Krajem juna 2019. godine objavljen je Pravilnik kojim se bliže propisuju podsticaji za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje digitalizacije stočarske poljoprivredne proizvodnje, kao i uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje.Vodite računa o tome da Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnet od strane lica koje ne ostvaruje pravo na podsticaje, preuranjen i neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom, zahtev sa dokumentacijom koja ne glasi na podnosioca zahteva, odnosno koja je izdata posle podnošenja zahteva, kao i svaki naredni zahtev istog podnosioca u tekućoj godine biće odbijeni.
Ko donosi odluku?
Direktor Uprave za agrarna plaćanja, rešenjem utvrđuje pravo na korišćenje podsticaja i iznos podsticaja i nalaže isplatu podsticaja na vaš namenski račun
koji je upisan u Registar. Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na
ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi utvrđuje se prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva u skladu sa posebnim propisom koji određu - je područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ako je korisnik podsticaja sam izvršio uvoz predmeta investicije, vrednost realizovane prihvatljive investicije predstavlja statistička vrednost robe u dinarima utvrđena u jedinstvenoj carinskoj ispravi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.000.000 dinara. Kao korisnik podsticaja morate da koristite opremu namenski, ne smete otuđiti, i ne omogućavati drugom licu korišćenje predmeta podsticaja (prodati ili pozajmljivati), u roku od pet godina od dana nabavke. Otuđenjem predmeta podsticaja se ne smatra gubitak svojstva preduzetnika i nastavak obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva. Dakle, vaše gazdinstvo može postati firma, bez ikakvih problema što se tiče subvencija.
Koji su uslovi?
- Da ste u potpunosti realizovali investiciju za koju podnosite zahtev (važe računi od
15. oktobra 2018. godine do dana podnošenja zahteva)
- Da nemate nerealizovanih investicija za koje su vam već odobrena podsticajna sredstva, na osnovu Zakona kojim se uređuje poljoprivreda i podsticaji u poljoprivredi i
ruralnom razvoju;
- Da nema evidentiranih dospelih neizmirenih dugovanja prema Ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede, po osnovu ranije ostvarenih podsticaja, subvencija
i kredita;
- Za investiciju za koju podnosite zahtev ne smete koristi druge podsticaje, osim podsticaja u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje kreditna podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima (možete finansirati projekat iz subvencionisanog kredita;
- Da niste primilo bespovratna sredstva iz javnih sredstava za nabavku mlekomata,
odnosno robota za mužu u prethodnoj ili tekućoj godini;
- Da ste izmirili dospele obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno platili porez;
- Onaj od koga ste kupili opremu ne smeju biti povezana lica (rodbina i slično);
- Da u Registru imate prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i
broju gazdinstva (HID), na kojem se drže ili uzgajaju životinje);
- Da na gazdinstvu imate od 20 do 200 mlečnih krava;
- Isplata ide po redosledu podnošenja zahteva, dok ima novca za ove namene;
- Dokumentacija se dostavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni
postupak. Uverenja i potvrde koja se dostavljaju uz zahtev za ostvarivanje prava na
podsticaje, ne mogu biti starija od 30 dana, od dana podnošenja zahteva. Sva dokumenta koja se dostavljaju uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji, ako ovim pravilnikom nije propisano drugačije.

Izvor: Agrobiznis magazin

U opštini Novi Kneževac uskoro bi trebalo da bude započeta realizacija projekta vodosnabdevanja vrednog dva miliona evra. Pored toga, u Nakovu kod Kikinde, do kraja godine biće sproveden prvi slučaj digitalizacije u stočarstvu, poručio je ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, prilikom posete Severnobanatskom okrugu. Nedimović je istakao da je agrarni budžet višestruko veći nego prethodnih godina što omogućava dodatna ulaganja u proizvodnju.
Poljoprivrednike u Novom Kneževcu, u kom je isključivo zastupljena ratarska proizvodnja, najviše brine otkupna cena žita. Žetva je u toku, prosečan rod za sada je oko četiri tone po hektaru, a država je započela otkup po ceni od 20 dinara za kilogram. U razgovoru sa resornim ministrom, paori su ponovo istakli važnost države u kreiranju tržišta. Najavljen je i projekat Abu Dabi fonda vredan dva miliona evra za navodnjavanje i odvodnjavanje.''Uređenje atarskih puteva može bez problema da se reši. Obećana nam je nabavka mašina za uređenje atarskih puteva, na Tisi će raditi dve nove pumpe, koje bi trebalo da puno pomognu'', kaže Slavko Janjatov, poljoprivrednik iz Novog Kneževca

