Poljoprivreda 21. veka može se reći da je imala najviše primenjenih inovacija nego što je to ranije bio slučaj. Skoro svakog dana neke inovacije nalaze primenu u proizvodnji. Počevši od traktora bez vozača, što tek treba da se razvija, do dronova koji su postali realnost. Kina je u ovim inovacijama među vodećim zemljama, zajedno sa SAD. Kako saznajemo, Vlada NR Kine subvencionisala je nabavku čak 16.000 dronova za poljoprivredu. I možda
ćemo se sporiti oko negativnih posledica proizvodnje GMO biljaka, ali upotreba dronova u poljoprivredi, ne samo da povećava efikasnost primenjenih sredstava i samu operaciju prskanja, već značajno može uticati na negativne posledice primene teške poljoprivredne mehanizacije.
Kada koristimo traktore za izvođenje prihrane, ili zaštite bilja pomoću priskalice, stalno gazimo zemljište što negativno utiče na strukturu i, tako iz godine u godinu sabijamo zemljište, što iziskuje da sepovremeno takvo zemljište rastrese. Na taj način pravimo i dodatne troškove sa aspekta ekologije, gorivo i izduvni gasovi, samo su neki od vidova zagađenja. Naravno, traktori će još dugo imati ovakvu primenu, ali razvoj bespilotnih letelica otklanja brojne probleme, upravo koje smo sada naveli i uz to brzo i preciznije nanose preparat na useve. Kako smo imali priliku da vidimo na poljoprivrednom gazdinstvu VOŽDOVE JAGODE u Stojniku, kod Aranđelovca, jedan hektar jagode istretiran je sredistvima za zaštitu bilja, za samo 20 minuta. Za ovu operaciju iskorišćeno je svega 30 litara vode, što je samo 5% u odnosu na upotrebu sa običnim prskalicama kada je potrebno dva puta po 300 litara vode. Ušteda vode u današnje vreme
je sve bitnija, ali ne treba zaboraviti da korišenje drona ne ograničavaju ni nedavne padavine, odnosno blato u zasadu, što često može predstavljati problem u proizvodnji jagode, naročito u proleće u vreme i pred početak berbe, kada treba jagodu intezivno štititi od truleži.
„Pre svakog prskanja na lokaciji kada prvi put izvodimo tretmane dronom, mi izvršimo mapiranje terena i nakon toga pristupamo pripremi preparata za prskanje i postavljamo dron na mesto gde će uzleteti“ Za sve ovo potrebno nam je manje od pola sata pripreme i u buduće smo mnogo brže spremni za početak rada. Videli ste da nam je ovde bilo potrebno svega 20 minuta da završimo jedan hektar u celosti, kod kukuruza ovaj posao traje svega
osam minuta, što znači da ako obezbedimo dovoljno baterija i preparata, možemo tokom jednog dana da istretiramo velike površine. Ovo je veoma značajno kada imamo promenljive vremenske uslove i zahtev da se obavi određena intervencija u smislu primene preparata za zaštitu bilja“ objasnio je Miroslav Alvirović iz firme AGRODRON.
Nabavka jedne ovakve letelice nije jeftina, ali ni nužna za jedno manje gazdinstvo. Prosečno dobar dron sa kanisterom od 15 litara, košta oko 25.000 evra. Ukoliko bi se nabavljao, on bi trebalo da se koristi na velikim imanjima, ili da se unajmi firma koja se bavi ovim poslovima. A za potrebe zabave kupiti mnogo jeftiniji dron i uživati u pogledu iz ptičije perspektive. Danas su mali dronovi dostupno već za 50 evra, a nešto bolji sa tehničkim mogućnositma
koje daju bolji kvalitet snimaka, su oko 500 evra.
Vratimo se poljoprivrednim operacijama i učinku drona. Pored instalirane opreme za nanošenje zaštitnih sredstava – prskalica i kanistera, moguća je upotreba i termovizijskih kamera, koje će nam dati više informacija o samom usevu, u zemljištu, radu sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući ovim kamerama tačno vidimo koji delovi parcele su adekvatno snabedeveni vodom, kakva je strukutra zemljišta, stanje useva u pogledu brojnosti biljaka, razvoja ali napada bolesti i štetočina. Na imanju gde rastu najleše šumadijske jagode imali smo priliku da vidimo nekoliko dronova. „Ovaj dron koji koristimo za prskanje je marke DJI,nabavljen i proizveden u Kini. Mi imamo flotu dronova koju krositimo za različite tretmane u poljoprivredi. Ovde smo konkretno pokazali primenu u zasadu jagode, gde je potrebno naneti sredstva i sa lica i sa naličja biljke, odnosno svuda. Mi smo za te potrebe potrošili svega 30 litara vode, završili posao
sa sve pripremama za manje od sat vremena i za jednu smenu ukoliko bi postojala potreba mogli da završimo preko 15 hektara zasada jagode“ rekao je Alvirović za Agrobiznis magazin.
Snežana Birčanin vlasnica gazdinstva „Voždove jagode“, kaže za naš časopis da je izuzetno zadovoljna kako je posao izveden, „Svaki detalj je istretiran i vidi se jasno da vazdušna strujanja pomeraju lišće, tako da se preparati ravnomerno nanose, što je veoma značajno kada je u pitanju zaštita jagode. Takođe, ovde moram da naglasim veoma malu upotrebu vode i to što smo ceo posao završili bez neposrednog izlaganja ljudi preparatima, pošto se dronom može upravljati naravno na daljinu“.
Kako su nam rekli u Stojniku, oni planiraju da na proleće sve mere zaštite sprovedu iz drona, jer se pokazalo da je tretman na ovaj način brz i efikasan, a nije skup i dostupan je svakom proizvođaču. Ostaje da se vidi kako će se dronovi dalje razvijati i u kojoj meri će moći da zamene traktore, koji takođe nisu jeftini, a mnogo više zagađuju životnu sredinu. Treba da naglasimo i da dron koristi električnu energiju iz baterija, a ne fosilna goriva.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zemlje jugozapadnog Balkana imaju kvalitetne tradicionalne proizvođače voća i povrća, ali su njihovi posedi veoma usitnjeni, a nivo tehnologija i digitalizacije uglavnom nizakU takvoj situaciji oni otežano pristupaju glavnim lancima distribucije voća i povrća na zapadnim tržištima, čulo se na regionalnoj onlajn konferenciji o upotrebi digitalnih, informacionih tehnologija i inovacija (ICT) u poljoprivredi.

