Već generacijama poljoprivrednici širom Severne Dakote tradicionalno su angažovali sezonske radnike kako bi im pomogli u sadnji, žetvi i drugim poslovima. Sa digitalizacijom poljoprivrede i primenom savremene tehnologije poljoprivreda se transformiše tako da umesto vrednih ruku radnika traže se IT inženjeri,
tehnolozi, a nije retkost da se angažuju i naučnici koji će se baviti različitim analzama kako bi poboljšali produktivnost.
Sve ovo se radi naravno da bi zadovoljili potrebe za hranom, povećali prinose radi povećanja profitabilnosti, očuvali životnu sredinu i poboljšali bezbednost pre svega na radu ali i samih proizvoda. Prema konsultantskoj firmi Accenture manje od 20 procenata površina danas upravlja digitalnom agrarnom tehnikom. Zapažanje je da se prečesto te ideje realizuju bez poljoprivrednika, rančera i generalno ljudi iz agrobiznisa koje bi tehnologija trebalo da pomogne. Vlada Severne Dakote i Microsoft uložiće 1,5 miliona dolara u istraživanja koja treba da pomognu poljoprivredu kroz kompijuterska ili popularno
rečeno IT rešenja.
Naša ambicija je da udružimo Microsoftovu tehnologiju, tehnologe i IT naučnike sa poljoprivrednicima i preduzetnicima iz Severne Dakote kako bi izgradili vodeći svetski poljoprivredni inovacioni centar koji predstavlja „farmu budućnosti“ izjavili su zvaničnici na potpisivanju Ugovora o saradnji.
Šta je to FarmBeats sistem?
FarmBeats poljoprivrednicima pruža precizne informacije o temperaturi zemljišta kao i vlažnosti tako da tačno znaju kada je najbolje vreme za sadnju, zalivanje i đubrenje, kao i o preciznoj količini potrebne vode i đubriva. Kako se klima menja ovi podaci postaju još važniji. Vreme i promene sezona sadnje su stalno novi i manje predvidljivi. FarmBeats poljoprivrednicima pruža lakši način za poboljšanje svojih poljoprivrednih prinosa, smanjenje ukupnih troškova i smanjenje uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Ruralna širokopojasna mreža U SAD-u više od 19 miliona ljudi živi u selima gde nemaju pristup širokopojasnom internetu. Tako da oni nisu u mogućnosti da koriste podatke koji su mnogima dostupni. Farma budućnosti zahteva upravo
širokopojasnu vezu u selima. Smatra se da je ovo nacionalni problem koji se može i mora rešiti hitno. Kako je saopšteno 2017. godine dogovoreno je da se do 4. jula 2022. godine ovaj problem mora biti rešen. Sve to biće moguće zahvaljujući velikim investicijama kako privatnog sektora tako i Vlade.
Hrana je biznis budućnosti zajedno sa IT sekotorom
Procenjuje se da će svetska potražnja za hranom do 2050. godine povećati za neverovatnih 70% u odnosu na nivo iz 2010. godine. Postizanje ovog povećanja proizvodnje hrane postalo je teže jer resursi na koje se oslanjamo počinju smanjivati. Na primer, vodostaji se smanjuju – sve manje imamo dostupne vode za proizvodnju širom sveta. Površine sa obradivom zemljom se smanjuju, a klimatske promene su postale sve jače i drastično utiču na proizvodnju (ove godine nezapamćena vrućina u Francuskoj, prošle godine u Holandiji, Belgiji i pojedinim delovima Nemačke).
Upravo se sve dešavalo na delovima teritorija država gde je poljoprivreda i najzastupljenija. Bilo ili ne zanimljivo teoretičarima zavera, ali Microsoft je počeo da ulaže značajna sredstva u razvijanje programa koji bi trebalo da olakšaju poljoprivrednicima proizvodnju. Kao što je to slučaj u mnogim zemljama u Americi se sve više poljoprivrednicima nude servisi koji raspolažu podacima koji mogu pomoći u proizvodnji naročito u agrotehničkim merama kao što su navodnjavanje i đubrenje. Konkretno, studije su pokazale da korišćenjem precizne tehnike navodnjavanja uz pomoć analiza podataka i softverskih rešenja mogu povećati prinose za 45%, uz istovremeno smanjenje korišćenja vode za 37% . Prosto i jednostavno rečeno zaliva se kada treba i samo koliko treba.
Ovakvi načini rada se proširuju i na ostale precizne poljoprivredne tehnike kao što je to đubrenje. Međutim, otežavajuća okolnost jesu skupe tehnike prikupljanja podataka, a uz to i sama mehanizacija naročito na našem podneblju.Ali kao što su nekada mobilni telefoni bili preskupi a danas ih imamo po nekoliko u svom posedu tako će i u budućnosti biti dostupni i sistemi kao što je to „FarmBeats“ Šta je FarmBeats sistem? To je kompleksno rešenje koje koristi podatke prikupljene preko senzora, dronova, različitih vidova snimanja iz satelita i slično. Ovi prikupljeni podaci se obrađuju i predstavljaju
jasnu sliku šta bi recimo trebalo preduzeti na nekom posedu bilo da je reč o početku proizvodnje ili tokom sezone. Da bi se omogućila poljoprivreda zasnovana na podacima, potreban je neometani sistem za prikupljanje podataka. Dakle treba nam stalno dostupan internet, senzori i energija za uređaje. Solarna rešenja jesu dobra za napajanje ali se nameće pitanje šta učiniti ako predugo nema sunčevog zračenja pa se baterije potroše?