U Nakovu kod Kikinde ministar je najavio i početak digitalizacije u stočarstvu što podrazumeva kupovinu robota za mužu krava. Do kraja godine to bi trebalo da bude realizovano na farmi Olivere Latinović.

''To je u Evropi u zadnjih 10 godina veoma aktuelno, investicija iznosi oko 150.000 evra, u zavisnosti od opreme, a 60 odsto je jako velika pomoć koja nam se vraća od države jer ne možemo sve sami da priuštimo'', smatra Olivera Latinović, poljoprivrednica iz Nakova.

Projekat vodosnabdevanja u Novom Kneževcu, digitalizacija stočarstva, kao i novi uslovi za izdavanje državne zemlje u zakup, koji podrazumevaju izdavanje stočarima na 10 godina, rezultat su višestruko većeg agrarnog budžeta.

''Mislim da je jako važno što sada imamo dosta novca i što više sredstava imamo, mi ćemo više da ulažemo u poljoprivredu. Naš budžet je veći 30 odsto u poslednjih nekoliko godina, ne može da se preko noći sve sredi, a da pre toga nije ulagano 30 godina", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

U razgovoru sa novokneževačkim i nakovačkim paorima, resorni ministar preneo je im je da će cena žita, prema sadašnjim procenama, biti oko 22 dinara. Nedimović je dodao i da svi poljoprivrednici posebnu pažnju treba da usmere na osiguranje useva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/podrska-poljoprivrednicima-na-severu-banata_1032574.html

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Uprava za agrarna plaćanja započela je aktivnosti na uspostavljanju sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS). To je jedna od najvažnijih komponenti Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) svih direktnih plaćanja, kao i plaćanja iz mera ruralnog razvoja koja se odnose na površinu, a koji Srbija treba da uspostavi do kraja 2023. godine.

Espertsku i finansijsku podršku pruža Evropska unija iz IPA nealociranih sredstava. U prvoj fazi se LPIS uspostavlja na osnovu karata korišćenjem geografskog informacionog sistema, piše Poljosfera.

Glavni ciljevi pilot projekta, koji je započeo 22. januara i traje do 31. oktobra 2019. godine, su: određivanje referentne parcele za Srbiju; izrada metodologije; izrada projektnog zadatka i tehničke specifikacije za LPIS softver i LC (zemljišni pokrivač).

Odabrano je 10 opština u kojima će se raditi pilot projekat: Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac. U šest su određena i poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u projektu. U digitalizaciju referentnih parcela uključeno je 147 poljoprivrednika.

Prikupljeni su neophodni podaci iz različitih registara (Republičkog geodetskog zavoda, Registra poljoprivrednih gazdinstava, Republičkog zavoda za statistiku i dr.) i neophodne slike (ortofoto) iz različitih perioda.

U periodu od 20. do 31. maja održane su i radionice za predstavnike izabranih pilot opština o osnovama digitalizacije poljoprivredne parcele, a potom je urađena i digitalizacija parcela izabranih gazdinstava.

Trenutno se radi analiza dobijenih podataka, nakon koje će biti predložen najpogodniji model referentne parcele za Srbiju: katastarska parcela, poljoprivredna parcela, poljoprivredni blok i fizički blok, ili topografska parcela.

LPIS predstavlja grafičku evidenciju svih zemljišnih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju.

Najvažniji ciljevi uspostavljanja LPIS su: pravednija raspodela podsticaja po površini zemljišta koju poljoprivrednici koriste; kontrola podsticaja; kao i prikupljanje podataka o načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji će se koristiti za analitiku i statistiku poljoprivredne proizvodnje.