Na događaju, koji je okupio više od 80 učesnika iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Srbije, govorilo se o primeni ICT inovacija u regionalnoj poljoprivredi i njihovom uticaju na dalji razvoj.

- ICT rešenja koje su liderske firme počele da primenjuju, vode ka konsolidaciji sektora i udruživanju većeg broja manjih proizvođača, a korišćenjem savremenih softvera postiže se sledljivost i bezbednost lanca snabdevanja hranom, na čemu insistiraju inostrani kupci - rečeno je.Takođe je zaključak da korišćenje precizne poljoprivrede koju omogućavaju savremene mašine, dronovi, i GIS/GPS tehnologije, postaju sve dostupnije i na manjim farmama, čime se optimizuju procesi proizvodnje i dolazi do ušteda, očuvanja životne sredine i veće konkurentnosti proizvođača.

Konferenciju je organizovao regionalni USAID-ov Projekat za ekonomski razvoj, upravljanje i rast preduzeća u saradnji sa USAID-ovim Projektom za konkurentnu privredu iz Srbije.

Izvor:https://www.kamatica.com/vest/da-li-digitalizacija-poljoprivrede-moze-da-pomogne-proizvodjacima/62446

Na poljoprivrednom imanju u okolini Obrenovca danas je prvi put primenjena tehnika zaprašivanja useva dronom. Na imanju Poljoprivredne škole u Obrenovcu usevi kukuruza zaprašivani su pomoću bespilotne letilice, a pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogičević rekao je da je će resorno ministarstvo u narednom periodu još više podržavati i podsticati ovakvu vrstu rada i tretmana useva.
"Važno je da svi, a naročito učenici poljoprivrednih škola na ovakvom primeru vide da poljoprivreda nije samo motika, traktor i plugovi već da je budućnost u novim tehnologijama i digitalizaciji i nadam se da ćemo sa ovim nastaviti", rekao je Bogićević.Direktorka Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd Milica Janković rekla je da ta služba sarađuje sa Poljoprivredno-hemijskom školom u Obrenovcu i da su zajedno zasnovali ogledna polja strnih žita i kukuruza u Grabovcu.