Još jedan veliki izazov jeste cena koštanja sistema. Pojedinačni senzor može koštati 350 USD uz naknadu koja se mora redovno platiti. S obzirom na to da širom sveta postoji preko 500 miliona malih poljoprivrednika, to je praktično za većinu nezamislivo da se izdvoji toliko novca i da to bude rentabilno. Kako bi se ovaj jaz prevazišao smatra se da bi bilo najbolje da svi imaju dostupne ove podatke a ne samo pojednici koji mogu to da priušte. Do sada je sistem FarmBeats raspoređen širom sveta, uključujući lokacije u Sjedinjenim Državama, Indiji, Africi i Kini. FarmBeats se koristi za razne poljoprivredne aplikacije kao što su nadzor skladištenja, generisanje preciznih senzorskih mapa polja useva, nadgledanje životinja i još mnogo toga. Da bismo bolje razumeli šta sve
FarmBeats obuhvata objašnjavamo glavne komponente sistema i pružamo studiju slučaja razmeštanja FarmBeats-a na farmi Nelson u Spokaneu, SAD. Senzori za zemljiište, biljke i praćenje vremenskih prilika povezani su na hardver za prikupljanje podataka koji se naziva senzorski čvor. Senzorski čvor podržava i analogne i digitalne senzore industrijske klase. Ovi senzori su robusni protiv vremenskih prilika. Pored toga, senzorski čvor podržava senzore koji
imaju dužinu kabla do 500m što olakšava dužu pokrivenost jednim senzorskim čvorom. Sve ovo se prikuplja zajedno sa snimcima dronove koji na farmi služe za prikupljanje snimaka i podataka iz vazduha. Ova slika se koristi za posmatranje, a takođe i za kombinovanje podataka senzora o zemljištu sa vazdušnim snimcima. Posto i nešto što u IT sektoru zovu TV Vhite Spaces a koristi se kako bi se proširila Internet pokrivenost na nekoliko milja poljoprivredne površine. Skraćeno rečeno TVVS je neiskorišteni TV spektar koji se može iskoristiti za omogućavanje povezivanja poput Vi-Fi veze na velike udaljenosti. Upotreba TVVS-a je posebno upečatljiva za poljoprivredne regione, jer postoji mnogo neiskorištenih TV kanala u ruralnim područjima, u poređenju sa gradskim oblastima. Budući da TV signali rade u opsezima nižih frekvencija (UHF i VHF), oni mogu putovati kroz guste krošnje useva i na velike udaljenosti.
Farmi Nelson se prostire na oko 7.900 hektara. Ovo je jedna od mnogih lokacija za poljoprivredu koja koristi sistem FarmBeats. Na farmi Nelson vegetaciona
sezona traje od marta i jula. Uglavnomno su zastupljeni usevi kao što su pšenica, sočivo, grašak i druge leguminoze. TVVS bazna stanica povezuje se na Internet u kući farmera i proširuje pokrivenost. Svaku kutiju senzora napaja jedna baterija i potpomognuta je solarnom energijom, što omogućava održavanje baterije sasvim minimalnim. Senzorske kutije dizajnirane su da budu modularne u smislu da se mogu koristiti različite vrste senzora (analogni ili digitalni) i mogu se koristiti razne komunikacione šeme za prenos podataka.
Pošto bi trebalo mnogo senzora rešeno je da se dronovima iz vazduha obezbedi bolk apokrivenost a jeftinije je rešenje. Na Nelson farmi senzorske kutije komuniciraju koristeći LoRa, standardni IoT protokol, a takođe i TVVS u zavisnosti od rastojanja između senzorske kutije i najbližeg TVVS klijenta. Na primer, kutije senzora udaljene nekoliko milja oslanjale bi se na TVVS jer LoRa ima domet komunikacije do 2,5 milje. Svaka senzorska kutija, bilo da koristi TVVS ili LoRa, prenosi podatke koji stižu do Edge uređaja koji sedi u kući poljoprivrednika. Sada smo omogućili neprimetan sistem za prikupljanje podataka. Međutim, da bismo imali tačan prikaz vlažnosti tla, na primer, na celom polju trebalo bi da postavimo ogromnu količinu senzora. Umesto toga nam služe
dronovi koji takođe snimaju imanje i šalju podatke koje objedinjujemo i dobijamo precizne informacije o stanju na njivi. Naosnovu tih podataka donosi se i odluka koja je najoptimalnija za situaciju koja je na terenu.
Kakva su iskustva?
FarmBeats na Nelson farmi u primeni je već 11 meseci. Konkretno, primena najskupljih hemikalija smanjena je za 90%, a ušteda troškova porasla je za 15%. FarmBeats takođe predviđa mikroklimatske prognoze temperature i brzine vetra i pravca, što ima neposredan uticaj na useve. Mikro-klima na farmi Nelson može imati temperaturne razlike preko 10 stepeni. Kada temperatura padne ispod smrzavanja u roku od 24 sata, to može prouzrokovati pad prinosa do 50% i značajne gubitke u prihodima. Upravo je to bila situacija u probnom periodu. Nije bilo najavljeno u prognozi za taj region, ali na farmi koja se posmatra je došlo do naglog pada temperature. Zbog toga je blagovremeno aktiviran antifrost sistem u delovima imanja gde je bio problem al ii gde je
bilo razloga za intervenciju u zavisnosti od useva. Ono što je značajno je i bezbednost same opreme. Na primer, dronovi neće ulaziti u zone gde je prejak vetar ali će biti tamo gde je moguće da rade neometano i bez mogućnosti da budu oštećeni tokom rada.