Za uspostavljanje LPIS potrebno je koristiti digitalne ortofotokarte (DOF) u razmeri 1:5000, digitalne katastarske planove, digitalni model terena (DMT) koji je nužan za definisanje pojedinih atributnih podataka, podaci iz registra prostornih jedinica, podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i drugi podaci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2545741/u-okviru-projekta-sistem-identifikacije-zemljisnih-parcela-digitalizovane-parcele-u-10-opstina

Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Dokle smo stigli na tom putu? Neki domaći projekti daju dosta povoda za optimizam…Kada smo bili osnovci, učili su nas da je Vojvodina žitnica Evrope. Tada su naši poljoprivredni instituti vladali genetikom i novim sortama, kanal Dunav‑Tisa‑Dunav funkcionisao u punom kapacitetu, a moji baba i deda iz Kovilja prenosili bostan vozom u Zagreb i tamo ga prodavali. Imao sam priliku da iz prve ruke vidim kako senzor za lubenice radi (mada to tada nisam shvatao) – trčkao sam za dedom po bostanu, dok je on bricom obeležavao lubenice: jedna crta, dve crte, tri… Jedan pogled, prirodna inteligencija i skoro nepogrešivo je znao kada lubenicu treba ubrati da bude crvena, slatka, da onako sočno puca kada je otvarate. Od tada je prošlo mnogo godina, deda „već dugo ore nebeske njive“ (kako bi to naš slavni sugrađanin rekao) i posmatra sve brži i neumitniji dolazak veštačke inteligencije na njive…Pred savremenu poljoprivredu postavljen je veliki izazov – proizvodnja dovoljno hrane, postizanje visokih prinosa i kvaliteta proizvoda, uz optimizaciju inputa i istovremeno smanjenje opeterećenja na životnu sredinu. Da bi odgovorila tom izazovu, neophodna je transformacija tradicionalne u „pametnu poljoprivredu“. Procenjuje se da će tržište te pametne poljoprivrede dostići vrednost od 13,5 milijardi dolara do 2023. godine, uz rast po godišnjoj stopi od 12,4 odsto. Najbrži rast predviđa se na tržištima SAD i Evrope.„Pametna poljoprivreda“ pretpostavlja upotrebu različitih uređaja i senzora (Internet of Things – IoT) koji kontinuirano prate parametre od značaja za proizvodnju, u kombinaciji s naprednim algoritmima, odnosno veštačkom inteligencijom, koji omogućavaju preciziranje vremena za sprovođenje adekvatnih agrotehničkih mera u cilju povećanja prinosa i kvaliteta useva. Na taj način dobijaju se odgovori na pitanja o potrebama useva za vodom, ispunjenju uslova za pojavu bolesti i štetočina, potrebama za odgovarajućim đubrivima, optimalnim količinama hrane za životinje, optimalnim uslovima proizvodnje u zaštićenim objektima i slično.Upotreba precizne mehanizacije (precizna setva, primena varijabilnih doza đubrenja, precizna i varijabilna primena pesticida…), satelitskih snimaka koji pružaju informaciju o stanju useva kroz različite indekse (NDVI, NDWI…), meteostanica i različitih senzora samo su neke od niza mogućnosti koje nove tehnologije pružaju. Optimizovanje inputa na osnovu trenutnog stanja definisanog merenjem dovodi ne samo do povećanja prinosa i kvaliteta proizvoda nego i do očuvanja zemljišta i vode kao prirodnih resursa, kao i manjeg zagađenja životne sredine.Nisam siguran kako bi moj deda komentarisao sve ove novotarije, ali moj komentar jeste da ako smo nekada bili žitnica Evrope, sada smo na putu da budemo digitalna žitnica Evrope i sveta.Koliko juče, stigla je vest da su kolege iz Biosense instituta osvojili treću nagradu na prestižnom takmičenju za primenu veštačke inteligencije u poljoprivredi „Izazov za useve“. Ne tako davno, isti institut pokrenuo je prvu digitalnu farmu u Krivaji, nedaleko od Bačke Topole, gde na delu možete videti niz novih digitalnih tehnologija koje za cilj imaju unapređenje poljoprivredne proizvodnje.U okviru H2020 CHAT/DIATOMIC, na