"Kada smo čuli za Asocijaciju bespilotnih letilica u poljoprivredi javila se ideja da jedan takav eksperiment uradimo ovde. Imali smo priliku da čujemo da je do sada ova tehnologija primenjena u voćarstvu i važno je da uvedemo nešto novo u poljoprivredi i pokažemo da ona podrazumeva i primenu visoke tehnologije", rekla je novinarima Janković.

Dodala je da će se na kraju u vreme žžetve videti i uporediti rezultati ovog načina tretmana i ručnog zaprašivanja površina.

"Ova vrsta zaprašivanja pokazuje da poljoprivreda ne mora da gleda u nebo ili blato da bi se ustanovilo da li nešto može da se radi ili ne, u ovom slučaju posao se obavlja tako da letilica praktično ne dotiče zemlju", rekla je Janković.

Direktor Poljoprivredno-hemijske škole u Obrenovcu Dragoljub Zlatanović kaže da je ovo pravi primer primene nauke u poljoprivredi.

"Radićemo analizu kada se završi žetva, videće se koliki će biti prinosi tada pa ćemo i sa učenicima moći da razgovaramo o eventualnim prednostima ovakvog tipa rada", rekao je on.

Predsednik Asocijacije za bespilotne sisteme u privredi i suosnivač firme Agro-Dron Momir Alvirović objasnio je da se radi o upotrebi bespilotnih letilica za ranu detekciju promena i otkrivanje bolesti u cilju pravilnog planiranja agroteghničkih mera putem daljinske detekcije.

"Došli smo do te faze razvoja tehnologije da možemo tretman raditi iz niskog leta tokom koga dolazi do preciznog rasprišivanja rastvora na visini od 1, 5 do tri metra iznad useva", kazao je Alvirović.

On je objasnio da je doziranje precizno i da više letilica, koje imaju osam raspršivača, može da se koristi istovremeno na većim poljima.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/nove-tehnologije-u-poljopivredi-zaprasivanje-pomocu-drona_1130900.html

