Da dodam pitanje i u podnaslov – da li je moguće imati uspešan biznis bez dobrog dizajna? Jeste, moguće je. Ali da li je taj rizik opravdan?! – „Ako mislite da je dobar dizajn skup, treba pogledati troškove lošeg dizajna” kaže Ralf Spet (Ralph Speth, CEO Jaguar)

Za ovomesečni designlab veoma je važna jedna velika istina od pre dva broja – ulaganje u dizajn je investicija a ne trošak. Kad kažem dizajn, tako i mislim, bilo koji i svaki dizajn – vizuelnog identiteta, pakovanja, promotivnog materijala, web sajta, sajamskog nastupa, …

Dakle, ovog meseca dve teme – kada je trenutak da neki proizvođač ili pružalac usluge uloži u dizajn, prvo, i, drugo, kako da izabere dizajn studio ili dizajnera s kojim će sarađivati.

Vreme je? Ili nije?

Kada uložiti u dizajn pakovanja svojih proizvoda ili promo materijala za svoje usluge… ili neki drugi dizajn? Kada je taj trenutak?

Sklon sam da impulsivno kažem – odmah… bilo kad… bez odlaganja i bez čekanja… svaki momenat je dobar. Ipak, ako malo promislim, spustim loptu i ohladim glavu, rekao bih da u dizajn treba uložiti čim je proizvod osmišljen, kada je proizvodna linija spremna, distribucija osigurana, promotivni kanali jasni i obezbeđeni.

Prava istina je da bi najbolje bilo ako bi dizajneri bili uključeni od samog početka razvoja neke ideje u konkretan biznis. Osim što više glava jasnije, šire i dalje vide, ovo je način da se isprave mnoge krivine koje na budućem putu vrebaju. Naime, mnoge propuste napravljene na počecima, u prvim koracima, kasnije nije moguće popraviti ili ta akcija mnogo košta pa se od nje, najčešće, odustane.

I još nešto, veoma važno, ljudi kojima je dizajn život, svet oko sebe posmatraju punom snagom svoje kreativne strane mozga a to rađa sjajne ideje. Uključite li ih na sam početak svog poslovnog poduhvata budite uvereni da ćete dobiti pregršt neverovatno dobrih mišljenja.

Kako pronaći prave partnere?

Verujem da smo već daleko odmakli u ovim pričama o dizajnu i njegovom značaju (a i odrasli smo ljudi) pa se sada sigurno ne bih bavio nečim što vam možda, ipak, pada napamet – zašto dizajn ne možete da radite sami ili zašto to ne bi trebalo da bude komšijin mali koji je dobar na kompjuteru.

Dakle, vratimo se na temu – ako znamo kada da dizajniramo ostaje nam još samo kako? Kako pronaći ljude kojima ćete poveriti svoj brend, svoje proizvode i usluge? Nije teško ali zahteva nešto istraživanja a zatim i nešto živog razgovora.

Internet nam danas omogućava da do bilo kakvih informacija dođemo na neopisivo lak način. Pretražite dizajn studije ili dizajnere na vašoj lokaciji ili u vašem okruženju. Pogledajte njihove radove ili im tražite da vam pošalju neke.

Sastanite se sa onima koje ste izabrali i obavezno se oslonite na utiske koje ponesete sa tog susreta – ti ljudi moraju da vam se dopadaju po mnogo osnova da biste mogli da sarađujete sa njima u narednom ne tako kratkom vremenu.

Ono što treba da vas opredeli jesu portfolio koji je u saglasju sa vašim senzibilitetom i utisak koji ste stekli. Nije cena.

Obratite pažnju da sam u naslovu upotrebio reč partneri – dizajner ili dizajn studio koji ste izabrali mora biti vaš partner u poslu baš isto onako kako i koliko su važni neki drugi vaši partneri, recimo dobavljači sirovina ili špediteri.

I, na kraju, verujte svojim izabranim partnerima – njihov, podjednako racionalan koliko i iracionalan, cilj je da vaš posao raste i razvija se… oni koriste sva svoja znanja i iskustva u vašu korist i za vašu dobrobit. Pa kad vam kažu da treba da budete drugačiji… drugačiji vizuelno, komunikaciono, funkcionalno, kako-god, poslušajte ih… ali to su već neke od tema za neke od narednih brojeva.