farmi pilića u Inđiji u toku je pilot‑projekat sa ciljem da se pijukanje pretvori u razumljiv govor kako bi znali kada su pilići uplašeni, gladni, žedni ili kada se razbolevaju. Cargill, globalni proizvođač hrane, objavio je da kreće s primenom veštačke inteligencije kako bi razumeo pijukanje, a nekoliko velikih svetskih živinarskih farmi u kontaktu je s kolegama s projekta, u cilju ostvarivanja saradnje u ovom domenu.Kompanija Inosense iz Novog Sada aktivno radi na nekoliko projekata iz oblasti pametne poljoprivede u okviru H2020 programa. U okviru H2020 Gates (www.gates‑game.eu) projekta u toku je kreiranje niza alata koji treba da omoguće edukaciju mladih poljoprivrednika na temu digitalne poljoprivrede na interesantan i efikasan način.U saradnji s Plantažama „13. jul“ i Podgoričkim univerzitetom UDG, pre dve godine realizovana je jedna od prvih instalacija agroNET‑a, platforme za digitalnu poljoprivredu dizajnirane i implementirane u Novom Sadu. Prošle godine sistem je proširen uređajima za praćenje vlažnosti zemljišta i opmitizaciju navodnjavanja, a prešlo se i na korišćenje LoRa komunikacije. Ove godine, u toku je proširenje rešenja postavljanjem klopki za insekte i meteostanicama, čime će se omogućiti prognoza bolesti i preduzimanje pravovremenih aktivnosti u cilju njihovog sprečavanja. Ceo sistem biće repliciran u više vinograda i voćnjaka u Crnoj Gori.U decembru prošle godine završio se H2020 TagItSmart projekat (trajao je tri godine, koordinator novosadska kompanija DunavNET) koji je imao za cilj da proces digitalizacije u domenu hrane proširi s njiva sve do trpeze. Univerexport je pratio isporuku paketa mesa sa farme u Bačkoj Palanci do prodavnica u Novom Sadu, gde su kupci skeniranjem tagova zakačenih na svaki paket mesa mogli da dobiju informacije o poreklu mesa, uslovima transporta, a u određenim situacijama i popust, čime je realizovan pilot‑projekat dinamičke promene cene hrane spram konteksta u kom se prodaja obavlja.Tagovi su bili opremljeni „magičnim“ mastilom sposobnim da izmeri čime je omogućeno praćenje hladnog lanca isporuke na nivou pojedinačnih artikala. U „Plantažama“ je iskorišćeno „magično“ mastilo koje reaguje na svetlost, kako bi se sprečilo falsifikovanje popularnih vrsta vina, kupcima omogućio pristup brojnim informacijama o poreklu vina, a prodavcima i Plantažama uvid u prodaju i konzumaciju. Osim mesa i vina, u pilotima su se našli i med, sladoled, pivo, kao i industrijske mašine.U septembru počinje H2020 Demeter, četvorogodišnji projekat koji je okupio više od 60 partnera iz cele Evrope (tri iz Srbije), sa ciljem da realizuje niz pilot‑projekata kroz koje će se verifikovati i validirati različite tehnologije i pristupi koji čine digitalnu poljoprivredu. Iz Novog Sada će se upravljati instalacijama u nekoliko zemalja, što će nam omogućiti da, u saradnji s brojnim partnerima, osvojimo nova tržišta i nastavimo usavršavanje domaćih rešenja.Da se ne radi samo o pilotima, govore i brojne aktivnosti domaćih poljoprivrednika. Velika poljoprivredna preduzeća idu ka integraciji brojnih izvora podataka (traktori, mašinerija, meteostanice, silosi, razni senzori, ERP itd.) kako bi u svakom trenutku mogli da imaju ne samo sveobuhvatan pogled na trenutne aktivnosti nego i da bi na osnovu bogatog skupa podataka mogli da predvide trendove i usklade planove i zadatke u skladu s tim. Fruškogorski vinari uključili su se u H2020 Demeter projekat kako bi napravili još bolja vina, a vojvođanske živinarske farme da bi omoguće optimalne uslove za uzgoj pilića. U korak ih prate brojne domaće farme goveda koje kroz podešavanje raznih parametara (temperatura vazduha i vode, sastav hrane, aktivnost goveda…) teže povećanju produkcije mleka i efikasnijoj proizvodnji.