Već generacijama poljoprivrednici širom Severne Dakote tradicionalno su angažovali sezonske radnike kako bi im pomogli u sadnji, žetvi i drugim poslovima. Sa digitalizacijom poljoprivrede i primenom savremene tehnologije poljoprivreda se transformiše tako da umesto vrednih ruku radnika traže se IT inženjeri,
tehnolozi, a nije retkost da se angažuju i naučnici koji će se baviti različitim analzama kako bi poboljšali produktivnost.
Sve ovo se radi naravno da bi zadovoljili potrebe za hranom, povećali prinose radi povećanja profitabilnosti, očuvali životnu sredinu i poboljšali bezbednost pre svega na radu ali i samih proizvoda. Prema konsultantskoj firmi Accenture manje od 20 procenata površina danas upravlja digitalnom agrarnom tehnikom. Zapažanje je da se prečesto te ideje realizuju bez poljoprivrednika, rančera i generalno ljudi iz agrobiznisa koje bi tehnologija trebalo da pomogne. Vlada Severne Dakote i Microsoft uložiće 1,5 miliona dolara u istraživanja koja treba da pomognu poljoprivredu kroz kompijuterska ili popularno
rečeno IT rešenja.
Naša ambicija je da udružimo Microsoftovu tehnologiju, tehnologe i IT naučnike sa poljoprivrednicima i preduzetnicima iz Severne Dakote kako bi izgradili vodeći svetski poljoprivredni inovacioni centar koji predstavlja „farmu budućnosti“ izjavili su zvaničnici na potpisivanju Ugovora o saradnji.
Šta je to FarmBeats sistem?
FarmBeats poljoprivrednicima pruža precizne informacije o temperaturi zemljišta kao i vlažnosti tako da tačno znaju kada je najbolje vreme za sadnju, zalivanje i đubrenje, kao i o preciznoj količini potrebne vode i đubriva. Kako se klima menja ovi podaci postaju još važniji. Vreme i promene sezona sadnje su stalno novi i manje predvidljivi. FarmBeats poljoprivrednicima pruža lakši način za poboljšanje svojih poljoprivrednih prinosa, smanjenje ukupnih troškova i smanjenje uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Ruralna širokopojasna mreža U SAD-u više od 19 miliona ljudi živi u selima gde nemaju pristup širokopojasnom internetu. Tako da oni nisu u mogućnosti da koriste podatke koji su mnogima dostupni. Farma budućnosti zahteva upravo
širokopojasnu vezu u selima. Smatra se da je ovo nacionalni problem koji se može i mora rešiti hitno. Kako je saopšteno 2017. godine dogovoreno je da se do 4. jula 2022. godine ovaj problem mora biti rešen. Sve to biće moguće zahvaljujući velikim investicijama kako privatnog sektora tako i Vlade.
Hrana je biznis budućnosti zajedno sa IT sekotorom
Procenjuje se da će svetska potražnja za hranom do 2050. godine povećati za neverovatnih 70% u odnosu na nivo iz 2010. godine. Postizanje ovog povećanja proizvodnje hrane postalo je teže jer resursi na koje se oslanjamo počinju smanjivati. Na primer, vodostaji se smanjuju – sve manje imamo dostupne vode za proizvodnju širom sveta. Površine sa obradivom zemljom se smanjuju, a klimatske promene su postale sve jače i drastično utiču na proizvodnju (ove godine nezapamćena vrućina u Francuskoj, prošle godine u Holandiji, Belgiji i pojedinim delovima Nemačke).
Upravo se sve dešavalo na delovima teritorija država gde je poljoprivreda i najzastupljenija. Bilo ili ne zanimljivo teoretičarima zavera, ali Microsoft je počeo da ulaže značajna sredstva u razvijanje programa koji bi trebalo da olakšaju poljoprivrednicima proizvodnju. Kao što je to slučaj u mnogim zemljama u Americi se sve više poljoprivrednicima nude servisi koji raspolažu podacima koji mogu pomoći u proizvodnji naročito u agrotehničkim merama kao što su navodnjavanje i đubrenje. Konkretno, studije su pokazale da korišćenjem precizne tehnike navodnjavanja uz pomoć analiza podataka i softverskih rešenja mogu povećati prinose za 45%, uz istovremeno smanjenje korišćenja vode za 37% . Prosto i jednostavno rečeno zaliva se kada treba i samo koliko treba.
Ovakvi načini rada se proširuju i na ostale precizne poljoprivredne tehnike kao što je to đubrenje. Međutim, otežavajuća okolnost jesu skupe tehnike prikupljanja podataka, a uz to i sama mehanizacija naročito na našem podneblju.Ali kao što su nekada mobilni telefoni bili preskupi a danas ih imamo po nekoliko u svom posedu tako će i u budućnosti biti dostupni i sistemi kao što je to „FarmBeats“ Šta je FarmBeats sistem? To je kompleksno rešenje koje koristi podatke prikupljene preko senzora, dronova, različitih vidova snimanja iz satelita i slično. Ovi prikupljeni podaci se obrađuju i predstavljaju
jasnu sliku šta bi recimo trebalo preduzeti na nekom posedu bilo da je reč o početku proizvodnje ili tokom sezone. Da bi se omogućila poljoprivreda zasnovana na podacima, potreban je neometani sistem za prikupljanje podataka. Dakle treba nam stalno dostupan internet, senzori i energija za uređaje. Solarna rešenja jesu dobra za napajanje ali se nameće pitanje šta učiniti ako predugo nema sunčevog zračenja pa se baterije potroše?