Izvor: Agrobiznis magazin

Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Koliko puta ste pomisli, zar ponovo moram do njive. Šta li se dešava, da li je došlo do pojave bolesti, upada  stada ovaca ili nečeg drugog što bi moglo da naškodi usevu. Zahvaljujući primenama savremenih tehničkih i naučnih dostignuća, u svetu se širi praksa upotrebe dronova u poljoprivrednoj proizvodnji. Pitate se kako? Naime, dron možete koristiti za posmatranje i na taj način osetno uticati na povećanje prinosa useva, i pritom smanjiti potrebe za odlaskom u polje. Dakle neretko je situacija da se njiva nalazi i nekoliko kilometara udaljena od domaćinstva. Zašto bi morali upaliti traktor ili auto, kada na njivu možete poslati dron i posmatrati usev kao da ste na samoj njivi ili u samo u samom usevu, a da pri tome usev ne gazite i tako nanosite štetu, kako usevu tako i zemljištu. Uz to se sprečava opasnost da vi sami budete donosilac recimo nekog patogena ili insekta, koji bi mogao tu da se namnoži. Koristeći tehnologiju osmatranja i preciznog praćenja polja može se gledati video koji prikazuje zdravlje vaših useva, trenutni stadijum razvijenosti, a u zavisnosti od opremljenosti čak i stanje zemljišta i u uslova u njemu.

  • Smanjuje se broj prohoda, bolje je osmatranje useva i brža reakcija na pojavu problema;
  • Ušteda u vremenu, broju radnika i mašina;
  • Više vremena za nadzor;
  • Brz povratak investicije.