***

Mislim da smo, u ova prva četiri broja, razjasnili neka više teorijska gledišta na dizajn, pa da je sada vreme da se okrenemo onim praktičnijim temama. Imajući u vidu da je ambalaža, pakovanje, jedno od glavnih elemenata svake proizvodnje, onda se nekako veoma jasno otvara tema u sledećem broju: dizajn pakovanja

Antrfile: Dizajn nije trošak, on je investicija (ulaganje) u inovativno razmišljanje koje stvara dodatnu vrednost kroz konkurentsku prednost, poverenje kupaca i tržišno učešće a što, sve zajedno, na kraju povećava profit. Ovo ne morate prihvatiti zdravo-za-gotovo ali primeri govore u prilog tome. Neke od vodećih svetskih kompanija kojima je dizajn utkan u samu suštinu poslovanja su svoje berzanske indekse uvećale za 228% tokom samo 10 godina! Apple, Coca Cola, Ford, IBM, Nike, Procter & Gamble, Starbucks, Walt Disney i Whirlpool su samo neke. Dizajn reprezentuje vaš brend. Kada je dizajn dobar, ljudi to primećuju. Isto i kada je loš. Istraživanja kažu da posmatračima treba manje od jedne sekunde da donesu mišljenje o tome da li im se vaš web sajt dopada! Loš dizajn vaše internet strane dovešće do toga da je ljudi napuste pre nego što su videli šta vi uopšte nudite. Dobar dizajn vas direktno razdvaja od konkurencije. On je odlučujući faktor razlikovanja vaših proizvoda ili usluga od sličnih ili istih na vašem tržištu.

Dejan Vukelić

Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Dizajn proces

Od početka ovog serijala ustanovili smo šta je to dizajn i kakav je i koliki njegov značaj i uticaj. to nas je nekako prirodno povelo ka sledećoj temi – kako se stiže do nekog konkretnog dizajn rešenja koje god da je ono, na primer dizajn ambalaže

U prvom tekstu designlab-a, pre dva broja, ustanovili smo jednu važnu činjenicu – dizajn je prvo razmišljanje pa onda sve ostalo. U ovom broju, objašnjavajući dizajn proces, dodatno ćemo potvrditi i učvrstiti baš taj, jedan od najvažnijih, opisa samog dizajna.

Ako se saglasimo da je definisanje problema ili, jednostavnije rečeno, potreba za nekim dizajn rešenjem prvi korak, prva faza i da je iniciran na strani klijenta, onda, za nas u dizajn studiju proces kreiranja i odgovaranja na taj zahtev izgleda otprilike ovako…

Otkrivanje

Upoznali smo se, nekoliko puta smo se sastali, potpisali smo ugovor i preuzeli brief (pogledati antrfile) – time je naš posao započeo, započela je ova prva faza, faza otkrivanja u dizajn procesu.

Ovo su dani kada se preuzetim poslom i ne bavimo baš sasvim konkretno iako je on stalno sa nama. Kljuca nas iz zadnjeg dela mozga, tera nas da se osećamo veoma živim i da nam u glavi bude oluja. Silno istražujemo kroz sve dostupne kanale – šta je u pitanju, zašto je tako a ne nekako drugačije, kako i koliko se sve neko drugi time bavio, postoje li i kakva su ograničenja… učimo sve što nam može koristiti. Sagledavamo šta imamo sad a šta je pred nama, koliko je veliko sad na početku a koliko može da naraste, gde mu je granica, kakve prepreke se mogu pojaviti i koje opasnosti se mogu isprečiti – šta bismo i, još više, kako bismo.

Jednom rečju, pokušavamo da vaš projekat sebi objasnimo bolje i nego što ste ga vi sami sebi razjasnili.

Definisanje

S obzirom da vreme prolazi a da ga, sigurno, nemamo neograničeno, a i da smo sebi pojasnili i naučili sve što je od koristi, ubrzo dolazi i trenutak u kome prelazimo u ovu drugu, idejnu, fazu procesa.

Od svega što smo dobili od vas i od onog što smo sami prikupili, sada analiziramo i istražujemo, merimo i ograđujemo… stvaramo svoj lični prostor za rad, specijalan folder samo za vaš posao, mesto iz kojeg ćemo crpeti inspiraciju i odakle ćemo donositi različite i brojne odluke.

Pravimo svoj lični kreativni brief, formulišemo projektni zadatak tako da obuhvatimo sve relevantne činjenice, definišemo sve potrebe, ustanovimo pravce kretanja po svim osama i u svim smerovima.