Još jedan veliki izazov jeste cena koštanja sistema. Pojedinačni senzor može koštati 350 USD uz naknadu koja se mora redovno platiti. S obzirom na to da širom sveta postoji preko 500 miliona malih poljoprivrednika, to je praktično za većinu nezamislivo da se izdvoji toliko novca i da to bude rentabilno. Kako bi se ovaj jaz prevazišao smatra se da bi bilo najbolje da svi imaju dostupne ove podatke a ne samo pojednici koji mogu to da priušte. Do sada je sistem FarmBeats raspoređen širom sveta, uključujući lokacije u Sjedinjenim Državama, Indiji, Africi i Kini. FarmBeats se koristi za razne poljoprivredne aplikacije kao što su nadzor skladištenja, generisanje preciznih senzorskih mapa polja useva, nadgledanje životinja i još mnogo toga. Da bismo bolje razumeli šta sve
FarmBeats obuhvata objašnjavamo glavne komponente sistema i pružamo studiju slučaja razmeštanja FarmBeats-a na farmi Nelson u Spokaneu, SAD. Senzori za zemljiište, biljke i praćenje vremenskih prilika povezani su na hardver za prikupljanje podataka koji se naziva senzorski čvor. Senzorski čvor podržava i analogne i digitalne senzore industrijske klase. Ovi senzori su robusni protiv vremenskih prilika. Pored toga, senzorski čvor podržava senzore koji
imaju dužinu kabla do 500m što olakšava dužu pokrivenost jednim senzorskim čvorom. Sve ovo se prikuplja zajedno sa snimcima dronove koji na farmi služe za prikupljanje snimaka i podataka iz vazduha. Ova slika se koristi za posmatranje, a takođe i za kombinovanje podataka senzora o zemljištu sa vazdušnim snimcima. Posto i nešto što u IT sektoru zovu TV Vhite Spaces a koristi se kako bi se proširila Internet pokrivenost na nekoliko milja poljoprivredne površine. Skraćeno rečeno TVVS je neiskorišteni TV spektar koji se može iskoristiti za omogućavanje povezivanja poput Vi-Fi veze na velike udaljenosti. Upotreba TVVS-a je posebno upečatljiva za poljoprivredne regione, jer postoji mnogo neiskorištenih TV kanala u ruralnim područjima, u poređenju sa gradskim oblastima. Budući da TV signali rade u opsezima nižih frekvencija (UHF i VHF), oni mogu putovati kroz guste krošnje useva i na velike udaljenosti.
Farmi Nelson se prostire na oko 7.900 hektara. Ovo je jedna od mnogih lokacija za poljoprivredu koja koristi sistem FarmBeats. Na farmi Nelson vegetaciona
sezona traje od marta i jula. Uglavnomno su zastupljeni usevi kao što su pšenica, sočivo, grašak i druge leguminoze. TVVS bazna stanica povezuje se na Internet u kući farmera i proširuje pokrivenost. Svaku kutiju senzora napaja jedna baterija i potpomognuta je solarnom energijom, što omogućava održavanje baterije sasvim minimalnim. Senzorske kutije dizajnirane su da budu modularne u smislu da se mogu koristiti različite vrste senzora (analogni ili digitalni) i mogu se koristiti razne komunikacione šeme za prenos podataka.
Pošto bi trebalo mnogo senzora rešeno je da se dronovima iz vazduha obezbedi bolk apokrivenost a jeftinije je rešenje. Na Nelson farmi senzorske kutije komuniciraju koristeći LoRa, standardni IoT protokol, a takođe i TVVS u zavisnosti od rastojanja između senzorske kutije i najbližeg TVVS klijenta. Na primer, kutije senzora udaljene nekoliko milja oslanjale bi se na TVVS jer LoRa ima domet komunikacije do 2,5 milje. Svaka senzorska kutija, bilo da koristi TVVS ili LoRa, prenosi podatke koji stižu do Edge uređaja koji sedi u kući poljoprivrednika. Sada smo omogućili neprimetan sistem za prikupljanje podataka. Međutim, da bismo imali tačan prikaz vlažnosti tla, na primer, na celom polju trebalo bi da postavimo ogromnu količinu senzora. Umesto toga nam služe
dronovi koji takođe snimaju imanje i šalju podatke koje objedinjujemo i dobijamo precizne informacije o stanju na njivi. Naosnovu tih podataka donosi se i odluka koja je najoptimalnija za situaciju koja je na terenu.
Kakva su iskustva?
FarmBeats na Nelson farmi u primeni je već 11 meseci. Konkretno, primena najskupljih hemikalija smanjena je za 90%, a ušteda troškova porasla je za 15%. FarmBeats takođe predviđa mikroklimatske prognoze temperature i brzine vetra i pravca, što ima neposredan uticaj na useve. Mikro-klima na farmi Nelson može imati temperaturne razlike preko 10 stepeni. Kada temperatura padne ispod smrzavanja u roku od 24 sata, to može prouzrokovati pad prinosa do 50% i značajne gubitke u prihodima. Upravo je to bila situacija u probnom periodu. Nije bilo najavljeno u prognozi za taj region, ali na farmi koja se posmatra je došlo do naglog pada temperature. Zbog toga je blagovremeno aktiviran antifrost sistem u delovima imanja gde je bio problem al ii gde je
bilo razloga za intervenciju u zavisnosti od useva. Ono što je značajno je i bezbednost same opreme. Na primer, dronovi neće ulaziti u zone gde je prejak vetar ali će biti tamo gde je moguće da rade neometano i bez mogućnosti da budu oštećeni tokom rada.