Američki stručnjaci su izračunali da se u proseku potroši oko 200 dolara po hektaru za pregled polja peške ili posmatranje polja iz vazduha uz fotografisanje. Imajući sve ovo u vidu, investicija u dron će se vrlo brzo isplatiti. U većini slučajeva, investicija će se isplatiti do kraja sezone ili ranije baš zbog toga što će posedovanje drona u ove svrhe smanjiti troškove i poboljšati prinos useva tako što pruža pravovremenu i preciznu informaciju koja je neophodna za brzo reagovanje

Lakoća korišćenja:

U većini slučajeva, proizvodnja može biti veoma složena, baš zbog odabira datuma početka radova i njihovog izvršenja, ali sa korišćenjem drona, omogućena je upotreba novih jednostavnijih metoda koje olakšavaju farmerima celokupan posao. Ovome treba dodati ni malo beznačajnu činjenicu da pojedini tereni nisu lako pristupačni i dostupni poljoprivrednim mašinama, naročito ako se radi o voćarskoj proizvodnji.

Takođe dron omogućava:

  1. Integrisano korišćenje sistema za geografsko – informaciono mapiranje;
  2. Obeležavanje granica polja po kojima se treba kretati vazdušnim linijama;
  3. Praćenje zdravlja useva;
  4. Praćenje stanja useva u boji koja označava koliko je sunčeve svetlosti adsorbovano od strane useva;
  5. Automatsko vraćanje drona kući - dron će se vrati na početnu lokaciju sa koje je poleteo nakon završenog posla.

Dron nije zanimljiv samo proizvođačima. Mnoge osiguravajuće kuće u Americi, koriste dron kako bi posmatrali velike površine na kojima je nastala šteta, bez potrebe da se penju na krovove ili da pešače kilometrima da bi utvrdili obim štete. Naravno, ove naprave danas već imaju ozbiljnu primenu u osiguranju javne bezbezdnosti kao što su javni skupovi, ali iza snimanje promotivnih filmova, koncerata i drugih masovnih događaja. Međitim oni mogu biti od koristi i za pretragu i spašavanje ili posmatranje bez ugrožavanja života spasilaca.

U zavisnosti od vaših potreba koje biste vršili dronom, cene se kreću od 750 – 3.400 evra na našem tržištu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

Agrivalente u Bariju je jedna značajnijih manifestacija u Italiji. Održava se pedeseti put, a ove godine na sajmu izlaze čak 40 fabrika koje se bave poljoprivrednom mehanizacijom. Svakako najznačajnije mesto i najveći štand je New Holland-ov, dok se SANO predstavio sa svoja tri nova modela traktora.
 
                  
                         detalj sa štanda New Holland
 
Zanimljiv je i spoj koji je napravljen na ovoj manifestaciji. Pored poljoprivredne mehanizacije, na sajmu je zastupljena i oprema za vinogradarstvo, program za bašte i drugi sitni alati.
 
Karakteristično za sajam u Bariju je i to što se tokom sajma održavaju brojni sastanci takozvani "be to be" sastanci, koji se ranije ugovaraju. Ove godine, Italijani su odredili kao prioritet bivše republike SFRJ, Tursku, Rusku Federaciju i Afriku.
 
                      
                      detalj sa sajma u Bariju
 
Novina koja je ove godine predstavljena iz oblasti vinogradarstva su nove pneumatske makaze, koje zahvaljujući senzorima obezbeđuju potpunu bezbednost u radu, i onemogućavaju nastanak oštećenja opreme. Imali smo prilike da se uverimo kako makaze lako i brzo seku drvo - lastare vinove loze. Međutim, ako biste pokušali da presečete nešto drugo, makaze bi zablokirale.
 
Isto to se dešava ako probate da presečete žicu. To je izuzetno značajno, jer ako imamo u vidu da se loza nalazi u redovima sa žicom oko kojih su lastari, ovakav sistem potpuno sprečava oštećenja makaza. Koliko je tehnologija rezidbe daleko otišla, sistem je tako podešen da neće raditi čak i ako ste u kontaktu sa drugom osobom. Recimo, stavite ruku na rame druge osobe, i makaze neće raditi!
 
Zanimljivo je i predstavljanje dronova i njihova uloga u savremenoj poljoprivredi. Oni su toliko dobili na značaju, da je čak počeo da izlazi časopis "Dron".
 
O svemu detaljnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. Inače, na ovom sajmu nalazimo se zahvaljujući saradnji sa Italijanskim trgovinskim predstavništvom u Srbiji ICE. 
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31