Senzora za lubenice, koliko znam, još uvek nema, tako da deda tu i dalje vodi. Međutim, digitalizacija je tu, a s njom će i onaj stari vic o ribizli i paradajzu postati realnost…

Izvor:https://pcpress.rs/digitalizacija-poljoprivrede-u-nasem-ataru/

Autohtonost poljoprivrede u Srbiji sebe može i mora da prepozna u eri digitalizacije, poručio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević. On je na poljoprivrednom forumu "Hrana za Evropu" održanom u Vrdniku, u obraćanju stručnjacima iz oblasti agrobiznisa, istakao da su ovo kompatibilne oblasti, i da Srbija upravo kroz svoje autohtone sorte biljaka i rase životinja može da pronađe svoje mesto i na međunarodnom tržištu.

On je upoznao učesnike Foruma i sa merama agrarne politike na teritoriji AP Vojvodine za 2019. godinu, navodeći da će u fokusu biti podrška malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima.

Podrška će biti usmerena u pravcu intenzivne poljoprivredne proizvodnje, a to se prvenstvo odnosi na sisteme za navodnjavanje gde, gde prema Radojevićevim rečima, vlada najveće interesovanje poljoprivrednika u Vojvodini.

On je istakao da je u ovu oblast, od 2016. godine, zajednički sa poljoprivrednicima uloženo više od 2,5 milijarde dinara, čime je omogućeno navodnjavanje na novih više od 16.000 hektara obradivih površina.

- Ono što je glavna karakteristika agrarne politike i prošlogodišnjeg, i ovogodišnjeg, a predviđena je i budžetom za 2019. godinu, jeste podrška mladim poljoprivrednicima do 40 godina, što je podrška potrebi za generacijskom obnovom vojvođanskog sela, ukazao je Radojević.

Na raspolaganju za ove svrhe u narednoj godini je 250 miliona dinara i na ovaj način, kako je podsetio,u protekle dve godine je formirano novih oko 250 gazdinstava, čiji su nosioci mladi poljoprivrednici.

Kao ključne investicije koje se nastavljaju, Radojević je naveo i zajednička ulaganja sa lokalnim samoupravama, koje resorni sekretarijat realizuje za izgradnju i rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže u seoskim sredinama, kako bi se podigao nivo kvaliteta života.

Prema Radojeviću, to su dva paralelna procesa, koja su neodvojiva. S jedne strane ulaganje u poljoprivrednike, a s druge strane podizanje kvaliteta života u seoskim sredinama.

Na Forumu se obratio i potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam, Ivan Đoković, koji je istakao da edukacija i zanavljanje poljoprivredne mehanizacije doprinose rastu konkurentnosti poljoprivrede.

Ovogodišnji Forum se pored teme očuvanja sortne baštine Srbije, bavio se i pitanjem razvoja pametne poljoprivrede u cilju podizanja agrarne proizvodnje na više faze prerade, kao i značajem agroprivrede u energetskoj tranziciji u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=12&dd=14&nav_id=1482010

Sedećeg petka, 27. aprila u 10 časova, prva Digitalna farma u Srbiji otvara svoja vrata za posetioce (mesto Krivaja kod Bačke Topole). Tema prvog Otvorenog dana je LoRa sistem za komunikaciju, koji omogućava kontinuirano praćenje stanja useva na njivi: prikupljene podatke sa senzora u drugih uređaja postavljenih u polju LoRa prenosi do servera.

Osim toga, u subotu 28. aprila u 10 časova na Institutu BioSens u Novom Sadu biće održana prva u nizu besplatnih obuka za rad sa digitalnom platformom AgroSens. 

 PRIJAVE za posetu i obuku: do 24. aprila u 18 časova ili do popunjavanja kapaciteta, putem sledećeg linka:

https://goo.gl/forms/BG936kn627a5Km3j2  

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30