Izvor: Agrobiznis magazin

Studenti Poljoprivrednog fakulteta (PF) Univerziteta u Novom Sadu imaće priliku da značajno upotpune svoja znanja o preciznoj poljoprivredi, upotrebom bespilotne letelice koju je ta visokoškolska i naučna ustanova nabavila ovih dana, uz finansijsku podršku Pokrajinske vlade.

To savremeno nastavno sredstvo, vredno više od 1,15 miliona dinara, kupili su "udruženim" sredstvima PF i Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, koji je za tu namenu izdvojio više od 816 miliona dinara, u okviru javnog konkursa za sufinansiranje nabavke mašina i opreme u ustanovama visokog obrazovanja čiji je osnivač Pokrajina.

- Precizna poljoprivreda je ne samo deo nastave i nauke, nego i buduća praksa inženjera koji izlaze sa ovog uglednog fakulteta - istakao je resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević prilikom demonstracije rada bespilotne letelice.

Ističući važnost opremanja najsavremenijim učilima te ustanove, kao i ostalih domaćih visokoobrazovnih ustanova, on je poručio da se na taj način pokreće "široka platforma" digitalizacije kao korak dalje prema primeni veštačke inteligencije u agraru.

- Pokrajinski sekretarijat je uvek spreman da pomogne studentima, budućim inženjerima, koji će biti deo te nove tehničko-tehnološke stvarnosti - naglasio je Milošević i dodao da su naši visokoobrazovani stručnjaci najbolja garancija da će poljoprivreda Srbije biti još uspešnija.

Dekan PF Nedeljko Tica istakao je da predstojeće korišćenje bespilotne letelice u nastavi znači ostvarivanje vizije tog fakulteta.
- Nastojimo da naš fakultet bude opremljen najsavremenijim učilima i da naši studenti, ne samo teorijski nego i praktično, vide šta znači precizna poljoprivreda.

Taj aparat biće korišćen za otkrivanje razlika u osobinama poljoprivrednog zemljišta kao i za detektovanje stanja useva na parcelama. Tim "dronom" opremljenim odgovarajućom kamerom, moći će da se utvrdi da li postoji stres biljaka usled manjka ili viška vlage, neodgovarajuće prihrane ili pojave bolesti, korova i drugih problema.

Najbolji studenti Poljoprivrednog fakulteta, njih 60, dobili su ulaznice za Međunarodni sajam poljoprivredne mehanizacije "Agritehnika", koji se održava od 10. do 16. novembra u nemačkom gradu Hanoveru.

