

- Ustupamo im ga trajno, a to trajno znači dok god ga privode kulturi i nameni, i to na način kako to budu propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, akademijski Odbor za selo, da ga obrađuju na najsavremeniji način. Dok god to žele, ono im stoji na raspolaganju, pa čak i da njihovi naslednici nastave to da rade. Ali nikako ne stiču pravo vlasništva.

Hoće li ti ljudi imati garanciju da im to zemljište u koje ulože mnogo novca jednog dana neće biti oduzeto?

- Biće doneta odluka da im se zemljište ustupa pod određenim opštepoznatim uslovima. Ovde nije bitno ko je na vlasti, ovo bi trebalo da bude opštedruštveni konsenzus da je državno zemljište neprikosnoven resurs države Srbije i da mladi ljudi imaju pravo da ga koriste ako žele da ga upotrebljavaju na najbolji način.

Ko će sve moći da dobije besplatno zemljište, o kakvom zemljištu se radi i koliko će moći da ga dobiju?

- Radi se o preko 200.000 hektara različitog državnog zemljišta koje nije pod zakupom, koje će biti popisano, razvrstano prema kategoriji zemljišta i rejonima. Zavisno od raspoloživog zemljišta i od interesovanja tih ljudi, vršićemo podelu, negde će to biti tri hektara, negde pet, negde 10 hektara. U zavisnosti od rejona gde se zemljište nalazi, od opštine do opštine, videćemo interesovanje mladih poljoprivrednika ili mladih ljudi koji žive u gradu ali žele da se bave poljoprivredom. Hajde da se ugledamo na slovenački model, koji stimuliše mlade iz gradova da odu na selo i da se bave poljoprivredom i kojima daju po 46.000 evra. Mi hoćemo da mladi ljudi koji već rade sa dedovima i očevima imaju motiv da tu i ostanu tako što će i sami dobiti zemlju da obrađuju.

Da li će država onima koji dođu iz grada i počnu od nule finansijski pomoći da kupe mehanizaciju i privedu zemljište nameni?

- Dobiće bazično zemljište, koje ga neće koštati ništa, imaće obavezu da zemlju obrađuje na pravi način, dobiće sve podsticaje koje daje Ministarstvo poljoprivrede, kao i da se udruže u zadruge koje stimulišemo na poseban način. Davaćemo podsticajne namenske kredite za kupovinu opreme, višegodišnjih zasada, osnovnog stada sa izuzetno povoljnim kamatama, ali i rokovima koji su prilagodljivi sezonskom tipu proizvodnje. Ne možete tražiti od nekoga da počne da plaća nešto za voćnjak koji tek treće godine počne da rađa, i o tome ćemo voditi računa.

Kada se može očekivati da počne podela tog zemljišta mladim ljudima?

- Početkom iduće godine. Krećemo u intenzivne pripreme u skladu sa stavom koji je definisao predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je zaustavljanje daljeg propadanja sela Srbije. Sredstava će biti, ali posao oko svega toga moramo valjano da uradimo.

Osim podele zemljišta, koje će još mere biti preduzete za oživljavanje srpskog sela?

- Tim razmišlja o smanjenju ili potpunom ukidanju PDV za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima i svih ostalih taksi i nameta. Ići ćemo i s predlogom da se formira garantni fond iz kog će poljoprivrednicima biti nadoknađivana razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.Koliko zadruge doprinose razvoju sela?

- Pre dve i po godine bilo je 1.100 aktivnih zadruga, od kojih se godišnje gasilo oko 100, ali su srpski domaćini poverovali u ovu ideju i formirano je neverovatnih 446 novih zadruga, od toga smo finansijski pomogli svega 92. Novoformirane zadruge dobijaju do 7,5 miliona dinara, a postojeće do 15 miliona dinara. Za nepunih mesec dana očekujemo novi konkurs za zadruge, na kome će širom Srbije oko 60 zadruga dobiti sredstva. Mali posed zahteva udruživanje. Kad se udruži pet ili više domaćina, imaju šansu da budu robni proizvođači, da smanje troškove proizvodnje i da taj proizvod usmere na pijacu.Stočari se ovih dana žale da je potpuno stao otkup junadi, jagnjadi i prasića i da ne znaju šta s njima da rade.

Ako je to tako, kakvu motivaciju mogu da imaju mladi ljudi da se vrate na selo?

- Uskoro ćemo pozvati sve ljude iz NVO sektora koji se bave razvojem sela, a i naše najveće kompanije u prerađivačkoj sferi, trgovinske lance i izoznivke, pa ćemo dobiti prave partnere jakih domaćih, dobro pozicioniranih kompanija na jednoj strani i zadruga koje ujedinjuje proizvođače na drugoj strani. To je simbioza koja može da da rezultate. Imamo proizvođače i kompanije koje mogu to da proizvedu. Hoćemo kompanije koje se bave preradom mesa i trgovinske lance i kompanije koje to mogu da izvezu.

I sada imamo sve te kompanije, pa stalno imamo probleme sa otkupom.

- To nam je izazov i hoćemo da uspostavimo red između primarne proizvodnje organizovane kroz zadruge i kompanija koje se bave otkupom. Iz neuređenog stanja hoćemo da uđemo u stanje partnerstva. Naravno, i te kompanije ćemo dovesti u poziciju da imaju ekonomski interes da se bave time. Kompanija ne može da otkupi 20 ili 50 litara mleka negde u brdu, ali ako njih 10 imaju organizovanu proizvodnju, onda će oni doći da to otkupe.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3269789/milan-krkobabic-ministar-zaduzen-za-regionalni-razvoj-ustupicemo-zemlju-mladima-da-ostanu-na-selu

Uslovi za dobijanje državnog zemljišta u zakup su pooštreni, a opštine i gradovi, kako nadležni ističu, ostvarili su rekord, bar kada je reč o ovom poslu.Uz zemljište u Vojvodini, najveće površine pod zakupom bile su u 47 opština i gradova u centralnoj Srbiji. Inače, pravo prečeg zakupa u Srbiji imaju stočari, jer je to i jedna od strategija države za razvoj ove grane poljoprivrede.

Ipak, nedavno je usvojen i izmenjeni Pravilnik o uslovima i postupku davanja u zakup, kojim se ozbiljnije kontroliše upotreba dobijene zemlje.U agroekonomskoj 2018/19. godini, u 56 opština i gradova ostvaren je rekordan zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Stočari, koji zakupe oranice, na njima moraju isključivo da seju onu kulturu koja im je potrebna za stoku.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, u odnosu na površine date u zakup i na korišćenje prethodnih godina, ove beležimo rekord u Aleksandrovcu, Aleksincu, Arilju, Babušnici, Beogradu, Boljevcu, Boru, Bosilegradu, Brusu, Čačku, Čajetini, Crnoj Travi, Ćupriji, Dimitrovgradu, Ivanjici, Kniću, Koceljevi, Kosjeriću, Krupnju, Leskovcu, Ljuboviji, Malom Zvorniku, Malom Crniću, Medveđi, Mionici, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Osečini, Preševu, Prijepolju, Raški, Ražnju, Sjenici, Smederevskoj Palanci, Surdulici, Svilajncu, Topoli, Tutinu, Ubu, Užicu, Valjevu, Varvarinu, Velikoj Plani, Vlasotincu, Vrnjačkoj Banji, Zaječaru i Žitorađi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=25&nav_id=1546389

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30