Razvoj

Obično je najveći deo ugovorenog vremena potrošen upravo u prethodne dve faze dizajn procesa – to je vreme u kojem se nosimo sa idejama koje suprotstavljamo i sukobljavamo a sve sa željom da stvorimo jasan okvir za rad. To vreme i taj rad možemo da obavljamo (a tako i činimo) bilo gde – u kafiću, u parku, u šopingu, tokom sporta, bilo gde.

Međutim, u nekom jednom momentu, više se nema gde, dizajn proces je u svojoj trećoj fazi, fazi razvoja – sledi silazak u rudnik… počinje veoma konkretan i zahtevan rad, mnogo sati nad notesom, ispred monitora i sa rukom na mišu.

Sve ono što smo osmislili i domislili sada se pretvara u sasvim konkretno i opipljivo, nedvosmisleno i vidljivo rešenje.

Isporuka

Retki su, gotovo da ih i nema, slučajevi da je sve dobro odmah iz prve, da nemate nikakvih komentara i primedbi. Ako je brief bio dobar i ako smo mi dobro uradili svoj zadatak onda neće biti velikih, onih konceptualnih zamerki pa neće biti potrebno posao raditi potpuno iznova.

Tako da posle određenog broja sati utrošenih na dorade, korekture i finalizovanja, konačno stižemo do konkretnog proizvoda – dizajna koji se lansira na tržište.

Od tada počinje sasvim neki drugi skup i spektar aktivnosti koje će pomoći da vaš proizvod ili usluga žive i napreduju, ostvaruju vam prihod i donose profit.

Siguran sam da vam je sada sasvim jasno koliko je složen posao dizajnirati nešto, recimo novu ambalažu za neki proizvod… da tu nema ni igranja ni poigravanja. Onda se, nekako, nameće kao tema u sledećem broju: izbor dizajn studija

Antrfile: Najvažniji (i najkritičniji) korak u dizajn procesu jeste definisanje potrebe/problema i sastavljanje konkretnog zadatka za dizajn studio ili dizajnera. Kako se u našem poslu (nažalost, i inače) prilično oslanjamo na engleski jezik, opis ovog dela posla se i ne prevodi već se naziva briefing a čiji je konkretan rezultat brief. Sasvim je jasno da niko o vašem poslu kao i o vašim potrebama i željama ne može znati bolje i više nego vi sami. Onda, sledstveno, niko ne može bolje uobličiti zahteve vezane za neki dizajn nego, opet, vi sami. Otuda, brief je opis vašeg biznisa i opis konkretnog posla, šta je tržište i kakva je konkurencija, ko je ciljna publika, kakvi su vremenski okviri, koliki je budžet a kolika su vaša očekivanja… nema suvišnih ili nebitnih informacija u dobrom brief-u koji dajete. On je neophodna, osnovna, polazna tačka za svaki dizajn studio ili dizajnera i osim što postavlja okvire za razmišljanje i daje smernice za rad, on uokviruje obaveze i očekivanja do te mere da može biti aneks ugovoru.

Autor: Dejan Vukelić

Agrobiznis magazin

www.agrobiznis.rs 

Imajući u vidu koliko je dobar dizajn presudan za uspeh jedne firme, Agrobiznis od ovog broja pokreće designLAB – novu kolumnu koja će obrađivati dizajn kao temu sa svih onih, različitih, strana koje su bitne za tržišni uspeh

Kako gore piše, moje ime je Dejan Vukelić – izuzetno volim da pišem o dizajnu s obzirom da dizajn živim neprekidno i stalno, 24/7… a poslednjih 25 godina od dizajna i živim. Posebno me raduje prilika da ovde, u Agrobiznisu, podelim svoja saznanja i iskustva o dizajnu i njegovom uticaju na naš ukupan život. U tom smislu, obećavam dugo i lepo druženje za koje očekujem da bude obostrano – pitajte, komentarišite…

Kako smo na samom početku, bilo bi dobro da odgovorimo na neka osnovna pitanja a, u ovom prvom tekstu, najosnovnije od svih je baš

Šta (ni)je dizajn?

Odgovor na ovo pitanje možda je lakše pronaći ako krenemo sa sasvim druge strane, iz kontre – šta nije dizajn? Dizajn nije crtanje, iako crtanja ima dosta. Ono nekada dolazi na početku, ponekad ga nema sve do kraja, mnogo puta crtamo tokom celog procesa ali, svejedno, ono je samo jedan deo dizajna. Dizajn nije ni igranje mada nama dizajnerima naši klijenti često kažu „poigrajte se malo” sa ovim ili onim – a mi se uopšte ne igramo, naprotiv, radimo naporno i mnogo iako to, možda, deluje kao igra. Dizajn nije ni činjenje da stvari izgledaju lepo, pogotovu što je lepo sasvim lična kategorija – lepota je u očima posmatrača što reče izreka.