- Veoma je lepo to što fakultet ceni dobre studente. Ova nagrada je zapravo dokaz da se trud i te kako isplati - izjavila je Sara Đorđević, jedna od nagrađenih kojima je pokrajinski sekretar Zoran Milošević uručio ulaznice.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:829171-Dron-meri-i-stres-biljaka

Koliko puta ste pomisli, zar ponovo moram do njive. Šta li se dešava, da li je došlo do pojave bolesti, upada  stada ovaca ili nečeg drugog što bi moglo da naškodi usevu. Zahvaljujući primenama savremenih tehničkih i naučnih dostignuća, u svetu se širi praksa upotrebe dronova u poljoprivrednoj proizvodnji. Pitate se kako? Naime, dron možete koristiti za posmatranje i na taj način osetno uticati na povećanje prinosa useva, i pritom smanjiti potrebe za odlaskom u polje. Dakle neretko je situacija da se njiva nalazi i nekoliko kilometara udaljena od domaćinstva. Zašto bi morali upaliti traktor ili auto, kada na njivu možete poslati dron i posmatrati usev kao da ste na samoj njivi ili u samo u samom usevu, a da pri tome usev ne gazite i tako nanosite štetu, kako usevu tako i zemljištu. Uz to se sprečava opasnost da vi sami budete donosilac recimo nekog patogena ili insekta, koji bi mogao tu da se namnoži. Koristeći tehnologiju osmatranja i preciznog praćenja polja može se gledati video koji prikazuje zdravlje vaših useva, trenutni stadijum razvijenosti, a u zavisnosti od opremljenosti čak i stanje zemljišta i u uslova u njemu.

  • Smanjuje se broj prohoda, bolje je osmatranje useva i brža reakcija na pojavu problema;
  • Ušteda u vremenu, broju radnika i mašina;
  • Više vremena za nadzor;
  • Brz povratak investicije.

Američki stručnjaci su izračunali da se u proseku potroši oko 200 dolara po hektaru za pregled polja peške ili posmatranje polja iz vazduha uz fotografisanje. Imajući sve ovo u vidu, investicija u dron će se vrlo brzo isplatiti. U većini slučajeva, investicija će se isplatiti do kraja sezone ili ranije baš zbog toga što će posedovanje drona u ove svrhe smanjiti troškove i poboljšati prinos useva tako što pruža pravovremenu i preciznu informaciju koja je neophodna za brzo reagovanje

Lakoća korišćenja:

U većini slučajeva, proizvodnja može biti veoma složena, baš zbog odabira datuma početka radova i njihovog izvršenja, ali sa korišćenjem drona, omogućena je upotreba novih jednostavnijih metoda koje olakšavaju farmerima celokupan posao. Ovome treba dodati ni malo beznačajnu činjenicu da pojedini tereni nisu lako pristupačni i dostupni poljoprivrednim mašinama, naročito ako se radi o voćarskoj proizvodnji.

Takođe dron omogućava:

  1. Integrisano korišćenje sistema za geografsko – informaciono mapiranje;
  2. Obeležavanje granica polja po kojima se treba kretati vazdušnim linijama;
  3. Praćenje zdravlja useva;
  4. Praćenje stanja useva u boji koja označava koliko je sunčeve svetlosti adsorbovano od strane useva;
  5. Automatsko vraćanje drona kući - dron će se vrati na početnu lokaciju sa koje je poleteo nakon završenog posla.

Dron nije zanimljiv samo proizvođačima. Mnoge osiguravajuće kuće u Americi, koriste dron kako bi posmatrali velike površine na kojima je nastala šteta, bez potrebe da se penju na krovove ili da pešače kilometrima da bi utvrdili obim štete. Naravno, ove naprave danas već imaju ozbiljnu primenu u osiguranju javne bezbezdnosti kao što su javni skupovi, ali iza snimanje promotivnih filmova, koncerata i drugih masovnih događaja. Međitim oni mogu biti od koristi i za pretragu i spašavanje ili posmatranje bez ugrožavanja života spasilaca.

U zavisnosti od vaših potreba koje biste vršili dronom, cene se kreću od 750 – 3.400 evra na našem tržištu.

 

Da li zastarela mehanizacija utiče na prinose? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/3262-da-li-zastarela-mehanizacija-utice-na-prinose

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31