Na kraju, da ne produžavam u beskonačnost spisak onoga šta dizajn nije – dizajn nije ni umetnost. Umetnici su, bar oni pravi jesu, tanana bića i suptilne duše koje imaju ličnu i unutrašnju potrebu da svoje osećaje, mišljenja, stavove, shvatanja, doživljaje i doživljavanja podele sa svima nama i to, uglavnom, ne rade za tržište… ili im to nije pokretač i prva ideja.

S druge strane, dizajn je uvek tržišno orijentisan… on je potpuno planski proces kreiranja nečega što ima sasvim određenu namenu… on je način za definisanje problema i razvijanje rešenja – dizajn je taj koji materijalizuje određenu ideju! Pa, dakle,

Šta je dizajn?

Skoro sve što vidimo, dodirujemo, osećamo je neko, jednom, nekada dizajnirao. Sve oko nas što čovek pravi je proizvod dizajna – dizajnirano je, ređe nesvesno i skoro uvek svesno.

Volim da kažem, a to je valjda i u redu, imajući u vidu čime se bavim, kako je sve dizajn i dizajn je sve.

U današnjem svetu, sa današnjim tehnologijama, današnjim raspolaganjem vremenom, današnjim stepenom koncentracije – vizuelna komunikacija je dominantni vid primanja informacija i to je sasvim uredu jer iako mi vidimo očima mi zapravo gledamo mozgom prevodeći slike u poruke.

U svakom svom obliku, bilo da je industrijski, grafički, web, … dizajn je taj koji te slike i reči uobličava u poruke. A danas je sve poruka – i proizvod na polici samoposluge, i bilbord pored puta, i novinski oglas, i uputstvo za korišćenje nečega... Onda je, dakle, sve proces prenošenja poruka – između proizvoda i usluga i potrošača i korisnika. Rečju, sve je komunikacija.

Dobar dizajn, šta god da jeste, čini da se krajnja poruka prenese na najjednostavniji, najbrži i najefikasniji način, da se komunikacija odvija glatko i bez šumova.

Imajući sve u vidu, za nas koji dizajn živimo svakodnevno, a i uopšte, dizajn je razmišljanje, prvo pa sve ostalo. On je veoma kompleksna priča koju čini tako mnogo pitanja na koja treba naći prave i jasne odgovore da bi se kreirala ta jedinstvena poruka koju bi primalac trebalo da dešifruje onako kako je to najoptimalnije za brend za koji radimo.

Verujem da sam uspeo da vam približim šta je to dizajn i da vas zainteresujem da promislite o tome zašto je on bitan. U narednim brojevima baviću se još nekim teorijskim aspektima dizajna čisto da postavimo osnove za dalje. Tako ću govoriti i o dizajn procesu, i o savetima za izbor i angažovanje dizajnera ili dizajn studija, i o zamkama koje bi svakako trebalo izbeći, i o… Kasnije, kako vreme bude odmicalo, biće tu i različitih primera sa stranog i, posebno, domaćeg tržišta a biće i nekih pomerenih i lepršavih tekstova…

Ono što je prvo sledeće na redu je potpuno ekonomski orijentisano, sasvim se kreće u tržišnim kategorijama, pa onda u sledećem broju: Uticaj dizajna

Antrfile: Odličan primer za tvrdnju da dizajn materijalizuje ideju je 2010. godina kada je Apple lansirao prvi iPad. Do tog trenutka tržište tableta nije postojalo, nismo znali šta su, uopšte nam nisu bili potrebni… štaviše polovina svih analitičara smatrala je da je u pitanju čist i potpuni promašaj. Ispostaviće se sasvim drugačije – do kraja ove godine broj korisnika tableta približiće se brojci od milijardu i 250 miliona korisnika. Tokom tih 7 godina, Apple-ov tržišni udeo se sa početnih 100% smanjio na današnjih skoro 26%, ali i to je svaki četvrti, jel? Naravno da dizajn nije jedini koji je omogućio nastanak, razvoj i uspeh tableta – zaista su brojni drugi faktori i uticaji no dizajn je taj koji je ideju učinio stvarnom u svakom pojedinom delu njene realizacije. Pa je tako kreirana potreba za nečim za čime potrebe nije bilo… i sve što uz to ide.

Autor: Dejan Vukelić

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30